Portreti novovekovlja – Edmund Berk

Autor: Lazar Slepčev, politički analitičar

Prethodnim tekstom prebacili smo težište naših interesovanja na britansko ostrvo i one mislioce čije duhovno nasleđe u najširem smislu označavamo kao filozofiju empirizma. DŽon Lok kao tvorac teorije saznanja i ništa manje značajan politički filozof, prvi je o kome smo pisali. Ovim tekstom, osvrnućemo se na delo jednog podosta zapostavljenog, ali ništa manje značajnog političkog mislioca, Edmunda Berka.

Edmund Berk

Rodio se 12. jaunuara 1729. godine u Dablinu. Roditelji su mu pripadali različitim konfesijama. Otac, pravnik po obrazovanju, bio je protestant, dok je majka bila katolkinja. Zbog lošeg zdravlja, kao šesnaestogodišnjaka, roditelji ga poveravaju ujaku kod koga boravi 1735–1740. godine. U tom periodu započinje i školovanje.

Na Koledž Sv. Trojstva u Dablinu, primljen je 1744. godine. U tom periodu, ova institucija je imala čvršće akademske standarde nego Oksford i Kembridž.

Berk je slovio za nadarenog, marljivog, ali i veoma samostalnog mladića. Čitao je mnogo i nesistematično, tako da je stekao veliko znanje iz različitih oblasti. Diplomirao je u januaru 1748. godine.

Dve godine kasnije započinje studije prava u Londonu. Očekivanja njegovog oca su bila da Berk postane advokat, ali su njegova interesovanja bila drugačija, pa dolazi u sukob sa ocem koji mu uskraćuje izdržavanje.

Berk potom putuje po Engleskoj i Francuskoj, fokusirajući se na proučavanje književnosti i politike. Godine 1757. sklapa brak sa DŽejn Nagent, u kome dobija dva sina.

1758. godine pokreće Godišnji registar u kome sam piše prikaze objavljenih knjiga. Posebna zanimljivost.
1759. je da Berkov Registar izlazi i danas.

U tom periodu, Berk otpočinje i sa političkom karijerom, uglavnom kao lični sekretar i asistent uglednih političara. Godine 1765. postaje privatni sekretar Lorda Rokingama, koji je 1763. postao predsednik vlade, te mu Lord pomaže da uđe u Donji dom Parlamenta.

Za veoma kratko vreme, Berk se nameće kao intelektualni vođa Rokingamovog krila u vigovskoj partiji. Smatra se da je predstavljao ključnu ličnost koja je formulisala i interpretirala vigovsku politiku u periodu od 1765. do 1790. godine.

Birači Vendovera izabrali su Berka 23. 12. 1765. godine za svog poslanika. Od tada, često se kandidovao i dobijao mesto u parlamentu u različitim izbornim bazama.

Posećuje Francusku 1773. godine.

Nakon objavljivanja „Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj“ (1790), klima oko Berka naglo se menja. Neslaganja i kritike počinju da dolaze i od članova same stranke.Godine 1791, nakon sukoba sa Čarlsom Foksom, Berk napušta vigovce i postaje „čovek bez stranke“.

U penziju je otišao napustivši mesto poslanika Maltona 1794. godine.

Iste godine umiru mu brat i sin Ričard.

Umro je 9. jula 1797. godine.

Ostalo je zabeleženo da je Berk bio posvećen radu do poslednjeg dana.

Berkova dela

1756. Berk je anonimno objavio „Odbranu prirodnog društva“. U ovom radu kritikuje tada pomodni trend propovedanja „povratka prirodi“, odnosno propovedanja tzv. prirodne religije.

Već u ovom radu, Berk iznosi tezu koju će kasnije neprestano ponavljati: „Nužnost poštovanja nasleđenih institucija i ukazivanje na njihov značaj za stabilnost društva“.

1757. objavljuje „Filozofsko istraživanje o poreklu ideja uzvišenog i lepog“. Ovo delo predstavlja značajan doprinos estetici i privukao je pažnju nekoliko velikih mislilaca (Didro, Kant, Lesing…).
1758. Berk objavljuje „Razmišljanja o uzrocima sadašnjih nezadovoljstava“, gde se bavi problemima britanskog parlamentarizma i kritikom vladavine DŽordža III. Berk smatra da je korupcijom koju sprovodi kralj prema određenim poslanicima, narušena ravnoteža podele vlasti.

O odnosu poslanika i biračkog tela, Berk smatra da biračko telo može da traži od poslanika da žrtvuje svoje interese u korist opštih interesa, ali ne može od njega tražiti da svoje mišljenje žrtvuje mišljenju birača, jer ne sme da prihvata mišljenje onih koji su ga birali o stvarima u kojima je od njih upućeniji.

Berkova aktivnost u oblasti političkih i ekonomskih reformi bila je usmerena na četiri ključna cilja:

1. Da se održi tradicionalna struktura vlasti britanske države, zasnovana na „ravnoteži moći“.
2. Da se utvrde konstitucionalna ograničenja kraljevom uticaju i ovlašćenjima.
3. Da se proširi zakonodavni uticaj Donjeg doma i očuva nezavisnost njegovih članova.
4. Da se omogući da političke stranke deluju kao legitimni i javno prihvaćeni deo političkog procesa.

Druga velika tema kojom se bavio Berk bila je odnos Krune prema kolonijama u Americi i Indiji. Berk je bio veliki protivnik poreskih nameta prema kolonijama, kao i veliki kritičar i protivnik delovanja „Britanske istočnoindijske kompanije“.

Knjiga „Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj“, objavljena je 1790, dakle iste godine kada je umro Berkov prijatelj Adam Smit.

Ključna meta Berkovog napada u „Razmišljanjima“, bile su teorijske osnove ideja koje su pripremale revoluciju i kojima je ona bila rukovođena. Reč je, kako kaže sam Berk, o ratu sa načelom, a ne sa Francuskom.

Berk je u „Razmišljanjima“ zapravo podigao optužnicu protiv nezasnovanih optimističkih očekivanja o dometima ljudskog uma i pogrešnog tumačenja njegove uloge u procesu izgradnje i promene institucija.

Oštro je napadao i pobijao filozofske stavove koji su u to vreme dominirali na kontinentu, da se društvo može uređivati na osnovu nekog plana koji osmisle „probrani“ i koji se potom nudi članovima društva na prihvatanje.

Berkovo shvatanje društva i njegovih institucija bilo je drugačije.

Društvene institucije se ne mogu izgrađivati prema apstraktnim „modelima iz glave“, odnosno društvo predstavlja suptilni sistem veza i odnosa čiji razvoj ne zavisi od naše volje i naše svesti.

Berk primećuje da je u stvaranju društvenih ustanova kolektivni instinkt mnogo značajniji nego snaga individualnog razuma, ma kolika bila.

Do novih i uspešnijih institucija se dolazi evolutivno, tj. dugoročnim procesom pokušaja i eliminisanjem uočenih grešaka. Sporo i istrajno napredovanje omogućuje da se vide rezultati promena na svakom koraku. Pored toga, ovim suptilnim postupkom postupnog prilagođavanja i unapređivanja, omogućuje se i to da delovi sistema ne dođu u sukob.

Značaj institucija

Berk je u različitim kontekstima u „Razmišljanjima“ naglašavao značaj poretka, tradicije, institucija (porodice, crkve, lokalne zajednice) i običaja za održanje i uspešno funkcionisanje društva.

Kada se omalovaže stara shvatanja i ukinu postojeća pravila života, gubi se orijentir u društvu.

„Ustav jednog naroda ne živi na parčetu hartije, već u istoriji njegovih institucija“, govorio je Berk o Ustavu. Po njemu, religija predstavlja kamen temeljac države i društva.

Svi pokušaji da se ljudska zajednica uputi pravcem koji ne odgovara njenoj unutrašnjoj prirodi, uzaludni su i u krajnjem ishodu kontraproduktivni.

Prosvetitelji su um prethodnih generacija, koji je kristalisan i sačuvan u postojećim institucijama, običajima i tradiciji, omalovažavali i bacili pod noge.

Upravo se u Francuskoj u vreme revolucije, po Berku, desilo ono najgore što se jednom društvu može desiti: da mu se institucije građene vekovima nasilno sruše. Francuski revolucionari su bili agresori protiv francuske tradicije koliko i „Britanska istočnoindijska kompanija“ u napadu na indijsku kulturu. „U vlastitoj zemlji i protiv vlastitog naroda, ponašali su se kao osvajači“, govorio je Berk.

Država kao ugovor između naraštaja

Berk je državu posmatrao kao ugovor, ali ne kao ugovor između pojedinaca, već kao ugovor između naraštaja.

Manje važni ugovori o stvarima od trenutnog značaja, mogu se poništavati po volji ugovornih strana, ali državu ne možemo posmatrati kao da ništa nije bolja od partnerskog ugovora u trgovini.

Na državu treba gledati s posebnim poštovanjem, jer ona nije partnerski odnos u stvarima koje se tiču samo grube animalne egzistencije privremene i prolazne prirode.  Ona je partnerstvo u svoj nauci, partnerstvo u svoj umetnosti, partnerstvo u svoj vrlini i svom savršenstvu.

Pošto se ciljevi takvog partnerstva ne mogu ostvariti ni kroz više generacija, država postaje partnerstvo ne samo između živih, već i između onih koji su umrli i onih koji će tek biti rođeni.

Berk dakle, ima u vidu suptilno izvedeni poredak koji počiva na principima koji su trajniji od svakog pojedinačnog naraštaja. Francuska revolucija je razorila ove veze koje su stvarane dugi niz godina, a sve u ime ljudske slobode i ljudskih prava. Sloboda se u Francuskoj, tvrdi Berk, pretvorila u razuzdanost, nasilje, pljačku i krvavi pir.

Kada je reč o ekonomiji i ingerencijama države, Berk je bio na tragu ekonomskih ideja Adama Smita, odnosno bio je pristalica slobodnog tržišta i striktne decentralizacije. Država po Berku svoje integracije ne bi trebalo da širi van okvira institucija koje je sama stvorila. Drugim rečima, ona mora biti garant religijskog i pravosudnog okvira, upravljati oružanim snagama na kopnu i moru, te prikupljati državne prihode. Ukratko, država ima ingerencije nad onim što je istinski javnog karaktera: očuvanjem javnog mira, javne bezbednosti, javnog poretka i javne imovine.

Država nema šta da traži kada je reč o sferi ljudske privatnosti.

Uticaj Berkovih ideja na potonju političku misao bio je ogroman. Naročito se očitavao u postavljanju temelja ideologije konzervatizma.

Izvori:

• Berk, E. „Razmišljanja o revoluciji u Francuskoj“, B.G.2001.
• Đurković, M.  „Konzervativizam“, B.G.2005.
• Stojanović, B. i drugi: „Teoretičari liberalizma“, B.G.2008.