Аутор: мср Владимир Папић
Потреба за дигиталним издањима у Црној Гори јавила се десетак година пре објављивања првог приручника намењеног стандардизацији овог подручја, када је започет пројекат прилагођавања штампаних уџбеника књижевности и историје DAISY (Digital Accessible Information System) аудио-визуелном формату, првенствено намењеном ученицима са посебним образовним потребама, а употребљаваном као звучна читанка и током пројекта Учи дома, у видео лекцијама из ЦСБХ језика и књижевности за основну школу.[1] Поред тога, подгорички Завод за уџбенике у овом тренутку поседује дигиталне апликације Језик, говор, глас, Учимо ћирилицу, Учимо латиницу, Дрвеће око нас, Математика кроз игру, Права дјетета, Медијска писменост, Безбједност на интернету (Црвенкапа: случај украдене лозинке, Ловац: кад преваре утихну; Пинокио: ко лажира не профитира) намењене ученицима првог циклуса деветогодишње основне школе, као и е-лектире Црвенкапа, Доживљаји Мачка Тоше и Пинокио.[2] Осим дигиталних издања у правом смислу те речи, подгорички Завод за уџбенике објављује и нискотиражна издања уџбеника за средње стручне школе у PDF облику, која су ученицима и наставницима доступна за бесплатно коришћење, као и приручнике за наставнике основних и средњих школа доступне уз велики број штампаних издања.
У Црној Гори је постојао и (сада неактиван) портал Учи.ме, на ком су објављивана дигитализована издања свих уџбеника за први разред основне школе, обогаћена мултимедијалним и интерактивним садржајима National Geographic-а. У прилог усмерењу ка дигиталним ресурсима и иновативним интерактивним материјалима у црногорском образовном систему говори и портал Дигитална школа (https://www.digitalnaskola.edu.me/), чија Дигионица подразумева аудио и видео лекције, вежбе и тестове, интерактивне игре за ученике, као и планове, приручнике, упутства и друге материјале намењене наставницима.
Приручник Стандарди квалитета дигиталних уџбеника и помоћних дигиталних образовних материјала Ане Пешикан и Зорана Лаловића (2023)[3] настао је у оквиру заједничког пројекта „Унапређење квалитета дигиталних уџбеника и инструктивних материјала” Завода за уџбенике и наставна средства Подгорица и представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори, али и из Заводове потребе за учесталијим публиковањем овог вида уџбеника и наставних средстава. Ово је први свеобухватни приручник тог типа у региону, који се може имплементирати и у другим државама.
Приручник се концепцијски надовезује на претходна издања његових аутора, пре свега: Водич за добар уџбеник: општи стандарди квалитета уџбеника (Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић; Нови Сад: Платонеум, 2008; Београд: Завод за уџбенике, 2009; Београд: Klett, 2012) и Пут до доброг уџбеника: методолошки оквир за израду, утврђивање и праћење квалитета уџбеника (Зоран Лаловић; Завод за уџбенике и наставна средства Подгорица, 2015). Његов садржај подељен је на: увод, четири поглавља (1. Дигитални уџбеник и његове карактеристике; 2. Општи принципи у изради дигиталних уџбеника; 3. Стандарди квалитета уџбеника и помоћних дигиталних образовних материјала; 4. Методолошки оквир за пројекцију квалитета дигиталног уџбеника и помоћних дигиталних образовних материјала), закључак, литературу и прилоге (Прилог 1. Нивои читалачке писмености на PISA тесту и Прилог 2. Кључне компетенције за 21. вијек).
Аутори у „Уводу” објашњавају да је циљ овог приручника првенствено да послужи „као инструмент за објективну оцјену квалитета дигиталних издања уџбеника и инструктивних материјала” (5), али да, поред евалуације дигиталних садржаја, он може да послужи и као оријентир ауторима и издавачима при изради самих дигиталних уџбеника и других образовних материјала, наставницима који треба да се определе за дигиталне садржаје, студентима наставничких факултета који се упознају са штампаним и дигиталним ресурсима у настави, као и истраживачима на пољу образовања, којима би овај приручник могао да буде подстицај за даља истраживања у сфери дигитализације наставног процеса. Аутори наводе и очигледан проблем са којим се сусрећемо у савременој настави – „иако смо већ двије деценије у XXI вијеку и свједочимо масовној примјени информационо-комуникационих технологија [ИКТ] у свим областима живота, оне још увијек нијесу нашле право мјесто у образовању. Очекивало се да ће ИКТ направити велику револуцију у настави и учењу, но то се, гледајући налазе научних истраживања и праксе, још увијек није десило” (5). Наводи се и пример онлајн наставе током пандемије вируса корона, која је показала слабије ефекте код ученика у односу на традиционалну наставу у учионици, као и, још увек нерешен, проблем избегавања негативних ефеката коришћења ИКТ и адекватног и активног коришћења дигиталних ресурса, који се развијају брже од истраживања њихове употребе и учења у онлајн окружењу.
У завршном делу „Увода” објашњени су кључни појмови који ће бити разматрани у тексту приручника: дигитални садржај, дигитални уџбеник и помоћни дигитално-образовни материјал (ПДОМ). Наведену дефиницију сматрамо изузетно важном у наставном процесу јер указује на суштину ефективне и исправне употребе ИКТ у настави: дигитални уџбеник је „наставно средство у дигиталном облику које представља тачно, савремено, кохерентно штиво чија је примарна улога развојно-формативна – да буде подршка учењу датог садржаја и омогућава самосталну изградњу знања ученика, уважавајући њихове карактеристике (узраст, сазнајне капацитете и предзнање)” (6).
У првом поглављу „Дигитални уџбеник и његове карактеристике” дигитални уџбеник се детаљније дефинише као компетентнији партнер у стицању знања ученика, чија је развојно-формативна компонента усмерена ка процесу самог учења, а не ка садржајима (који су и даље важна компонента учења). Дигитални медији које овај тип уџбеника користи морају бити фокусирани управо ка процесу и подстицању самог учења. Стога дигитални уџбеник није и не може бити „скуп или збирка видео или аудио записа, анимација или других дигиталних садржаја” (7), што га разликује од појединачних дигиталних садржаја и ПДОМ (који се не могу користити самостално и нису довољни да ефикасно одговоре на све циљеве наставног предмета). Аутори наводе да дигитални садржаји и ПДОМ такође морају бити дидактички обликовани да би се користили у настави, због чега се при процени њиховог квалитета морају користити исти стандарди као у евалуацији дигиталних уџбеника.
У другом потпоглављу наведене су и анализиране специфичне карактеристике дигиталног уџбеника (мултимедијалност, интерактивност, разграната структура и навигацијске карактеристике дигиталног уџбеника), њихови потенцијали и ризици по квалитет учења, међу којима само интерактивност не носи потенцијалне негативне ефекте на усвајање знања. Негативне карактеристике се, пре свега, огледају у опасностима које са собом носе очекивања самосталног коришћења дигиталног уџбеника, која су у нескладу са проблемима ниског степена аутономног саморегулисаног учења и читалачке и дигиталне писмености ученика, изузетно израженим у региону Западног Балкана. Због тога је неопходно да компоненте дигиталног уџбеника доприносе квалитету учења, стварању адекватне средине за учење и развој самог ученика и помажу при трансформацији информације у знање, а не да буду контрапродуктивне и ометају сам процес учења, стварајући конфузију, когнитивно преоптерећење, дезоријентацију и испрекидану пажњу код ученика.
У другом поглављу разматрају се општи принципи у изради дигиталних уџбеника, којих је седам: 1. дигитални уџбеник је уџбеник (стога мора да испуњава основну функцију, као и све стандарде квалитета уџбеника); 2. уџбеник има развојно-формативну улогу (није колекција и презентација програмских садржаја већ креира ситуације за учење предвиђених садржаја, чиме доприноси позитивном ставу према целоживотном учењу); 3. разумевање природе процеса учења за креирање дигиталног уџбеника (да би се избегао ризик преоптерећености ученика материјалима, који би ометали процес учења и диференцијацију битног од небитног); 4. циљ дигиталног уџбеника јесте изградња система знања из одређене дисциплине, што га одваја од појединачних дигиталних образовних материјала (стога су нужне вертикалне и хоризонталне корелације, као и повезивање градива са стварним животом); 5. основа ефективног коришћења дигиталног уџбеника јесте развијена читалачка писменост, уз компетенције коришћења дигиталне писмености у сврху наставе и учења; 6. неопходност посредовања наставника током употребе дигиталних садржаја (припрема за коришћење и менторство током коришћења овог типа садржаја); 7. идентификовање разлога за увођење и коришћење дигиталних уџбеника (свест о конкретном проблему наставе и учења који би дигитални уџбеници требало да реше).
Треће поглавље посвећено је стандардима квалитета уџбеника и помоћних дигиталних образовних материјала, као и индикаторима на основу којих се конкретизује стандард и процењује његова оствареност. Стандарди су подељени у шест категорија обележених словима абецеде: А. Уџбеник и наставни план и програм, B. Структура и дидактичка организација садржаја уџбеника, C. Учење и уџбеник, D. Језик уџбеника, Е. Педагошка употреба дигиталних функција и F. Технички и функционални захтјеви. Стандарди које треба да испуњава дигитални уџбеник (А) јесу: остваривање општих циљева образовања и васпитања и компетенција за 21. век, афирмација позитивних друштвених вредности, усклађеност са наставним програмом, оптималан обим, као и савремен, довољан и адекватно презентован садржај. Његов садржај (B) мора бити прегледан, кохерентан, са назначеним кључним речима, појмовима и непознатим речима, као и упутством за коришћење на почетку уџбеника. Према стандардима C уџбеник мора представљати модел успешног учења који ученике води и усмерава кроз тај процес, садржи разноврсне активности учења усклађене са циљевима и исходима предмета (као и могућностима ученика), и ученицима обезбеђује праћење сопственог напредовања и проверу постигнућа. Уџбеник мора бити написан (D) у складу са граматичким и правописним нормама стандардног књижевног језика, као и узрастом и језичким способностима ученика. Интерактивне активности и мултимедијални садржаји (Е) у уџбенику морају да буду уравнотежене са текстуалним садржајем као и да подстичу и олакшавају учење. Технички захтеви које уџбеник мора да испуњава (F) јесу: компатибилност са рачунарским уређајима и савременим оперативним системима, важећи хиперлинкови и поштовање ауторских права, једноставност коришћења, као и функционалност осталих карактеристика дигиталног уџбеника.
Најобимније поглавље приручника представљају методолошки оквири за процену квалитета дигиталних уџбеника и ПДОМ. Први део поглавља чине питања која се користе током евалуације уџбеника и ПДОМ, подељена у шест група према областима на које се односе: 1. концепција ПДОМ (за разлику од дигиталног уџбеника чија је улога јасна, ПДОМ мора бити оцењен као користан и сврсисходан да би се користио у настави), 2. садржај дигиталног уџбеника и ПДОМ (са подгрупама: избор и приређивање садржаја учења / представљање и организација садржаја учења у дигиталном уџбенику (и ПДОМ)), 3. подршка ученику приликом учења и коришћења дигиталног уџбеника и ПДОМ, 4. техничка својства дигиталног уџбеника и ПДОМ, 5. компетенције за употребу дигиталног уџбеника и ПДОМ, 6. приступачност дигиталног уџбеника и ПДОМ деци са посебним образовним потребама.
У другом делу последњег поглавља представљени су „Индикатори квалитета и могуће грешке у дигиталном уџбенику и помоћним дигиталним образовним материјалима”. Аутори сматрају да би контрола квалитета дигиталних уџбеника и ПДОМ требало да отклони уочене недостатке и лоша решења да би се добио функционалан дигитални уџбеник (или ПДОМ), али и да спречи улазак нефункционалних образовних материјала у образовни процес. Поред одговора на претходно постављена питања квалитета дигиталних уџбеника и ПДОМ, у овом делу приручника наведени су предмети анализе (поједине компоненте на које треба обратити пажњу током контроле квалитета), индикатори квалитета (очекиване карактеристике дигиталног уџбеника и ПДОМ), као и евентуалне грешке у конструкцији ових образовних материјала, које настају када се „више пажње поклања могућностима дигиталног медија него природи процеса учења и могућностима ученика” (37).
У завршним разматрањима аутори наводе да употреба ИКТ и дигиталних ресурса није истиснула уџбеник као основно наставно средство, већ само донела нове медије и захтеве који би уџбенику омогућили његову основну сврху – подстицање процеса учења. Кључни допринос овог приручника јесте покушај да се превазиђе пренаглашавање могућности ИКТ у односу на уџбеник и наставни процес, као и неразумевање начина на који дигитални медији треба да се употребљавају у образовању. Сматрајући квалитетан уџбеник једним од најбржих начина за подизање квалитета образовања, аутори закључују да представљени стандарди не би требало да лове све постојеће грешке у уџбеницима и ПДОМ, већ да „елиминишу оне које озбиљно штете и које могу довести до неиспуњавања основне функције уџбеника – квалитетног учења из њега” (62). Ови стандарди, дакле, немају за циљ стварање идеалног дигиталног уџбеника и ПДОМ, већ морају бити испуњени у свим наставним средствима као доња граница квалитета.
Приручник Ане Пешикан и Зорана Лаловића представља драгоцен допринос психологији наставе, дидактици и појединачним методикама, као и средство неопходно ауторима уџбеника, наставницима, студентима, истраживачима, евалуаторима и рецензентима уџбеника. Надилазећи оквире које обухватају као издање Завода за уџбенике и наставна средства Подгорица, Стандарди квалитета дигиталних уџбеника и помоћних дигиталних образовних материјала добро су полазиште у креирању овог типа наставних средстава у земљама региона, посебно тамо где је креирање дигиталних уџбеника и садржаја у зачетку, а простор за пропусте и грешке незанемарљив.
ЛИТЕРАТУРА:
- Иван Ивић, Ана Пешикан, Слободанка Антић, Водич за добар уџбеник: општи стандарди квалитета уџбеника, Београд: Завод за уџбенике, 2009.
- Зоран Лаловић, Пут до доброг уџбеника: методолошки оквир за израду, утврђивање и праћење квалитета уџбеника, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2015.
- Ана Пешикан, Зоран Лаловић, Стандарди квалитета дигиталних уџбеника и помоћних дигиталних образовних материјала / Quality Standards for Digital Textbooks and Auxiliary Digital Educational Materials, Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства, 2023.
[1] Сва DAISY издања су доступна на линку: https://zuns.me/product-category/digitalno-izdanje/.
[2] Све дигиталне апликације су доступне на линку: https://zuns.me/digitana-izdanja/.
[3] Двојезично дигитално издање ове публикације доступно је на линку: https://zuns.me/standardi-za-pripremu-udzbenika/.
Остави коментар