Развој високог образовања и науке у Француској

15/08/2023

Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије

 

Традиција образовања и научних истраживања у Француској темељ је на коме се дефинишу актуелне научне и образовне политике. У прошлости, Француска је била земља модел у којој су се идеје потребе развоја високог образовања и науке рано уочиле и која је била узор другима. Српски и југословенски интелектуалци, који су се школовали још од периода 19. века у Француској посебно су наглашавали развој ових сектора. „Слобода, једнакост, братство дабоме да су у апсолутном смислу утопије. Али да се у њих мора веровати, да би било мало мање ропства, мало мање неједнакости и мало мање мржње. Како је угодно данас читати Ренанову Будућност науке у којој је изражен сав тај општечовечански идеализам француске науке, када је стварност показала да би наука могла бити узрок пропасти наше цивилизације под новим научним варварством. Некада је наука цењена по самим тековинама њеним. Данас од тих тековина треба више ценити дух којим је надахнута. Не само то, већ научна истина која није вођена идеалом бољег, праведнијег, слободнијег човека, није ништа друго до једно опасно оружје, које може бити кобно човечанству” писали су у међуратном периоду наглашавајући и значај науке, важност универзалних вредности, али и могућности злоупотребе науке. Иако су ове речи и израз духа времена, чини се да су образовани у француском систему, српски научници, прихватили уверење да „Наука се не сме одвојити од великих идеала човечности, правде и слободе”, као што је то рекао Ђаја. Он у овим вредностима наглашава „дух француске науке, или боље рећи науке достојне тог имена”.

Колики је историјски значај француске научне мисли, можемо сагледати и кроз пример развоја српске (југословенске) науке у међуратном периоду. О овоме сведоче текстови Ивана Ђаје, Синише Станковића, Војислава Арновљевића, Јована Ђорђевића и Божидара Марковића који су публиковани у књизи Француска 14. јули 1938. године. Њихове перцепције француског научног живота и специфичности најбоље описују речи: „Француска наука носи обележја француског духа. Она се одликује неколиким драгоценим цртама које су нарочито драге онима који не замишљају саму за себе, већ који у њој виде напредак човечанства на путу добра и бољитка. У готово свим наукама у самом зачетку њиховом налазимо велика имена француских научника”. У време комплексних догађаја пред Други светски рат некадашњи француски ђаци наглашавају допринос Француске светској науци, индивидуалистички дух као „први услов научне оригиналности”, као и „јасноћу и једноставност експерименталних средстава”. Они издвајају физиолога Клода Бернара, хемичара и биолога Пастера, Пјера и Марију Кири, Луја де Броља, оснивача таласне механике као путоказе потребне у развоју науке на простору Балкана. Позитивизам у науци, као дух епохе, преноси се на овај начин и у српску (југословенску) науку и утиче на даљи развој. Ово је видљиво како у развоју експерименталне медицине и лабораторијских истраживања и у примени метода социологије и других друштвених и хуманистичких наука, где су узори били Емил Диркем, Леви Брил, Баје, Пол Риве, Лисијен Февр и Анри Бер. О друштвеним наукама у Француској тога доба Јован Ђорђевић пише да су „богатством и вредношћу података о друштву и човеку … методом и духом којим су прожете” једна од „најсјајнијих победа ума”. Посебно је истицао присуство „интернационалног духа” и „хуманизам”, односно „службу човеку”. Млади људи који би у 21. веку да закораче у свет француског образовања и науке, сада траже и неке друге вредности, мада је описана слика стара скоро век остала важно доминантна и даље, а као таква и један од покретача младих људи ка Француској.

Данас у Француској има 3.500 државних и приватних високошколских установа, 67 универзитета, 25 заједница универзитета и установа за високо образовање, 271 докторска школа, 227 инжењерских школа, 220 бизнис школа, 45 високих државних школа, 22 школе архитектуре и 300 приватних школа и института. Карактеристика је да се уназад неколико година студијски програми у оквиру сва три академска циклуса одвијају све више и на енглеском језику. По подацима Campus France таквих програма је више од 1.500 што омогућава да студенти који имају ограничење у погледу познавања француског језика сада своје образовање и/или усавршавање ипак могу реализовати у Француској. Ово „отварање” француског високог образовања, а посредно и науке, резултат је циљева прокламованих стратегијама образовања и науке, као и културне и научне дипломатије Републике Француске и представља једну од важних компоненти промена у унутрашњој политици Француске током првог, а сведоци смо и другог мандата Емануела Макрона. Чак и када је реч о пооштравању имиграционе политике Француске, једна од области која неће бити побеђена јесте могућност образовања страних студената у Француској.

На француским универзитетима наставници и истраживачи студентима пружају две врсте курсева, који поред знања омогућавају практичан рад и индивидуални приступ. Наглашено је оспособљавање студената за читав низ практичних вештина и могућности мобилности. Дакле, поред предавања, где професори и предавачи презентују свој курс већој групи студената у амфитеатру или учионици, консултације и вежбе се одржавају у мањим групама, већином како би се допунило теоријско знање или стекла пракса у компанијама. Рано повезивање професионалних теоријских знања са практичним радом повезује се са привредом и ово је оквир који је планиран и у наредном периоду. Стратешки циљ Министарства за високо образовање и истраживања обухвата шест приоритетних области: закон о истраживањима, развој науке и високог образовања до 2030, помоћ студентима, Хоризонт програм и платформа Мој мастер, која садржи све потребне податке о мастер студијама у Француској. Из приложеног се види који су главни циљеви развоја високог образовања, као и науке у Француској. Развој међународне сарадње кроз заједничке програме и пројекте, као и увећање броја мастер студената и побољшање њихових услова студирања и професионалне оријентације, упоредни процес стицања знања и вештина.

Поред поменутог, приоритет Министарства је и Parcoursup – платформа за укључивање у високо образовање. Од краја 2023. године, ученици француских средњих школа, односно лицеја, моћи ће да преко једне платформе добију све потребне информације око њиховог будућег студирања. Од понуда обуке до информација које ће им помоћи да усаврше своја знања и вештине потребне за студирање, али и да провере своје могућности професионалне оријентације. Кроз исту платформу ће се вршити и упис на факултете, чиме се кроз процес дигитализације омогућава непосреднији и ефикаснији контакт са новим генерацијама. Платформа је прилагођена и особама са инвалидитетом. Истовремено, ово је један од начина да се Министарство бори и против дезинформација, пружа се могућност компарирања различитих нивоа обука и курсева, школарина и студентског смештаја, као и процена проходности на тржишту рада. Предност ове платформе је и могућност да се студенти из целог света информишу о француском високом образовању и у складу је са приоритетима француских образовних и научних политика.

Када је реч о даљем развоју науке и истраживања у Француској важан је рад на предлогу закона о програмирању истраживања, који су покренули почетком 2019. председник Републике и премијер, а подржало Министарство за високо образовање, истраживање и иновације. Планирано је додатних 25 милијарди евра да се уложи у истраживања између 2021. и 2030. (400 милиона у 2021, 800 милиона у 2022). Циљ је да 2030. године буде годишњи буџет од 20 милијарди евра, што је 5 милијарди више него што је био 2020. године. Програм се ажурира на сваке три године. Овај буџет је настао са идејом да се изгради видљивост неопходна за дугорочно финансирање истраживања, као и да се „удахне нови живот истраживачком систему ослабљеном деценијама недовољног улагања”. Детаљан план финансијских улагања омогућава да се у будућности обезбеди наставак унапређења знања у свим областима високог образовања и научних истраживања. Планирано је и да се у наредном периоду подржи  научна политика установа, посебно у оквиру дисциплина технологије у настајању, као што су неуроинформатика, биоинформатика, биохемија, молекуларна екологија, нанотехнологије, као и да се олакша интердисциплинарност. Ово се односи на могућност да Министарство високог образовања и науке сваке године подржи отварање нових 150 позиција посебно за младе професоре и истраживаче (стаж од три до пет година) на факултетима.

Развој високог образовања и науке у Француској оријентисан је ка развоју академских слобода, а кроз нове ревалоризације доктората, тема и интердисциплинарни приступ, као и ново организовање истраживања. У наредном периоду планира се и оснаживање постдокторског усавршавања, јаснија систематизација ове области, као и генералног процеса акредитације и доласка до позиције професора и истраживача. Није само дакле фокус на одређеним и новим научним дисциплинама, већ и на оснаживању постојећих. Када је реч о ширењу знања и резултата научних истраживања поред комуникације између научника у земљи и иностранству, која се ојачава и кроз истраживачке боравке и заједничка истраживања, планирана је и већа усмереност ка привреди и друштву. Ојачати везе са предузећем обухвата за Француску креирање ширег оквира за стварање предузећа или пружање научне подршке предузећу. Подстиче се сарадња која ствара услове за хонорарне активности предузећа са свим јавним и приватним истраживачима. Ово се посебно односи на укључивање студената докторских студија и неакадемског особља научних установа, као и сталну промоцију научно-истраживачког рада. Повећана је подршка партнерском истраживању и циљ је покретање 500 високотехнолошких стартапова компанија сваке године (у поређењу са 170 колико је било 2019. године).

Колики ће бити домети овакве политике и колико ће у измењеним геополитичким околностима и тектонским променама у међународним односима високо образовање и наука бити моћно оружје Француске показаће будућност. Ипак, да је опредељење да се у свеопштем јачању Француске, како економском, такође и у међународном позиционирању, користи моћ знања и науке, види се на основу више иницијатива и чињеница као што су напред наведене бројке и подаци. Француска је одувек била синоним за земљу културе, науке, образовања и уметности, а данас је нагласак и на технолошком развоју и иновацијама, умрежавању и сарадњи. Оживљавањем и освежавањем старих традиционалних образаца, у измењеном и прилагођеном облику 21. века, сви политички актери у Француској имају велика очекивања од сектора образовања и науке у будућности. Измена владајућих структура, увек могућа, али наравно овде говоримо у перспективи и хипотетички, неће угрозити фокус на оснаживању сектора високог образовања и науке, а посебно међународне сарадње. Ово Француску поставља у средиште пажње као земљу модел за формулисање образовних и научних политика и других земаља, а посебно оних у развоју, средње и слабо развијених. У овом контексту је велики значај и Француске за унапређење и развој високог образовања и науке у региону Западног Балкана.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања