НДХ – остварење хрватског сна

07/03/2023

Аутор:Милован  Балабан,историчар

Жртве НДХ су жртве антифашистичког терора. Највећи број жртава БИЛИ СУ Срби. Мржња урушава самог човека и саму нацију. Треба испитати најдубље мотиве и пронаћи одговор нам питање зашто се све то дешавало у НДХ Србима, Јеврејима и Ромима. Остварење хиљадугодишњег сна о обнови хрватске државе је Хрватима било веома значајно. Губитак независности Хрватске после пораза од Мађара на планини Гвозду довео је до вишевековног ропства. Хрватска је имала различите нивое аутономије током историје, а хрватски простор додатно је фрагментиран на Троједну краљевину Хрватске, Славоније и Далмације, које су подељене између аустријских и мађарских земаља. Аустроугарска је окупирала Босну и Херцеговину 1878. године, а 1908. године је анексирала. Тада долази до зближавања Срба и Хрвата, али и до распиривања анимозитета под утицајем Јосипа Франка. Развија се југословенски покрет Јосипа Јурја Штросмајера. Требало је створити јужнословенску и хрватску заједницу са центром у Загребу. Војна крајина прирпојена је Загребу.

Крајем 19. века јача католички моменат. Хрватски католички конгрес хрватских надбискупа јача на овим просторима, па је било потребно хомогенизовати хрватски народ на верским основама, због чега се изједначује хрватство и католичанство. Православна црква није искључивала из нације оне који нису православци, та вододелница нација потиче од Рима. Јача се католичка и хрватска свест да су сви католици Хрвати, има пуно православаца у Далмацији. У задарској Кристалној ноћи 1941. године српска имања у Задру су уништавана. Срби нису идеални, чинили су злочине као реакцију на погроме у НДХ.

Хрватска сељачка странка под вођством Радића и Мачека прва износи став о хрватским границама, али Павелић и усташе дефинишу хрватску границу на Дрини. 1902 године дошло је до погрома Срба у Загребу, а хрватска интелигенција је поручивала Београду за време Стјепана Радића да хоће Хрватску до Дрине. 700 000 Срба живело је на подручју Хрватске крајине и Босне и Херцеговине. Било је покушаја на Версајској конференцији да се оивичи српски простор, али је проширена држава са Хрватима, Словенцима и Муслиманима добила благослов. Срби се представљају као шизматици нижег реда деценијама уназад. Срби су део византијске културе која се доживљава као инфериорна код Хрвата. 1918. године долази до стварања Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца из једне државе феудалног типа, Аустроугарске. Хрватима је била узор Аустроугарска, хрватски народ добија масовно право гласа с уласком у Југославију, где су Хрвати били 80 посто аграрно сељачко становништво. Хрватски национализам је био заступљен у свим народним слојевима. Срби су сматрали да је њихов део Далмације и заштитили су га од Италијана. Долази до дехуманизације Срба третирањем припадника те нације као шизматика.

  1. године је створена Бановина Хрватска. Мачек је водио странку другачије од Радића, сарађујући са Београдом и међународним фактором. Павелић и усташки покрет су у емиграцији за радикалне методе борбе против Срба. 1929. године уведена је диктатура и странке су забрањене, као и национално изјашњавање. Краљ Александар промовише идеју интегралног југословенства. Раније је била формула троплеменог народа, а нова формула је радикализовала додатно усташки покрет у емиграцији. Интелигенција је временом све мање била уз Влатка Мачека, иако је он организовао сељачку и грађанску заштиту, што је послужило као основ војске у НДХ. Институционално је већ била изграђена хрватска држава раније и хрватски народ ју је одушевљено прихватио. Католичка црква је уређивала све сегменте државе Хрвата. 1934. године се Хрватска сељачка странка примирила до уплива хрватске католичке акције. Хрватски народ је припреман да преузме простор на коме је имао територијалне претензије. Алојзије Степинац уводи Хрватску чисту католичку акцију. 30-тих година либерална демократија је била у кризи и вајмарска Немачка се предала Хитлеру. ХСС је деловао анахроно за тај период успона радикалних покрета. Споразумом Цветковић‒Мачек долази до стварања Бановине Хрватске, што је држава у држави. 1937. године Стојадиновић је хтео да понуди повратак усташама у земљу, сматрајући да су пацификовани, па је вратио Јуру Францетића и Милу Будака. Усташе се инфилтрирају у Хрватски центар. Против Бановине Хрватске устају радикални елементи, сматрајући да је дошао тренутак да се формира НДХ. Мачек улази у пучистичку владу Симовића, али Немци бацају свој фокус на Павелића који се састаје са Мусолинијем, те испољава јасније ставове од Мачека.

Усташама и Павелићу се даје мандат да се скупе у неколико камиона и из Пистоје дођу у Карловац 13. и 14. априла 1941. године. Формирана је НДХ из које Немачка и Италија желе руде и путеве ка Африци. Славко Кватерник прогласио је НДХ 10. априла 1941. године, у чему имамо моменат везивања католичке цркве и државе. Павелић долази 15. априла 1941. године. НДХ је могла бити формирана и са мање покоља. Усташе су доласком на власт у једном тренутку затвориле и Мачека. Усташка држава је од Загреба и његових грађана дочекана са великим одушевљењем, док  људи нису видели шта она заправо значи и какви се све злочини у  њој чине. Доносе се расни закони о чистоти аријевске расе. Хрвати праве отклон од свог словенског порекла, Срби су непожељни, кренуо је погром над једном трећином Срба. Хрватска историографија говори о 1 800 000 Срба у то време, велики је проблем био с етничком структуром у којој је било тек нешто више од 50 % Хрвата који су, по Јовану Дучићу, учени из Беча све оно најгоре. Нетрпељивост је измакла контроли. Када неког дехуманизујете, ствара се услов да се он и физички ликвидира, ствара се мишљење да су Срби цивилизацијски испод и да их треба протерати. Читава структура је васпитана тако и зато су усташе сматрале Србе нижима од себе, чинећи погроме.

Прве погроме су спровеле формације створене од стране Мачека. Злочини су продукт дуготрајног идеолошког спремања. Алојзије Степинац није хтео да се то баш на такав начин уради. Било је решено да се до септембра 1941. године Срби етнички очисте, те да им се имовина опљачка. Циљ је био продирање на Дрину и остваривање католичког утицаја. Геноцид се мора гледати из другог аспекта, да се не заборави, како се не би поновио.

Дошло је до потпуног раздвајања ова два народа, што је и био циљ западне цивилизације. Геноцидом у НДХ је свима показано шта их чека ако се буду залагали за српску ствар. Направљен је велики јаз у односима два народа и не постоји спремност да се каже шта се заиста десило. Многи делови католичке цркве у Европи су устали против тога, и свештеници су учествовали у свему томе. То је љага за Католичку цркву. Геноцид је створио код  њих осећај да су заједно учествовали у једном подухвату. Хрвати то никада неће довести у питање, јер се тиме доводе у питање основи хрватске нације и државе. Ексцес је резултат дуговековног пројекта да се заокружи стварање хрватске државе.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања