Nova vojna strategija Francuske

30/05/2021

Autor: dr Aleksandra Kolaković

Pismo koje je jedna grupa francuskih vojnih lica (u penziji, kao i aktivnih) objavila 21. aprila 2021. godine skrenulo je pažnju javnosti ne samo na odnos vojske prema šefu države, već i na stanje odbrambenih snaga Francuske. Kada je Marin le Pen, podržala stavove iznete u pismu, već je bilo jasno da pismo ima političku pozadinu i da je većina potpisnika desne političke orijentacije. Oni su simbolično na godišnjicu neuspelog pokušaja državnog udara u doba Šarla de Gola, pozvali Emanuela Makrona, predsednika Francuske, da spase zemlju od dezintegracije i građanskog rata usled naraslog talasa islamizma i terorističkih pretnji. Ovaj događaj je senzacionalističi propraćen u francuskoj javnosti, kao i van njenih granica. Ipak, najviše je uticao na politički život u Francuskoj i pozicioniranje Marin le Pen i Emanuela Makrona pred predsedničke izbore naredne 2022. godine, posebno ako se doda da se nakon prvog, pojavilo i drugo pismo slične sadržine takođe poteklo od nekadašnjih i aktivnih vojnih lica. Pomenuti događaji su uticali i da se otvore teme bezbednosti Francuske i njene vojne moći, stoga je potrebno i u ovom kontekstu analizirati novu vojnu strategiju Francuske.

Koliko je administracija Emanuela Makrona posvetila pažnje vojsci, njenom razvoju i modernizaciji? Kada je 2017. godine Emanuel Makron stupio na čelo Francuske nova vojna strategija delovala je maglovito i nemoguće za realizaciju. Čak je odmah na početku mandata novog predsednika došlo do problema izazvanih umanjenjem vojnog budžeta i smene Pjera de Viljera, šefa generalštaba. Ipak, pred kraj mandata Emanuela Makrona, koji se pozicionira u protekle dve godine i kao bitan evropski lider, u sklopu čega je pokretao i temu tzv. evropske vojske,odnos prema vojsci je značajno izmenjen, što se ogleda preko uvećanja budžeta i donošenja novih zakonskih okvira. Francuska je donela Novi zakon o vojnom programiranju za period 2019-2024, što je deo strategije razvoja francuske vojske za period do 2024, odnosno 2030. godine.

Kada je Narodna skupština Republike Francuske 17. decembra usvojila budžet za 2021. godinu, primećeno je uvećanje dela Ministarstvu oružanih snaga za 1.7 milijardi evra, što je 4,5% više u poređenju sa budžetom za 2020. godinu. U skladu je sa Zakonom o vojnom programiranju i predikcijom o uvećanju budžeta iz godine u godinu. Francuska je predvidela i nova oklopna vozila, fregatu za zahtevnije misije francuske mornarice i tri nova aviona Feniks za francusko ratno vazduhoplovstvo i svemir. Posebna pažnja posvećena je i pomoći za vojnu industriju u vidu podrške razvoju francuske vojne industrije u celosti i startapova za mala preduzeća. Deo uvećanog budžeta pored unapređenja analitike, obaveštajnog rada i sajber-odbrane, predviđen je i za pomoć vojnicima i njihovim porodicama, za smeštaj vojnika i poboljšanje rehabilitacije.

Nivo međunarodnog vojnog angažmana Francuske nije oslabio od 2017. godine. Na vojnu i bezvednosnu situaciju u Francuskoj, kao i na očuvanje francuskih interesa, utiču krize (ekonomske i političke), globalni demografski pritisak, migracije, efekti klimatskih promena, a kao bitan faktor od 2020. godine nameću se i ekonomske i političke posledice pandemije COVID-19. Ipak, ono što je specifičnost Francuske i ozbiljna pretnja, posebno od 2015. godine, jeste džihadistički terorizam. Iako oslabljen eliminisanjem brojnih rukovodilaca, teroristi deluju lokalno i globalno i stoga su prepoznati kao najznačajnija pretnja. Francuska država kao ozbiljne pretnje svojim interesima smatra i širenje oružja za masovno uništavanje i njegovih sistema za isporuku, pogoršanje severnokorejskih kriza širenja nuklearnog oružja i povratak strateške konkurencije između super sila, ali i jačanje lokalnih sila.

Čini se da je Francuska imala u vidu da su SAD, Rusija i Kina u ranijem periodu značajno uvećale svoje vojne budžete kako bi osigurale svoje strateške političke i ekonomske interese. Kina je udvostručila svoj budžet za odbranu od 2012. godine, povećavajući nuklearni arsenal. Sjedinjene Američke Države su povećale vojni budžet na 720 milijardi, dok je Rusija razvijala paletu nevojnih alata i sofisticirane vojne tehnike. Uporedo, sa francuske strane primećeno je da rivalstvo između super sila, a posebno SAD i Kine utiče i na jačanje regionalnih sila na Bliskom Istoku iu Mediteranu. Kao nove regionalne sile pozicioniraju se Iran i Turska, a rast njihovog ekonomskog i političkog uticaja prati rast vojnog avanturizma po oceni Francuza. U ovom kontekstu može se posmatrati i francusko vojno prisustvo na Mediteranu prošle godine, kao i zaoštravanje odnosa Makrona i Erdogana. Procena na osnovu koje Francuska unosi novu vojnu strategiju jeste da će ove rekonfiguacije dovesti do promena u držanju ostalih regionalnih igrača: Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Izrael i Egipat.

Polazeći od hipoteze da je arhitektura evropske bezbednosti nasleđena iz doba Hladnog rata, a da se danas govori o ratovima budućnosti koji će se voditi u svemiru,  kao i da su posebni rizici nekontralisane eskalacije kriza, Francuska traga za načinima realizovanja strateških ciljeva. Stoga je u središtu nove francuske vojne strategije kombinovanje vojnih i nevojnih načina delovanja, analiza konkurencije i proširivanje polja sukoba na indirektne, legalne i nelegalne aktivnosti. Uz analize međunarodnog poretka, bezbednosti, globalnih izazova i strateške konkurencije, posebna pažnja je posvećena upotrebi oružanih grupa, sajberprostora, manipulacijama informacijama ili instrumentalizacijama zakona, širokoj upotrebi eksteritorijalnih sankcija i promociji unilateralnih standarda. Odbrambena industrija je prepoznata kao komponenta od suštinske važnosti za francusku vojnu autonomiju, ali i kao ključni sektor za nacionalnu ekonomiju.

Adaptacija nove francuske odbrambene strategije za period 2019 – 2025. godine  formira se na osnovu novih područja: sajber – prostor, svemir, veštačka inteligencija i energija. Ističe se da su ove oblasti od suštinske važnosti za Francusku, a reč je o najvećim finansijskim ulaganjima u francusku vojsku od perioda kraja Hladnog rata. Konsolidacija francuske odbrambene strategije, pored modernizacije, podrazumeva i unapređenje odnosa sa partnerima i saveznicima, posebno u domenu unapređenja evropske bezbednosti. Ovo podrazumeva i analizu odnosa sa NATO alijansom, pri čemu podrazumeva kretanje u tri pravca: konsolidovanje odbrane Evrope, umanjenje  tehnološke i industrijske zavisnosti  irazviti modele odgovora na hibridne napade.

Cilj nove francuske vojne strategije jeste i da se doprinese otpornosti nacije, posebno u situaciji pandemije korona virusa i susreta sa „novom normalnošću“. Činjenica je da su vojske uprkos pandemiji zadržale svoje stalne misije i njihove operativne obaveze (odvraćanje nuklearnih napada, zaštita nacionalne teritorije, unutrašnje i spoljne operacije). Uporedo, vojska je bila angažovana i tokom pandemije, u Francuskoj konkretno kroz operaciju Otpornost. Ocene su da je do sada značajno doprinela nacionalnim naporima za borbu protiv virusa. Ipak, pronalaženje novih modela u suočavanju sa krizom veoma je važan i bitan aspekt u cilju unapređenja francuske vojske. Primena strateške funkcije „zaštita – elastičnost“ i rekonstrukcija (zalihe, logistika, resursi), prepoznaju se kao veoma važni u ovom kontekstu.

Ambicije Francuske u vojnom pogledu za 2030. godinu prate geopolitičke preokrete i umnožavanje polja konfrontacije, stoga su i nastale hipoteze o direktnom sučeljavanju moći. Zaključak je da Francuska ukoliko želi da osigura svoje strateške interese i očuva kapacitet da interveniše mora da nastavi oporavak vojske započet 2017. godine. Iako je ovo moguće posmatrati kroz prizmu političke kampanje za predsedničke izobre 2022. godine, i nastojanja da se umanji nezadovoljstvo vojnih krugova i desnice u Francuskoj, sadržaj i planovi vojne strategije ipak pokazuju temeljne promene u francuskom sistemu odbrane, čije će se posledice i dometi osetiti tek nakon 2025, odnosno 2030. godine. Pored modernizacije i programa koji su već pokrentuti na nacionalnom i nadnacionalnom nivou (tzv. „saradnja sa najbližim partnerima“ – NATO ) Francuska ambicija za 2030. godinu je da garantuje sigurnost i autonomiju francuske vojske, kapacitet i suštinski kompletan vojni model, koji će moći da odgovori svim bezbednosnim izazovima nakon 2030. godine.

Za Srbiju, koja od 2019. godine i posete Emanuela Makrona intenzivira i razvija vojnu saradnju sa Francuskom, značajno je da se prepoznaju i shvate promene u francuskom vojnom sistemu. Pored kupovine oružja i vojne opreme u Francuskoj (mistral), prva poseta francuskog ministra Srbiji bila je poseta Florens Parli, ministarke vojske, čime se saradnja dve zemlje pored ekonomije, evrointegracija i nastavka dijaloga Beograda i Prištine, definitivno usmerava ka vojnoj, koja obuhvata širok opseg od vojno tehničke, kupovine oružja do učešća u zajedničim vojnim vežbama i školovanju i usavršavanju vojnih kadrova. Projekcije i uvećanja vojnog budžeta koje se pominju u tumačenjima nove vojne strategije Francuske, kao i otvaranje novih polja koja podrazumevaju pojam modernizacije, stoga postaju putokaz i malim državama, posebno onima gde je pored važnog NATO prisustva u okruženju, primećeno jačanje ruskog i kineskog prisustva, uz stalno prisutan američki faktor.

 

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja