Odnosi Republike Srbije sa susedima: Stanje i perspektive

28/10/2018

Odnosi Republike Srbije sa susedima: Stanje i perspektive

 

Autor: Mišel Zubenica

 

U ovom radu imam za cilj da analiziram odnose Republike Srbije sa svakom susednom državom pojedinačno, u kome ću predstaviti najvažnije političke, ekonomske i društvene aspekte tih odnosa.  Na početku analize napraviću osvrt na istorijske relacije i prošlost između Srbije i navedene zemlje, a zatim ću opisati sadašnje stanje i dati odgovor šta možemo očekivati u budućnosti što se tiče odnosa Srbije i njenih suseda.

Diplomatski odnosi između Republike Srbije i Mađarske uspostavljeni su 1882. godine. Republika Srbija ima svoju ambasadu u Budimpešti i počasni konzulat u Segedinu, dok severni sused Srbije ima ambasadu u Beogradu i konzulat u Subotici. Odnosi između srpskog i mađarskog naroda kroz istoriju su bili veoma burni, nekoliko puta su ova dva naroda bili na suprotnim stranama (tokom revolucije 1848/9.  i tokom dva svetska rata). Odnosi između dve zemlje bili su puni nepoverenja i u drugoj polovini 20. kao i u prvoj deceniji 21. veka sve do 2012. godine, kada dolaskom nove vlasti u Beogradu dolazi do daljnjeg produbljivanja odnosa i inteziviranja kontakata državnih rukovodstava Srbije i Mađarske. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 21. juna 2013. godine Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944. i 1945.[1] Nekoliko dana nakon donošenja ove deklaracije, predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik Mađarske Janoš Ader odali su 26. juna u Čurugu, poštu nevinim žrtvama iz Drugog svetskog rata istakavši da taj dan predstavlja datum istorijskog pomirenja Srba i Mađara. [2] Predsednik Mađarske se prethodno, na posebnoj sednici srpskog parlamenta, izvinio za mađarske zločine nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu. Na linijama obostranog opredeljenja za nastavak uzlaznog trenda u političkim odnosima, u Beogradu je 1. jula 2014. godine održan prvi Samit Vlade Republike Srbije i Mađarske, kojim su kopredsedavali  tadašnji premijer Aleksandar Vučić i Viktor Orban. Tada je uspostavljena praksa da se sednice zajedničkih Vlada održavaju dvaput godišnje. Značaj Mađarske kao ekonomskog partnera višestruko se povećao, naročito ako se ima u vidu da je Mađarska ekonomski najrazvijenija država od svih suseda Srbije. Ugovor o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji između dve zemlje prestao je da važi čim je Mađarska postala članica Evropske unije 2004. godine, kao i Ugovor o slobodnoj trgovini (koji je bio potpisan 2002. godine). Privrede dve zemlje su i institucionalno povezane. Godine 2009. osnovana je Mađarsko-srpska trgovinska i industrijska komora, koja svojim najvažnijim zadatkom smatra razvijanje prekogranične saradnje malih i srednjih preduzeća. Najznačajnije kompanije dve države osnovale su Mađarsko-srpski poslovni savet, koji predstavlja važan forum za razmenu informacija između srpskih i mađarskih privrednika. Srbija i Mađarska povezane su evropskim strateškim saobraćajnim koridorima, međunarodnom rekom Dunav (Koridor 7) i granom B koridora 10 (Beograd, Novi Sad, Budimpešta) koji čine železnica i autoput. Na samitu Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope koji je održan u Beogradu decembra 2014. godine, dogovoren je do sada najznačajniji projekat između Srbije, Mađarske i Kine. Tada je potpisan trilateralni memorandum o izgradnji i modernizaciji pruge Beograd-Budimpešta, a njegova ukupna vrednost iznosi oko milijardu dolara.[3] Od januara do aprila 2017. godine ostvareno je oko 443 miliona evra robne razmene (izvoz u Mađarsku je iznosio 163,1 mil. evra, dok je uvoz bio 280 mil. evra). U 2016. godini trgovinska razmena iznosila je 1,26 mlrd. evra (izvoz u Mađarsku je iznosio 456,8 mil. evra, dok je uvoz bio 801 mil. evra). Mađarska se po obimu razmene nalazi u prvih 10 najznačajnijih partnera Srbije.[4] Na odnose dve zemlje bitno utiču i položaj mađarske nacionalne manjine u Srbiji kao i srpske nacionalne manjine u Mađarskoj. Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji živi 251.136 etničkih Mađara, što čini 3,53% ukupne populacije i time su Mađari najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji (izuzimajući Kosovo i Metohiju).[5] Pripadnici mađarske nacionalne manjine uglavnom žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine (čine 13% populacije pokrajine) i najviše su skoncetrisani na severu Bačke i Banata. Srbi u Mađarskoj čine sedmu manjinu po brojnosti od ukupno trinaest koliko ih priznaje mađarska vlada. Prema popisu iz 2011. godine, na teritoriji Mađarske živi 10.038 pripadnika srpskog naroda što je porast u odnosu na prošli propis, a objašnjava se popravljanjem položaja nacionalnih manjina u Mađarskoj.[6] Republika Srbija i Mađarska imaju sve potrebne preduslove da prodube saradnju i budu najbolji mogući susedi. Srbija koja je kandidat za članstvo u Evropsku uniju kojoj umnogome doprinose mađarska iskustva evropskih integracija, pogotovo ako imamo u vidu da je Mađarska jedna od najuspešnijih zemalja koja je prošla kroz tranziciju. Od projekata prekogranične saradnje u okviru IPA obe strane mogu imati koristi, pogotovo u razvijanju infrastrukture i očuvanju prirodne sredine. Sa druge strane, most saradnje Srbije i Mađarske predstavlja stanovništvo mađarske i srpske nacionalne manjine koje obogaćaju društvo i kulturu dve zemlje i doprinose njihovom razvoju. Mogućnost produbljivanja saradnje posebno je moguća u ekonomskim odnosima. Primer je poljoprivreda dve zemlje, gde Srbija i Mađarska mogu da udruže proizvodnju svojih prehrambenih industrija i da zajedno izvoze na treća tržišta što će povećati ekonomski rast obe države. Izgradnja i modernizacija železničke pruge Beograd-Budimpešta je strateški projekat za obe države i on će doprineti boljoj komunikaciji i razmeni ljudi, roba i kapitala između Srbije i Mađarske.

Rumunija je jedna od retkih susednih država sa kojom Srbija nikad nije imala ratni sukob. Poznati rumunski političar Nikolaje Jorga tokom Prvog svetskog rata, 1917. godine, kada se Rumunija našla u nezavidnoj situaciji, izjavio je kako Rumunija ima samo dva prijatelja u susedstvu-Srbiju i Crno more.[7] Dobri odnosi su se zadržali sve do danas, a Rumunija je jedna od pet zemalja članica EU koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jedina tema koja je u određenoj meri poremetila odlične bilateralne odnose jeste kampanja o položaju Vlaha u Srbiji. Rumunija bi želela da se etnički Vlasi izjašnjavaju kao Rumuni, što većinski deo srpskih Vlaha odbija. Pored rumunske i vlaške nacionalne manjine u Srbiji, postoji i značajna srpska nacionalna manjina u Rumuniji. Uglavnom žive oko i u samom gradu Temišvaru, a po poslednjem popisu ima ih oko 30.000. Njihov položaj se može definisati kao veoma dobar, možda čak i najbolji što se tiče srpske nacionalne manjine u regionu s obzirom da imaju potpunu institucionalnu podršku rumunske države. Rumunija je značajan ekonomski partner R. Srbije i postoji značajan prostor za dalje unapređenje ovog oblika saradnje dve države. Dominantnu oblast ekonomske saradnje predstavlja trgovinska razmena, koja u prethodnom periodu beleži kontinuirani rast. U 2017. godini Rumunija je zauzela sedmo mesto u razmeni R. Srbije sa svetom, dok se prema obimu izvoza nalazi na petom mestu. Ukupna spoljnotrgovinska razmena između R. Srbije i Rumunije za 2017. godinu iznosila je 1,2 milijarde evra, od čega je vrednost našeg izvoza bila 769,3 miliona evra, a vrednost uvoza iz Rumunije u R. Srbiju 570 miliona evra, što predstavlja porast od 2,1% u odnosu na 2016. godinu.[8] U interesu obe države je bolje povezivanje Beograda i Temišvara, što može doprineti velikom povećanju ukupne razmene, kao i zajedničko učešće u realizaciji niza projekata koji se tiču boljeg iskorišćavanja energetskih, transportnih i turističkih kapaciteta Dunava.

Odnosi Srbije i Bugarske su dosta opterećeni teškom istorijom sukoba i ratova koji su dva naroda vodili u 19. i 20. veku. Naročito je živo sećanje na jugu Srbije na bugarske zločine počinjene za vreme bugarske okupacije 1915-1918. Teritorija koja je bila nekoliko puta tačka razlaza između dve države jeste današnja Republika Makedonija, koju bugarska istoriografija često predstavlja kao svoju zapadnu provinciju. Međutim, danas između Beograda i Sofije nema otvorenih pitanja. Politički predstavnici ekstremno desničarske stranke ATAKA pokušali su nekoliko puta da aktuelizuju pitanje Dimitrovgrada i Bosilegrada, ali je to prošlo dosta nezapaženo i u srpskoj i u bugarskoj javnosti. Ekonomska saradnja sa R. Bugarskom se odvija pretežno putem robne razmene. Po obimu razmene, R. Bugarska spada među značajnije trgovinske partnere R. Srbije. U 2017. godini robna razmena je dostigla rekordan nivo i iznosila 1 mlrd. evra (srpski izvoz 589 mil. evra, a uvoz 411 mil. evra). U periodu januar-mart 2018. godine, razmena je iznosila 228,5 mil. evra (srpski izvoz 146,8 mil. evra, a uvoz 81,7 mil. evra).[9] Nakon bugarskog priznanja Kosova, odnosi između Srbije i Bugarske idu uzlaznom putanjom. Premijeri ove dve zemlje uz Rumuniju formirali su 24. aprila 2015. godine Krajovsku grupu koja služi za zajednički nastup Srbije, Rumunije i Bugarske po svim važnim političkim i ekonomskim pitanjima na međunarodnom nivou.

Odnosi Srbije i Makedonije bazirani su  na zajedničkoj istoriji i tradicionalno bliskim vezama dva naroda, uz politiku Srbije usmerenu na razvoj prijateljskih odnosa i principijelno dobrosusedsko postavljanje, dodatno se unapređuju redovnim kontaktima na svim nivoima, kako kroz bilateralne posete tako i kroz susrete zvaničnika na marginama kako međunarodnih tako i regionalnih foruma, u kojima je saradnja posebno razvijena. Naročit impuls razvoju odnosa pružila je razmena poseta na najvišem nivou, poseta predsednika predsednika R. Srbije R. Makedoniji 16. septembra 2016. godine povodom obeležavanja 100-godišnjice bitke na Kajmakčalanu, kao i poseta predsednika R. Makedonije R. Srbiji 28-30. oktobra 2016. godine. Međutim, postoji nekoliko otvorenih pitanja kao i nekoliko poteza od strane Skoplja koja su dovele do pogoršanja odnosa imeđu dve zemlje. Najveće otvoreno nerešeno pitanje je položaj Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji koja trpi torturu od strane makedonske vlasti. Sveštenstvu SPC u Makedoniji zabranjeno je čak i vršenje crkvene službe. Što se tiče poteza koji su ugrozili bilateralne odnose, to su pre svega priznanje Kosova od strane Skoplja, kao i povremene barijere za srpske proizvode kojim Makedonija pokušavajući da zaštiti domaću privredu krši brojne međunarodne ugovore, kao što je CEFTA. U perspektivi, odnosi između Srbije i Makedonije mogu da budu mnogo bolji, s obzirom na bliskost dva naroda i činjenicu da je Srbija jedini sused Makedonije koji nema pretenziju na njenu teritoriju ili osporava njen nacionalni identitet. Srpsko-albanske odnose već decenijama opterećuje pitanje Kosova i Metohije. Albanija kao matična država albanskog naroda pružala je maksimalnu podršku kosovskim Albancima što se tiče njihovog separatističkog projekta nezavisnosti Kosova, odnosno otcepljenja južne srpske pokrajine. Prekretnica u odnosima bile su uzajamne posete premijera dve zemlje 2014/2015. godine, koje su pružile  ključni doprinos unapređenju bilateralnog dijaloga i odnosa, čemu su dodatno doprineli i redovni susreti na marginama međunarodnih i regionalnih nivoa, jačanje regionalne saradnje i identifikovanje zajedničkih prioriteta, naročito u okviru tzv. Berlinskog procesa (autoput Beograd-Tirana, otvaranje Regionalne kancelarije za saradnju mladih u Tirani 2017. godine, čiji je Srbija najveći kontributor), kao i fokusiranje na prioritetne oblasti od zajedničkog interesa – ekonomsku saradnju, evrointegracije i infrastrukturno povezivanje. Robna razmena, kao okosnica ekonomske saradnje, kontinuirano raste. Prema podacima RZS, za prvih 10 meseci 2017. godine obim trgovinske razmene je iznosio 132 miliona evra, od čega je naš izvoz bio 102,4 miliona, a uvoz 29,6 miliona evra.[10] U oblasti privredne saradnje postoje brojni neiskorišćeni potencijali, u brojnim oblastima, počev od poljoprivrede do turizma. Impuls za njeno dalje jačanje naročito su pružili održavanje prvog, konstitutivnog zasedanja Mešovite komisije za ekonomsku saradnju dve zemlje 2015. godine, redovno izlaganje srpskih proizvođača na vodećem godišnjem sajmu Panair u Tirani (na poslednjem sajmu održanom novembra 2017. godine izlagalo je oko 100 srpskih kompanija), a posebno odlična međukomorska saradnja. Na marginama susreta predsednika Vlada dve zemlje u Nišu oktobra 2016. godine održan je poslovni forum uz učešće predstavnika preko 250 kompanija iz dve zemlje, na kome je potpisan MoR dve privredne komore o osnivanju Srpsko-albanske trgovinsko-industrijske komore sa sedištem u Tirani. Prva generalna skupština zajedničke Komore održana je 25.11.2017. godine u Tirani, uz učešće preko 100 kompanija iz dve zemlje i prisustvo predsednika PKS i ministra privrede Srbije. Odnosi Srbije i Albanije imaju veliki potencijal za razvoj dalje ekonomske saradnje, međutim veliki problem za bilateralne odnose dve zemlje jeste činjenica da je Albanija jedan od najvećih promotera kosovske nezavisnosti, a postoji i opravdani strah od plana stvaranja Velike Albanije na Balkanu.

Odnosi Srbije i Crne Gore su specifični jer dve države imale zajedničku istoriju i skoro ceo 20. vek provele su zajedno u nekoj od državnih zajednica. Srbija i Crna Gora prestale su da koegzistiraju zajedno nakon referenduma o nezavisnosti Crne Gore 21. maja 2006. godine, nakon čega su se otvorila niz otvorenih pitanja između Podgorice i Beograda. Ključno pitanje je položaj srpskog naroda u Crnoj Gori, poštovanje njihovih prava, zaštita jezika, pisma, kulture, istorije kao i Srpske pravoslavne crkve. Odnosi su se naročito pogoršali kada je Podgorica priznala nezavisnost Kosova, nakon čega je crnogorski ambasador morao da se povuče iz Beograda. Srbija ostvaruje značajan suficit u robnoj razmeni sa Crnom Gorom i jedan je od najvažnijih ekonomskih partnera Crne Gore. U 2015. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 668,2 mil. evra. U 2016. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena je iznosila 709,8 mil. evra (srpski izvoz 651,5 mil. evra, a uvoz 58,3 mil. evra). U periodu januar – mart 2017. godine, razmena je iznosila 149,8 mil. evra (srpski izvoz 138,9 mil. evra, a uvoz 10,9 mil. evra).[11] Crna Gora ima strateški značaj za Srbiju, s obzirom da preko nje ima najbliži izlazak na more i da preko luke Bar, Srbija obavlja značajan deo trgovine. Odnosi mogu da budu nesumnjivo bolji, jer se radi o dva najbliža naroda na Balkanu koji veže zajednička istorija i kultura.

Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, koji je definisao Bosnu i Hercegovinu kao državu sačinjenu od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Sami odnosi su opterećeni ratnim dešavanjima prilikom raspada SFRJ, kao i samim unutrašnjim odnosima u BiH gde Banja Luka i Sarajevo imaju dijametralno suprotne stavove o nedavnoj prošlosti kao i o budućem načinu funkcionisanja Bosne i Hercegovine kao zajedničke države. Za razliku od odnosa sa Republikom Srpskom sa kojom Srbija gradi odnose na osnovu ugovora o specijalnim vezama koji je doveo do najvišeg mogućeg nivoa saradnje u svim oblastima, odnosi sa ostatkom Bosne i Hercegovine su vidno lošiji. Godinama su odnose Beograda i Sarajeva opterećivali tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid pred međunarodnim sudom pravde koji je 2007. godine doneo presudu da Srbija nije odgovorna za dešavanja koja su se dogodila u Srebrenici u julu 1995. godine. Takođe, Sarajevo često napada Beograd da kroz čvrste odnose sa Republikom Srpskom narušava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, a tema Srebrenice se često koristi kao politički instrument za pritiske. Iako su se proteklih godina desili događaji koji su dodatno narušili odnose poput napada na tadašnjeg premijera Srbije prilikom posete u Potočarima 2015. godine, kontakti i međusobne posete državnih rukovodstava veoma su učestali. To je dovelo i do povećanja ekonomske saradnje tako da je BiH je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a međusobna razmena konstantno raste. U 2016. ukupna trgovinska razmena iznosila je 1,5 mlrd evra, od čega je izvoz u BiH iznosio 1,1 mlrd evra, a uvoz 406 miliona evra. U periodu januar-oktobar 2017. ostvaren je izvoz u BiH od milijardu evra, a uvoz od 424,9 miliona evra. Ukupna trgovinska razmena u navedenom periodu veća je za 14% u odnosu na isti period 2016. Srbija je, sa preko milijardu evra ulaganja, jedan od najvećih investitora u BiH.[12] Bosna i Hercegovina veoma je važan sused za Srbiju zbog velikog broja pripadnika srpskog naroda koji živi u toj zemlji, zbog čega je i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić okarakterisao Republiku Srpsku kao prioritet državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije.[13]

Odnosi Srbije sa Republikom Hrvatskom su najlošiji što se tiče sveukupnih političkih veza Srbije sa svojim susedstvom. Bilateralne odnose Beograda i Zagreba i dalje u velikoj meri opterećuje ratna prošlost i građanski sukob u bivšoj Jugosloviji 1991-1995. Svake godine odnosi dodatno se pogoršaju prilikom obeležavanja vojne akcije “Oluja”, kada je proterano 250.000 Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine, što Hrvatska obeležava kao svoj državni praznik. Glavni problem za Srbiju jeste težak položaj srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj koji se dodatno pogoršao ulaskom te zemlje u Evropsku Uniju 2013. godine. Izveštaj Srpskog nacionalnog vijeća pokazao je da je u 2017. godini zabeleženo 393 događaja i situacija u Hrvatskoj koje uključuju istorijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima.[14] Najbolji primeri narastujuće antisrpske atmosfere u Hrvatskoj jesu incidenti poput razbijanja ćiriličnih tabli u Vukovaru, kao i postavljanje spomenika za ustaškim oznakama “Za dom spremni”. Pored zapaljive atmosfere u samom društvu česti su i verbalni sukobi između političkih predstavnika Beograda i Zagreba, a praksa je pokazala da se to dešava bez obzira ko je na vlasti u  obe države. Što se tiče ekonomske saradnje, u 2017. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena iznosila je 1,027 milijardu evra, od čega je izvoz iz Srbije u Hrvatsku iznosio 550,6 mil.evra, a uvoz 476,3 mil. evra.[15] Početkom 2018. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj kada je i posetio i pripadnike srpskog naroda na Kordunu, a govorio je zajedno sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović na skupštini SNV u Zagrebu. Odnosi Srbije i Hrvatske mogu da se poprave, ali moraju da se reše otvorena pitanja poput povratka proteranih Srba tokom akcije “Oluja” u svoje domove, njihova materijana potraživanja i zaostale penzije, a sporne su i brojne optužnice koje je Hrvatska podignula kao i pitanje nestalih. Dve države takođe moraju da reše i pitanje granice na Dunavu.

Srbija vodi aktivnu regionalnu politiku prema svojim susedima zbog čega i mnogi zvaničnici međunarodne zajednice opisuju Srbiju kao lidera u regionu. Cilj srpske diplomatije i spoljne politike jeste da rešava bilateralna otvorena pitanja sa svojim susedima i da kroz dobrosusedsku saradnju održi mir i stabilnost na Balkanu, a samim tim i da podigne standard građana u ovom regionu. Podaci su pokazali da je saradnja sa susedima Srbije od velike važnosti i sa ekonomskog stanovništva, jer je prostor Jugoistočne Evrope i Balkana najvažnije tržište za srpske proizvode, a sa većinom suseda Srbija ima suficit u trgovinskoj razmeni. Takođe, za Srbiju je dobra saradnja sa susednim država važna i zbog velikog broja pripadnika srpskog naroda koji živi u tim državama koji očekuju od svoje matice da im pruži podršku u očuvanju njihovog identiteta.

[1]www.parlament.gov.rs/ deklaracija o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini tokom 1944 i 1945.

[2]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/1349330/Istorijsko+pomirenje+Srba+i+Mađara

 

[3]www.ekapija/Ambasador Srbije u Mađarskoj/Uprkoj trenutno krizi u regionu,Mađarska i Srbija nastaviće uspešnu privrednu saradnju

[4]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11485-madjarska?lang=lat

5Republički zavod za statistiku/popis stanovništva 2011/knjiga 1 nacionalna pripadnost

6http://www.koreni.rs/a-sta-je-sa-srbima-u-madarskoj

[7] Dušan Proroković, Geopolitika Srbije, str. 202, Službeni glasnik 2016.

[8]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11518-rumunija?lang=lat

[9]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11425-bugarska?lang=lat

[10]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11406-albanija?lang=lat

[11]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11558-crna-gora?lang=lat

[12]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11421-bosna-hercegovina?lang=lat

[13]https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=07&dd=02&nav_category=11&nav_id=1278579

[14]http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/3144736/snv-raste-broj-slucajeva-nasilja-prema-srbima-u-hrvatskoj.html

[15]http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/spoljna-politika/bilateralni-odnosi/117-bilateralni-odnosi/11557-hrvatska?lang=lat

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja