ПОЗИЦИЈА КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА БРАНКА ЋОПИЋА У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА У СРБИЈИ И РЕГИОНУ

Аутор: мср Владимир Папић

Позиција Бранка Ћопића (1915–1984) као канонског аутора дечје и уопште савремене српске књижевности, непрестано се потврђује, али и доводи у питање заступљеност његових дела у програмима за основне и средње школе у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине, као и у наставним програмима намењеним ученицима који похађају наставу српског као матерњег језика у Хрватској. Ћопић је један од ретких писаца наше књижевности који је успевао да живи само од писања, док су фазе његовог стваралаштва одредили нада у револуцију и идеални свет који ће она донети, као и разочарање у послератну реалност. С обзиром на различит квалитет и идеолошку обојеност Ћопићевог стваралаштва, због ког је слављен и оспораван, његова позиција у школским програмима нам показује ставове о овом аутору и његовом значају у актуелном друштвеном и политичком тренутку на некадашњем српскохрватском језичком простору.

У актуелним програмима наставе и учења за основне и средње школе на подручју Републике Србије, опус Бранка Ћопића доживљавамо на основу његовог стваралаштва намењеног деци. Изузев у четвртом разреду гимназија и средњих стручних школа, где је пажња посвећена ширем избору из збирке приповедака Башта сљезове боје, посебно потресном и пророчком уводном писму Зији Диздаревићу и последњој причи – „Заточник”, сви остали књижевни текстови предвиђени наставним програмом посвећени су деци – дечјим дружинама, љубави, природи, животињском свету… Треба напоменути и да је Бранко Ћопић испрва изопштен из гимназијског програма за четврти разред гимназије, да би након програмских измена и допуна поново добио канонски статус у оквирима проучавања савремене српске прозе. Прича „Заточник” је значајно дело које приказује разочарање у власт нове Југославије и њене корумпиране представнике, који не поштују ни живе ни мртве борце Народноослободилачке борбе, чиме она у извесној мери надопуњује мозаичку и вишеслојну тему Другог светског рата у српској књижевности, коју више не обележавају само ранијим програмом прописана дела Лалића, Исаковића, Тишме и Ћосића, већ и новоуврштени романи Светлане Велмар Јанковић, Слободана Селенића и Давида Албахарија.

Када је у питању актуелни основношколски програм, Ћопић је у прва четири разреда заступљен са шест књижевних текстова, што потврђује његову позицију омиљеног дечјег писца српске и јужнословенских књижевности. Прваци у Србији у наставцима читају Јежеву кућицу, другаци одломке из Огласа „Шумских новина” и песму „Болесник на три спрата”, трећаци „Изокренуту причу” и роман Доживљаји Мачка Тоше (као домаћу лектиру), док се четвртом разреду Ћопићев опус представља песмом „Мјесец и његова бака”.

У вишим разредима основне школе је Ћопићево стваралаштво заступљено „Походом на Мјесец” у петом и „Чудесном справом” у шестом разреду – двема причама из збирке Башта сљезове боје. У шестом разреду се на часовима домаће лектире интерпретира Ћопићев роман Орлови рано лете, док се у оквиру изборног дела програма ученицима предлаже читање одломака о Бранку Ћопићу из дела Писмописац Владе Стојиљковића, још једног класика српске књижевности за децу. Ученици седмог разреда не читају ниједно дело Бранка Ћопића, иако су у ранијим наставним програмима за овај разред у Србији ученици имали прилику да се упознају са Доживљајима Николетине Бурсаћа.  Насупрот старом програму у ком Ћопић није био заступљен, у актуелном програму за осми разред основне школе у Србији, дата је и песма „Мала моја из Босанске Крупе”, пример Ћопићевог љубавног стваралаштва.

У заједничким наставним програмима ЦСБХ језика и књижевности у Црној Гори, Бранко Ћопић је један од најзаступљенијих аутора у основној школи. Насупрот многим класицима српске књижевности, који нису сачували своју канонску позицију у реформисаним црногорским програмима, Ћопић је остао један од неприкосновених ауторитета када је реч о дечјој књижевности. У првом разреду деветогодишње основне школе, пре него што ученици и науче да самостално читају, тумачи се Ћопићева Јежева кућица. У трећем разреду се чита Ћопићева приповетка „Сунчев пјевач”, у четвртом Доживљаји Мачка Тоше (као домаћа лектира), у петом приповетка „Цврчак тражи сунце”. У разредној настави је Ћопић заступљен у шестом разреду одломком „Сурово срце” из Доживљаја Николетине Бурсаћа, док је у седмом разреду предвиђено читање насловне приповетке из Баште сљезове боје, као и тумачење домаће лектире Орлови рано лете. У односу на друге српске писце можемо увидети Ћопићев значај за црногорске програме – у њима нема Добрице Ерића ни Јована Јовановића Змаја, Перо Зубац и Љубивоје Ршумовић су у њима заступљени по једном, Десанка Максимовић и Милован Данојлић двапут, док је Душан Радовић присутан са четири текста током девет година, што је дупло мање од заступљености Ћопићевог стваралаштва.

Како се и очекује, Ћопићево присуство је значајно и у наставним програмима у Босни и Херцеговини. Иако то са Федерацијом БиХ није случај – у анализираној серији читанки Свезаме, отвори се[1] (која тежи наднационалном приступу књижевности), од петог до деветог разреда је Ћопић заступљен само „Изокренутом причом” у петом и „Баштом сљезове боје” у осмом разреду. Када је реч о средњошколским уџбеницима, у

уџбеничком серијалу средњошколских читанки ИК Сарајево Publishing, Ћопићево стваралаштво проналазимо једном – у четвртом разреду, када се тумачи „Башта сљезове боје”, док се у читанци ИК ОКО интерпретира „Поход на Мјесец”, а у читанци сарајевске Свјетлости за завршни разред гимназије нема Ћопићевог стваралаштва.

У Републици Српској се Ћопић потврђује као један од најважнијих аутора у основношколским програмима. У другом разреду се читају Ћопићева прича „Први дан у школи” и лектира Јежева кућица, у четвртом прича „Мачак отишао у хајдуке” и лектира Доживљаји Мачка Тоше, а у петом песма „Мјесец и његова бака” и приче „Башта сљезове боје” и „Мјесечев гост”. Ученици шестог разреда читају „Поход на Мјесец” и лектиру Орлови рано лете, седмаци „Чудесну справу” и Магареће године, док се ученици осмог разреда у оквиру поглавља I и II свјетски рат, страдање Срба, Јевреја и Рома у тим ратовима упознају са Ћопићевом потресном песмом „На петровачкој цести”. У избору домаће лектире за девети разред основне школе у Републици Српској, ученици могу да прочитају и Ћопићев роман о послератној стварности крајишких колониста у Војводини – Не тугуј бронзана стражо, за који је овај аутор и добио НИН-ову награду 1958. године.

У Хрватској је дело Бранка Ћопића на својеврстан начин избрисано из наставних програма још крајем XX века, иако је утицај његове Јежеве кућице и даље приметан у хрватској култури, о чему сведоче нова издања овог дела и симпатије старије и млађе читалачке публике према њему. Иако се ово Ћопићево дело још увек тихо провлачи у настави Хрватског језика, њега нема на обавезним списковима лектире. За разлику од наставе Хрватског језика, у програмима Српског језика као матерњег у Хрватској, Ћопић представља кључно име како у основној тако и средњој школи. Примећујемо да је Ћопић најзаступљенији аутор рубних делова на којима живе Срби, чији је национални идентитет често условљен дневнополитичким приликама и комплексним односима са другим националним и верским заједницама. Ипак, у тим крајевима се најбоље тумачи Ћопићево дело, као и његови слојеви за чије је разумевање неретко потребно и познавање крајишког менталитета. За разлику од Србије и Босне и Херцеговине, где је у гимназијама Ћопић заступљен само путем избора из Баште сљезове боје, програм за средње школе намењен Србима у Хрватској подразумева и читање новеле „Учитељица”, романа Магареће године, као и избора из Ћопићевих песама посвећених НОБ: „На петровачкој цести” и „Пјесма мртвих пролетера”.

У основној школи је Ћопић такође знатно заступљенији него у осталим, досад анализираним програмима, што можемо објаснити чињеницом да се на часовима Српског језика и књижевности у Хрватској тумаче дела искључиво српских писаца, а не и светске и јужнословенских књижевности. У првом разреду се Ћопић представља „Пјесмом ђака првака”, „Првим даном у школи”, Јежевом кућицом, „Сунчевим певачем”, као и избором из поезије. У другом се ученици упознају са песмама „Болесник на три спрата” и „Висибаба и развигор”, као и Огласима „Шумских новина” и Огласима „Купусног листа”, односно причама „Жућа и рачунџија” и „Медведичин син”. Трећаци читају дела „Рибар и мачак”, „Изокренута прича”, „Мачак отишао у хајдуке”, „Чудновати свјетски путник”, „Замјена”, „Башта сљезове боје”, као и Доживљаје Мачка Тоше. У наставном програму за четврти разред су заступљена Ћопићева дела „Мјесец и његова бака”, „Страшан змај” и Приче испод змајевих крила, а за пети „Поход на Мјесец”. Шестаци у оквиру обавезног дела програма читају „Чудесну справу” и роман Орлови рано лете, док је у допунском избору дата и књига Глава у кланцу ноге на вранцу. Осмаци тумаче дела Не тугуј, бронзана стражо, Осма офанзива и Доживљаји Николетине Бурсаћа.

Из наведене упоредне анализе наставних програма матерњег језика и књижевности у региону, потврђује се да је Бранко Ћопић и крајем прве четвртине XXI века канонски писац српске и јужнословенских књижевности, омиљен и незамењив, док је његово стваралаштво најчешће представљено култним остварењима за децу, попут романа Орлови рано лете, Доживљаји Мачка Тоше и Магареће године. Ћопић је заступљен и успелом прозом која тематизује свет за време и након Другог светског рата – првенствено Баштом сљезове боје, која, иако на размеђи дечјег и одраслог, у развојном луку од инфантилног до смртно озбиљног, између веселог и огорченог тона, стаје у ред најбољих остварења српске кратке прозе друге половине ХХ века.

КОНСУЛТОВАНИ НАСТАВНИ ПРОГРАМИ И УЏБЕНИЦИ:

1. Hajdarević 2001: Hadžem Hajdarević. Čitanka za 4. razred gimnazije. Sarajevo: Svjetlost.
2. Ibrahimović – Kazaz 2003: Nedžad Ibrahimović i Enver Kazaz. Čitanka za 4. razred gimnazije i drugih srednjih škola. Sarajevo: Oko.
3. Spahić 2003: Vedad Spahić. Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
4. Уџбенички серијал Свезаме, отвори се, доступан на: https://svezame.ba/citanke-svezame/. Преступљено 11. 1. 2026.
5. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
6. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
7. Правилник о програму наставе и учења за први и други разред основног образовања и васпитања у Србији 2018: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9d443fdb-264b-4641-bcb2-03b224a6e0cc?fromLink=true
8. Правилник о програму наставе и учења за трећи и седми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1?fromLink=true
9. Правилник о програму наставе и учења за четврти и осми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/7f60db16-8760-4e25-bc8a-f69fe1fb2e2c?fromLink=true
10. Правилник о програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/a24406e1-a0df-4c0e-8d37-889324374c16?fromLink=true
11. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
12. Актуелни наставни програми Српског језика за основне школе у Републици Српској: https://www.rpz-rs.org/900/rpz-rs//Nastavni/programi/za/nastavni/predmet/Srpski/jezik/od/II/do/IX/razreda/osnovne/skole:
13. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
14. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за основне школе 2017: https://www.gov.me/dokumenta/bf3401d9-435d-4122-8df0-325c06ca9c14
15. Програм Хрватског језика и књижевности за основне школе и гимназије, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf
16. Курикулуми наставних предмета Српски језик за основне и средње школе с наставом на језику и ћириличном писму српске националне мањине (модел А) и Српски језик и култура у основним и средњим школама (модел Ц), 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulumi%20nastavnih%20predmeta%20Srpski%20jezik%20i%20Srpski%20jezik%20i%20kultura%20-%20osnove%20i%20srednje%20skole%20-%20model%20A%20i%20model%20C.pdf

[1] Уџбеници из серије Свезаме, отвори се су доступни на линку: https://svezame.ba/citanke-svezame/.