Održivi razvoj turizma u ruralnim sredinama

22/06/2020

Autor: dr Dunja Demirović Bajrami

Razvoj turizma u ruralnim sredinama je društveno važna vrsta turizma koja doprinosi održivom razvoju ruralnih područja kroz razvoj infrastrukture, poboljšanje kvaliteta života, povećanje lokalnih prihoda, stvaranje radnih mesta, održavanje tradicije i kulture i očuvanje životne sredine. Jedan od razloga brzog razvoja ruralnog turizma u Evropi je kriza u poljoprivrednom sektoru. U moderno doba proces produktivnosti i automatizacija u poljoprivredi doveli su do smanjenja broja radnih mesta. Koristeći primer Italije, Evropska unija vidi u agroturizmu način kako da se sačuva poljoprivreda u zemljama Zapadne Evrope. Ruralni turizam jedan je od važnih pravaca razvoja sela, jer je to alternativa njegovoj industrijalizaciji i jedno od sredstava zadržavanja stanovništva u industrijski nerazvijenim regionima.

Dobri primeri razvoja ruralnog turizma mogu se naći u zemljama kao što su Italija, Francuska, Holandija i Velika Britanija. U tim zemljama turistička putovanja u sela već zauzimaju drugo mesto nakon odmora na moru. U Mađarskoj, osobe koje se bave ruralnim turizmom, ne plaćaju porez na prihod ostvaren od smeštajnih kapaciteta (do 10 kreveta); u Rumuniji su vlasnici turističkih objekata oslobođeni plaćanja poreza poslednjih 15 godina, dok u Austriji oni koji se bave prijemom gostiju u ruralnim sredinama poslednjih 40 godina imaju poreske povlastice. U Poljskoj se ne oporezuje prihod od pružanja usluga turistima u kapacitetima sa najviše 5 soba.

Na Zapadu su se pojavile dve vrste ruralnog zelenog turizma – „mešoviti“ i „čisti“. Prvi se zasniva na farmama na kojima se uzgajaju stoka i povrće i koje dodatno primaju turiste. Na taj način, turizam daje oko 25% zarade poljoprivrednoj porodici. Štaviše, većina ovih sredstava se ulaže u renoviranje kuće, obnovu enterijera, i stvaranje uslova za prijem turista. Druga vrsta podrazumeva isključivo usluživanje turista, pružanje usluga smeštaja u kućama koje služe kao mini-hoteli.

Čemu to sve ruralni turizam uči turiste? Uči ih kako da se vrate prirodi, jer ruralne zajednice imaju jednostavan pristup parkovima, zonama za rekreaciju, šumama, travnjacima. Turistička ponuda može uključivati niz aktivnosti poput šetnji uz pratnju vodiča, planinarenje, obilaske i vožnje, treninge veština za preživljavanje u prirodi, letnje kampove za odrasle i porodice. Turizam dovodi poznate aktivnosti u ruralna okruženja – domaćini preusmeravaju aktivnosti koje su turistima poznate, ali ih obogaćuje, kao na primer vežbanje joge uz prisustvo koza. Turizam donosi i poštovanje ruralnih tradicija tako što domaćini povezuju ljude s veštinama na kojima su stariji ljudi proveli čitav život, poput streličarstva, pekarstva, konzerviranja ili hvatanja životinja u zamku. Na kraju, turizam povezuje ljude – domaćini gledaju na posetioce kao na privremene meštane i pozivaju ih da prisustvuju zajedničkim obrocima, da posete pojedine društvene aktivnosti, zabave, ulične povorke.

Jedan od prvih koraka za održivi ruralni turizam je učenje od drugih. Održivi turizam je globalna praksa koja uključuje mnogo pod-elemenata, poput odgovornog turizma (podsticanje turista da se ponašaju bolje), eko-turizma (koji naglašava zaštitu prirodnog sveta) ili ruralnog turizma (izleti i posete farmama). Od međunarodnog do lokalnog nivoa postoje mnogi izvori informacija i brojne studije slučaja koje lokalni nosioci razvoja i stanovnici mogu iskoristiti kako bi naučili kako da promovišu održivo turističko planiranje i upravljanje u svojim zajednicama. Lokalne zajednice mogu da uče ne samo iz pozitivnih, već i iz negativnih primera. Održivi turizam mora biti integrisan u lokalne planove ekonomskog razvoja, počevši sa inventarom lokalnih dobara, kao što su: biodiverzitet područja, prirodne, kulturne, i istorijske atrakcije, rekreativne aktivnosti i turistička infrastruktura i drugi objekti. Razumevanje šta zajednica može da ponudi turistima zahteva objektivan pogled koji se može postići anketiranjem i razumevanjem regionalnog i nacionalnog turističkog tržišta, ali i globalnog tržišta. Lokalni menadžment mora biti svestan da turističko oglašavanje, uključujući i strana tržišta, može povećati broj posetilaca, ali u nedostatku adekvatnog planiranja i upravljanja u zajednici to može dovesti do neželjenih rezultata ako su lokalni objekti i prirodna područja preplavljeni turistima, a lokalna zajednica se oseća ugroženo.

Svako područje ima svoju jedinstvenu priču – istoriju, ljude, geografiju i prirodne resurse – koju treba da razume, sačuva i slavi. Ruralna područja i mali gradovi danas često nude poseban doživljaj u sve naseljenijem svetu u kojem živimo. Oni mogu poslužiti kao predah za posetioce da jednostavno uživaju u nesmetanom pogledu na noćno nebo i pruže osećaj bliskosti sa prirodom. Gentrifikacija vrlo često menja karakter ruralnih područja i malih gradova i može uništiti prirodno i kulturno okruženje kako za lokalno stanovništvo tako i za posetioce, te njima treba pažljivo upravljati sa dugoročnim osvrtom na efekte koje može imati na lokalnu zajednicu.

Dobar primer koji pokazuje kako se održivi ruralni turizam može postići inovacijom malih preduzeća može se videti u jednom selu u Portugalu koje pripada planinskom regionu, nazvanom Duoro. Ovaj region je jedan od najudaljenijih regiona zemlje, dok selo Atenor ima oko 80 stanovnika, od kojih je samo sedam stanovnika mlađe od 15 godina. Jedan par je verovao da je moguće, u saradnji sa lokalnim stanovnicima, predstavnicima lokalne vlasti i drugim državnim entitetima, razviti održive i komplementarne prilike za mala preduzeća koja bi omogućila stvaranje ili ponovno otvaranje radnih mesta. Šta su oni uradili? Bračni par je osnovao organizaciju čija je glavna misija bila promovisanje znanja o prirodnom i kulturnom nasleđu regiona putem održivih turističkih aktivnosti. Takve aktivnosti uključuju posmatranje jelena, traženje znakova iberskog vuka, safari i posmatranje ptica. Gosti takođe imaju priliku da komuniciraju sa stanovnicima Atenora, na primer da jedan dan rade kao pastiri ili da jašu magarce. Kako bi se diferencirala turistička ponuda, ali i postigao veći doprinos u očuvanju divljih životinja, izgrađene su četiri stalne osmatračnice za fotografisanje divljih životinja, tako da turisti mogu bez ometanja da posmatraju  životinje. Aktivnosti oko uzgoja magaraca dovele su do stvaranja drugog brenda poznatog kao „Tomelo“. Ime „Tomelo“ je oznaka za lavandu na mirandes jeziku. Mirandes je drugi službeni jezik Portugalije i govori se samo u ovoj regiji. „Tomelova misija“ je promocija lokalnog održivog razvoja na ekološki način i to uključuje dobrobit zajednice (ljudi i životinja). Glavni proizvod koji kompanija plasira je kozmetika proizvedena od gotovo zaboravljene sirovine – mleka specifične pasmine magaraca.

Još jedan dobar primer koji pokazuje kako se tradicionalna dobra jedne zajednice mogu koristiti za stvaranje jedinstvenog turističkog proizvoda u ruralnim sredinama može se naći u zajednici Voru u Estoniji. Njihova dimna sauna je središte bogate tradicije, uključujući običaje kupanja, izgradnju i popravljanje sauna i dimljenje mesa u sauni. Tradicija dimne saune je prevashodno porodični običaj, koji se obično praktikuje subotom, ali i pre velikih festivala ili porodičnih događaja. Ova vrsta saune deo je UNESKO-ve reprezentativne liste nematerijalne kulturne baštine. Poludnevni program za turiste uključuje kratko predavanje o izgradnji, grejanju, ritualima u sauni i porodičnim tradicijama, degustaciju dimljene svinjetine, zatim praktičnu obuku o grejanju saune, kao i dvočasovne seanse u sauni sa porodicom domaćina.

Jedan od veoma bitnih faktora za uspešan razvoj turizma je lokalna zajednica. Važno je znati kapacitete zajednice, zapravo sposobnost zajednice domaćina da izgradi integrisane skupove iskustava za turiste u aktivnostima, smeštaju, prevozu, uslugama i informacijama. Kapacitet se meri postojanjem ekspertize o politici i planiranju na lokalnim nivoima, zajedno sa stručnošću preduzeća koja se nalaze u zajednici domaćina radi sprovođenja razvoja koji ispunjava kriterijume za planirano širenje iskustava turista. Taj kapacitet zavisi od postojanja operativnih odbora koje čine planeri, preduzetnici i donosioci odluka, a koji treba da rade na redovnom i koordiniranom programu koji povezuje odredišni identitet, brend, vrednosti i tržišnu orijentaciju sa trenutnom i potencijalnom potražnjom turista. Zašto je toliko važno uključiti lokalnu zajednicu u razvoj turizma? Održivi i uspešni ruralni razvoj treba da se zasniva na interesima i uključivanju zajednice koja živi u tom području. Članovi lokalne zajednice najbolje znaju koji su njihovi problemi i potrebe, oni kontrolišu mnoge resurse – zemljište, zgrade, lokalne proizvode – na kojima se zasniva razvoj, njihove veštine, tradicije, znanje i energija su glavni resursi za turistički razvoj, a njihovo opredeljenje je od vitalnog značaja (ako ne podrže inicijativu, ugasiće se).

            Evo nekoliko negativnih primera kako ruralna područja mogu biti uništena kada lokalna zajednica nije uključena u njen razvoj i kada nije postojao odgovarajući razvojni plan. Idilično austrijsko selo je najnovije odredište koje postaje žrtva masovnog turizma, nakon što se pročulo da je to selo poslužilo kao inspiracija za kraljevstvo u popularnom Diznijevom filmu „Frozen“. Halštat je dom za samo 800 stanovnika, ali broj posetilaca porastao je sa 100 (2009. godine) na 10.000 dnevno u 2019. godini. Problem se još više pogoršao nakon što je Halštat postao „najinstagramskiji grad na svetu“, što je privuklo mnogo turista, naročito iz Azije. U novembru 2018. godine požar je do temelja uništio značajan broj alpskih kuća iz 16. veka, a gradonačelnik je privremeno zatvorio puteve ka selu i izdao izjavu sa zahtevom da se turisti „drže podalje“. Međutim, oni se nisu obazirali na to. Turisti su i dalje pristizali sa pametnim telefonima, dronovima i selfi štapovima. Selo je postalo izuzetno skupo za lokalno stanovništvo, jer su supermarketi i prodavnice dali prednost prodaji suvenira u odnosu na prodaju svežeg voća i povrća. Pojedini meštani su se žalili da su turisti ulazili u njihova dvorišta bez dozvole, kako bi fotografisali predeo. Od ove godine se planira da se smanji broj turističkih autobusa (kojih je trenutno oko 20.000 godišnje) za trećinu.

S druge strane, postoje i pozitivni primeri gde se turizam razvijao uz pomoć lokalne zajednice i uz njihovo aktivno učešće. Cilj Udruženja vinskih ruta Villany-Siklos (Mađarska) bila je promocija turizma u regionu na način koji dodaje vrednost vinu i srodnoj kulturi tog kraja, kreira nova radna mesta, donosi dodatni prihod stanovnicima i čini region privlačnijim za spoljne investitore. Vinska ruta prolazi kroz jedanaest opština sa slabom ekonomijom i niskim prosečnim primanjima. Kompanije mikroregije sa oduševljenjem su odgovorile na ovaj predlog Okružnog veća. Gradonačelnik najmanje zajednice započeo je promovisanje turizma u mikroregiji i preuzeo vodeću ulogu u kreiranju vinske rute. Lokalne vlasti, civilna udruženja, privatna lica i mala i srednja preduzeća pridružila su se organizaciji. Udruženje je uspostavilo bliske veze sa više od 30 naučnih i stručnih tela, koje sada broji oko 90 preduzetnika kao članova. Put vina postao je model za stvaranje sličnih projekata u Mađarskoj.

Primer uspešne inovacije u ruralnom turizmu je i rok festival u Hultsfredu (Švedska), festival rok muzike koji svakog leta poseti oko 25 000 ljudi i donosi značajan lokalni prihod i zaposlenost. Festival je primer koji ilustruje kako lokalno stanovništvo, u ovom slučaju grupa tinejdžera mogu preuzeti inicijativu i kako cela zajednica može biti aktivno uključena u glavnu turističku atrakciju, te imati koristi od nje. Rok festival je postao značajan biznis, zapošljavajući 12 ljudi tokom cele godine i podržavajući (pre i tokom nedelje u kojoj se festival održava) oko 5.000 lokalnih volontera koji zarađuju novac za svoja lokalna udruženja radeći za festival. Zgrada u centru sela postala je veliki obrazovni i razvojni centar muzičke industrije. Opština je pružila snažnu podršku festivalu, što je pomoglo organizatorima da obezbede kapital za dalja ulaganja. Organizacija festivala oduvek se zasnivala na volonterizmu. U selu poput Hultsfreda, sa 5.400 ljudi, bilo je prilično lako stvoriti osećaj među lokalnim stanovnicima da je ovo „njihov“ festival. Danas, mnogi od onih koji su volontirali tokom prvih godina festivala imaju decu koja sada volontiraju. Organizatori nastoje da inspirišu mlade na kreativnost i pronalazak smislenog zanimanja.

Dugoročno uspešan razvoj ruralnog turizma zavisi i od kvaliteta i dostupnosti prirodnih resursa. Prema tome, koncept održivog razvoja predstavlja neizostavan segment razvoja turizma u ruralnim područjima. Održivi ruralni turizam može se definisati kao aktivnost koja doprinosi pozitivnom ekonomskom i društvenom razvoju ruralnih područja i istovremeno ne narušava socijalno i prirodno okruženje.

Veza između održivog razvoja i ruralnog turizma je izuzetno važna. Na prvom mestu, turizam u ruralnim sredinama pruža sredstva za život lokalnom stanovništvu otvaranjem novih radnih mesta, podsticanjem javno-privatnih partnerstava i podsticanjem poljoprivredne proizvodnje. Razvoj turizma u ruralnim sredinama poboljšava odnos između ljudi različitih demografskih karakteristika, odnosno ljudi iz urbanih i ruralnih sredina. Na ovaj način se povećava atraktivnost lokalne kulture i tradicije za koju su turisti posebno zainteresovani. Benefiti za ruralna područja se ostvaruju kroz interpretaciju životne sredine. To može uključivati aktivnosti u kojima turisti šetaju ili se kreću putevima koji su obeleženi određenim informativnim tablama i znakovima i vrlo često informacijama o okruženju kako bi turisti stekli neko znanje o prirodnim i kulturnim resursima. Međutim, koncept održivosti ruralnog turizma doprinosi ostvarenju više ciljeva: očuvanju lokalne kulture i karaktera lokalne zajednice, očuvanju prirodnih pejzaža i prirodnog „staništa“, održivom razvoju ruralne ekonomije, održivom razvoju turističke industrije na duže staze, razvoj liderstva i vizije donosilaca odluka u oblastima za koje smatraju da predstavljaju opasnost za razvoj turizma, te rad na dostizanju uravnotežene i raznolike ruralne ekonomije.

 

 

Korišćena literatura:

  1. Akoore, A. A. (2018). Sustainable energy systems for rural communities: sizing of a digester for energy generation from farm and food waste (master thesis). Oulu, Finland: University of Oulu Faculty of Technology.
  2. Antão-Geraldes, M., Sheppard, V.A. (2019). Promoting sustainable tourism in rural and natural areas through small business innovation: the case of Atenor village (Northeast, Portugal). Journal of Ecotourism, published online. DOI: 10.1080/14724049.2019.1607864
  3. Chen, B., Qiu, Z., Usio, N., Nakamura, K. (2018). Tourism’s Impacts on Rural Livelihood in the Sustainability of an Aging Community in Japan. Sustainability, 10, 2896; doi:10.3390/su10082896
  4. Duk-Byeong, P., Yoo-Shik, Y. (2011). Developing Sustainable Rural Tourism Evaluation Indicators. International Journal of Tourism Research, 13, 401–415. DOI: 10.1002/jtr.804
  5. Hall, D., Kirkpatrick, Mitchell, M. (Eds) (2005). Rural Tourism and Sustainable Business. Clevedon, UK: Channel View Publications.
  6. Kurtyka-Marcak, I., Kutkowska, B. (2017). Innovation in rural tourism. Journal of Agribusiness and Rural Development, 2(44), 383–392.
  7. Oriade, A., Robinson, P. (Eds) (2017). Rural Tourism and Enterprise: Management, Marketing and Sustainability. Boston, USA: CABI.

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja