РУСКА И ДРУГЕ СЛОВЕНСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА

Аутор: мср Владимир Папић

Руска књижевност представља једну од великих светских књижевности које су утицале на стваралаштво српских и других јужнословенских аутора. Великани реалистичке прозе, модернистички песници и савремени романописци, представљају обавезну лектиру генерацијама читалаца и стваралаца на нашим просторима. Стога руска и друге словенске књижевности заузимају историјски и језички близак културни простор, који је вековима утицао на формирање књижевног стваралаштва балканских народа. Ово истраживање такође подразумева анализу заступљености аутора са простора бивших југословенских држава, како би се у постјугословенском контексту посматрало креирање књижевног канона националне и светске књижевности у свакој од ових земаља. Осим позиције македонске, словеначке и хрватске књижевности у наставним програмима Србије, Црне Горе и Републике Српске, посматраћемо креирање троимене књижевне историје у наставним програмима Федерације Босне и Херцеговине, али и позицију српске и других јужнословенских књижевности у хрватским наставним програмима.

Руска књижевност у Србији почиње да се чита још у првом разреду основне школе, када се ученици упознају са Толстојевим стваралаштвом („Два друга”). Другаци читају у наставцима Пушкинову Бајку о рибару и рибици, а четвртаци могу да тумаче једно од два понуђена Толстојева дела („Врабац и ласте” или „Два мраза”). Обавезни део наставног програма за пети разред подразумева читање Чеховљеве „Шале”, у шестом разреду ученици анализирају „Вањку” истог аутора и Јесењинову „Песму о керуши”, у седмом Набоковљеву приповетку „Лош дан” и Тургењевљеву „Шуму и степу”, док се у осмом разреду упознају са поезијом Марине Цветајеве и документарном прозом совјетског космонаута Германа Титова. Када је реч о представницима других словенских књижевности у наставним програмима за основне школе у Србији, примећујемо да шестаци у изборном делу програма могу да се упознају са делима пољског писца Хенрика Сјенкијевича (Кроз пустињу и прашуму) и чешког аутора Владимира Хулпаха (Легенде о европским градовима), док седмаци у обавезном делу програма читају песму „Облаци”, пољске нобеловке Виславе Шимборске. Заступљеност других јужнословенских аутора је незнатна, тако да у наставним програмима можемо наићи само на Цанкареву „Десетицу” (V разред) и Приче из давнина Иване Брлић Мажуранић (VI разред).

Руска књижевност је актуелним у наставним програмима Српског језика и књижевности за гимназије присутна са дванаест обавезних и три изборна дела, што је смешта на друго место по заступљености, одмах након француске. Ученици првог разреда читају Чеховљеву „Тугу” и једну бајку словенских или других народа по избору (у свим уџбеницима проналазимо по једну руску бајку), док се другаци у обавезном делу програма упознају са Пушкиновим Евгенијем Оњегином, Толстојевом Аном Карењином и Гогољевим „Шињелом”. Изборни програм предлаже читање Пушкинове поеме Цигани, која је раније чинила обавезни део програма, када су у њему били заступљени и Гогољев Ревизор, односно Толстојев Рат и мир (програм је омогућавао изборност између овог романа и Ане Карењине). Ученици трећег разреда гимназије читају два обавезна дела руске књижевности – Чеховљеву драму Ујка Вања и Облак у панталонама Владимира Мајаковског, док изборни део програма предлаже анализу поезије Марине Цветајеве и Александра Блока. У односу на претходно важеће програме, ученици више не читају одломке из романа Тихи Дон Михаила Шолохова. Матуранти се са класичном руском књижевношћу сусрећу и путем једног од романа Ф. М. Достојевског (Злочин и казна или Браћа Карамазови), док савремену руску књижевност упознају читајући дела Михаила Булгакова (Мајстор и Маргарита), Ане Ахматове и Јосифа Бродског. Ранији наставни програми су подразумевали читање поезије руског песника Бориса Пастернака и чешког писца Јарослава Сајферта. Када је реч о затупљености других словенских књижевности у актуелним наставним програмима за средње школе у Србији, гимназијски програм за 4. разред у свом изборном делу прописује роман Шала чешко-француског писца Милана Кундере. Нови наставни програми Књижевности за филолошке гимназије додатно проширују канон руске и других словенских књижевности, уводећи роман Јунак нашег доба Михаила Љермонтова и програмски текст руског футуризма – „Шамар друштвеном укусу”, али и поезију пољских писаца Виславе Шимборске и Чеслава Милоша.

Важан корак у повезивању српске и руске културе представљају домаћи уџбеници руског језика, који су стекли запажено место на тржишту. Поред уџбеника страних издавача за основну (Диалог, Поехали!, Конечно!, Давай!) и средњу школу (Поехали!, Привет!), значајни су уџбеници београдског Завода за уџбенике за руски као први (Родничок) и други страни језик (Орбита, Наш класс) у основној школи, односно средњошколски уџбенички серијал До встречи в России. У овом серијалу ученици првог разреда средње школе (Марић et al. 2019) читају оригинална или прилагођена дела Чехова, Алексина, Вампилова, Цветајеве, Солухина, Пушкина, Јесењина, Несина, Јурикова, Гросмана, Бахнова и других значајних руских и совјетских писаца, због чега можемо закључити да је настава руског као страног језика највише повезана са књижевним текстом, у односу на све друге стране језике који се проучавају у српском образовном систему.

