Politika zaštite životne sredine u praksi – slučaj Švedske

Autor: dr Jelena Todorović Lazić

Švedska je zemlja sa malom gustinom naseljenosti van urbanih područja. Ima različite klimatske zone i pejzaže, sa dugim obalama, hiljadama jezera, slatkovodnih tokova, planina i šuma. Opšta ocena je da Švedska ima dobre rezultate u primeni zakonodavstva EU o životnoj sredini.

Počnimo od toga koji su glavni izazovi sa kojima se Švedska trenutno suočava u okviru politike zaštite životne sredine. Na prvom mestu je upravljanje otpadom. Naime, stopa recikliranja komunalnog otpada u Švedskoj je stagnirala u poslednjoj deceniji i njena stopa sekundarne upotrebe materijala je znatno ispod proseka EU, uprkos nacionalnoj strategiji za cirkularnu ekonomiju iz 2021. godine.

Drugi izazov je u pogledu očuvanja prirode – povećan je udeo staništa u lošem ili skoro lošem statusu očuvanosti. Situacija za šumska područja zaštićena direktivama o prirodi je teška jer više od polovine procena pokazuje loš status očuvanja. Praksa lova na vuka treba da bude kompatibilna sa Direktivom o staništima.

Treći izazov je u oblasti kvaliteta vazduha – postoje prekoračenja granične vrednosti emisije čestica (PM10) što pokazuje da su u tom pogledu potrebni dodatni napori.

Šta je ono u čemu je Švedska zabeležila glavni napredak prema poslednjem Izveštaju o sprovođenju EU politike zaštite životne sredine u državama članicama iz 2022. godine? Na prvom mestu, tu je učinak Švedske u ekološkim inovacijama koji je izvanredan. Zatim tu su zelene javne nabavke – 90% tenderske dokumentacije u Švedskoj sadrži ekološke kriterijume koje je predložila Nacionalna agencija za javne nabavke. Zatim, sa procenjenih 20,43% poljoprivrednih površina pod organskom poljoprivredom, Švedska se nalazi na trećem mestu među državama članicama EU i znatno je iznad proseka EU od 9,07%.

Konačno, emisije gasova staklene bašte iz poljoprivrede su relativno niske, potrošnja energije u sektoru poljoprivrede i šumarstva je ispod proseka EU, a upotreba fosilne energije po hektaru je najniža u EU.

Navešćemo još nekoliko primera dobre prakse koji nam dolaze iz Švedske. Švedska ima za cilj 100% obnovljivu električnu energiju do 2040. godine. Štaviše, država ima uveden porez na ugljenik još od 1991. godine. Program The Climate Leap pomaže opštinama da investiraju u infrastrukturu za punjenje električnih vozila, prelazak na biogoriva i daljinsko grejanje, kao i ulaganja u biciklističke staze.

Glavni izazovi identifikovani u prethodnim Izveštajima o sprovođenju EU politike zaštite životne sredine u državama članicama kada je reč o Švedskoj, bili su sledeći:

1. poboljšanje još uvek nepovoljnog statusa očuvanja svih travnjačkih staništa i mnogih njihovih povezanih vrsta i mnogih tipova šuma,
2. zaustavljanje gubitka biodiverziteta,
3. ulaganje dodatnih napora za postizanje obaveza smanjenja emisija za period 2020–2029, ali i nakon 2030. godine.

Cirkularna (sekundarna) upotreba materijala u Švedskoj iznosila je 7,1% 2016. godine, a ista vrednost je zabeležena i 2019. godine. Ako uporedimo sa prosekom EU od 12,8%, zaključujemo da postoji prostor i potreba za poboljšanjem u ovom pogledu. Sa 1,87 evra proizvedenih po kg materijala koji se potroši 2020. godine, produktivnost resursa u Švedskoj je nešto ispod proseka EU od 2,09 evra po kg.

Švedska strategija kružne (cirkularne) ekonomije „Kružna ekonomija – Strategija za tranziciju u Švedskoj” usvojena je u novembru 2020. godine. Opšti cilj je prelazak na kružnu ekonomiju koja doprinosi postizanju ekoloških i klimatskih ciljeva, kao i Ciljeva održivog razvoja iz Agende 2030.

U januaru 2021. godine Švedska je usvojila novi akcioni plan kao nastavak Strategije. Akcioni plan predstavlja više od 100 različitih aktivnosti tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda, ali mu nedostaje konkretan vremenski okvir za implementaciju svakog rezultata. Plan identifikuje određene sektore kao prioritetne: plastiku, tekstil, obnovljive i bio-zasnovane materijale, hranu, građevinski i imovinski sektor (uključujući građevinski otpad i otpad od rušenja). Osim toga, švedska vlada ima nameru da objavi još jedan akcioni plan, fokusiran isključivo na plastiku.

