О границама слободе изражавања на интернету

query_builder

О границама слободе изражавања на интернету

 

Аутор: Жељко Ињац

Појам слободе кроз историју

Појам слободе, односно наш доживљај слободе, детерминисан је нашом културом и цивилизацијским тековинама. Доживљај личне слободе кроз историју није увек био идентичан. Различито су слободу доживљавали у антици, различито у Римском царству, различито у хришћанској ери и савременом добу.

Антички човек је себе сматрао слободним уколико није роб. Истовремено, антички човек никад није тежио апсолутној слободи јер је себе доживљавао као део космоса. Космос античког човека је јединство и хармонија у коме нема непредвидљивости, али ни слободе у онотолошком смислу.  Управо кроз античку трагедију се најбоље уочава колико су стихије космоса моћне за старог Грка и колико је човек заправо неслободан. Судбина је нешто што се не може избећи. Она је одређена сваком бићу, како човеку, тако и боговима. Човек може само да игра своју улогу, управо као у позоришту. Његова личност и слобода је одређена судбином-космосом. Извор личности античког човека није ни бог, ни он сам, нити професија којом се бави, већ судбина коју одређује „хармонични“ космос. Личност античког човека је маска – προσωπον (просопон), попут маске коју носе позоришни глумци. Живот античког човека је само једна улога у космичкој  драми.

Човек Римског царства у поимању личне слободе не иде превише далеко од античког човека. Његова слобода је у оквирима Римске државе. Он је слободан грађанин Рима. Има привилегије као Римљанин у односу на већину покореног становништва који немају римско грађанство и у односу на робове и варваре. Међутим, и његова слобода није онтолошка, јер је и његова личност заправо маска. Она није маска дата судбином свемоћног космоса али је ипак маска. Улогу моћног космоса у Риму преузима сама Римска империја. Она је тај космос и та моћна сила која човеку кроји судбину. Просопон постаје персона, термин који и данас користимо. Персона Римског царства је император, пре свих, затим свака значајнија друштвена функција, војник, сенатор, трговац, судија, итд. Римска мисао преноси улоге које је у антици додељивала судбина-космос на друштво, она је институционална, друштвена. Човеково биће, личност па и слободу одређује његов положај у друштву, његов однос према другим људима унутар моћног „космоса“ Римског царства. Човеков идентитет и слобода у Риму је одређен државом и односом према њој. Чак и онда када се буни против те државе, Римљанин се позива на државу, на њену древну традицију, митологију, право. Он просто не може да изађе из оквира државе. Римљанин не познаје слободу другачију од оне коју му пружа Рим.

Тек појавом хришћанства, европска цивилизација појам слободе и личности налази у онтологији. Полазећи од хришћанске космологије која свет не доживљава као нешто савечно богу или боговима, већ као оно што је створено заједно са временом и простором, кападокијски хришћански мислиоци разбијају дотадашњи филозофски и цивилизацијски поглед на човека као на биће детерминисано стихијама вечног космоса и судбине. Космос или свет, није дат сам по себи, он је створен. Чин стварања космоса је чин слободе. Судбина у хришћанском поимању света,  нема никакву функцију.  Појам личне слободе, ма колико данас гледали негативно на период доминације хришћанске теологије у средњовековној филозофији, имамо управо захваљујући тој теологији.

Француска револуција доноси најновију идеју слободе у Декларацији о праву човека и грађанина, која ипак не излази из оквира европске јудео-хришћанске културе. На темељима ове декларације се заснива савремено схватање слободе.

Слобода изражавања је једно од основних људских права, заштићено многим међународним документима.

„Свако има право на слободу мишљења и изражавања, то обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и право да тражи, прима и шири информације и идеје било којим средствима и без обзира на границе.“- овако гласи 19. члан Универзалне декларације о људским правима.

Тек појавом интернета, дакле пола века након званичног усвајања документа Универзалне декларације о људским правима,  право на слободу изражавања  постаје заиста примењиво.

 

Слобода изражавања на интернету

На интернету, појединац, без посредника, може да реализује своје право на слободу изражавања.

Треба имати у виду да не постоји апсолутна слобода, како у реалном свету, тако ни у виртуелном. Слобода изражавања на интернету није апсолутна, нити то може бити, она је такође ограничена као и у реалном свету. Интернет има своја правила понашања, која истина дају већу слободу његовим корисницима него што их могу остварити у реалном свету. Пре свега ова повећана слобода долази од могућности коју нуди ова виртуелна светска мрежа.

Ипак, постоје општеприхваћени стандарди понашања на интернету. Веб сајтови, форуми, друштвене мреже, поред формалних и јавно истакнутих правила понашања, подразумевају и употребу интернет бонтона – неформалних смерница о прихватљивом понашању на одређеном делу интернета. Норме и правила понашања на интернету се развијају пратећи развој самог интернета. Но, мора се признати да је развој интернета много бржи од развоја интернет културе.  Интернет заједница је глобална. Она надилази географска, културна, верска, језичка, национална и друга ограничења и норме. Ова глобална заједница успоставља свој специфичан језик комуникације који импровизује и невербалне форме у облику мимова, гифова, смајлија, видео клипова и других могућности које пружа интернет. То је једна нова друштвена заједница у процесу настанка, на самом свом почетку. Ми се практично налазимо у праисторији једне нове глобалне друштвене заједнице која ствара своје прве „речи“- комуникацију, гради своју примитивну културу, успоставља свој „простор“.

Иако је увржено мишљење да интернет није довољно законски регулисан, те да то пружа неограничену слободу његовим корисницима, заправо је чињеница да је то најрегулисанији простор, иако виртуелан. Готово свака држава има правне регулативе које се односе на интернет.

Проблем регулисања интернет садржаја настаје због преклапања надлежности више држава. Пре свега, проблем слободе изражавања није једнако третиран у свим државама света. Различите културне вредности различито перципирају и тумаче слободу изражавања. Оно што је прихватљиво у земљама ЕУ није нужно прихватљиво у исламским џамахиријама, или пак оно што је прихватљиво у САД-у не значи да је прихватљиво у Израелу.

Рецимо, карикатуре француског сатиричног часописа Шарли Ебдо, које су прихватљиве култури Западне Европе су апсолутно неприхватљиве земљама Блиског истока.

Чувени случај сукоба две државе на интернету око слободе изражавања је Француски антирасистички закони против америчког права на слободу говора, који се догодио на почетку интернет ере. Наиме, амерички интернет претраживач Yahoo се нашао на француском суду због онлајн расизма. Француски суд је донео одлуку да је Yahoo повредио француски закон тиме што је нудио аукцијску продају нацистичких симбола француским интернет корисницима јер по француским законима и само истицање нацистичких симбола законом кажњиво. Амерички адвокат из Сан Франциска, Мајкл Трејнер је дао писмену подршку компанији Yahoo, чије је седиште у Америци, и навео да би таква забрана била удар на слободу говора и нечувен притисак на Америку која се поноси поштовањем људских права. На крају је  Yahoo ипак ограничио приступ забрањеним садржајима корисницима из Француске, мада реално то није морао да учини јер је  Yahoo америчка компанија, а не француска. Но, због промета који остварује и у Француској, дакле због корпоративних интереса,  Yahoo се повиновао француском законодавству.

 

Злоупотреба слободе на интернету

Највећа заблуда интернет корисника јесте да њихова анонимност (која је анонимност за 90% корисника интернета, али не и за полицију), даје могућност за неограничену слободу без одговорности. Ово је претежно узрок већине злоупотреба интернет слободе.

Појаве као што су флејмовање, троловање, спамовање, хејтовање, сајбер булинг, интернет ухођење, и застрашивање су већином узроковане неодговорним понашањем појединаца или група корисника интернета који сматрају да им анонимност на интернету пружа сигурну заштиту да без последица врше насиље над другим корисницима интернета.

Флејмовање – термин изведен од енглеске речи flaming која значи пламен, означава свако намерно или не намерно слање неуљудне или непромишљене поруке или коментара. Најчешће се флејмерима означавају они корисници интернета који се труде да изазову „пожар“ у дискусијама. То може бити просто карактер одређеног корисника, а може бити и организована акција групе корисника.

Троловање – термин потиче из скандинавске митологије од речи ТРОЛ. Односи се на оне интернет кориснике који на сваки начин желе да привуку пажњу на себе. Тролови на нету су пре свега егоистични појединци, који на електронским медијима у коментарима или на друштвеним мрежама у дискусијама скрећу тему дискусије покушавајући да привуку пажњу. Тролови не бирају средства за скретање пажње. Препорука је да се игноришу или блокирају.

Спамовање се пре свега односи на злоупотребу електронске поште масовним слањем мејлова без икаквог критеријума, најчешће рекламног материјала.

Хејтовање – термин потиче од енглеске речи хејт што значи мржња. Односи се на све кориснике интернета који својим коментарима, порукама, мејловима, шире мржњу према другим корисницима интернета, појединцима из јавног живота, организацијама или институцијама, итд. Хејтовање на интернету није нужно говор мржње. Просто речено, хејтери на нету су вечити незадовољници којима је увек неко други крив за све проблеме које они лично имају или који постоје у друштву.

Сајбер булинг или интернет малтретирање је пре свега заступљено код млађих генерација корисника интернета. Односи се на сваки вид малтретирања путем интернета. Сајбер булинг је константно и непријатељско понашање појединаца или група с циљем да се жртва, такође корисник интернета, јавно понизи, исмевањем, увредама, или изношењем приватних података у јавност.

Застрашивање на интернету је најчешће заступљено у елекронским медијима на коментарима, мада ни други делови интернета нису поштеђени ове појаве, као на пример друштвене мреже.

Застрашивање и сајбер булинг могу довести и до самоубиства жртве, те се ове две појаве узимају као најопасније на интернету.

Анонимност на интернету је као што је већ наведено један од узрока злоупотребе слободе изражавања. Недовољна свест интернет корисника да је виртуелна заједница сачињена од конкретних људи, те да то није некаква симулација реалности или видео игрица је други најчешћи узрок злоупотребе слободе изражавања на интернету.

Интернет корисници на друштвеним мрежама, Фејсбуку, Твитеру или форумима, могу се лажно представљати, но свако њихово кретање по интернету оставља траг. Фејсбук алгоритми, на чијој изради учествују тимови стручњака, пре свега психолога, само на основу неколико лајкова могу веома прецизно да утврде свачији психолошки профил. Прецизност ових алгоритама иде дотле да после рецимо тридесетак остављених лајкова на Фејсбуку, могу да процене сексуалне склоности интернет корисника. Стога је заиста велика заблуда већине интернет корисника који се скривају иза ник нејмова да су ушушкани у своју анонимност недодирљиви, те да могу без икакве одговорности писати и чинити на интернету шта им је воља.

 

Између коректности и слободе изражавања

Интернет као виртуелни свет даје могућност његовим корисницима да изграде сасвим другачији идентитет од онога који имају у реалном животу. Интернет корисници на друштвеним мрежама најчешће улепшавају слику о себи. Тај идентитет није реалан, а због двоструког идентитета, оног у реалном животу и оног на интернету, честе су фрустрације и психички проблеми интернет корисника. Искреност према себи и другима је једнако важна и у реалном и у виртуелном свету. Глумити неког другог и другачијег  на интернету је својствено добром делу интернет корисника. Улепшавање фотографија у фотошопу, лажни подаци о имовинском стању, професији, све има за циљ да се интернет корисник лакше и брже допадне интернет заједници. Изражавања идентитета на друштвеним мрежама у многоме личи на доживљај личности у време Антике или старог Рима. Део корисника тако свој виртуелни идентитет гради на својој професији, као стари Римљани. Они су утицајни блогери, инфлуенсери, програмери, утицајни твитераши или фејсбукаши, или политичари, професори, теолози и то им је главни идентитет на друштвеним мрежама – њихова професија. Други део носи маске трагичних или комичних ликова античких драма. Тако на друштвеним мрежама постоје вечити борци за угрожени национални интерес, за ћирилицу, или заверолози који доказују у свакој дискусији да је земља равна плоча, иако дискусија нема везе са том темом. Ту су уцвељене удаваче, затим вечити боеми, Гугл мудријаши који имају површан одговор на сва питања, агресивни атеисти који не прошуштају прилику да доказују како Бога нема,  итд.

На интернету је много лакше изразити своје ставове. Много је лакше говорити о нечему не гледајући људе у очи, већ у монитор, баш као што је много лакше глумити неку улогу него се представити онаквим каквим заиста јесмо.

Због атмосфере виртуелног света и ушушканости у анонимност, често се прелази граница људскости.  Свако у виртуелни свет доноси управо самог себе, било да носи неку маску због допадљивости или не, време брзо покаже ко је заиста какав. Културан дијалог је могуће водити на друштвеним мрежама, без обзира на број хејтера, флејмера, тролера или других виртуелних злостављача. Слобода изражавања на интернету је мање ограничена него у реалном свету, али би требала бити ограничена нашим васпитањем. Слобода без одговорности је инфантилна. Присталице овакве слободе обично остају усамљени и у реалном и у виртуелном свету.

 

Корпоративно-технократски интереси  изнад слободе изражавања

Проблем који се из реалног света пренео и у виртуелни, када је реч о слободи изражавања, јесте у наметнутој коректности као идеологији. Слобода изражавања на интернету је постала рискантна. Многи блогери су завршили на суду због својих писања, а није мали број ни корисника друштвених мрежа који су због својих ставова тужени или провиђени у полицију. Наравно овде треба разликовати већ поменуте злоупотребе интернета у сврху хејтовања, троловања или флејмовања од изношења ставова који нису друштвено прихватљиви у појединим државама или пак на одређеним друштвеним мрежама, а који реално нису претња ни за виртуелно ни за реално друштво. Корпоративни интереси, као што је наведено у случају сукоба Yahoo корпорације и француског законодавства, су преовладали на интернету. Yahoo није повукао своје аукције нацистичких обележја већ је само блокирао приступ корисницима интернета из Француске ка тим аукцијама.  Yahoo се просто водио интересом, а не потребом задовољења правде. На српском делу Фејсбука, интернет корисници су се протеклих година такође сусрели са ограничавањем слободе изражавања. Поједине речи и фотографије су забрањене као увредљиве. Интернет корпорације не маре много за друштвено прихватљиве норме или коректност. Њихово наметање коректности као идеологије је пре свега у сврху  очувања тржишта. Успешно пословање је главни императив интернет корпорација. Све што смањује профит је претња, па таман то била и слобода изражавања.

Слобода изражавања је једно од основних људских права, заштићено многим међународним документима. Чинило се да ће ово право бити реализовано на интернету много успешније него у реалном свету.  Но време показује да је почетни ентузијазам био само погрешна претпоставка. Интернет, иако пружа велике могућности својим корисницима, ипак је највећим делом под контролом великих корпорација, чији је главни циљ остварење профита, а не омогућавање слободе изражавања.

2Shares

Tags:

Остави коментар

comment
Ваша имејл адреса неће бити јасно објављена. Поља која су обавезна обележена су са *
account_circle
email
language