За разлику од других територија српскохрватског језичког подручја, ученици основних школа у Црној Гори читају већи број дела аутора руске и совјетских књижевности, попут Максима Горког (Малограђани), Корнеја Чуковског (Доктор Јојболи), Александра Бељајева (Човек амфибија), Јана Ларија (Дневник ученице) или Чингиза Ајтматова (И дуже од века траје дан). Гимназијалци у Црној Гори читају сличан избор из дела руских писаца као њихови вршњаци у Србији – у првом разреду Гогољев „Шињел” и Чеховљеву „Тугу”, у другом Пушкинове Цигане и Евгенија Оњегина, Гогољевог Ревизора, Толстојеву Ану Карењину и одломак из Енергије заблуде Виктора Шкловског, док трећаци читају Ујка Вању А. П. Чехова и Облак у панталонама Владимира Мајаковског, а матуранти романе Браћа Карамазови Ф. М. Достојевског и Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова. Актуелни наставни програми у Републици Српској остају на сличном трагу, те у првом разреду прописују Чеховљеву „Тугу”, у другом одломке из Пушкиновог Евгенија Оњегина, Гогољеву драму Ревизор, избор из Ловчевих записа И. С. Тургењева, као и Ану Карењину Л. Н. Толстоја. Ученици трећег разреда читају импресионистичку драму Ујка Вања А. П. Чехова, песме Александра Блока и Бориса Пастернака, док програм омогућава и упознавање са романом Тихи Дон Михаила Шолохова. Наставни програм за четврти разред гимназије прописује романе Злочин и казна и Мајстор и Маргарита, док се ученицима представља избор из светске лирике ХХ века, у који су укључена и дела Пастернака, Ахматове, Цветајеве, Бродског, али и чешког песника Јарослава Сајферта.

У наставним програмима Хрватског језика за гимназије, насталим према курикуларној реформи, једино обавезно дело неког руског аутора јесте Злочин и казна Ф. М. Достојевског. У старим наставним програмима (1995), ученици првог разреда су читали басне И. А. Крилова, другаци Евгенија Оњегина и Јунака нашег доба, док су се ученици трећег разреда упознавали са делима Тургењева („Шума и степа”, „Надстојник”), Гогоља, Достојевског, Толстоја и Чехова (Три сестре). Програм за четврти разред је прописивао „Писмо мајци” Сергеја Јесењина, док се међу изборним текстовима налазио роман Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова, односно један од Кундериних романа (Неподношљива лакоћа постојања или Шала).

Увидом у уџбенички серијал ИК Сарајево Publishing, jедини целовити комплет уџбеника БХС језика и књижевности за средње школе у Федерацији Босне и Херцеговине, можемо да анализирамо заступљеност руских аутора  у овом ентитету. У читанци за други разред овог издавача су присутна дела Пушкина (Евгеније Оњегин, „А. П. Керновој”, „Елегија” и „Сужањ”) и Љермонтова („Сам у ноћи”), трећаци читају Гогољев „Шињел”, Толстојев Рат и мир, Злочин и казну Ф. М. Достојевског и причу „Камелеон” А. П. Чехова, док матуранти анализирају песме Бориса Пастернака и роман Мајстор и Маргарита Михаила Булгакова.

У односу на претходно важеће програме, значајну разлику чини присуство дела других јужнословенских аутора у сва четири разреда гимназије у Србији. Дела македонских (Миладинов, Рацин, Конески) и словеначких аутора (Прешерн, Керсник, Цанкар) више нема у наставним програмима за средње школе у Србији. Канон хрватске књижевности је сведен на поезију Тина Ујевића и драму Господа Глембајеви Мирослава Крлеже, за разлику од пређашњих програма који су подразумевали читање дела Мажуранића, Крањчевића и Анте Ковачића (2. разред), Матоша, Цесарића и Ивана Горана Ковачића (3. разред), односно Ранка Маринковића и Весне Парун (4. разред).

Ученици у Црној Гори похађају наставни програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности, али заступљеност аутора који не припадају корпусу српске и/или црногорске књижевности не одговара четвороименом називу предмета. У односу на ауторе књижевности већинског народа у Црној Гори, број дела хрватске, бошњачке (оних аутора који не потичу са тла Црне Горе), али и македонске и словеначке књижевности бива незнатан. У првом разреду ученици читају „Јесење вече” А. Г. Матоша, у другом Прешернов „Сонетни венац” и Мажуранићеву „Смрт Смаил-аге Ченгића”, док је у трећем разреду заступљена поезија Матоша („Утјеха косе”), Мусе Ћазима Ћатића („Заборављени отоци”, „Пејзажи”), Тина Ујевића („Јаблани”, „Свакидашња јадиковка”), Добрише Цесарића („Повратак”, „Балада из предграђа”, „Слап”), односно проза Ивана Цанкара („Шеширићи”) и драма Мирослава Крлеже (Господа Глембајеви). У односу на гимназијски наставни програм, ученици средњих стручних школа у четвртом разреду читају и роман Шахријаров прстен Џевада Карахасана. Наставни програми за гимназије у Републици Српској подразумевају читање дела Мажуранића, Прешерна, Матоша, Ујевића, Крлеже (Повратак Филипа Латиновића), Цесарића, Ковачића, Маринковића и Диздара. У односу на њих, курикулуми за средње стручне школе, настали по заједничким ЕУ ВЕТ модуларизованим програмима, подразумевају шири избор из дела аутора друга два конститутивна народа, те су њима прописани и књижевни текстови Матије Дивковића, Дервиш-паше Бајезидагића, Анте Ковачића, Силвија Страхимира Крањчевића, Мусе Ћазима Ћатића и Весне Парун.

Курикуларна реформа у Хрватској не подразумева ниједно обавезно дело неког јужнословенског аутора (ако изузмемо Андрићеву Проклету авлију, сврстану у хрватску књижевност), док су у претходно важећи гимназијски програм била уврштена и дела Мака Диздара, Франца Прешерна и Меше Селимовића. Уџбенички серијал ИК Сарајево Publishing у првом разреду даје заједнички осврт на народну књижевност, као и примере средњовековне књижевности јужнословенских народа. У другом разреду почиње подела књижевних дела на примере националне књижевности, те су у уџбенику присутна поглавља попут „Књижевно стварање босанских фрањеваца” или „Бошњачка књижевност на оријенталним језицима”. У овом уџбенику примере српске и хрватске књижевности можемо да пратимо од просветитељства (премда аутор читаву дубровачку књижевност приписује хрватској баштини), од Доситеја Обрадовића и Андрије Качића Миошића, све до романтизма у свакој од појединачних књижевности. Поред српске, хрватске и бошњачке књижевности, присутних са по 7 (српска) и 5 дела (хрватска и бошњачка), у уџбенику се налази и један од сонета Франца Прешерна. Можемо приметити и да у односу на наставне програме у Србији, Црној Гори и Републици Српској, Његошево стваралаштво бива представљено Лучом микрокозма, а Стеријино Родољупцима. У трећем разреду примећујемо веће огрешивање о канон српске књижевности, посебно у контексту међуратног стваралаштва, које је илустровано само делима Црњанског („Суматра”) и Нушића (Госпођа министарка), што не приказује право стање српске књижевности овог периода. У четвртом разреду долази до сличних пропуста, те се читава савремена српска књижевност своди на дела Андрића, Деснице, Давича, Селимовића, Попе, Ћопића и Киша, као и других аутора које, осим српске, присвајају и хрватска и бошњачка култура. У овом серијалу уџбеника је присутна и поезија Стевана Тонтића и Даре Секулић, аутора чија дела нису заступљена у програмима Српског језика и књижевности на другим територијама бивше Југославије.

Анализа наставних програма матерњег језика и књижевности у региону нам показује заступљеност руске књижевности, као најзначајније књижевности неког словенског народа која је оставила трага на светској позорници. Пратећи историју руске књижевности од романтизма, преко реализма, модерне, авангарде и савремених књижевних токова, увиђамо главне писце и дела, односно чворишне тачке руске књижевности које су утицале на српску и друге јужнословенске културе. Осим тога, увидели смо незавидан положај других (пост)југословенских књижевности у наставним програмима и уџбеницима на подручју држава бивше Југославије, због чега је приметан дисконтинуитет у разумевању заједничке књижевне историје XIX и XX века.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

1. Марић et al. Биљана Марић, Маријана Папрић, Вера Лазаревић Вуловић. До встречи в России 1: уџбеник и радна свеска за 1. разред гимназије и средње стручне школе.
2. Lešić 2003: Zdenko Lešić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
3. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
4. Spahić 2003: Vedad Spahić. Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
5. Spahić – Kunić 2005: Vedad Spahić, Mirsad Kunić. Čitanka za treći razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
3. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
4. Правилник о програму наставе и учења за први и други разред основног образовања и васпитања у Србији 2018: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9d443fdb-264b-4641-bcb2-03b224a6e0cc?fromLink=true
5. Правилник о програму наставе и учења за трећи и седми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1?fromLink=true
6. Правилник о програму наставе и учења за четврти и осми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/7f60db16-8760-4e25-bc8a-f69fe1fb2e2c?fromLink=true
7. Правилник о програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/a24406e1-a0df-4c0e-8d37-889324374c16?fromLink=true
8. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
9. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
10. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за основне школе 2017: https://www.gov.me/dokumenta/bf3401d9-435d-4122-8df0-325c06ca9c14
11. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
12. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf