Аутор: Спасоје Томић
Увод
Историјске личности попут Сава Вулетића заузимају важно мјесто у реконструкцији политичке и културне прошлости Црне Горе. Његов живот и рад повезују три кључне сфере: политику, књижевност и националну идеологију. Као посланик, министар и писац, Вулетић је био учесник у политичким и културним процесима који су обележили почетак XX века и касније бурне деценије. Циљ овог рада је да прикаже биографију и дјеловање Сава Вулетића, са нагласком на његов политички ангажман, књижевни рад и судбину током Другог светског рата.
Биографија и рани живот
Саво Вулетић рођен је 21. јануара 1871. године у Голубовцима, у Зетској равници. Припадао је угледној породици која је његовала традицију служења држави и цркви. Школовао се у духу ондашњег црногорског друштва, уз јак утицај српске културне традиције, што ће обележити његов каснији књижевни рад.
Политичка каријера
Вулетићев улазак у политику везује се за почетак XX века и формирање парламентарног живота у Црној Гори. Од 1905. године биран је за посланика у Црногорској народној скупштини. Његово дјеловање било је усмјерено ка модернизацији државе и јачању институција. Круна његове политичке каријере било је именовање за министра унутрашњих послова Краљевине Црне Горе (1914–1916). У овом периоду Црна Гора је била изложена великим искушењима због Првог свјетског рата. Као министар, Вулетић је настојао да одржи унутрашњи поредак и ојача административне капацитете државе. Био је предсједник Цетињске варошке општине, посланик Зетске капетаније у свим сазивима Црногорске народне скупштине, од њеног оснивања 1906. до 1914. године, предсједник Обласног суда на Цетињу, члан Привредног савјета Црне Горе. Као кандидат Црногорске федералистичке странке, на изборима фебруара 1925. године изабран је за посланика у парламент нове југословенске државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца за период од 1925. до 1928. године.
Књижевни рад
Поред политичког деловања, Вулетић је оставио трага и у књижевности. Његове збирке „Просте душе“ (1905) и „Наши људи“ (1910) представљају значајна свједочанства о животу, менталитету и моралним нормама становништва Зете и шире Црне Горе. У њима је комбиновао реалистички приступ са етнографским описима, чиме је остварио двоструку вриједност – књижевну и документарну. Вулетићево књижевно стваралаштво представља дио ширег процеса књижевне артикулације црногорског идентитета, у коме се преплићу фолклор, историја и савремене теме.
Дјеловање у Другом светском рату
Историјска судбина Сава Вулетића у Другом свјетском рату представља контроверзну етапу његовог живота. По избијању рата приклонио се националном покрету који је био блиско повезан са четничким структурама у Црној Гори. Био је члан „Националног комитета за Црну Гору и Стари Рас“, који је имао за циљ одбрану националних интереса у условима окупације и грађанског рата. Пред крај рата, у настојању да се повуче преко Словеније, Вулетић је заробљен од стране партизанских снага. Депортован је у Београд, а 1945. године стрељан у Аранђеловцу заједно са Митрополитом Јоаникијем Липовцем. Овај трагичан завршетак сведочи о дубоким подјелама унутар југословенског друштва и судбини многих истакнутих јавних личности тог времена.
Историјски значај и наслеђе
Саво Вулетић заузима специфично мјесто у историји Црне Горе. Као министар и посланик, био је активан учесник у изградњи државних институција. Његова књижевна дјела чине значајан допринос културној баштини, јер документују живот и обичаје народа почетком XX вијека. Ипак, његово касније политичко опредељење у Другом свјетском рату довело је до тога да буде негативно перципиран у званичној историографији социјалистичке Југославије. Тек данас се отвара простор за објективнију анализу његове личности, која укључује и признање његових књижевних и политичких заслуга.
Закључак
Живот и рад Сава Вулетића одражавају драматичне токове црногорске и југословенске историје у првој половини XX вијека. Као политичар, оставио је траг у институционалном развоју Црне Горе; као књижевник, обогатио је националну културу; а као учесник у Другом светском рату, постао је жртва историјских подјела. Његова биографија је свједочанство о сложености историјских процеса и значајан извор за разумијевање српског националног идентитета Црне Горе. Саво Вулетић је носилац медаље „Освећено Косово“ из 1912. године, спомена „Крст 1913“ Петра Карађорђевића, Даниловог ордена за независност Црне Горе, медаље за ревност 1895. и медаље споменице поводом педесете годишњице владавине Николе Првог.
Остави коментар