Први теретни воз из Кине за Србију означио почетак нове улоге наше земље у геополитичком, привредно-економском и културном смислу

31/10/2019

Аутор: Предраг Ђурановић, дипл. инж.

24.10.2019 теретни воз кинеске компаније „China Railway Express“ стигао је на железничку станицу Нови Београд са 28 вагона натоварених контејнерима који су допремили више од 500 тона опреме намењене за изградњу деонице пруге за возове великих брзина Нови Београд – Стара Пазова, као дела трасе будуће пруге великих брзина Београд – Будимпешта. Ова пруга се реализује у оквиру иницијативе „Појас и пут“ и то је први пројекат у области железничког саобраћаја који реализује једна кинеска компанија у Европи. Достављена је опрема за системе контактне мреже: каблови, трансформатори, интегрисани системи аутоматизације за трафо станице, системи даљинског управљања за контактну мрежу, системи за напајање струјом контактне мреже и друга опрема намењена за пругу великих брзина. Тиме је окончано једномесечно путовање овог воза који је превалио око 10.500 километара. Путовање је отпочело 24. септембра од града Ђинана у провинцији Шангдонг до Новог Београда на траси кроз Монголију, Русију, Белорусију, Пољску и Мађарску. Иначе, да се на пример ова роба допремала поморским путем време путовања би било дупло дуже, а ова количина материјала се не би могла превести авионским саобраћајем.

Свечаном дочеку воза присуствовали су председник Србије Александар Вучић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, заменик министра трговине Народне Републике Кине Ћен Кеминг, амбасадорка Кине Чен Бо и градоначелник Београда Зоран Радојичић.

Ово је први пут да је комплетан воз пристигао за дестинацију у Србији, јер до сада је из Кине деведесетих година долазио само тек понеки вагон преко Турске и то у саставу возова чија је крајња дестинација била у другим земљама Европе, као што су Мађарска, Аустрија или Пољска. Фреквентност ове линије зависиће од интересовања компанија из Кине које раде на српском тржишту, као и компанија из Србије које сарађују са Кином.

Железнички саобраћај један је од централних видова саобраћаја кинеске глобалне економске иницијативе „Појас и пут“, а пруга за возове великих брзина од Београда до Будимпеште саставни је део тог пројекта. На овај начин Србија се активно придружила напору најразвијенијих земаља света да се укључе у реализацију грандиозног железничког инфраструктурног пројекта „Нови пут свиле“, који би чиниле савремене пруге за брзе теретне возове између Европе и Кине. Разлог за давање предности железничком саобраћају, пре свега робном, али свакако и путничком, је то што он има много већи просперитет развоја у односу на друге саобраћајне гране. Он је технолошки доведен готово до савршенства, а безбедност и квалитет пруга и возова су беспрекорни. Посебно треба истаћи да данас возови постижу значајне брзине.

Са аспекта железничког саобраћаја пројекат „Економски појас Пута свиле“ је од великог значаја пошто долазе до изражаја предности које он има у односе на друге видове саобраћаја када су у питању велике раздаљине. У односу на ваздушни саобраћај његова предност је у могућности транспорта знатно веће количине робе, у односу на поморски саобраћај има предност у погледу брзине превезене робе, а у односу на друмски саобраћај постоји предност и у брзини превоза и у количини превезене робе.

Тренутно, како снажне државе тако и оне мање снажне које размишљају стратегијски, модернизују властиту железничку мрежу као инфраструктуру будућности.   Такође у читавој овој причи треба напоменути како је једна велесила, која је то у сваком погледу – САД, у изградњи модерне железничке мреже знатно заостала у односу на европске и главне азијске земље. Железничка мрежа у САД квалитетно је развијена само на делу источне обале, док је у осталом делу земље у потпуности занемарена, пошто се преферира ваздушни превоз који је много скупљи. Очекивања су како ће у блиској будућности Америка имати све више проблема управо због наведене ценовне компоненте, која ће показивати трендове поскупљења услуга превоза и транспорта робе и путника друмским односно ваздушним путем, у односу на земље Европе и Азије, где ће исте услуге поред појефтињења добити на брзини и удобности појавом све већег броја модерних компоненти железничког превоза.

Данас је идеја највећег међународног инфраструктурног пројекат у историји човечанства, директног повезивање Пекинга и Лондона железницом, пуштањем у саобраћај железничке пруге Баку – Тбилиси – Карс, постала реалност. Изградњом ове деонице отклоњене су две битне препреке које су постојале да воз из Лондона директно стигне у Пекинг. Прва је био канал Босфор, а друга недостатак пруге између Карса и Ахилкелека. Овом пругом нови пут свиле у Европу улази из смера Турске, а затим преко Балкана даље у земље западне Eвропе. Испод Босфора је изграђена подземна железницу која је спојила Европу и Азију, а завршена је и железничкa линију између Карса и грузијске регије Ахилкелек.

Први воз из Кине  за Србију је користио железничке пруге из Кине ка Европи које у потпуности пролазе кроз Русију и на том правцу већ саобраћају возови за Европу. Ипак за нас је интересантан нови пут свиле, односно његов други крак, који би прелазио преко централне Азије, Ирана и Турске. Кина упоредо са овом копненом комуникацијом развија и морски пут свиле, који полази из Шангаја, протеже се преко Индијског океана, пролази Суецки канал и Медитеран и завршава се у луци Пиреј у Грчкој. Када железница на Путу свиле  буде стављена у функцију, раздаљина ће бити смањена за 7.000 километара. Терет на овој траси из Кине у Европу путоваће свега 15 дана уместо досадашњих 21 дан . Због ове уштеде у времену очекује се да ће значајна количина терета између Кине и Европе бити измештена са трасе преко Русије на нову деоницу. Осим тога, вероватно ће доћи и до значајног измештања транспорта терета између Турске и земаља централне Азије. Тако ће и Азербејџан моћи своје нафтне и хемијске производе превозити до Турске, али и других земаља. Кина улагањем у железнички коридор на новом путу свиле обезбеђује два кључна интереса: лакши приступ европском тржишту и јачање утицаја у централној Азији. Остваривањем додатна железничке везе са Европом смањује се и кинеска зависност од морских путева којима доминира САД. Овај пројекат се може посматрати и као парирање утицају Русије у Азији, упркос приближавању Русије и Кине, односно као кинески одговор на формирање Евроазијске уније и на противљење Русије да се у оквиру Шангајске организације успостави зона слободне трговине.

Поред противљења одређених земаља ЕУ пошто је нови железнички пут свиле кинески пројекат, он за реализацију има пуну подршку Немачке. Њен интерес се огледа у транспорту нових аутомобила немачких произвођача теретним возовима до Кине. Тренутно се реализује преко Русије и Казахстана, а у будућности и новим путем свиле, пошто се тако скраћује рок доставе возила за недељу дана у односу на железнички, а читаве три недеље у односу на морски транспорт. Кинезима је основни циљ освајање тржишта централне и јужне Европе. Немачка и Кина су усаглашени економски партнери, заинтересовани за снажну слободну трговину, са унапред договореним и јасним правилима, а имају и бољу комуникацију на целом простору Евроазије.

Европска унија будно испитује план изградње брзе пруге између Београда и Будимпеште, због могућег непоштовања европских прописа од стране Мађарске. Проверава се да ли се стриктно поштују закони ЕУ, према којима за велике саобраћајне пројекте морају да буду расписани јавни тендери. Тако је већ поништен један тендер који се односио на изградњу деонице између Келебије и Будимпеште. Ови радови касниће јер је влада Мађарске одлучила да распише нови тендер због поскупљења трошкова за око 10%. Првобитно пројектовани трошкови модернизације мађарске деонице у мају 2018. износили су 578 милијарди форинти (1,79 милијарди евра), међутим најповољнија понуда је износила 693 милијарди форитни. Па је тако мађарска влада покренула нов поступак јавних набавки пошто није спремна да сноси веће трошкове.

Кина има несумњив интерес да подржи модернизацију железничке инфраструктуре у Грчкој, Македонији, Србији, Мађарској и Чешкој. Без квалитетне железничке везе Београда и Будимпеште, као дела будућег железничког пута свиле, Кина би имала проблем да извози производе железницом до луке Пиреј, а потом даље преко мора у друге европске и афричке земље. Због тога и подржава унапређење комуникације између Егејског мора и Дунава – где се налази Србија, која тако добија шансу да постане кључно регионално трговинско чвориште. Пример колико је значајан овај правац за Кину огледа се у томе да се тренутно на територији Србије теретним саобраћајем реализује превоз око 12 милиона тона робе годишње, а Кинези очекују да ће у луци Пиреј имати 100 милиона тона робе за транспорт железницом.

Са историјског аспекта, овакве геополитичке прилике и актери који у њима учествују у великој мери подсећају на ситуација након Берлинског конгреса 1878. на коме је донета одлука о изградњи пруге Београд – Ниш и њене везе са пругом Будимпешта – Земун. Тиме је омогућено продирање Немачке на Балкан најкараћим путем преко Србије и њено повезивање са солунским пристаништем. То је за циљ имало да предупреди Русију у ширењу свог утицаја, а и да европски, односно пре свега немачки капитал добије широм отворени пут за продирање на блиски исток под геслом Берлин – Багдад и крилатицом „Drang nach Osten“ (нем. Продор на исток). Међутим разлика је што се сада ради првенствено о продирању источног (пре свега Кинеског) капитала на запад.

Србија се активно укључује у нове железничке глобалне инфраструктурне пројекте што ће јој омогућити економски, привредни, геополитички и културни развој. Будући радови на изградњи железничке инфраструктуре на Новом путу свиле поред транспорта робе омогући ће и превоз путника на удаљене релације. Поред наведних геополитичких и привредно–економских аспеката, нови железнички пут свиле имаће сигурно и значајан утицај на развој и упознавање са различитим културама земаља дуж целе трасе пруге. Ова пруга повезиваће дијаметрално супротне културе запада и истока.  Поред транспорта робе превозом путника омогућиће се комуникације међу људима као основни услов за развој културе, науке, друштва, ширење цивилизација и сл. Људи ће се превозити овом железницом ради задовољења својих личних, економских, образовних и културних потреба.

Доласком првог воза из Кине и реализацијом пројекта новог пута свиле за Србију представља велику развојну шансу да се активно укључи у међународне трговачке, технолошке и финансијске токове и да на најбољи начин искористи свој геостратешки положај.

Литертаура:

  1. Николић Јездимир, Историја железница Србије, Војводине, Црне Горе и Косова; Завод за НИПД ЈЖ, Београд 1980
  2. http://www.trt.net.tr
  3. https://rs-lat.sputniknews.com
  4. http://www.vesti-online.com
  5. http://www.politika.rs/sr/clanak/309058/Pogledi/Novi-put-svile
  6. http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3710414/prvi-teretni-voz-iz-kine-stigao-u-srbiju.html
  7. https://www.slobodnaevropa.org/a/teretni-voz-iz-kine-u-srbiji/30233914.html
  8. https://rs-lat.sputniknews.com
  9. https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/kasne-radovi-madarska-vlada-raspisuje-novi-tender-za-prugu-beograd-budimpesta/3h94gln
  10. https://www.ekapija.com/news/2669521/stigao-prvi-teretni-voz-iz-kine-sa-opremom-za-izgradnju-brze-pruge#

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања