САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ У СРЕДЊОШКОЛСКИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

(II ДЕО: ФЕДЕРАЦИЈА БиХ)

Аутор: мср Владимир Папић

Aнализу позиције савремене књижевности у средњошколским наставним програмима Федерације Босне и Херцеговине ћемо првенствено заснивати на уџбеницима издавачке куће Сарајево Publishing, јединог издавача који поседује целовит комплет уџбеника од првог до четвртог разреда гимназије за БХС језик и књижевност на територији ФБиХ. С обзиром на то да у Федерацији образовањем управља „у сваком од десет кантона кантонално министарство образовања (и науке, или и знаности, културе и шпорта, и сл.)” (Veličković 2015: 8), ово јесу једини уџбеници који би могли да се (у континуитету) користе током целог средњег образовања у свим бошњачким кантонима, независно од међусобних разлика у прописаним наставним програмима. Хрватски кантони неће бити предмет анализе због тога што се у њима у настави Хрватског језика и књижевности користе прилагођени уџбеници хрватских издавача (уџбеници Накладе Алфа Мостар и Школске накладе Мостар, који су засновани на издањима загребачке Алфе и Школске књиге).

У Читанци за први разред гимназије Зденка Лешића (2008), савремена књижевност је обухваћена поглављима посвећеним уводу у проучавање књижевности, унутар области „Књижевност као умјетност ријечи и као људски разговор”. Ова област обухвата поезију Антуна Бранка Шимића („Пјесници” и „Опомена”), Мусе Ћазима Ћатића („Ја сам вјерни роб љепоте”), Антуна Густава Матоша („Јесење вече”), Тина Ујевића („Мост на Миљацки” и „Побратимство лица у свемиру”), Изета Сарајлића („Сарајево”), Васка Попе („Сан белутка”), Хамзе Хуме („Херцеговачки пејзаж”), Фериде Дураковић („Гост је отишао, добро вече”), Абдулаха Сидрана („Хоће ли ишта о мени знати”), Мака Диздара („Запис о одласку”), Илије Ладина („Одисеј пише писмо Пенелопи”) и Стевана Тонтића („Одисеј Пенелопи”), као и народну лирску песму „Чудо”. Прозни писци заступљени у уводном поглављу Читанке за први разред јесу: Дарио Џамоња („Ратна прича”), Антоан де Сент Егзипери (Мали Принц), Хасан Кикић („Дедија”), Меша Селимовић (Тврђава), Хорхе Луис Борхес („Животопис Тадеа Исидора Круза”), Ћамил Сијарић („Хасан, син Хусеинов”), Алма Лазаревска („Поздрав из опкољеног града”), а у њега је укључена и народна приповетка „Дјевојка бржа од коња”, као и Андрићев говор приликом добијања Нобелове награде („О причи и причању”).

Проблем наставних програма и уџбеника националне групе предмета у Босни и Херцеговини видљив је и када су у питању читанке. Делује да је наклоњеност сопственом народу још увек непремостива – уџбеници за Републику Српску и хрватске кантоне писани су искључиво из перспективе народа ком аутори и већина ученика припадају, док се у уџбеницима БХС књижевности и језика примећује тежња ка објективном сагледавању заједничке књижевне прошлости, али је упркос томе очигледна фаворизација књижевности народа ком аутор сваког појединачног уџбеника припада (Lešić 2006; Lešić 2008; Spahić 2003; Spahić–Kunić 2005).

Читанка за 4. разред гимназије Ведада Спахића (2003) обухвата две велике програмске целине: „Савремена свјетска књижевност” и „Савремена књижевност народа Босне и Херцеговине”. За разлику од наставних програма у Републици Српској, који канон светске књижевности заснивају на делима Борхеса, Камија, Булгакова, Бекета, Ека, Хесеа и песника ХХ века, уџбеници у Федерацији БиХ обухватају шири избор из дела аутора савремене светске књижевности. Уз драму Чекајући Годоа, као и романе Степски вук, Мајстор и Маргарита, Странац и Име руже, у читанци се налазе и дела Т. С. Елиота („Љубавна пјесма Џ. Алфреда Пруфрока”), Бориса Леонидовича Пастернака („У свему бих хтио доћи…”), Ернеста Хемингвеја (Старац и море), Хорхеа Луиса Борхеса („Пјер Менар, писац Дон Кихота”), Маргерит Јурсенар (Хадријанови мемоари), Нагиба / Неџиба Махфуза (Разговори на Нилу) и Габријела Гарсије Маркеса (Сто година самоће).

Поглавље „Савремена књижевност народа Босне и Херцеговине” обухвата 42 књижевна и есејистичка дела на мање од 180 страница уџбеничког текста. Као песници су представљени Иван Горан Ковачић (Јама), Никола Шоп („Кров”), Оскар Давичо („Хана”), Скендер Куленовић („Стећак”, „Свеједно”), Мак Диздар („Слово о човјеку, прво”, „Запис о лову”, „Горчин” и „Модра ријека”), Весна Парун („Ти која имаш невиније руке”), Васко Попа („Очију твојих да није”, „На чивилуку”), Дара Секулић („Имела, пјесма”, „Аве Марија”), Веселко Короман („Како је страхобно”, „Честице”, „Јутарње глосе”), Абдулах Сидран („Запис о чуду”, „Башескијина самоћа”, „Бепо”) и Марко Вешовић („Бијели глог из Папа”). Прозаисти заступљени у овом уџбенику јесу: Иво Андрић (Проклета авлија), Владан Десница (Прољећа Ивана Галеба), Меша Селимовић (Дервиш и смрт), Скендер Куленовић (Понорница), Ранко Маринковић („Руке”), Ћамил Сијарић („Хрт”), Бранко Ћопић (Башта сљезове боје), Ристо Трифковић („Недјељне шетње”), Дервиш Сушић („Каимија”), Витомир Лукић (Ходници свијетлога праха), Алија Исаковић („Каскаде”, „У походе Сирији”), Анђелко Вулетић („Девето чудо на истоку”), Данило Киш („Крмача која прождире свој окот”), Мирко Ковач (Ругање с душом), Ненад Радановић („Сат”), Неџад Ибришимовић (Угурсуз), Јасмина Мусабеговић (Скретнице), Ирфан Хорозовић („Зелена дева”) и Џевад Карахасан (Шахријаров прстен). Есејистичке текстове заступљене у овом уџбенику потписују Мидхат Беговић („Гојин ‘idioma universal’ или на степеницама апстракције”), Звонко Ковач („Оглед о есеју”), Слободан Благојевић („Предговор Антологији босанскохерцеговачке поезије двадесетог стољећа”) и Марина Катнић Бакаршић („Наративне чаролије Хиљаду и једне ноћи”).

Најуспешнији подухват на пољу наднационалног приступа књижевности остварио је ауторски тим читанки Свезаме, отвори се намењених ученицима од V до IX разреда основне школе, док је на средњошколском нивоу то у највећој мери пошло за руком Неџаду Ибрахимовићу и Енверу Казазу у Читанци за IV разред гимназије (Ibrahimović–Kazaz 2003).

Ова читанка је у највећој мери сродна канону представљеном у претходно описаном уџбенику Ведада Спахића, али унеколико проширује његове оквире и усложњава концепцију и распоред уџбеничког текста. Након есеја „Читање продужава живот” Умберта Ека, следи поглавље „Модернизам у свјетској књижевности”, које обухвата дела М. Јурсенар, Булгакова, Хесеа, Камија, Хемингвеја, Бекета и Махфуза. Савременој светској књижевности је посвећено и поглавље „Постмодернизам у свјетској књижевности”, у које аутори уврштавају дела Борхеса („Вавилонска библиотека”), Маркеса, Ека, Калвина (Ако једне зимске ноћи неки путник), Барнса (Флоберов папагај), Хорнбија (Стадионска грозница), Господинова (Природни роман), као и одломак из Царства знакова Ролана Барта.

Целина „Модернизам у босанскохерцеговачкој, хрватској и српској књижевности” обухвата дела И. Г. Ковачића, Андрића („Мост на Жепи”, Проклета авлија), Давича, В. Парун, Деснице, Диздара („Модра ријека”, „Запис о времену”, „Коло бола”), Селимовића, Попе („Пре игре”, „Клина”), Ћопића („Поход на мјесец”), Маринковића, Сијарића („Коза”), Сушића, Шопа („Свемирски походи”, „Остани, Исусе”), Куленовића („Прх”, „Стећак”, Понорница), Трифковића, Радановића („Кристина Бенкова”), Илије Ладина („Празан лист”, „Прољеће на гробљу”), Лукића („Зелена змија на сунцу”), Исаковића („Тај човјек”), Ибришимовића, Сидрана („Ars poetica”, „Узевши кост и месо”), Коромана („Честице”, „Треба наћи четири начина”), Вешовића („На мајчином гробу”, „Бијели глог из Папа”), Стевана Тонтића („Кућа у небу”, „Црна је мати недјеља”) и Ивана Ловреновића (Путовање Ивана Фране Јукића). Поглавље „Постмодернизам у босанскохерцеговачкој, хрватској и српској књижевности” обухватило је дела Киша (Гробница за Бориса Давидовича), Ковача, Хорозовића („Моћ сабље”), Карахасана, Милета Стојића („Књижицу анђелу из руку”, „Дјевојке моје младости”), као и драму Кад би ово била представа Алмира Имширевића.

У питању је и једина читанка на српскохрватском језичком подручју која поседује посебно поглавље „Феминизам и женска књижевност”. У њему су приказане историја и теорија феминизма и гинокритике, теоријски текстови Емили Мартин („Нарације тијела, границе тијела”) и Сузан Бордо („Тијело и репродукција женствености”), као и избор из поезије и прозе шест савремених босанскохерцеговачких ауторки: Фериде Дураковић („Беба с косом”), Бисере Аликадић („Врт наслада или шта урадити са својим старим тијелом”), Мубере Пашић („In memoriam”), Нермине Омербеговић („Писати”), Шејле Шехабовић („Шминка”) и Александре Чворовић („Породично стабло”). Ова читанка представља добро полазиште за ауторе који би писали нове уџбенике у ФБиХ, засноване на курикуларној реформи.

Курикуларна реформа се данас одвија у два кантона ФБиХ – Сарајевском и Зеничко–добојском кантону и у њеном фокусу су исходи учења. Обласна структура предметног курикулума БХС језика и књижевности у ЗДК подразумева читалачку писменост, језичку писменост и медијску писменост, док КС предметне области дели према језичким вештинама: темељне способности читања и писања, писање и усмено изражавање и слушање. Усмереност ка исходима уместо ка садржајима, промена је коју су пре ФБиХ у настави (са мање или више успеха) почели да имплементирају Црна Гора, Хрватска и Србија. Проблеми са којима се сусрећу наставници у ФБиХ јесте непостојање уџбеника који би пратили курикуларну реформу, већ је нужно коришћење постојећих уџбеничких средстава. Увидом у нови курикулум Зеничко–добојског кантона, стиче се утисак да он није писан да би по њему настајали нови уџбеници, већ су у курикулум имплементирани програмски садржаји већ постојећих и умногоме застарелих и превазиђених уџбеника. Обавезни део наставног програма за први разред подразумева књижевна дела доступна у Читанци Зденка Лешића, допуњена причом „Асаг” Миљенка Јерговића (из књиге Иншалах, Мадона, иншалах), док се међу додатним текстовима налазе и дела Хемингвеја, Борхеса („Алеф”), Тарика Алија (У сенци нара), као и избор из збирке прича Смрт у музеју модерне умјетности Алме Лазаревске. Обавезан програм за четврти разред допуњен је делима Б. Аликадић, И. Брешана (Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња), Ј. Даутбеговић, И. Ловреновића (Liber memorabilium), Х. Муракамија (Кафка на обали мора), Д. Овчине (Кад сам био хоџа), Ф. Дураковић и М. Јерговића (Freelander). Међу додатним текстовима у овом разреду налазе се и Софијин свет Јустејна Гордера, као и дела Вешовића, Брке, Имширевића, Лане Басташић (Ухвати зеца), Б. Бајрамовића и других савремених аутора.

Листа предложених текстова реформисаног програма у Кантону Сарајево, знатно се проширује када су у питању препоручена дела класичне и савремене светске, босанскохерцеговачке и других јужнословенских књижевности. Међу ауторима светске књижевности истичу се Реј Бредбери, Селинџер, Џ. К. Роулинг, Орвел, Толкин, Малуф, Акутагава, Кадаре, Мураками, Карвер, Пељевин, Шимборска, Превер, Јонеско, Фаулс, Шлинк, Барнс, Хосеини, Љоса, Ондатје, Кундера, Пирандело, Фокнер, Брехт, Сартр, Памук, С. Плат, Е. Шафак, Калвино и Али. Заступљен је и знатно шири избор дела јужнословенских аутора: Јерговића (Сарајевски марлборо), Џумхура (Некролог једној чаршији), Антића, Д. Максимовић, Н. Величковића, Хемона, Заимовића, Павића, Слободана Новака, Брешана, Д. Цвијетића, Л. Каламујић, С. Асотић, А. Тиквеше, Овчине, Шехића, Мехмединовића, Чолаковића и других. На списку предложених садржаја доминирају бошњачки аутори и теме дела које се тичу најскорије историје Бошњака, чиме се жељена представа о заједничким програмима и уџбеницима БХС језика и књижевности оповргава и потврђује (једно)национална природа сваког од наставних програма који су прописани у бошњачким и хрватским кантонима ФБиХ, односно Републици Српској.

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:

1. Veličković, N. (2015). Školokrečina: nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srpskim čitankama. Sarajevo: Mas Media – Fond za otvoreno društvo BiH.
2. Ibrahimović, N., Kazaz, E. (2003). Čitanka za IV razred gimnazije. Sarajevo: OKO.
3. Lešić, Z. (2006). Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
4. Lešić, Z. (2008). Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
5. Spahić, V. (2003). Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
6. Spahić, V., Kunić, M. (2005). Čitanka za treći razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
7. Online platforma za kurikulum Kantona Sarajevo: https://kurikulum.ks.gov.ba/. Pristupljeno 4. 6. 2025.
8. Online platforma za kurikulum Zeničko-dobojskog kantona: https://kurikulumpzzdk.ba/. Pristupljeno 4. 6. 2025.