Učinak Švedske u pogledu ekoloških inovacija je izvanredan. Zemlja ima visoko razvijen eko-inovacioni ekosistem, koji je snažno podstaknut vladinom politikom i ima koristi od relativno velikog broja domaćih investitora koji ulažu u čistu tehnologiju.

Nakon opadajućeg trenda, proizvodnja komunalnog otpada u Švedskoj je počela da raste poslednjih godina. U 2019. dostigao je 449 kg/godišnje po stanovniku i ostaje blizu proseka EU (502 kg/godišnje po stanovniku).

Spaljivanje čini 52% i ostaje dominantan oblik tretmana otpada u Švedskoj, dok na deponovanje otpada ide manje od 1%. Stopa reciklaže komunalnog otpada u Švedskoj stagnirala je tokom poslednje decenije. Švedska je do 2016. bila ispred proseka EU, pri čemu se jaz sistematski smanjivao. Međutim, od 2017. godine Švedska ima rezultate ispod proseka EU (46,6% naspram 47,7% u 2019). Švedska treba da pojača ulaganja u reciklažu kako bi ispunila ciljeve recikliranja za 2025. godinu od 55%.

Prioritetne akcije koje u ovoj oblasti Švedska treba da realizuje su:

1. nove politike, uključujući ekonomske instrumente, za dalje sprovođenje hijerarhije otpada, tj. promovisati prevenciju i učiniti ponovnu upotrebu i recikliranje ekonomski privlačnijim,
2. ukloniti otpad koji se može ponovo koristiti i reciklirati umesto što se vrši njegovo spaljivanje.

Ne postoji švedska strategija za postizanje povoljnog statusa očuvanja staništa i vrsta per se. Umesto toga, biodiverzitet je integrisan u širok plan koji definiše opšti cilj na kome se zasniva švedska politika zaštite životne sredine.

Što se tiče zaštite prirode, udeo staništa u lošem ili lošem statusu očuvanosti povećan je na 77,42%. Paralelno sa tim, statusi očuvanja su neujednačeni među grupama: od 33 procene 16 tipova šumskih staništa zaštićenih u skladu sa direktivama o prirodi EU,  u Švedskoj samo 6,06% pokazuje povoljan status očuvanja. Situacija šumskih područja zaštićenih direktivama o prirodi je teška jer više od polovine procena pokazuje loš status očuvanja. Režim lova na vukove je bio predmet nekih izmena, ali ostaje kontroverzno pitanje, a njegova usklađenost sa Direktivom o staništima je predmet prekršajnog postupka koji vodi Evropska komisija protiv Švedske.

Do 2021. godine 12,3% švedske nacionalne kopnene površine bilo je pokriveno Natura 2000 područjima (prosek za EU 18,5%), 5,9% sa  posebnim zaštićenim područjima (SPA) klasifikovanim prema Direktivi o pticama  (prosek za EU 12,8%) i 12,2% pokrivenosti područjima od značaja za zajednicu (SAC) prema Direktivi o staništima (prosek u EU 14,2%). Najnovija procena mreže Natura 2000 pokazuje da postoje nedostaci u označavanju u Švedskoj.

Program LIFE se široko koristi u Švedskoj. Tri nedavna primera ovakvih projekta su:

1. ECOSTREAMS for LIFE – Obnova i upravljanje borealnim rekama,
2. LIFE RESTORED – Obnavljanje staništa koja se nalaze na Crvenoj listi, zavisno od ispaše ili košenja sena na Natura 2000 lokacijama u Švedskoj,
3. GRIP on LIFE – Obnova voda u šumskim staništima.

Kvalitet vazduha u Švedskoj i dalje izaziva zabrinutost. Najnovije dostupne godišnje procene Evropske agencije za životnu sredinu ukazuju na oko 2 800 prevremenih smrti, 220 prevremenih smrti zbog koncentracije ozona i manje od 1 do koncentracije azot-dioksida.

Emisije ključnih zagađivača vazduha značajno su smanjene u Švedskoj poslednjih godina. Prema poslednjim projekcijama dostavljenim u skladu sa članom 10 (2) Direktive o nacionalnim obavezama za smanjenje emisija, Švedska planira da postigne obaveze za većinu zagađivača vazduha za period 2020–2029, a za SO₂, NMVOC i PM2,5 i za period nakon 2030. Međutim, projekcije ne pokazuju usklađenost sa obavezom smanjenja emisije za azot diokside nakon 2030, ili obavezama za smanjenje amonijaka za period 2020–2029, ali i posle 2030. godine.

Za 2020. godinu registrovana su prekoračenja iznad graničnih vrednosti utvrđenih Direktivom o kvalitetu ambijentalnog vazduha za ugljen-monoksid u jednoj zoni kvaliteta vazduha i takođe, u jednoj zoni za čestice PM10. Za nekoliko zona kvaliteta vazduha nisu ispunjene ciljne vrednosti koncentracije ozona.

Uporna kršenja uslova za kvalitet vazduha, koja imaju ozbiljne negativne efekte na zdravlje i životnu sredinu, prati Evropska komisija kroz procedure za kršenje (uglavnom za prekoračenja PM10 i NO₂) koje pokrivaju sve zainteresovane države članice, uključujući i Švedsku (za prekoračenja granice PM10 vrednosti).

Prioritetne akcije koje Švedska treba da uradi u ovoj oblasti su:

1. preduzeti mere za smanjenje emisija iz glavnih izvora u kontekstu Nacionalnog programa kontrole zagađenja vazduha,
2. obezbediti punu usklađenost sa standardima kvaliteta vazduha EU i održavati trendove smanjenja emisija zagađivača vazduha, kako bi se smanjili negativni uticaji zagađenja vazduha na zdravlje i ekonomiju, sa ciljem dostizanja vrednosti smernica SZO u budućnosti.

U Švedskoj 36,8% svih površinskih vodnih tela dostiže dobar ekološki status, a 100% ima loš hemijski status. Što se tiče podzemnih voda, 2,3% nije postiglo dobar hemijski status, a 0,3% je u lošem kvantitativnom stanju.

Švedska i Finska imaju dobru saradnju u upravljanju poplavama. Švedska je sprovela zajednički projekat i mapiranje poplava sa Finskom na zajedničkom području potencijalno značajnog rizika od poplava u okviru međunarodnog vodnog okruga koji deli reku Torne sa Finskom.

Kvalitet vode za piće u Švedskoj nije naveden kao tema koja izaziva zabrinutost. Što se tiče Direktive o vodama za kupanje, treba istaći da je 2020. godine od 445 švedskih voda za kupanje 79,3% bilo odličnog kvaliteta.

Švedska je tokom godina nailazila na određene poteškoće u ispunjavanju svojih obaveza prema Direktivi o tretmanu gradskih otpadnih voda. Prema poslednjim dostupnim podacima, ukupna stopa usklađenosti u Švedskoj je 97%, što je više od proseka EU od 76% koliko je zabeleženo 2018. godine.

Sud pravde Evropske unije je 2. septembra 2021. utvrdio da je Švedska prekršila propis o prečišćavanju gradskih otpadnih voda u nekoliko aglomeracija. Komisija očekuje da je Švedska obavesti o merama koje će preduzeti da bi se to ispravilo.

Švedska se nalazi među državama članicama EU sa najnižim emisijama gasova sa efektom staklene bašte po glavi stanovnika. NJeni nacionalni ciljevi smanjenja emisija imaju za cilj smanjenje emisija koje nisu ETS (iz sektora izvan sistema trgovine emisijama EU) do 2030. godine za najmanje 63% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Ovo znači smanjenje od 59% u poređenju sa 2005. Ovaj cilj je ambiciozniji od trenutnih obaveza EU prema Uredbi koja zahteva od Švedske da smanji emisije za 40% u 2030. u poređenju sa nivoima iz 2005. godine. Prema odluci švedskog parlamenta iz 2017. godine, Švedska mora da postigne neutralnost ugljenika do 2045. godine. Zakon o klimi koji je takođe usvojen 2017. zahteva od sadašnjih i budućih vlada da sprovode politiku zasnovanu na nacionalnim klimatskim ciljevima. Zakon sadrži elemente koji obezbeđuju integrisanje klimatskih akcija u planiranje budžeta, kao i praćenje politike. Švedski savet za klimatsku politiku je nezavisno stručno telo koje ocenjuje da li je opšta politika koju je donela vlada u skladu sa klimatskim ciljevima.

Finansiranje EU nastavlja da pruža važnu podršku sprovođenju politike zaštite životne sredine i u Švedskoj, kao i u ostalim državama članicama. Švedska treba da dobije 1,92 milijarde iz kohezione politike (ERDF i ESF) i 1,06 milijardi evra od EAFRD-a u periodu 2021–2027. Ukupna ulaganja zemlje u zaštitu životne sredine činila su 0,53% njenog BDP-a u periodu 2014–2020, (prosek u EU 0,7%). Procenjuje se da će ukupne potrebe za ulaganje u životnu sredinu u narednom periodu biti na nivou od najmanje 0,61% švedskog BDP-a godišnje, što sugeriše potencijalni jaz za ulaganja u životnu sredinu od preko 0,08% BDP-a u poređenju sa osnovnim nivoima finansiranja koji treba da se reši fokusiranjem na prioritete implementacije politike zaštite životne sredine u zemlji.