ОБРЕНОВИЋИ У МАТИЦИ СРПСКОЈ

15/12/2021

Опис предмета из групе архивске грађе настале у контексту живота и делатности српске династије Обреновић, који се налазе под заштитом Рукописног одељења Матице српске

 

Аутор: мср Огњен Карановић, историчар

 

ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА И ДЕЛАТНОСТ РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ

 

Прикупљање и чување архивске грађе у Рукописном одељењу почиње од самог чина оснивања Матице српске 1826. године. Од Основа, првог статута, односно оснивачког акта којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих у њеном двовековном раду у Пешти и Новом Саду, рукописа који су у Матицу српску достављани ради објављивања у Летопису Матице српске, као и у другим публикацијама, записника са седница управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно-политичкој историји XIX и XX века, откупима и многим поклонима, настало је „језгро“ будућег Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза у његовом развоју: од 1826. године до 1847. године није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. године до 1945. године рад Одељења дефинисан је у форми концепта јавне колекције под називом Србско-народна сбирка, која је поред осталих артефаката садржала и „писма-књиге и рукописе славних Србаља“. Од 1945. године до 1958. године делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру Библиотеке Матице српске, а од 1958. године до 1961. године Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења Матице српске. Као посебна организациона јединица у Матици српској и под називом Рукописно одељење Матице српске, исто је конституисано 1961. године. У седмој деценији претходног столећа, архивска грађа и само Одељење смештено је у посебне просторије у оквиру Задужбинског здања Марије Трандафил, односно седишта Матице српске. Истовремено, у радни однос у оквиру Одељења ступило је неколико архивиста, што је заједно омогућило почетак систематске стручно-архивистичке обраде архивске грађе.

У складу са позитивно-правним прописима Републике Србије, Рукописно одељење представља специјализовано архивско одељење, са специфичним статусом и надлежностима. У оквиру Одељења постоји архивски фонд Архива Матице Српске (1826-). Поменута архивска грађа настала је на основу разноврсне професионалне делатности Матице српске у току њеног вишевековног рада. У складу са општим и појединачним прописима који регулишу рад у вези са сређивањем општих и личних архивских фондова, архивски саветници, виши архивисти и архивисти у Одељењу надлежни су за чување, сређивање и обраду група предмета у Фонду Архива Матице српске. Фонд Архива Матице српске садржи белешке, записе и текстуално уређене анализе и објашњења рада органа Матице српске и исти су детерминисани у једну целину под називом: Записници Матице српске (1826-). Поред Записника Матице српске, Фонд садржи 284 кутије, са више од стотину хиљада докумената насталих на основу делатности Матице српске. Такође, сачувано је и 158 књига деловодних протокола. Поред Фонда Архива Матице српске, у Рукописном одељењу сређена су, обрађена и сачувана три лична фонда: Лични фонд Божидара Ковачека (садржи близу десет хиљада докумената), Лични фонд Рудолфа Бручија (садржи близу пет стотина докумената) и Лични фонд Чедомира Попова (садржи близу десет хиљада докумената).

Остали предмети из архивске грађе сређени су, обрађени и сачувани у оквиру четири архивске збирке: рукописа, писама, фотографија и вариа. У складу са категоризацијом културних добара, архивска збирка писама, категорисана је у статус културних добара од изузетног значаја, док су збирке рукописа и фотографија категорисане као културна добра од великог значаја. Збирка рукописа садржи 25 хиљада до сада обрађених текстова. Поменута архивска грађа настала је у периоду од XVIII до XXI века. Текстови су написани углавном на српском, немачком и латинском језику. Збирка писама садржи изузетно вредну преписку, чији аутори представљају најзначајније личности из културно-политичке историје српског етноса и других народа са којима је исти долазио у интеракцију. До сада је обрађено 67 хиљада писама, а у виду поклона и откупа у Одељење је доспело још неколико хиљада примерака различите преписке. Збирка фотографија поседује близу 25000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Збирка вариа садржи предмете који су сређени и обрађени у складу са прописима у вези са архивистичким делатностима. Међутим, исти не поседују карактеристике које би дате предмете препоручиле да буду сврстани у органску целину са збиркама рукописа, писама и фотографија. У оквиру архивске збирке вариа, сређено је и обрађено 205 предмета (матичне књиге, протоколи, облигационо-имовинска документација различитог карактера и функција). Од 1967. године до 2001. године у оквиру РОМС деловало је и Уредништво за библиографска издања Матице српске. У протеклих неколико година извршен је процес дигитализације предмета из архивских фондова и збирки и Каталога архивске грађе Рукописног одељења Матице српске.

Постоји неколико научно-информативних средстава о предметима из свих архивских збирки у Рукописном одељењу Матице српске. Поред регистра свих архивских јединица, као и инвентарних књига, где се налазе пописи, уз описе свих предмета из архивских збирки, ближи и детаљни подаци о архивалијама представљени су у облику регеста. Појединачно, сваки предмет описан је у конкретном регесту. Регести су доступни истраживачима и корисницима услуга у Одељењу у оквиру Каталога Рукописног одељења. Постоје две врсте каталога са уложеним картицама са регестима. На располагању корисницима, у Рукописном одељењу налазе се две врсте каталога и регеста предмета. Постоје Именски и Предметни каталози за предмете из збирки рукописа и фотографија, док за архивску збирку писама постоји један именски каталог подељен у две врсте: Именски каталог архивске грађе према адресанту и Именски каталог архивске грађе према адресату.

Развој хуманистичко-друштвених научних дисциплина, као и науке у целини у нашој земљи и региону, био би веома отежан да не постоји употребна вредност архивске грађе која се налази у Рукописном одељењу. Из поменутог разлога, наведена архивска грађа представља незаобилазан извор у научно-истраживачком раду неколико хиљада сарадника Матице српске, због чега је развијена и услужна делатност Одељења. Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), проф. др Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008–2011), Соња Боб (2011–2012), проф. др Миливој Ненин (2012–2013) и проф. др Александра Вранеш (2013–2020). Управник Рукописног одељења је проф. др Зорица Хаџић. Стручни сарадник одељења је мср Александра Јовановић, архивски саветник.

 

ПРЕДМЕТИ НАСТАЛИ У ВЕЗИ СА ЖИВОТОМ И ДЕЛАТНОСТИМА ДИНАСТИЈЕ ОБРЕНОВИЋ

 

У складу са међународним позитивно-правним прописима, позитивно-правним прописима Републике Србије, општим актима Матице српске и Правилником о раду Рукописног одељења Матице српске, стручно-архивистички и техничко-софтверски сређено је и обрађено 154 предмета који органски припадају архивским збиркама писама, рукописа и фотографија. Предмети у оквиру збирке писама и фотографија садрже преко седам стотина страница.

У оквиру збирке писама сређено је и обрађено 37 предмета, систематизованих и распоређених у две групе: „писма по адресанту“ и „писма по адресату“. Прва група (писма по адресанту), систематизована је на основу личности аутора писама, који су у поменутом контексту припадници или припаднице владарске породице Обреновић. Наведена преписка садржи укупно 17 предмета и адресанти у истима су: Милош Обреновић, Михаило Обреновић, Милан и Михаило Обреновић (синови кнеза Милоша Обреновића) и Наталија Обреновић. У датој преписци адресати су: Сима Милутиновић Сарајлија, Михаило Теодоровић Герман, Васа /Атанацковић/, Живојин Блазнавац, митрополит Мелентије, Ђорђе Стратимировић, Драгутин Ј. Илић, Милева Николе Крстић, Јован Ристић и Василије Пејчиновић. Писма су настала у временском распону од 1817. године до 1898. године. Предмети преписке имају различит карактер и тематике и односе се на питања из домена живота и личних односа између адресаната и адресата, али и на различите политичке догађаје, стања и процесе, који данас имају историјски карактер. Један од знаменитих предмета из дате групе архивске грађе јесте и писмо Милоша Обреновића, настало 1817. године, а упућено Михаилу Теодоровићу Герману, у коме адресант обавештава адресата о узроцима и детаљима погибије вожда Ђорђа Петровића Карађорђа. Без обзира на то што је писмо у Рукописно одељење доспело у форми преписа, исто поседује карактер важне анализе о чувеном догађају из 1817. године, који је свакако утицао на потоње повесне процесе у историји српског народа. Начин настанка текста писама која су у Рукописно одељење Матице српске доспела у оригиналу је рукопис, док су преписи углавном машински откуцани. Писма садрже од једне до пет страница текста. Писана су на српском (15) и на француском језику (два). Једно писмо (тачније препис писма) настало на српском језику писано је на латиничном писму, док су остала написана на ћириличном писму. Материјал на коме су писана је хартија, а у Рукописно одељење доспела су путем откупа и поклона. Предмети су уложени у одговарајуће архивске кутије.

У оквиру збирке фотографија, сређено је и обрађено 98 предмета, систематизованих и распоређених у неколико група предмета архивске грађе. Групе су формиране према личностима на фотографијама, због чега постоје групе фотографија Милоша Обреновића, Михаила Обреновића, Милана Обреновића, Александра Обреновића, Томаније Обреновић, Анке Константиновић, Катарине Константиновић. У оквиру поменутих група уложени су предмети који се непосредно односе на називе група, односно на личности представљене у називима, као и фотографије личности које су са „носиоцима“ група били у родбинским, пријатељским или сарадничким релацијама. У Рукописном одељењу постоје две врсте фотографија на којима су приказани припадници династије Обреновић: позитиви и фотокопије. Период у коме су настајале фотографије (не и фотокопије) датиран је од краја четврте деценије XIX века до 1941. године. Фотокопије су настајале у периоду XIX и XX века. Материјал на коме су фотографије настале је: фотопапир, хартија и картонска хартија. Многи оригинали фотографија имају и више примерака, обично истих димензија и порекла настанка. Димензије фотографија су различите. Оригинали фотографија поседују димензије које су стандардне за период у коме су настале, док фотокопије, углавном имају димензије 9×12 cm. Такође, фотографије поседују портретни и групни карактер. У Рукописно одељење доспеле су путем откупа и поклона. Предмети су уложени у одговарајуће архивске кутије и сви поседују и своју електронску форму.

У оквиру збирке рукописа, сређено је и обрађено 19 предмета, систематизованих и уложених у одговарајуће архивске кутије. Наведених 19 предмета припадају опсегу архивске грађе. Поред датих предмета у оквиру збирке рукописа РОМС налазе се још два предмета-рукописа, који не поседују велику научну вредност, те нису ни придружени осталим предметима у сврхе обраде. Ови рукописи настали су у временском распону од 1830. до 1908. године. Осим једног који је био делимично оштећен (касније и рестаурисан), сви други налазе се у исправном стању. Рукопис Фермана султана Махмуда II (сигнатура: М.4249) из 1830. године написан је на турском османлијском језику и арапском писму. Остали рукописи настали су на српском језику и његовим редакцијама и ћириличном писму. Када је у питању начин настанка текста, десет рукописа представљају рукописну грађу, шест рукописа представљају штампани материјал, док преостала три рукописа представљају комбинацију штампаног материјала и рукописне грађе. Материјал на коме су рукописи писани је хартија, а у Рукописно одељење доспели су путем откупа и поклона. Према својој архивистичкој, научној и „естетско-изложбеној“ вредности, посебну пажњу потребно је посветити дипломама и указима који су објављивани од стране кнеза Милоша и кнеза Михајла, нарочито онима који су се односили на професионалну делатност Јована Обреновића. Поред диплома, вредан предмет представља и „Пореска књижица Наталије Обреновић“ (сигнатура: М.19449), број 18701, која је била у употреби од 1906. до 1908. године. Предмет „Афере краља Милана“ (сигнатура: М.19352) садржи 167 страница и резултат је приређивачког талента сарадника РОМС. У оквиру датог предмета обједињени су примерци из кореспонденције краља Милана са Артемизом Христић, као и са јавним личностима из наведеног времена. Уз поменуте примерке, у оквиру рукописа сачувани су и изводи из Записника настали на основу делатности Народне скупштине Краљевине Србије из 1886. године. Међутим, сви текстови у овом рукопису представљају преписе настале путем машинског куцања, те не поседују „пинакотечку“ вредност, иако је научна апсолутно неспорна. Из датог разлога, обрађено је и приређено неколико страница из поменутог рукописа.

 

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

Јовановић Стоимировић, Милан (1998). Портрети према живим моделима. Приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански. Нови Сад: Матица српска.

Јовановић Стоимировић, Милан (2000). Дневник 1936–1941. Приредили Стојан Трећков и Владимир Шовљански. Нови Сад: Матица српска.

Кашанин, Милан (2020). Писма, сусрети, трагови I–III. Приређивач проф. др Зорица Хаџић. Нови Сад: Матица српска.

Књига Стеријиних рукописа: рукописна оставштина Јована Стерије Поповића у Матици српској (2008). Приредила др Исидора Поповић. Нови Сад: Матица српска.

Костић, Лаза (2005). Преписка I. Приредили проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас. Нови Сад: Матица српска.

Костић, Лаза (2017). Преписка II. Приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас. Нови Сад: Матица српска.

Костић, Лаза (2020). Преписка III. Приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас. Нови Сад: Матица српска.

Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача (1941–1944) (2018). Приређивачи др Драго Његован и др Александар Хорват. Нови Сад: Матица српска.

Милан Лазаревић – суботе и недеље (2018). Приређивач мр Гордана Ђилас. Нови Сад: Матица српска.

Никитовића, Миленко (2014). Зла времена. Приредио Владимир Давидовић. Нови Сад: Матица српска.

О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења (1993). Приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански. Нови Сад: Матица српска.

Окупацијски дневник Милана Јовановића Стоимировића (јун-децембар1941) (2019). Приређивачи проф. др Александра Вранеш и проф. др Бојан Ђорђевић. Нови Сад: Матица српска.

Петровић, Вељко (1997). Писма: 1904–1967. Приредили Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Нови Сад: Матица српска.

Поповић Радован (2019). Парче пишчеве душе: Тишма – њим самим. Нови Сад: Матица српска.

Поповић, Радован (2016). Аристократ духа: животопис Милана Кашанина. Нови Сад: Матица српска.

Поповић, Радован (2017). Велики господин Младен Лесковац – њим самим. Нови Сад: Матица српска.

Поповић, Радован (2018). Благодат новог јутра: Бошко Петровић ‒ њим самим. Нови Сад: Матица српска.

Стајић, Васа (2017). Аутобиографија 1847–1943. Фрагменти из дневника. Приређивач, аутор предговора и коментара проф. др Зорица Хаџић. Нови Сад: Матица српска.

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања