Održivi turizam u gradovima

13/02/2020

Autor: dr Dunja Demirović Bajrami

 

Pet najposećenijih evropskih gradova u 2019. godini, prema broju noćenja, bili su London, Pariz, Berlin, Rim i Istanbul. Azija je i dalje najveći „igrač“ na rang listi, sa 41 od 100 najposećenijih gradova sveta. Hong Kong je na vrhu liste sa 30 miliona turista, a više od 50% turista je iz Kine. Noćenja u međunarodnom turizmu su rasla po stopi od 7,6%, dok su noćenja u domaćem turizmu porasla za 4,8% tokom 2018. godine. Rast noćenja na međunarodnom turističkom tržištu rezultat je povećanja tražnje na glavnim tržištima, posebno u Rusiji (+ 26,7%), Kini (+ 16,5%) i Sjedinjenim Američkim Državama (+ 15,5%).

Danas se mnogi gradovi suočavaju sa izazovima održivosti koji se odnose na urbani turizam. Ovo su samo neki od njih:

  1. Adekvatno stanovanje, gentrifikacija i raseljavanje – povećan broj turista može podstaći rast u građevinskom sektoru i igrati ulogu u jačanju cena nekretnina i najamnina, doprinoseći gentrifikaciji. Ekonomske i socijalne posledice naročito pogađaju ranjive grupe sa nižim primanjima, a mladi, žene, stariji ljudi, etničke manjine i migranti suočavaju se sa dodatnim problemima. Stambena imovina se smatra robom koja će maksimizirati profit, a ne kao dom za ljude u njihovom socijalnom i kulturnom kontekstu. Turistički smeštaj je obično profitabilniji od iznajmljivanja stanova lokalnim stanovnicima. Stanovi se sve više pretvaraju u hotele, hostele i stanove za odmor. Turizam može značajno promeniti karakter urbanih naselja, pretvarajući stambene prostore u „zonu zabave“ što može dovesti do problema za lokalne stanovništvo.
  2. Privatizacija javnog prostora – javni prostori koji su sigurni i dostupni svima podržavaju formalne i neformalne kulturne, društvene i ekonomske aktivnosti, a naročito su značajni za siromašnije i ugrožene grupe. Međutim, širom sveta, parkovi, plaže i šetališta koja su nekad bila u rukama zajednica ili javnih vlasti dolaze pod kontrolu privatnih korporacija. Turistička industrija često igra veliku ulogu u privatizaciji lokalnih i javnih prostora, npr. ograđivanjem plaža ili javnih prostora kao što su trotoari ili zelene površine kako bi proširili svoje poslovanje. Privatizacija javnih prostora umanjuje njihovu važnu ulogu u jačanju kohezije u zajednici i promociji zdravlja, sreće i blagostanja za sve.
  3. Ekonomija deljenja i drugi alternativni modeli – Turistička industrija kao profitno orijentisana je izazvana alternativnim modelima kao što su organizacije zasnovane na solidarnosti i saradnji, a naročito ekonomijom deljenja sa internetskim platformama koje omogućavaju pojedincima da nude smeštaj, usluge vodiča i drugo. Mnogi od ovih sistema mogu pomoći poboljšanju održivosti i treba ih promovisati, međutim, neki mogu dovesti do konfliktnog potencijala ili rizika od kršenja ljudskih prava i zakona, npr. u pogledu dostojnog rada i utaje poreza.

 

Negativna pitanja proizašla iz turizma posebno su identifikovana u Amsterdamu, Barseloni, Berlinu, Kopenhagenu, i Parizu, i to kroz sledeće izazove: u Amsterdamu potreba za ravnotežom između stanovnika i posetilaca; u Barseloni turistička upotreba infrastrukture, prenaseljenost, gentrifikacija i sve veće cene; u Berlinu veliki broj turista, gentrifikacija i pitanja vezana za cene; u Kopenhagenu povećanje broja turista na štetu lokalnog stanovništva; i u Parizu gustina naseljenosti i rast (alternativnih) smeštajnih kapaciteta.

Mnogi gradovi nisu uzimali u obzir rizik od razvoja turizma. U mnogim slučajevima, nedostatak efikasnog upravljanja, dugoročno planiranje i „vizija destinacije“ gradskog turizma rezultirao je strateškim greškama, a lokalna zajednica izrazila je svoje nezadovoljstvo. Na primer, stotine lokalnih demonstranata u Veneciji u Italiji, upustilo se u borbu protiv sve većeg broja kruzera i sve većeg broja turista koji svakodnevno posećuju grad. Plakati sa parolama kao što su: „Turisti, idite!“ i „Uništavate ovo područje“ pojavili su se na lokalnim zidinama kako bi prenosili osećanja sve većeg broja građana. Sve veći broj lokalnih stanovnika Venecije je nezadovoljno kako turizam utiče na njihov svakodnevni život, kako kulturološki, tako i u pogledu lokalnog okruženja. Život mnogih nezavisnih preduzeća takođe je pogođen zbog sve većih troškova. Broj kruzera koji posećuju grad, posebno tokom sezone, zabrinjava lokalno stanovništvo, jer je poznato da turisti tokom dana preplavljuju gradske ulice, a brodovi im pružaju gotovo sve usluge što znači da turisti kupuju i konzumiraju lokalne proizvode u vrlo ograničenim, malim količinama.

Gradonačelnik Barselone je 2015. godine suspendovao izdavanje licenci na period od godinu dana za smeštajne objekte u Barseloni, dok gradska vlast nije izvršila „detaljnu analizu“ sektora. Licence su pokrivale različite smeštajne objekte kao što su hoteli, hosteli, prenoćišta i turistički apartmani. Meštani su se žalili da je centar grada preplavljen iznajmljivanjem objekata turistima, povećavajući tako cene stanova za iznajmljivanje, ali i cene nekretnina za kupovinu. Gradska kuća Barselone imala je za cilj da uradi „dubinsku analizu turističkog smeštaja“ koja će omogućiti „procenu i dijagnostifikovanje postojećih smeštajnih kapaciteta, kao i ekonomski i socijalni uticaj koji ima na pristup stanovanju, koliko je grad prepun, mobilnost, raznolikost upotrebe i proizvodnje i upravljanja nekorišćenim prostorima“.

Airbnb i druge agencije/sajtovi za kratkotrajno iznajmljivanje suočavaju se sa sumornom budućnošću u glavnom gradu Nemačke, nakon što je gradski upravni sud zabranio kratkoročno iznajmljivanje. Ljudi koji kratkoročno izajme više od 50% svog stana bez dozvole grada rizikuju novčanu kaznu u iznosu od 100.000 evra. Stanodavci će i dalje moći da iznajme pojedinačne sobe sve dok koriste barem polovinu stana za sebe. Gradski senat je izradio veb stranicu na kojoj korisnici mogu da daju anonimne dojave o korišćenju stanova za kratkoročno iznajmljivanje turistima. Senat veruje da će zabrana pomoći da se stanovi vrate na tržište za iznajmljivanje građanima Berlina uz prihvatljive cene najma.

Postoje rešenja za ovakvo nezadovoljstvo, a to je čineći gradski turizam održivim. Ali, kako to učiniti? Jedno od rešenja je upravljanje gužvom i gentrifikacijom. Za upravljanje tim pitanjima mora se uspostaviti inovativno planiranje i instrumenti politike, kao što su:

Promovisati sveobuhvatne strategije gradskog turizma za usmeravanje turista ka širim geografskim oblastima. To znači razvijanje alternativnih turističkih proizvoda i anti-marketing mesta na kojima su velike gužve; razvoj prostornog planiranja hotela za upravljanje ponudom smeštaja kako bi se održala ispravna ravnoteža između stalnih i privremenih korisnika; razvoj urbanističkih planova mobilnosti za turistička područja radi sprečavanja zasićenja oko glavnih atraktivnih područja pešačenjem i upravljanjem parkiranja automobila i autobusa; i što je važno, promovisanje socijalnog stanovanja za domaćinstva sa niskim i srednjim primanjima, posebno u centralnim gradskim četvrtima.

Dobri primeri se mogu naći u Amsterdamu. Kako se Amsterdam bori protiv masovnog turizma? Grad je usvojio niz mera kako bi ponovo učinio život stanovnicima podnošljivim. Početkom decembra 2018. godine grad je uklonio popularna slova „I Amsterdam“. Bio je to simboličan čin u borbi protiv masovnog turizma, a lokalne vlasti se nadaju smanjenju broja turista na trgu. Zvučan naziv „Grad u ravnoteži“ krije beskompromisan program: zaustavljanje gradnje novih hotela i suvenirnica, prodajnih mesta za ulaznice i sireve u koje nijedan lokalni stanovnik ne bi ušao. Grad se takođe bori protiv privatnih platformi za iznajmljivanje smeštaja, poput Airbnb i Booking.com. Vlasnici domova mogu putem takvih platformi iznajmiti stanove najviše 30 dana u godini. Mnogi stanovnici Amsterdama osećaju se kao stranci u svojim domovima, jer više nemaju susede – samo se menjaju grupe turista. Grad je drastično podigao novčane kazne za manje prekršaje kao što su konzumiranje alkohola u javnosti, a u leto 2018. godine započeta je kampanja „Uživaj i poštuj“.

Sledeći korak je povećanje deljenja znanja, procena i praćenje. Strategija održivosti zahteva identifikaciju i praćenje trenutnih problema i uticaja na turizam na stalni i strukturirani način da bi se razvile jače politike. Neke od preporučenih akcija su sledeće: procena kapaciteta za mere uticaja na životnu sredinu koji se odnose na emisiju ugljenika, upotrebu vode i energije, stvaranje otpada; implementacija turističkih opservatorija za prikupljanje, praćenje i deljenje uticaja turizma na opštinskom i gradskom nivou. Podaci bi se trebali široko distribuirati na otvorenim platformama da bi istraživači, industrija i organizacije civilnog društva imali lak pristup; omogućavanje tehničke obuke, radionica sa više zainteresovanih strana i akademskog istraživanja radi rešavanja određenih problema održivosti.

U Dubrovniku 2016. godine, stanovnici su bili ogorčeni kada ih je gradonačelnik zamolio da ostanu kod kuće kako bi izbegli opasne nivoe gužvi nastale zbog velikog broja turista koji dolaze sa kruzera. Poslednjih godina Dubrovnik doživljava porast turizma zbog svoje uloge izmišljenog grada u popularnom serijalu „Igra prestola“. Jedan od najvećih izazova s kojim se suočava dubrovačka turistička industrija bila je industrija krstarenja. Grad svake godine prima otprilike isti broj turista sa broda kao i redovnih turista „sa kopna“. U 2018. godini lokalna uprava pokrenula je program za smanjenje uticaja turizma na grad tako što će brodovi za krstarenje morati dolaziti u različito doba dana, a 2019. grad je napravio korak dalje. Od 2019. godine, u Dubrovnik će moći pristati najviše dva broda za krstarenje s ukupno 5000 putnika u jednom danu.

UNESKO (UNSECO) je čak razmatrao da ukloni Dubrovnik sa liste svetske kulturne baštine i savetovao je gradske vlasti da u istorijsko jezgro grada treba dozvoliti maksimalno 8.000 turista dnevno. Gradonačelnik i Grad Dubrovnik su otišli ​​korak dalje i ograničili dnevni broj turista na 5000. Takođe, gradonačelnik je doneo odluku da se smanji broj štandova za suvenire za 80% i broj mesta u restoranima u baštama za 30%.

Treći način da se osigura održivi gradski turizam je garantovanje društvenog povratka na destinaciji. Društvena odgovornost industrije mora se promovisati da bi se osigurao bolji društveni povratak u smislu fer radnih uslova, povećanja mogućnosti za ljude koji su u riziku od socijalne isključenosti, poboljšanje upravljanja promenama u snabdevanju radi poboljšanja multiplikativnog efekta na lokalnu ekonomiju. Neke od preporučenih akcija su sledeće: podržati održivu praksu javnih nabavki uvođenjem zelenih i socijalnih kriterijuma prilikom pristupa javnim nabavkama ili dobijanja turističkih/smeštajnih dozvola; primena i upotreba turističkih taksi za poboljšanje kvaliteta destinacije i održavanje ekosistemskih usluga umesto vraćanja u turističku promociju; promovisanje zelenih ili socijalnih potvrda na nivou industrije i destinacije uz obezbeđivanje javnog finansiranja za odgovorne prakse.

Gde možemo naći nekoliko dobrih primera za ovaj korak? Na primer, Rejkjavik, preko Fonda za zaštitu turističkih lokacija, ulaže turističku taksu za kulturne i ekološke resurse, dok Barselona ulaže 50% turističke takse za poboljšanje javnog prostora i pristupačnost šire turističke oblasti grada. Još jedan dobar primer dolazi iz butanskih gradova. Svaki gost u Butanu plaća dnevnu taksu tokom posete zemlji. Oko 30% od taksi se koristi za očuvanje životne sredine, razvoj zajednice, kao što je besplatna zdravstvena zaštita za sve stanovnike i posetioce. Ovaj način tarifiranog plaćanja obezbeđuje poštene, povoljne zarade za sve koji su uključeni u turističku industriju i održava visok standard u pružanju usluga (hoteli sa 3 zvezdice i više) za sve goste u zemlji. Takođe, pomaže u zaštiti prirodnog okruženja, sa malim društvenim uticajem turizma i naglaskom na kulturu.

Smanjenje uticaja na životnu sredinu i smanjenje potrošnje resursa. Turizam je veliki potrošač prirodnih resursa, naročito vode, energije, hrane i zemljišta, stoga je potrebno smanjiti prekomernu potrošnju i zagađenje životne sredine (vazduh, buka, zemlja, voda) od strane turističkih aktivnosti. Konkretno, turistička mobilnost je kritično pitanje, jer se uglavnom zasniva na prevozu sa visokim udelom ugljenika (avioni, krstarenja, automobili). U saradnji sa opštinskim službama treba primeniti različite strategije zaštite životne sredine kako bi se minimizirali, nadoknadili i sprečili veliki uticaji na životnu sredinu. Preporučene prakse su sledeće: razviti planove mobilnosti za turiste u određenim oblastima, lokacijama i vremenu prilagođavanjem javnih i kolektivnih resursa prevoza tokom sezone, promovišući upotrebu bicikla i šetnje; takođe, važno je promovisati ponudu lokalnih dobavljača robe da bi se smanjio uticaj ugljenika i stvorili lokalni poslovi u prehrambenoj i zanatskoj industriji; osiguravanje zdravih šema za sprečavanje i recikliranje, zabrana upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu i angažovanje turista i industrije kroz edukativne kampanje.

Dobar primer ove strategije se može naći u Barseloni. Ovaj grad je uveo set mera poput plana turističke mobilnosti u cilju doprinosa održivijim vidovima prevoza. Na primer, snižene su cene karata javnog prevoza kako bi se povećala pristupačnost i promocija javnog prevoza tokom velikih događaja. Takođe, ponuđeni su info pultovi i razvijene su posebne aplikacije za mobilnost preko koje turisti mogu da pronađu informacije u vezi sa turizmom, radovima na putevima, mrežama javnog prevoza i drugim uslugama. Jedna od mera je smanjenje emisije ugljenika u sektoru smeštaja kroz podršku (finansijsku i tehničku) za poboljšanje energetske efikasnosti boljim dizajnom zgrada, boljim upravljanjem energijom, energetski efikasnijom opremom i uređajima ili promenom ponašanja zaposlenih i samih gostiju. Pregovori za čistiju energiju u lukama uvedeni su kroz investicije u infrastrukturu podrškom projektima obnovljivih izvora energije. Kruzeri stvaraju veliku količinu otpada koji negativno utiče na morsko okruženje, tako da je uvedeno da kompanije koje poseduju kruzere moraju plaćati porez po putniku koji će se koristiti za recikliranje svih otpada. Još jedan set mera vidljiv je kroz mere za smanjenje buke (na primer, raspored rada barova i diskoteka u centru grada).

Postoji nekoliko malih koraka koje turisti, odnosno svi mi, možemo preduzeti dok putujemo kako bismo umanjili negativne uticaje koje komercijalni turizam može imati. Neki od jednostavnih saveta koji se mogu primeniti su:

  • Ostanite nekoliko noći – na nekim lokacijama postoji intenzivan dnevni turizam, kada posetioci „okupiraju“ grad samo tokom dana, obično na par sati. Noćenje je podrška razvoju lokalnih smeštajnih kapaciteta i drugih objekata;
  • Podržite lokalnu ekonomiju – ručak u lokalnim restoranima, kupovina suvenira i drugih poklona, poseta lokalnim marketima i korišćenje lokalnog turističkog vodiča, omogućava da se novac vrati u zajednicu i uloži u ljude koji su domaćini turistima, a ne da postane prihod neke nepoznate korporativne organizacije;
  • Istražite nepopularna područja – jedan od razloga „pojave prekomernog turizma“ je zbog toga što ljudi žele da vide iste znamenitosti. Odgovorno je izbegavati atrakcije sa liste poželjnih, odnosno birati istu lokaciju ili aktivnost koju, na primer, preporučuju svi na Instagramu;
  • Postanite privremeni lokalac, a ne turista. To znači da bi turista trebao da se pridržava, na primer, lokalnih pravila oblačenja, posebno u verskim mestima. Lokalne zajednice će imati veće poštovanje prema turistima ako oni poštuju njihova verovanja i tradiciju. Neophodno je uvek pitati za dozvolu pre nego što slikate nekoga, bez obzira na to koju tradicionalnu nošnju nose;
  • Smanjite transport – 72% turističke emisije ugljenika je posledica transporta, te je preporuka za turiste, ukoliko je moguće, da istražuju mesta pešice i iskoriste prednosti jeftinih javnih autobusa/vozova ili lokalnih inventivnih načina prevoza, kao što je tuk-tuk.

 

Kao zaključak, pitanje je šta se u budućnosti može uraditi. Opšta polazišta leže u oblastima urbane uprave, integrisanog planiranja, inkluzivnosti kroz redistribuciju bogatstva i smisleno učešće kako bi bili odgovorni prema sadašnjim i budućim generacijama. Neki od načina da se to postigne uključuju sledeće:

  • Autonomija lokalne samouprave i integrisano planiranje – opseg i brzina razvoja turizma zahteva dobro urbano upravljanje koje odgovara na potrebe i brige ljudi i zajednica i koje koristi svoj domet za fleksibilnost, kreativnost i inovaciju uz poštovanje svih ljudskih i ekoloških prava. Lokalna autonomija sama po sebi možda ne garantuje pozitivne promene, ali je – uz transparentnost i odgovornost – preduslov za snažno vlasništvo grada nad procesima transformacije urbanih područja prema održivosti koje uključuju strategije povezane sa turizmom. Da bi doprineo održivim gradovima, turizam mora biti sastavni deo planiranja održivosti grada kroz različite segmente. Potrebna je bolja obuka, izgradnja kapaciteta, finansijska sredstva i odgovarajući mehanizmi saradnje koji bi omogućili projektantima da usvoje integrisane pristupe participacije;
  • Inkluzivnost i „Pravo na grad“ – inkluzivnost u urbanom kontekstu znači osigurati „Pravo na grad“ za sve, što se odnosi na sposobnost građana da utiču na procese urbanog razvoja i da naprave grad u kakvom žele živeti. Naglasak se stavlja na poboljšanje života najugroženijih i najosetljivijih slojeva društva. To je imperativ koji se na nivou destinacije mora posmatrati kao ključni kriterijum koji odražava uspeh turizma u doprinosi ciljevima održivog razvoja.
  • Informisano učešće – uključivanje turizma u urbano i regionalno planiranje mora da podrazumeva ciljane napore za postizanje istinskog konsenzusa među različitim akterima na svim nivoima. Posebno zajednice koje su pogođene turizmom moraju imati ulogu u planiranju, donošenju odluka, implementaciji i nadzoru procesa. Da bi učešće bilo uspešno, zajednice moraju biti informisane, osnažene i omogućene da daju svoj doprinos i treba da steknu konkretne benefite. Lokalna samouprava će možda morati proaktivno ponuditi atraktivne nezavisne platforme i formate, kao što su radionice za kreativnost, fokusne grupe ili ankete koje takođe uključuju i pripadnike zajednice. Komunikacija treba da bude preko različitih kanala kako bi svi građani znali da imaju pravo i mogućnosti da učestvuju.
  • Monitoring održivosti – još uvek postoji snažan nedostatak istraživanja i okvira za analizu, merenje i praćenje gradskog turizma i njegovih uticaja na urbani i regionalni razvoj iz perspektive održivosti. Međutim, pristupi koji se mogu koristiti i razvijati uključuju postojeće sisteme pokazatelja i kriterijuma koji su uvedeni za merenje održivosti turističkih destinacija uopšte. Prilagođeni specifičnim kontekstima i baveći se ključnim izazovima sa kojima se susreću pojedini gradovi i naselja, takvi sistemi mogu poslužiti kao korisna sredstva za praćenje doprinosa turizma. Većina potrebnih podataka i istraživanja možda još nije dostupna, pa će se morati prikupiti, generisati ili kombinovati na nove načine.

 

 

 

 

Korišćena literatura:

  • Aydin, B., Emeksiz, M. (2018). Sustainable urban tourism success factors and the economic performance of small tourism enterprises. Asia Pacific Journal of Tourism Research, 23(10), 975-988. https://doi.org/10.1080/10941665.2018.1513049
  • Bellini, N., Pasquinelli, (Eds) (2017).Tourism in the City: Towards an Integrative Agenda on Urban Tourism. Berlin: Springer
  • González A., Fosse, J., Santos-Lacueva, R. (2018). Urban tourism policy and sustainability. The integration of sustainability in tourism policy of major European cities. Barcelona: Eco-union.
  • Önder, I., Wöber, K., Zekan, B. (2017). Towards a sustainable urban tourism development in Europe: The role of benchmarking and tourism management information systems – A partial model of destination competitiveness. Tourism economics, 23(2), 243-259. https://doi.org/10.1177/1354816616656247
  • World Tourism Organization (UNWTO) (2018). ‘Overtourism’? – Understanding and Managing Urban Tourism Growth beyond Perceptions, Executive Summary, UNWTO, Madrid, DOI: https://doi.org/10.18111/9789284420070.

 

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja