ПРИДЊЕСТОВЉЕ

Аутор: др Растислав Стојсављевић, професор геополитике

Придњестровље, званично Придњестровска Молдавска Република, отцепљена је држава у уском појасу земље између реке Дњестар и молдавско-украјинске границе која је међународно призната као део Молдавије. Река Дњестар је на западу, а државна граница са Украјином је на истоку. На папиру, према међународном праву, Придњестровље остаје део Молдавије, али функционише као држава, самопроглашена, али са сопственим институцијама, војском и администрацијом од 1990. године.

Територија отцепљене државе Придњестровља уклапа се у процењених 200 километара уског појаса земље, са просечном ширином од 12–20 км. Цела област мери око 4163 km². Има реку Дњестар на западном и источном крају области, која формира границу са Украјином. Такође, на северу и југу граничи се са Украјином, па је ово подручје од огромног стратешког значаја, јер формира „коридор” између Молдавије и Украјине.

Главни град и административни центар је Тираспол на Дњестру. Остали важни градови су Бендер, Рибница, Дубасари и Слободзеја. Локација региона довела је до његовог историјског значаја у низу културних, политичких и војних утицаја кроз миленијуме, будући да се налази на раскрсници између словенског и романског елемента и дако-румунског наслеђа, и био је раскрсница тржишта, терен за освајаче, трговинске и културне везе између Централне и Источне Европе.

Придњестровље има релативно малу површину, али је његова геологија и рељеф разноврснији него што би се на први поглед могло претпоставити. Територија је смештена у југоисточном делу Молдавске висоравни, на прелазу између Подолске висоравни на северу и Црноморске низије на југу, што је утицало на обликовање његовог рељефа и геолошку структуру.

Придњестровље лежи на југозападним обронцима Источноевропске платформе, која је један од најстабилнијих делова европског континента. Геолошки темељ региона чине древне стене протерозојске и палеозојске старости, прекривене седиментним слојевима мезозојских и кенозојских наслага.

Најважнији хидрографски објекат је река Дњестар, која протиче западним делом Придњестровља и има велики утицај на локални рељеф и економију. Њени меандри и терасе формирали су плодне долине, погодне за пољопривреду. Многи мањи притокови и потоци уливају се у Дњестар, а на северу и централном делу јављају се ерозијски процеси који обликују брежуљкасти пејзаж.

Иако се налази на стабилној платформи, Придњестровље повремено осети слабе потресе који долазе из правца Вранчанске сеизмичке зоне у Румунији, једне од најактивнијих у југоисточној Европи.

Придњестровље има умерено континенталну климу, која је условљена његовим географским положајем у југоисточном делу Европе, између Молдавске висоравни на западу и Црноморске низије на истоку. Због близине Црног мора, али и утицаја копнених ваздушних маса са истока и севера, клима региона показује мешовите карактеристике – у исто време присутни су како континентални, тако и суптилни морски утицаји.

Захваљујући умереној клими и плодном земљишту, Придњестровље има добре услове за пољопривреду, посебно за узгој пшенице, сунцокрета, кукуруза, винограда и воћа. Међутим, клима такође намеће изазове у виду суша и варијација падавина.

Придњестровље има од 450.000 до 465.000 становника према последњим пописима, знатно мање од ранијих бројки. Деведесетих година прошлог века, више од 700.000 људи је живело на овом подручју. Придњестровље је један од најразноврснијих региона у Источној Европи у смислу етничке припадности. Ово подручје је било под многим различитим утицајима током векова и још увек одражава специфичан етнички мозаик у својој култури и начину живота.

Однос између разноврсног становништва и политике је стога значајан у овом региону. Молдавци традиционално живе на селу, док се Руси и Украјинци насељавају у градовима. Велики градови садрже већи број Руса и Украјинаца, док у мањим местима има више Молдаваца. Већина становништва је православне вере (око 90 процената), при чему већина православних припада Руској православној цркви. Поред тога, постоје и мале католичке, протестантске деноминације и староверци, као и неколико муслиманских и јеврејских заједница.

Наставак политичког сукоба и нерегуларни статус Придњестровља имали су директан утицај на економску ситуацију, што се огледа у стопи незапослености и исељавању младих људи. Многи људи раде у иностранству, а дознаке из Русије и Украјине чине значајан део прихода за оне који остају у Придњестровљу.

Становништво Придњестровља карактерише демографски пад, етничка разноликост, мултинационалне културне традиције. Иако је његова површина једна од најмањих у Источној Европи, тако компликована историја и мултиетничка композиција чине га микрокосмосом живописног културног суживота управо у оваквом политичком и економском окружењу.

Након распада Совјетског Савеза, становништво Придњестровља, где доминирају Руси и Украјинци, супротставило се идеји приближавања Молдавије Румунији. То је довело до оружаног конфликта 1992. године, после кога је успостављен замрзнути сукоб. Од тада, регион постоји као самопроглашена република под де факто заштитом Русије.

Ниједна чланица УН није признала Придњестровље. Ипак, регион има све институције једне државе: владу, парламент, војску, полицију и сопствену економску политику. На територији Придњестровља налазе се руски „мировњаци” и контингент Оперативне групе руских трупа. Русија регион види као стратешку тачку у близини западних граница бившег СССР-а.

За Молдавију, Придњестровље представља територијални интегритет, али и један од највећих политичких и безбедносних проблема. Преговори под окриљем формата „5+2” (Молдавија, Придњестровље, Русија, Украјина, ОЕБС + ЕУ и САД као посматрачи) нису донели трајно решење.

До 2014. године Украјина је била релативно неутрална, али након кризе у Донбасу и анексије Крима, Кијев је постао неповерљив према Придњестровљу јер га види као руски мостобран на својој западној граници. Украјина је значајно пооштрила контролу границе и смањила могућност снабдевања региона из Русије. Геополитички положај Придњестровља је стратешки важан, али високо нестабилан. То је мала територија, али са несразмерно великим утицајем на безбедност и политичке односе у источној Европи.

Привреда је централизована и у великој мери под контролом државе и великих индустријских корпорација. Русија има кључну улогу, јер Придњестровље добија повлашћени гас и финансијску помоћ. Непризнат статус ствара правне препреке, али захваљујући посебним договорима у оквиру Споразума о слободној трговини између Молдавије и Европске уније, многе компаније из Придњестровља добијају дозволу за извоз робе као „молдавски производ”.

Индустрија је окосница привреде и учествује са преко 40% укупног БДП-а. Најзначајнији индустријски центри налазе се у Рибници, Тираспољу и Бендерима. Највеће предузеће је Рибнички металуршки комбинат, један од водећих извозника челика у региону. Молдавска гасна електрана у Днестровску производи већину електричне енергије за Придњестровље и значајан део за Молдавију. Придњестровска привреда представља мешавину постсовјетске индустријске базе, пољопривредне производње и руске финансијске подршке. Иако је регион економски одржив захваљујући производњи електричне енергије, металургији и извозу, његова дугорочна стабилност зависи од решавања политичког статуса и диверзификације тржишта.

Тираспол, политички, економски и културни центар Придњестровља, налази се на левој обали реке Дњестар. Његове морфолошке карактеристике одражавају географски положај града, терен и историјски развој. Град је смештен на надморској висини од приближно 20-25 метара, на обалној тераси Дњестра. Лева обала реке је равничарски простор са благим узвишењима и наборима на неким местима. Околни терен омогућава лак приступ реци, што је историјски било важно за транспорт и индустријски развој.

Реинтеграција са Молдавијом остаје теоретска могућност, али се суочава са значајним изазовима. Руководство и становништво Придњестровља су се доследно противили овој опцији, фаворизујући ближе везе са Русијом. Поред тога, све већа оријентација Молдавије ка Западу могла би додатно отуђити Придњестровље, чинећи реинтеграцију мање вероватном.

Уједињење са Русијом је дугогодишња тежња руководства Придњестровља. Међутим, овај сценарио је мало вероватан. Руска анексија Придњестровља вероватно би изазвала снажан одговор западних сила и додатно дестабилизовала регион. Штавише, не могу се занемарити логистички изазови интеграције територије без излаза на море окружене непријатељским суседима.

Највероватнији краткорочни сценарио је наставак статуса кво. Придњестровље ће остати непризната држава, у великој мери зависна од руске подршке. Овај сценарио омогућава крхки мир, али не решава основни проблем. Присуство руских трупа обезбеђује стабилност, али такође продужава изолацију и економску стагнацију региона.

Најмање пожељан, али све вероватнији сценарио је ескалација сукоба. Окренутост Молдавије и Украјине ка политичком Западу и њихова потенцијална употреба силе за решавање питања Придњестровља могли би да покрену ширу конфронтацију у коју је укључена Русија. Такав сукоб би имао озбиљне хуманитарне и геополитичке последице. Будућност ове територије остаје неизвесна.