Ауторка: Др Јелена Тодоровић Лазић
У годинама након што је проглашен за Зелену престоницу Европе, град Љубљана је наставио да улаже новац и енергију у нове еколошке праксе како би град био још чистији и здравији за живот. У овом есеју ставићемо акценат на одређене еколошке праксе. Основна идеја и циљ зашто је важно бавити се таквим праксама је чињеница да држава Србија кубури са еколошким праксама, а посебно њен главни град који је значајно већи по површини и броју становника од словеначке престонице. Из искуства других градова, посебно оних који су награђени за лидерство по зеленим карактеристикама у Европи, може се много тога научити како би се такве еколошке праксе прилагодиле локалном поднебљу.
Почећемо са праксом стварања више од 100 хектара нових зелених површина на подручју града Љубљане. Деградирана, занемарена и неискоришћена подручја града претварају се у нове зелене површине, што доприноси ублажавању климатских промена и квалитетнијем провођењу слободног времена грађана и посетилаца Љубљане (паркови, баште, игралишта, градски воћњаци).
Љубљана је прва и једина престоница са нултим отпадом у Европи. Четири врсте отпада сакупљају се путем система од врата до врата. У центру града су обезбеђена ефикасна и атрактивнија подземна сакупљалишта отпада. Подземне канте за папир, стакло и амбалажу су доступне свима, док су канте за биолошки и други отпад намењене домаћинствима и продавницама, угоститељским објектима и предузећима. Корисници их отварају посебним картицама које бележе улазак, што одређује месечну накнаду.
У Љубљани постоји 69 локација подземних сакупљалишта која су заменила Регионални центар за управљање отпадом Љубљана (RCERO Љубљана). Центар за управљање отпадом Љубљана највећи је еколошки пројекат у земљи, изграђен за управљање отпадом скоро половине Словеније. Кључни део Регионалног центра су три постројења за механичко-биолошку прераду отпада. Кључни задатак Регионалног центра је да из мешаног отпада издвоји што више још увек употребљивих материјала и да од одвојено сакупљеног биолошког отпада произведе компост.
Фабрика за прераду отпада, што је незванични назив центра, користи најнапреднију и најодрживију технологију управљања отпадом према европским критеријумима. Такође, обезбеђује зелена радна места.
Пројекат укључује педесет општина. Целокупна инвестиција у RCERO Љубљана процењује се на 155 милиона евра. За пројекат је Европска комисија одобрила 77,6 милиона евра (65,88%) из Кохезионог фонда ЕУ. Преостала средства су обезбеђена из државног и општинских буџета, као и еколошких накнада за загађење животне средине услед одлагања отпада.
Град Љубљана тежи повећаном нивоу самодовољности јер је производња хране на мањим површинама изузетно важна друштвена активност са снажним потенцијалом за међугенерацијску сарадњу, повећану социјалну инклузију и добродошла алтернатива за грађане у неповољном положају. До сада je град уредио више од 900 таквих малих башта.
Подједнако важна као и уређење башта је и обука баштована за производњу поврћа у подручјима где се баштованство обавља на органски начин. Због тога је од 2017. године започето са уређивањем едукативног повртњака на простору малих башта на локацији Ракова јелша. Она се постепено уређује на површини од 300 квадратних метара и у складу са методама баштована, како би могли да уче из практичних примера. Едукативна башта је добро посећена, баштовани се друже, размењују искуства и помажу једни другима. Све активности у едукативној башти се спроводе под вођством ментора и на редовним недељним састанцима. Када је време погодно, организују се различите активности усклађене са годишњим календаром баштованства.
У оквиру пројекта Европска зелена престоница 2016, отворен је први јавни воћњак на простору Грбе. Посађено је 108 садница воћака и 30 садница украсних стабала јабука. Јавни воћњак је замишљен као отворени простор намењен едукацији и разоноди. Касније су пројектовани и јавни воћњаци поред башта на Раковој јелши, дуж Војкове цесте, у Савском насељу и дуж породичног парка Мусте.
У парку Тиволи уређена је шумска учионица за слепе и слабовиде. Учионица има приступну стазу, пешчану платформу и дрвену терасу, а са три стране је окружена дрвеном оградом. Дизајн учионице омогућава да се упознају њени елементи крећући се дуж њеног обода. Циљ шумске учионице је да се науче разлике између природних паркова и споменика природе, као и уређене природе (градских паркова), као и да се грађани упознају са најчешћим листопадним дрвећем које расте у словеначким шумама.
Љубљанско склониште за напуштене животиње је највеће склониште у Словенији и било је међу првим склоништима у земљи. Четвртина напуштених животиња у Словенији је у њему пронашла сигурност. О животињама се брине у складу са највишим професионалним протоколима за склоништа за животиње у Словенији који су међу најнапреднијим у свету. Највећи напредак последњих година је, између осталог, био почетак професионалне социјализације и рехабилитације нежељеног понашања паса и стручна обука волонтера склоништа – шетача паса. Пре свега, псима се пружа прилика да буду поново удомљени, а додатно се промовише општи тренд школовања и дресуре паса. Такође, циљ је и да се повећа одговорност власника према животињама.
У Љубљани, на реци Сави, постављена је плажа Сава. Плажа се налази у подручју Натура 2000, природном подручју реке Саве и еколошки значајном подручју, где је развој земљишта веома ограничен, због чега је уређење ограничено на санацију обале, обезбеђивање приступа води и изградњу бетонских платформи за сунчање. Обезбеђен је и приступ за хитне службе (ватрогасце) јер га није било. Плажа је намењена за сунчање, а не и за купање.
Између Нових Фужина и Штепањског насеља, породични парк Мусте отворен је 2018. године и сматра се једном од већих зелених аквизиција у Љубљани. Идејно решење је припремљено 2015. године, а његово уређење је почело 2017. године. Између осталог, парк укључује игралиште за децу свих узраста, погодно и за децу са отежаним кретањем. На северној страни парка постављен је градски воћњак, четврти такве врсте у Љубљани. У њему се налазе 64 воћке, и то старе сорте јабука, крушака, дуња и шљива, а воће које расте на стаблима намењено је свим посетиоцима парка. Поред тога, у његовој близини налази се 14 парковских стабала посађених у низу. У оквиру парка налази се и паркинг за потребе особа са отежаним кретањем са стазом која га повезује са парком.
У оквиру свеобухватног уређења парка Мусте, након отварања породичног парка у пролеће 2018. године, крајем 2018. године отворен је нови реновирани леви насип реке Љубљанице. Очишћен је простор, уклоњен отпад, покошено растиње, засађене живе ограде, изграђена пешачка стаза. На шљунковитом делу насипа пројектована је плажа где су постављене бетонске површине за сунчање.
Градска јама у центру града близу железничке станице је 2017. године преуређена у Томанов парк. Грађевинска јама је привремено трансформисана у градилиште урбане културе. Терен нуди нове могућности за учење, дружење, откривање и игру. Тренутни учесници пројекта су: Валдорфска школа (пројектовање баштенских гредица у складу са принципом поновне употребе за узгој различитог поврћа), Универзални атеље уличне уметности и Спортско-културно удружење ГОР (направили су клупе и опрему за вежбање на отвореном, преуредили стари киоск у шупу за складиштење алата, а од пролећа 2018. године се одржавају и радионице брејкденса и графита), Друштво „Ратници дуге“ (нуде терапију игром на локацији), Уточиште за напуштене биљке (праве стакленик где се биљке могу покупити или донети, а организују и радионице на ту тему) и Удружење „ПростоРож“ (координација корисника и презентација баштенских изума).
Сва опрема је направљена од отпадних предмета и материјала пронађених у сабирном центру којим управља јавно предузеће VO-KA.
Пројекат има два главна циља:
- активно укључивање различитих заинтересованих страна – посебно младих (невладине организације, удружења, школска деца, компаније, грађани…),
- практична презентација значаја циркуларне економије.
У фебруару 2014. године, суснежица је озбиљно оштетила шуме. Да би се убрзала санација шума, које играју важну друштвену и еколошку улогу, запослени у оквиру градске породице су у априлу 2015. и 2016. године извршили пошумљавање на пет локација града Љубљане у оквиру кампање „За лепшу Љубљану“. Одабране локације на којима је посађено 12.089 нових стабала су Зајчја добрава, Рожник, Головец, Тошко чело и Станежиче.
Љубљана је међу првима у свету правила папир од јапанског ворса. Као и многи европски градови, град се суочава са прекомерним растом јапанског ворса, једне од 100 најинвазивнијих страних биљних врста на свету.
Како би се спречио прекомерни раст инвазивних страних биљних врста и увео принцип поновне употребе, Град Љубљана и јавно предузеће VO-KA повезали су се са колективом РЕГЕНЕРАЦИЈА, Универзитетском ботаничком баштом Љубљана и Институтом за целулозу и папир.
У оквиру добровољних активности сакупљања јапанског ворса 2016. године, сакупљено је више од 1.500 кг сувих стабљика биљке, самлевено и произведено приближно 450 кг папира на полуиндустријском нивоу.
Од овог папира су затим дизајнирани и произведени корисни производи – папирне кесе и свеске, а користио се и за штампање Снагазина, часописа јавног предузећа. Запослени у Градској управи и јавним предузећима били су укључени у надоградњу пројекта 2017. године. Убрано је више од 1.600 кг јапанског дрвеника, који је коришћен за ручну израду визиткарти и промотивног материјала за пејзажни парк Тиволи, Рожник и Шишенски гроб (зидни календар за 2018. годину, графика, разгледнице). Овим пројектом започето је решавање проблема страних биљних врста на иновативан начин, пратећи принципе циркуларне економије.
Квалитет ваздуха у Љубљани прати се мерењима помоћу сопствене мерне станице која је пуштена у рад 1996. године. Станица се редовно одржава и надограђује. Свеобухватна реновација мерне станице извршена је 2009. године. Истовремено, станица је премештена са перона испред ресторана Фиговец на раскрсницу Тиволске цесте и Вошњакове улице и преименована у Мерну тачку Љубљана-Центар.
Крајем 2016. године обележено је десет година континуираног мерења честица PM10. Резултати показују да загађење ваздуха стално опада и да је у Љубљани ваздух сваке године чистији. Међутим, током грејне сезоне и даље се мери прекомерна количина честица PM10, што је последица грејања на биомасу у индивидуалним пећима, не само у Љубљани већ и у приградским општинама. Неповољни временски услови током грејне сезоне доводе до повећаног загађења ваздуха. Пошто се Љубљана налази у котлини, снажно је изложена лошој вентилацији, честим температурним инверзијама и високој густини насељености у поређењу са другим словеначким општинама.
Континуирано се побољшава квалитет ваздуха спровођењем бројних мера одрживе мобилности. Променом тока саобраћаја на Словенској цести, концентрација црног угљеника смањена је за 70% током позадинских мерења (истовремено, квалитет ваздуха у околним улицама није се смањио већ је остао исти). Ово доказује да праве мере могу снажно утицати на побољшање локалног квалитета ваздуха.
Повећање енергетске ефикасности постиже се спровођењем енергетских реконструкција зграда у власништву града Љубљане од 2013. године. У почетку су енергетске реконструкције зграда спровођене само путем јавних тендера и коришћени су сви расположиви финансијски подстицаји. Од 2015. године започето је са првим поступцима PPP EPC (Јавно-приватно партнерство и Уговарање енергетских перформанси). Данас се користи PPP EPC приступ (модел) на већини објеката који се реконструишу.
У 2017. години потписани су концесиони уговори за енергетску реконструкцију 48 јавних зграда у власништву града Љубљане са конзорцијумом компанија Петрол и GGE. Међу њима су културни и здравствени објекти, образовне установе, спортски објекти, као и објекти градске управе. Реконструкцијама, које су завршене 2018. године, значајно је смањена потрошња енергије на одређеним објектима. Уградњом топлотних пумпи вода/вода допринело се повећању удела обновљивих извора енергије и последично смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште. Ово је највећи пројекат јавно-приватног партнерства у Словенији у области енергетског уговарања.
Зграде које нису финансијски интересантне за могуће приватне партнере обнављају се путем класичних јавних тендера. Уз помоћ кохезионих фондова, 2017. године обновљено је и пет вртића. 4. октобра 2018. године, градоначелник Зоран Јанковић и председник Управног одбора Петрола, мр Томаж Берлочник, потписали су уговор о наставку јавно-приватног партнерства између града Љубљане и конзорцијума компанија Петрол, Ресалта и предузећа за јавну расвету Јавна разсветљава д.д. по принципу енергетског уговарања.
У оквиру потписаног партнерства реновирало се додатних 11 објеката – 4 основне школе, 3 вртића, 2 зграде локалне самоуправе и 2 спортска објекта, и тиме се додатно смањила употреба енергената и повећао удео обновљивих извора што ће последично смањити емисију гасова са ефектом стаклене баште.
Остави коментар