Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
2. стуб Плана – Европска дигитална декада (Europe’s Digital Decade)
Дигитална декада поставља циљеве до 2030. године да 100% кључних јавних услуга буде доступно на мрежи (on-line) за људе и предузећа, дајући свим људима приступ њиховој медицинској документацији на мрежи и безбедном електронском идентификационом средству (e-ID) признатом у целој ЕУ, узимајући у обзир потребе људи који немају потпун приступ дигиталним услугама или имају ограничене могућности. Дигитализација административних процедура, ангажовање у техничким припремама за обезбеђивање новчаника дигиталног идентитета у ЕУ до 2026. године, повећање аутоматизоване размене доказа и информација за пружање дигиталних јавних услуга усмерених на кориснике и побољшање дигиталних вештина особља су важни предуслови да јавне управе постигну ове циљеве. Јавне управе могу остварити повећање ефикасности у износу који се креће у распону између 439 милиона евра и 1,3 милијарде евра годишње повећањем коришћења дигиталних јавних услуга до 80 одсто до 2030. године. Побољшање прекограничне интероперабилности дигиталних јавних услуга могло би да доведе до повећања ефикасности у висини од 6,3 милиона евра за људе и између 5,7 и 19,2 милијарде евра за предузећа. Циљеви Дигиталне декаде воде јавне управе кроз сопствену дигиталну трансформацију и подржавају њихово прилагођавање технолошким променама.
Брза еволуција дигиталних технологија и њихова употреба захтевају активно прилагођавање правног оквира: од употребе дигиталних алата до доступности и размене података, до интероперабилности и етичке употребе вештачке интелигенције (AI) и других дигиталних технологија. Поред дигиталног усавршавања и преквалификације, јавне управе треба да прихвате интероперабилност, да искористе повећану доступност велике количине података, дигитализују административне процедуре и постану спремне за вештачку интелигенцију. Такође, оне би требало да ојачају своју сарадњу у области дигиталног управљања у ЕУ како би се поделила и заједнички развила решења, избегла фрагментација, удружили ресурси за обраду података и побољшала размена података. Ово би умањило дигитални јаз тако што би се јавне услуге учиниле инклузивнијим и доступнијим свима. Акције у оквиру овог стуба биће спроведене првенствено кроз Инструменте техничке помоћи (ТСИ) и друге механизме финансирања ЕУ, као што су Програм дигитална Европа, Програм јединственог тржишта и Инструмент за повезивање Европе 2 (Connecting Europe Facility 2).
Јавне управе треба да усвоје дигиталне технологије, истовремено мењајући начин на који раде. Од њих се очекује да пружају услуге на беспрекоран и прилагођен начин за кориснике њихових услуга – људе, предузећа али и за своје запослене. Ово често подразумева далекосежну (дигиталну) трансформацију да би се редизајнирали тренутни процеси или промениле политике, поједноставио свакодневни живот људи и побољшало пословно окружење смањењем бирократије.
Кроз спровођење законодавства о дигитализацији у ЕУ јавност може ефикасније сарађивати, ускладити своје напоре са циљевима широм ЕУ и успоставити отпорније и одрживије дигиталне инфраструктуре и услуге података. Законодавство ЕУ обезбеђује оквир за ефикасну и сигурну размену података и интероперабилност између јавних управа.
Структурирани механизам сарадње између канцеларија за дигиталну трансформацију држава чланица, обично главних службеника за информисање, кључан је за интероперабилност јавних управа у ЕУ. Ово олакшава заједничке иновационе пројекте, омогућава поновну употребу тестираних технологија и смањује трошкове улагања и ризик, омогућавајући брже и сигурније увођење повезаних дигиталних јавних услуга. Штавише, Директива NIS2 захтева од јавних управа да предузму одговарајуће и пропорционалне мере сајбер безбедности и осигурају безбедно пружање својих услуга. Током 2023. године 30 милиона евра је опредељено за Програм дигитална Европа за подршку имплементацији законодавства ЕУ о сајбер безбедности и националних стратегија сајбер безбедности.
Комисија прати утицај дигиталне трансформације на јавну управу широм ЕУ прикупљањем и анализом података, из постојећих или нових механизама за праћење, и разменом налаза и препорука. Такође, она проучава утицај, ризике и могућности вештачке интелигенције и нових технологија за јавну администрацију. ТСИ је већ подржао 180 реформи дигиталне трансформације широм држава чланица како би се развиле стратегије за усвајање нових дигиталних технологија, ојачало дигитално управљање, створили прототипови или тестирала нова решења. Истовремено, национални Планови за опоравак и отпорност (РРП) подржавају дигиталну трансформацију јавних управа, при чему је 37% расхода или 53 милијарде евра посвећено дигиталним јавним услугама и е-управи.
Реформе имају за циљ увођење или побољшање решења е-управе, као што је примена еID-а, обезбеђивање интероперабилности дигиталних јавних платформи, као и побољшање прикупљања података и управљања. Инвестиције имају за циљ интеграцију напредних технологија у владине процесе, као и јачање сајбер безбедности. Планиране инвестиције у Кохезиону политику за период 2021–2027. које подржавају дигиталну транзицију износе више од 39 милијарди евра.
То укључује 11,2 милијарде евра које су предвиђене за дигиталне услуге и дигитализацију пословања и јавне управе. Комисија подржава и јавно-приватну „GovTech“ сарадњу која стимулише иновације у јавном сектору и помаже да јавне услуге буду приступачније, инклузивније и ефикасније. Центар знања и виртуелни простор, који приказује искуства, промовише прихватање нових технологија као што су виртуелни светови и Веб 4.0 у јавном сектору (Public Sector Tech Watch). Комисија суфинансира објекте за тестирање и експериментисање вештачке интелигенције за паметне градове и заједнице кроз петогодишњи пројекат вредан 40 милиона евра који се фокусира на климу, животну средину, мобилност и другу локалну инфраструктуру. Могу се успоставити боље синергије између пружања техничке подршке и текућих акција за спровођење Дигиталне декаде. У том циљу Комисија ће наставити да дели добре праксе и активно промовише пилотирање у оквиру ТСИ модела и прототипова развијених у оквиру различитих других програма ЕУ (посебно Хоризонт 2020 и Хоризонт Европа, Програм Дигитална Европа, програм Правосуђе).
У вези са дигитализацијом јавне управе а на основу Плана за унапређење европског административног простора Комисија ће:
- подржати јавну администрацију у имплементацији дигиталног законодавства и законодавства у вези са подацима и повећати њихову спремност да интегришу AI технологије у своје пословање на безбедан и поуздан начин, надгледајући AI технологије, јачање сајбер безбедности и дизајнирање и спровођење јавних политика, укључујући подршку конвергенцији пракси јавних набавки (од првог квартала 2024. године)
- промовисати одрживу и ефикасну употребу нових технологија од стране јавних администрација, на пример кроз развој отворених стандарда или подршку за прекограничне јавне услуге, користећи децентрализоване технологије као што су технологије дистрибуиране књиге, нпр. blockchain (од првог квартала 2024. године).
Државе чланице се подстичу да искористе постојеће и нове могућности да повећају своју дигиталну спремност, укључујући техничку подршку и учешће у заједницама праксе. Истовремено се подстичу да промовишу ове могућности у оквиру својих администрација и подрже безбедну интеграцију вештачке интелигенције и других дигиталних технологија у својим операцијама. Конкретно, AI on-demand платформа има за циљ да подржи прихватање поузданих, етичких и транспарентних АI технологија за индустрију и јавни сектор. Поред тога, они могу активно да учествују у постојећим и будућим европским конзорцијумима за дигиталну инфраструктуру за нове трендове и програме као што су виртуелни светови, језичке технологије и CitiVerses.
ЕУ има циљ да обезбеди доступност услуга свим људима без дискриминације, у складу са договореним вредностима и принципима у дигиталној области. Повећање интероперабилности је од суштинског значаја у овом погледу јер омогућава правну, организациону, семантичку и техничку хармонизацију за прекограничну размену података, као што је препоручено Европским оквиром за интероперабилност. Интероперабилност је кључна за елиминисање препрека јединственом тржишту и пружање међусобно повезаних дигиталних јавних услуга. Развијена су специфична интероперабилна решења у различитим областима, као што су царина, јавне набавке или законодавство. Штавише, Комисија је предложила конкретне акције за побољшање координације система социјалне сигурности кроз даљу дигитализацију. Својим учешћем у платформи Living-in.EU Комисија подстиче градове и заједнице да увећају заједнички договорена, интероперабилна дигитална решења како би људима и предузећима пружили више иновативних и квалитетнијих услуга. Напори ка интероперабилности су вишеструки и укључују међусобно повезивање релевантних инфраструктура, као што су инфраструктуре у облаку (Cloud), правни оквир око дигиталног идентитета, пружање заједничких спецификација за новчанике дигиталног идентитета ЕУ (digital wallet) и простор за податке за јавну администрацију.
На основу Плана за унапређење европског административног простора, Комисија ће:
- подржати испоруку потпуно доступних административних услуга на мрежи коришћењем Јединственог дигиталног пролаза, иницијативе е-управе за дигитализацију јавне управе и аутоматизоване размене доказа којима се управља помоћу Једнократног техничког система и провере аутентичности доказа преко Информационог система унутрашњег тржишта; наставиће да олакшава интероперабилност заједничких европских простора података и да промовише електронску размену информација између јавних управа преко граница, коју омогућавају Информациони систем унутрашњег тржишта и Електронска размена информација о социјалном осигурању (од 4. квартала 2023. године)
- развити алате за повећану интероперабилност и за пружање беспрекорних услуга, посебно могао би да се успостави центар за подршку интероперабилној Европи, који би пружао подршку јавним управама у постављању процена интероперабилности и промовисању европског оквира интероперабилности, као и његове специјализације, као што је она за паметне градове и заједнице (од првог квартала 2024. године)
- објавити преглед могућности финансирања дигиталне трансформације јавних управа и синергије између њих (од 4. квартала 2024. године)
- подржати федерацију могућности облака у јавним управама како би се подстакла њихова технолошка основа и побољшала њихова испорука јавних услуга; да би то урадила, Комисија ће набавити платформу отвореног кода под називом Smart middleware, објавити упутства о јавној набавци услуга у облаку и подстаћи међусобну повезаност и интероперабилност услуга у облаку јавне управе (од 4. квартала 2024. године).
Државе чланице се подстичу да искористе могућности које подржавају њихову дигиталну трансформацију, као што су ТСИ и други механизми финансирања ЕУ, као и циљана обука и алати. Они могу активно учествовати у напорима Комисије да олакша електронску размену података између јавних управа преко граница и да побољша њихову интероперабилност. Они такође могу да користе подршку Комисије за дигитализацију својих правосудних система кроз законодавство, финансирање, развој ИТ алата и промоцију националних инструмената за координацију и праћење.
Уредба о јединственом дигиталном пролазу (Single Digital Gateway) обезбеђује правни оквир за стварање заједничког европског простора података за јавне управе како би делиле информације на поуздан начин. Комисија и државе чланице су до децембра 2023. имале рок да успоставе међувладин простор за податке, познат као Једнократни технички систем. То ће значајно олакшати и убрзати прекограничне административне процедуре за дељење података и докумената обухваћених јединственим дигиталним пролазом. Тако ће људима бити лакше да студирају, крећу се, раде, одлазе у пензију, а компанијама и малим и средњим предузећима да послују широм ЕУ. Систем ће повезати јавне органе широм ЕУ како би могли да размењују званична документа и податке потребне за ове административне процедуре на захтев грађана или компанија.
Остави коментар