O granicama slobode izražavanja na internetu

O granicama slobode izražavanja na internetu

Autor: Željko Injac

Pojam slobode kroz istoriju

Pojam slobode, odnosno naš doživljaj slobode, determinisan je našom kulturom i civilizacijskim tekovinama. Doživljaj lične slobode kroz istoriju nije uvek bio identičan. Različito su slobodu doživljavali u antici, različito u Rimskom carstvu, različito u hrišćanskoj eri i savremenom dobu.

Antički čovek je sebe smatrao slobodnim ukoliko nije rob. Istovremeno, antički čovek nikad nije težio apsolutnoj slobodi jer je sebe doživljavao kao deo kosmosa. Kosmos antičkog čoveka je jedinstvo i harmonija u kome nema nepredvidljivosti, ali ni slobode u onotološkom smislu.  Upravo kroz antičku tragediju se najbolje uočava koliko su stihije kosmosa moćne za starog Grka i koliko je čovek zapravo neslobodan. Sudbina je nešto što se ne može izbeći. Ona je određena svakom biću, kako čoveku, tako i bogovima. Čovek može samo da igra svoju ulogu, upravo kao u pozorištu. NJegova ličnost i sloboda je određena sudbinom-kosmosom. Izvor ličnosti antičkog čoveka nije ni bog, ni on sam, niti profesija kojom se bavi, već sudbina koju određuje „harmonični“ kosmos. Ličnost antičkog čoveka je maska – προσωπον (prosopon), poput maske koju nose pozorišni glumci. Život antičkog čoveka je samo jedna uloga u kosmičkoj  drami.

Čovek Rimskog carstva u poimanju lične slobode ne ide previše daleko od antičkog čoveka. NJegova sloboda je u okvirima Rimske države. On je slobodan građanin Rima. Ima privilegije kao Rimljanin u odnosu na većinu pokorenog stanovništva koji nemaju rimsko građanstvo i u odnosu na robove i varvare. Međutim, i njegova sloboda nije ontološka, jer je i njegova ličnost zapravo maska. Ona nije maska data sudbinom svemoćnog kosmosa ali je ipak maska. Ulogu moćnog kosmosa u Rimu preuzima sama Rimska imperija. Ona je taj kosmos i ta moćna sila koja čoveku kroji sudbinu. Prosopon postaje persona, termin koji i danas koristimo. Persona Rimskog carstva je imperator, pre svih, zatim svaka značajnija društvena funkcija, vojnik, senator, trgovac, sudija, itd. Rimska misao prenosi uloge koje je u antici dodeljivala sudbina-kosmos na društvo, ona je institucionalna, društvena. Čovekovo biće, ličnost pa i slobodu određuje njegov položaj u društvu, njegov odnos prema drugim ljudima unutar moćnog „kosmosa“ Rimskog carstva. Čovekov identitet i sloboda u Rimu je određen državom i odnosom prema njoj. Čak i onda kada se buni protiv te države, Rimljanin se poziva na državu, na njenu drevnu tradiciju, mitologiju, pravo. On prosto ne može da izađe iz okvira države. Rimljanin ne poznaje slobodu drugačiju od one koju mu pruža Rim.

Tek pojavom hrišćanstva, evropska civilizacija pojam slobode i ličnosti nalazi u ontologiji. Polazeći od hrišćanske kosmologije koja svet ne doživljava kao nešto savečno bogu ili bogovima, već kao ono što je stvoreno zajedno sa vremenom i prostorom, kapadokijski hrišćanski mislioci razbijaju dotadašnji filozofski i civilizacijski pogled na čoveka kao na biće determinisano stihijama večnog kosmosa i sudbine. Kosmos ili svet, nije dat sam po sebi, on je stvoren. Čin stvaranja kosmosa je čin slobode. Sudbina u hrišćanskom poimanju sveta,  nema nikakvu funkciju.  Pojam lične slobode, ma koliko danas gledali negativno na period dominacije hrišćanske teologije u srednjovekovnoj filozofiji, imamo upravo zahvaljujući toj teologiji.

Francuska revolucija donosi najnoviju ideju slobode u Deklaraciji o pravu čoveka i građanina, koja ipak ne izlazi iz okvira evropske judeo-hrišćanske kulture. Na temeljima ove deklaracije se zasniva savremeno shvatanje slobode.

Sloboda izražavanja je jedno od osnovnih ljudskih prava, zaštićeno mnogim međunarodnim dokumentima.

„Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mišljenja, kao i pravo da traži, prima i širi informacije i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice.“- ovako glasi 19. član Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Tek pojavom interneta, dakle pola veka nakon zvaničnog usvajanja dokumenta Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,  pravo na slobodu izražavanja  postaje zaista primenjivo.

Sloboda izražavanja na internetu

Na internetu, pojedinac, bez posrednika, može da realizuje svoje pravo na slobodu izražavanja.

Treba imati u vidu da ne postoji apsolutna sloboda, kako u realnom svetu, tako ni u virtuelnom. Sloboda izražavanja na internetu nije apsolutna, niti to može biti, ona je takođe ograničena kao i u realnom svetu. Internet ima svoja pravila ponašanja, koja istina daju veću slobodu njegovim korisnicima nego što ih mogu ostvariti u realnom svetu. Pre svega ova povećana sloboda dolazi od mogućnosti koju nudi ova virtuelna svetska mreža.

Ipak, postoje opšteprihvaćeni standardi ponašanja na internetu. Veb sajtovi, forumi, društvene mreže, pored formalnih i javno istaknutih pravila ponašanja, podrazumevaju i upotrebu internet bontona – neformalnih smernica o prihvatljivom ponašanju na određenom delu interneta. Norme i pravila ponašanja na internetu se razvijaju prateći razvoj samog interneta. No, mora se priznati da je razvoj interneta mnogo brži od razvoja internet kulture.  Internet zajednica je globalna. Ona nadilazi geografska, kulturna, verska, jezička, nacionalna i druga ograničenja i norme. Ova globalna zajednica uspostavlja svoj specifičan jezik komunikacije koji improvizuje i neverbalne forme u obliku mimova, gifova, smajlija, video klipova i drugih mogućnosti koje pruža internet. To je jedna nova društvena zajednica u procesu nastanka, na samom svom početku. Mi se praktično nalazimo u praistoriji jedne nove globalne društvene zajednice koja stvara svoje prve „reči“- komunikaciju, gradi svoju primitivnu kulturu, uspostavlja svoj „prostor“.

Iako je uvrženo mišljenje da internet nije dovoljno zakonski regulisan, te da to pruža neograničenu slobodu njegovim korisnicima, zapravo je činjenica da je to najregulisaniji prostor, iako virtuelan. Gotovo svaka država ima pravne regulative koje se odnose na internet.

Problem regulisanja internet sadržaja nastaje zbog preklapanja nadležnosti više država. Pre svega, problem slobode izražavanja nije jednako tretiran u svim državama sveta. Različite kulturne vrednosti različito percipiraju i tumače slobodu izražavanja. Ono što je prihvatljivo u zemljama EU nije nužno prihvatljivo u islamskim džamahirijama, ili pak ono što je prihvatljivo u SAD-u ne znači da je prihvatljivo u Izraelu.

Recimo, karikature francuskog satiričnog časopisa Šarli Ebdo, koje su prihvatljive kulturi Zapadne Evrope su apsolutno neprihvatljive zemljama Bliskog istoka.

Čuveni slučaj sukoba dve države na internetu oko slobode izražavanja je Francuski antirasistički zakoni protiv američkog prava na slobodu govora, koji se dogodio na početku internet ere. Naime, američki internet pretraživač Yahoo se našao na francuskom sudu zbog onlajn rasizma. Francuski sud je doneo odluku da je Yahoo povredio francuski zakon time što je nudio aukcijsku prodaju nacističkih simbola francuskim internet korisnicima jer po francuskim zakonima i samo isticanje nacističkih simbola zakonom kažnjivo. Američki advokat iz San Franciska, Majkl Trejner je dao pismenu podršku kompaniji Yahoo, čije je sedište u Americi, i naveo da bi takva zabrana bila udar na slobodu govora i nečuven pritisak na Ameriku koja se ponosi poštovanjem ljudskih prava. Na kraju je  Yahoo ipak ograničio pristup zabranjenim sadržajima korisnicima iz Francuske, mada realno to nije morao da učini jer je  Yahoo američka kompanija, a ne francuska. No, zbog prometa koji ostvaruje i u Francuskoj, dakle zbog korporativnih interesa,  Yahoo se povinovao francuskom zakonodavstvu.

Zloupotreba slobode na internetu

Najveća zabluda internet korisnika jeste da njihova anonimnost (koja je anonimnost za 90% korisnika interneta, ali ne i za policiju), daje mogućnost za neograničenu slobodu bez odgovornosti. Ovo je pretežno uzrok većine zloupotreba internet slobode.

Pojave kao što su flejmovanje, trolovanje, spamovanje, hejtovanje, sajber buling, internet uhođenje, i zastrašivanje su većinom uzrokovane neodgovornim ponašanjem pojedinaca ili grupa korisnika interneta koji smatraju da im anonimnost na internetu pruža sigurnu zaštitu da bez posledica vrše nasilje nad drugim korisnicima interneta.

Flejmovanje – termin izveden od engleske reči flaming koja znači plamen, označava svako namerno ili ne namerno slanje neuljudne ili nepromišljene poruke ili komentara. Najčešće se flejmerima označavaju oni korisnici interneta koji se trude da izazovu „požar“ u diskusijama. To može biti prosto karakter određenog korisnika, a može biti i organizovana akcija grupe korisnika.

Trolovanje – termin potiče iz skandinavske mitologije od reči TROL. Odnosi se na one internet korisnike koji na svaki način žele da privuku pažnju na sebe. Trolovi na netu su pre svega egoistični pojedinci, koji na elektronskim medijima u komentarima ili na društvenim mrežama u diskusijama skreću temu diskusije pokušavajući da privuku pažnju. Trolovi ne biraju sredstva za skretanje pažnje. Preporuka je da se ignorišu ili blokiraju.

Spamovanje se pre svega odnosi na zloupotrebu elektronske pošte masovnim slanjem mejlova bez ikakvog kriterijuma, najčešće reklamnog materijala.

Hejtovanje – termin potiče od engleske reči hejt što znači mržnja. Odnosi se na sve korisnike interneta koji svojim komentarima, porukama, mejlovima, šire mržnju prema drugim korisnicima interneta, pojedincima iz javnog života, organizacijama ili institucijama, itd. Hejtovanje na internetu nije nužno govor mržnje. Prosto rečeno, hejteri na netu su večiti nezadovoljnici kojima je uvek neko drugi kriv za sve probleme koje oni lično imaju ili koji postoje u društvu.

Sajber buling ili internet maltretiranje je pre svega zastupljeno kod mlađih generacija korisnika interneta. Odnosi se na svaki vid maltretiranja putem interneta. Sajber buling je konstantno i neprijateljsko ponašanje pojedinaca ili grupa s ciljem da se žrtva, takođe korisnik interneta, javno ponizi, ismevanjem, uvredama, ili iznošenjem privatnih podataka u javnost.

Zastrašivanje na internetu je najčešće zastupljeno u elekronskim medijima na komentarima, mada ni drugi delovi interneta nisu pošteđeni ove pojave, kao na primer društvene mreže.

Zastrašivanje i sajber buling mogu dovesti i do samoubistva žrtve, te se ove dve pojave uzimaju kao najopasnije na internetu.

Anonimnost na internetu je kao što je već navedeno jedan od uzroka zloupotrebe slobode izražavanja. Nedovoljna svest internet korisnika da je virtuelna zajednica sačinjena od konkretnih ljudi, te da to nije nekakva simulacija realnosti ili video igrica je drugi najčešći uzrok zloupotrebe slobode izražavanja na internetu.

Internet korisnici na društvenim mrežama, Fejsbuku, Tviteru ili forumima, mogu se lažno predstavljati, no svako njihovo kretanje po internetu ostavlja trag. Fejsbuk algoritmi, na čijoj izradi učestvuju timovi stručnjaka, pre svega psihologa, samo na osnovu nekoliko lajkova mogu veoma precizno da utvrde svačiji psihološki profil. Preciznost ovih algoritama ide dotle da posle recimo tridesetak ostavljenih lajkova na Fejsbuku, mogu da procene seksualne sklonosti internet korisnika. Stoga je zaista velika zabluda većine internet korisnika koji se skrivaju iza nik nejmova da su ušuškani u svoju anonimnost nedodirljivi, te da mogu bez ikakve odgovornosti pisati i činiti na internetu šta im je volja.

Između korektnosti i slobode izražavanja

Internet kao virtuelni svet daje mogućnost njegovim korisnicima da izgrade sasvim drugačiji identitet od onoga koji imaju u realnom životu. Internet korisnici na društvenim mrežama najčešće ulepšavaju sliku o sebi. Taj identitet nije realan, a zbog dvostrukog identiteta, onog u realnom životu i onog na internetu, česte su frustracije i psihički problemi internet korisnika. Iskrenost prema sebi i drugima je jednako važna i u realnom i u virtuelnom svetu. Glumiti nekog drugog i drugačijeg  na internetu je svojstveno dobrom delu internet korisnika. Ulepšavanje fotografija u fotošopu, lažni podaci o imovinskom stanju, profesiji, sve ima za cilj da se internet korisnik lakše i brže dopadne internet zajednici. Izražavanja identiteta na društvenim mrežama u mnogome liči na doživljaj ličnosti u vreme Antike ili starog Rima. Deo korisnika tako svoj virtuelni identitet gradi na svojoj profesiji, kao stari Rimljani. Oni su uticajni blogeri, influenseri, programeri, uticajni tviteraši ili fejsbukaši, ili političari, profesori, teolozi i to im je glavni identitet na društvenim mrežama – njihova profesija. Drugi deo nosi maske tragičnih ili komičnih likova antičkih drama. Tako na društvenim mrežama postoje večiti borci za ugroženi nacionalni interes, za ćirilicu, ili zaverolozi koji dokazuju u svakoj diskusiji da je zemlja ravna ploča, iako diskusija nema veze sa tom temom. Tu su ucveljene udavače, zatim večiti boemi, Gugl mudrijaši koji imaju površan odgovor na sva pitanja, agresivni ateisti koji ne prošuštaju priliku da dokazuju kako Boga nema,  itd.

Na internetu je mnogo lakše izraziti svoje stavove. Mnogo je lakše govoriti o nečemu ne gledajući ljude u oči, već u monitor, baš kao što je mnogo lakše glumiti neku ulogu nego se predstaviti onakvim kakvim zaista jesmo.

Zbog atmosfere virtuelnog sveta i ušuškanosti u anonimnost, često se prelazi granica ljudskosti.  Svako u virtuelni svet donosi upravo samog sebe, bilo da nosi neku masku zbog dopadljivosti ili ne, vreme brzo pokaže ko je zaista kakav. Kulturan dijalog je moguće voditi na društvenim mrežama, bez obzira na broj hejtera, flejmera, trolera ili drugih virtuelnih zlostavljača. Sloboda izražavanja na internetu je manje ograničena nego u realnom svetu, ali bi trebala biti ograničena našim vaspitanjem. Sloboda bez odgovornosti je infantilna. Pristalice ovakve slobode obično ostaju usamljeni i u realnom i u virtuelnom svetu.

Korporativno-tehnokratski interesi  iznad slobode izražavanja

Problem koji se iz realnog sveta preneo i u virtuelni, kada je reč o slobodi izražavanja, jeste u nametnutoj korektnosti kao ideologiji. Sloboda izražavanja na internetu je postala riskantna. Mnogi blogeri su završili na sudu zbog svojih pisanja, a nije mali broj ni korisnika društvenih mreža koji su zbog svojih stavova tuženi ili proviđeni u policiju. Naravno ovde treba razlikovati već pomenute zloupotrebe interneta u svrhu hejtovanja, trolovanja ili flejmovanja od iznošenja stavova koji nisu društveno prihvatljivi u pojedinim državama ili pak na određenim društvenim mrežama, a koji realno nisu pretnja ni za virtuelno ni za realno društvo. Korporativni interesi, kao što je navedeno u slučaju sukoba Yahoo korporacije i francuskog zakonodavstva, su preovladali na internetu. Yahoo nije povukao svoje aukcije nacističkih obeležja već je samo blokirao pristup korisnicima interneta iz Francuske ka tim aukcijama.  Yahoo se prosto vodio interesom, a ne potrebom zadovoljenja pravde. Na srpskom delu Fejsbuka, internet korisnici su se proteklih godina takođe susreli sa ograničavanjem slobode izražavanja. Pojedine reči i fotografije su zabranjene kao uvredljive. Internet korporacije ne mare mnogo za društveno prihvatljive norme ili korektnost. NJihovo nametanje korektnosti kao ideologije je pre svega u svrhu  očuvanja tržišta. Uspešno poslovanje je glavni imperativ internet korporacija. Sve što smanjuje profit je pretnja, pa taman to bila i sloboda izražavanja.

Sloboda izražavanja je jedno od osnovnih ljudskih prava, zaštićeno mnogim međunarodnim dokumentima. Činilo se da će ovo pravo biti realizovano na internetu mnogo uspešnije nego u realnom svetu.  No vreme pokazuje da je početni entuzijazam bio samo pogrešna pretpostavka. Internet, iako pruža velike mogućnosti svojim korisnicima, ipak je najvećim delom pod kontrolom velikih korporacija, čiji je glavni cilj ostvarenje profita, a ne omogućavanje slobode izražavanja.