НАУТИЧКИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ДЕСТИНАЦИЈЕ

27/03/2019

НАУТИЧКИ ТУРИЗАМ У ФУНКЦИЈИ РАЗВОЈА ДЕСТИНАЦИЈЕ

 

 Аутор: др Дуња Демировић

 

Наутички туризам у свету и на Медитерану појавио се као плимни социолошки талас запљуснувши обале многих поморско–приморских земаља. Човеку нове индустријске епохе постала је потреба, па и навика да у слободно време успоставља специфичан однос с природом, морем и његовим лепотама изван сталног места боравка, те је наутички туризам постао један од најбрже растућих сегмената приморске делатности који се у свету почиње масовно развијати упоредо са свим осталим облицима приморског туризма. Многи туристи желе да буду близу, на, у, или под водом.

Наутички туризам је пловидба и боравак туриста-наутичара на пловним објектима (јахта, брод, једрилица) као и боравак у лукама наутичког туризма ради одмора и рекреације. У иностраној литератури уз појам наутички туризам (nautical tourism) често се користе и појмови: marine tourism, yachting tourism, sailing tourism, leisure boating и сл.

По данашњем схватању то је посебна врста туризма који се темељи на рекреативним садржајима везаним за пловидбу на морима, језерима и рекама. Дакле, рекреација и разонода на пловном објекту и води, као мотив за туристичко путовање, кључни је критеријум за разликовање наутичког туризма од осталих врста туризма. Наутички туризам има комплексну структуру и хетерогену природу. Садржи осим властитих специфичних обележја још и елементе здравственог, спортског, излетничког, културног и других, сличних врста туризма (Крњаић, 2010).

Субјект наутичког туризма се дефинише као: „… сваки активни или пасивни посетилац, односно путник, који путује у неко место изван места сталног боравка у трајању до годину дана, са било којим циљем путовања осим обављања делатности која се плаћа из извора у посећеном месту, учења, заснивања сталног боравка и исељења и привремено борави на пловилу или неком другом објекту наутичког туризма.”

Наутички туризам се убрзано развијао профилишући нове подделатности и нове кадровске профиле, као његове активне субјекте. Класичне луке почеле су мењати свој профил и намену, индустрија пловила делом се усмерила и специјализовала за пловила намењена рекреацији, разоноди, крстарењу, трансокеанским регатама и слично, а појавиле су се и нове делатности.

Услуге наутичког туризма обухватају:

  1. изнајмљивање простора уз уређену и делимично или потпуно заштићену обалу за смештај пловних објеката и туриста наутичара који бораве на њима,
  2. изнајмљивање пловних објеката за одмор и рекреацију (charter, cruising и сл.),
  3. услуге скипера,
  4. прихват, чување и одржавање пловних објеката на везу у мору и сувом везу,
  5. услуге снабдевања наутичара (водом, горивом, намирницама, резервним деловима, опремом и сл.),
  6. уређење и припрема пловних објеката,
  7. давање различитих информација наутичарима (временска прогноза, наутички водичи и сл.),
  8. школе једрења, обуке за скипере и
  9. друге услуге за потребе наутичког туризма (Луковић, 2006).

Познато је да су почеци пловидбе ради забаве, рекреације и спорта обележени регатама по холандским каналима већ у 16. веку. Наутички туризам се као облик савремене туристичке активности почео развијати у 19. веку. Интензивнија изградња специјализованих лука за привез бродова и јахти и боравак њихових посада наутичара започела је у 20. веку. За такве је луке, њихове уређаје и опрему “Удружење конструктора мотора и бродова” из Њујорка 1928. године употребило појам марина, који од тада постаје међународно признат и коришћен назив за основне објекте наутичког туризма, специјализоване луке у којима се данас осим везова, уређаја, опреме и услуга одржавања пловила, њиховим корисницима-наутичарима нуди и све већи број различитих туристичких услуга смештаја, исхране, разоноде, спорта и сл. Уз изворну италијанску реч марина која значи море, морску површину или обалу, у неким се земљама за такве специјализоване луке наутичког туризма још користе и називи port de plaisance, porto turistico или puerto deportivo… Разврстан у три основне врсте: луке наутичког туризма, чартер и крузинг, наутички туризам постаје пример туристичке индустрије чији је развој како привредни тако и мултифункционалан, и истраживачки мултидисциплинаран (Луковић, 2007; Belford, Dunford, 2003).

Разврставање основних врста наутичког туризма с обзиром на превлађујући мотив који их обликује, омогућава да разликујемо ове типове наутичког туризма: мобилни, пловидбени, купалишни, боравишни, спортски, излетнички, риболовни, културни, здравствени и амбијентални.

Са стајалишта величине и врсте пловила, наутички туризам делимо на:

– бродски или »велики« (путнички, путничко-туристички бродови, путничко-теретни бродови, трајекти, ferry boat и хидрокрилни бродови, крузери– пловеће куће или пловећи хотели и слично),

– јахтинг туризам (јахте разних типова и величина за крстарење и излете),

– мото-наутички туризам (једрилице, чамци с мотором и без њега, глисери различитих врста, разноврсна пловила за спорт и рекреацију, специјална пловила за подводну активност итд).

Масовни туризам својом појавом на одређеном степену развоја ствара темељ за развој наутичког туризма. У факторе, произашле из одређеног нивоа развоја друштва, у ширем смислу, спадају степен развијености комуникацијско-информацијске технологије, културни ниво становништва, традиција и помодност пловљења, интензитет наутичко-туристичке промоције и пропаганде. Од степена друштвеног развоја зависи хоће ли у некој земљи преовладати карактеристике емитивног или рецептивног наутичког туризма.

Док фактори тражње утичу на стварање потреба, фактори понуде утичу да се те потребе остваре. Нису довољна само одговарајућа, слободна новчана средства за куповину пловила и слично, већ и туристичка понуда, која обухвата како природне и антропогене атрактивне услове, тако и понуду одговарајућих наутичко-туристичких прихватних, рекреацијских и других садржаја и услуга.

У природне услове за развој наутичког туризма спадају: климатске прилике, географски положај, разуђеност и карактеристике морске обале, јачина ветрова и видљивост, температура, боја и прозирност мора, јачина плиме и осеке, природне знаменитости и слично, док у рекреацијске и друге садржаје и услуге спадају: изградња нових лука за потребе наутичког туризма, наутичко-туристичка флота, хангари за сервис и поправку пловила, бродоградилишта, терени за спорт и рекреацију, трговински и хотелско-угоститељски објекти, станице за снабдевање горивом и сл.

Под луком наутичког туризма подразумева се туристички објекат који, у пословном, просторном, грађевинском и функционалном погледу чини целину или који у оквиру шире просторне целине има издвојени део и потребне услове за пружање наутичко-туристичких услуга наутичарима. Луке наутичког туризма су туристички објекти у којима се, осим услуга веза, пружају и разне друге допунске услуге, као што су: смештај и исхрана наутичара, одржавање пловила, снабдевање резервним деловима, прехрамбеним и хигијенским производима, те рекреацијске и све друге услуге које наутичари траже.

Постоји више критеријума за поделу лука наутичког туризма као што су: смештај, власништво, величина, намена, начин изградње и сл. Према смештају, тј. врсти водене површине, лука може бити: морска, језерска, речна и каналска; према власништву: приватна и јавна; према величини: мала, средња и велика; према намени: комерцијална и клубска и према грађевинским радовима: вештачка (изграђена) и природна.

Луке наутичког туризма разврставају се у следеће врсте:

  1. Сидриште је део морског или воденог простора погодног за сидрење пловних објеката опремљено направама за сигурно сидрење. Намењено је краткотрајном боравку бродова (ноћење/неколико дана). Нису опремљена комерцијалном инфраструктуром.
  2. Одлагалиште пловних објеката (привезиште) је део копна ограђен и уређен за пружање услуга одлагања пловних објеката на сувом, те пружање услуга транспорта, спуштања у воду и дизања из воде пловног објекта. У врсти Одлагалиште пловних објеката не могу боравити туристи и не може се обављати припрема пловног објекта за пловидбу.
  3. Сува марина је део копна ограђен и уређен за пружање услуга складиштења пловних објеката на сувом те пружања услуга транспорта, спуштања у воду и дизања из воде пловног објекта. У врсти Сува марина могу боравити туристи и може се обављати припрема пловног објекта за пловидбу. У сувој марини могу се пружати услуге пића, напитака и исхране.
  4. Марина је део воденог простора и обале посебно изграђен и уређен за пружање услуга веза, смештаја туриста у пловним објектима те осталих услуга. У Марини се пружају услуге пића, напитака и исхране.

Под туристичким пловилом сматра се пловни објекат са мотором или без њега, прикладан за крстарење на мору, рекама, језерима и каналима, ради разоноде, забаве и рекреације. Разликује се шест врста пловила:

Туристички брод је посебно грађен или преуређен путнички брод намењен за туристичке излете или крстарења. Уз транспортне услуге пружа туристима и услуге смештаја, исхране, пића и све друге услуге везане за путовање и боравак на броду. Ту спадају бродови за кружна путовања, излетнички и други бродови за пловидбу морем и унутрашњим водама и трајекти за аутомобиле.

Јахта је луксузније опремљен мањи брод или чамац са погоном на мотор или једра, намењен за дужу пловидбу, спорт, разоноду и рекреацију. За јахту је карактеристично да у кабини има најмање два кревета и труп глисерске форме којег покреће јак мотор.

Једрилица има погон ветра, док мотор служи као помоћно погонско средство. Према намени једрилице могу бити: једрилице за превоз људи и терета, те једрилице за спорт и разоноду.

Глисер је мањи моторни брод или чамац који се креће великом брзином по води помоћу снажних мотора. Ако глисер има кабину са најмање два кревета, кухињу и санитарни чвор, сматра се јахтом.

Чамац је најмање пловило. Може бити на моторни погон, погон на једра и погон на весла. Према статистичкој евиденцији разликују се: моторни чамци за разоноду и спорт, лаки веслачки чамци, чамци на погон педалима, гумењаци за спорт и разоноду, ронилачки чамци, кајаци, скутери и кануи.

Остала пловила.

Јахтинг клубови имају велики утицај на развој наутичког туризма. На Јадрану, јахтинг клубови имају дугу традицију. Њихов развој је текао упоредо с развојем спортова на води. Темељна карактеристика јахтинг и спортских клубова је што они немају комерцијални карактер. Пловила која они поседују најчешће су власништво чланова клуба. Смештени су у природно заштићеним увалама. Располажу нужном опремом за вађење и спуштање бродова, радионицама и сл. Јахтинг клубови и клубови за спортове на води све више постају водећи центри за развој и унапређење спортске рекреације, што знатно доприноси развоју наутичког туризма.

Осим пловила и лука наутичког туризма за развој наутичког туризма неопходни су и други фактори туристичке понуде као што су: паркиралишта, хангари за зимовање; радионице за сервис пловила; трговински и хотелско-угоститељски објекти; терени за спорт и рекреацију; станице за снабдевање горивом; наутичко – туристичка бродоградилишта; службе за сигурност и спашавање на мору; прикључци на електричну и водоводну мрежу и друго (Крњајић, 2010).

Туризам брзо мења економску и социјалну слику поједине земље. Туристички феномен попут наутичко-туристичке пловидбе, већ је давно трансформисан у озбиљну друштвено-економску делатност, која задире готово у све поре друштвено-економског живота појединих подручја. Помоћу наутичког туризма, користе се и наплаћују природне атрактивности и други расположиви наутичко-туристички ресурси. Кроз потрошњу наутичара (посебно иностраних) остварују се бројни непосредни и посредни учинци за поједине привредне субјекте и привреду земље у целини. Уз бројне посредне и непосредне утицаје које има потрошња наутичара, наутички туризам још утиче посредно или непосредно на: општи привредни развој, комуналну опремљеност, запосленост становништва, платни биланс земље, друштвени производ, национални доходак и сл.

Непосредне или директне користи од потрошње наутичара имају привредни субјекти који непосредно продају производе или услуге наутичарима, као што су: луке наутичког туризма, туристичка, туристичко-угоститељска и трговинска предузећа, услужне радње, бродоградилишта и други.

За разлику од непосредних учинака које пословни субјекти остварују директном продајом производа или услуга наутичарима, посредне учинке имају пословни субјекти који директно не продају услуге наутичарима, већ то чине посредно (нпр. грађевинари граде марине и друге објекте за предузећа која пружају услуге веза и друге услуге наутичарима).

Највећа претња дугорочном развоју наутичког туризма је неконтролисано коришћење природно обликованог простора и природних добара. Негативан утицај туризма се огледа, пре свега, у кориштењу природног простора за изградњу капацитета те краткој сезонској концентрацији великог броја туриста на одређеном простору. Негативни утицај туризма на простор и околину може се свести на најмању могућу меру само управљањем његовим развојем, што подразумева планирање рационалног и контролисаног коришћења простора за изградњу капацитета и примену свих мера заштите околине, нпр. прописима се луке наутичког туризма обавезују на имплементацију система прихватних уређаја ради сакупљања отпадних ствари са пловних објеката (фекалије, уља, комунални отпад и слично). На пример, Јадран је плитко море које се, у односу на остатак Средоземља, истиче по размерно већем броју биљних и животињских врста, те највише ендема. Највеће претње угроженим и заштићеним врстама долазе од уништавања станишта, уноса инвазивних врста, баластних вода и сл. До уништавања станишта долази највише изградњом насеља, лука, те туристичком активношћу.

Наутички туризам се развија по високим стопама развоја које су, од првих појава организованог наутичког туризма па до данас, увек позитивне. Врло често се наутички туризам повезује са морем и морским обалама Медитерана, али то је погрешно. Наутички туризам у смислу рецептивног наутичко-туристичког тржишта није развијен само на Медитерану, него и на Балтику, као и на Атлантику. Осим на мору, наутички туризам је присутан и развијен на свим европским рекама, језерима и каналима.

Медитерански басен има више од 46.000 километара обале. На његовим обалама се бележи сталан демографски раст. Више од 40% од 410 милиона становника из 22 земље око медитеранског басена су концентрисана на том подручју. Томе треба придодати и 200 милиона туриста који то подручје годишње посећују. Од 46.000 км обале око 25.000 км је заузето различитим урбаним садржајима, део чега чине и објекти за смештај пловила. Само 1% медитеранске обале ужива својеврсну заштиту. Организације које се баве студијама о одрживом развоју предлажу да се лимитира урбани развој на медитеранским обалама на начин да се минимално 20% обалске линије прогласи заштићеним подручјем под стриктним заштитним мерама.

Медитеран има значајне компаративне предности на подручју наутичког туризма које му омогућавају позиционирање високо у врху дестинација наутичког туризма. У компаративне предности Медитерана за развој наутичког туризма могу се убројити: раритетни природни ресурси који су посебно важни за активности у наутичком туризму, погодна клима, повољни ветрови, заштићене увале, разноликост природног, поморског и подморског пејзажа, распоред малих и већих насеља, те лука које омогућавају крстарење у различитим врстама пловила и сл.

Наутички туризам на подручју Медитерана је посебно развијен у Француској, Шпанији, Италији, Монаку, Гибралтару, Малти, Грчкој, Кипру и Турској, а све се више развија на Јадранској обали (Словенија, Хрватска) и Северној Африци (Мароко, Тунис и Египат). У наставку ће укратко бити приказане карактеристике земаља са развијеним наутичким туризмом.

Италија има 10 регија од којих су три на јадранској обали (Венето, Пуља и Молизе) које укупно имају преко 30.000 везова. Италија је присутна на четири различита мора (Јадранско, Јонско, Тиренско и Лигурско море). Најбоље услове за развој наутичког туризма има обала Кампање, јер је разуђенија од осталог дела италијанске обале. Посебан подстицај развоју наутичког туризма даје држава кроз поједностављену законску регулативу око регистрације и плаћања такси на пловила. Италијански бродоградилишни сектор је доминантан на тржишту луксузних и супер јахти. Најпознатији произвођачи и конструктори јахти су Azimut-Benetti Group и Ferretti Group.

Француска – с атлантском и медитеранском обалом, Француска нуди много разноликости приликом крстарења, почевши од плитких естуара – преко пута Енглеске, преко модерних лука на Азурној обали до блиставе лепоте Корзике. Са најразвијенијом индустријом производње пловила у Европи, сви јахтинг капацитети су високог стандарда. Марине су изграђене дуж целе медитеранске обале. Многе луке и марине су у потпуности попуњене, те је током лета изузетно тешко наћи слободно место. Колико је наутички туризам развијен на медитеранском делу, говори податак да је само на 200 километара обале саграђено чак 29 марина са чак 22.000 везова.

Око 40% француске популације живи на око 100 км од обале. Француска је водећи светски произвођач једрењака и других пловила. Француска наутичка индустрија је по величина друга у ЕУ, после Италије, а трећа на свету (после САД-а и Италије). Најпознатији произвођачи и конструктори пловила пореклом из Француске су Groupe Bénéteau и Groupe Dufour.

Грчка је земља окружена са четири мора: Средоземно, Јонско, Егејско и Јадранско. Иако крстарења и једрење постају сваким даном све популарнији у Грчкој, земља пати од недостатка смештајних капацитета за бродове. Везова има преко 7.000 у маринама дуж грчке обалске линије и острва. Захтеви за везовима, само на подручју Атике, процењени су на више од 10.000. Грчка туристичка заједница планира проширити постојећи број марина и број сидришних места и везова. Како би промовисала приватна улагања у марине и сидришне капацитете, одлучила је расписати међународни конкурс за сектор наутичког туризма. Нагласак ће бити на изградњи малих марина и лучких јединица како би се прилагодили садашњој минијатурној величини грчких острвских лука. Тако би се формирао ланац кроз јонско подручје, око Пелопонеза преко Киклада до Додеканеза. Како би привукли јахте са западног Медитерана, нова мрежа марина ставиће тежиште на yacht charter сектор.

Турска је земља која лежи на три мора, те може имати значајан удео у прихвату наутичара ако буде у стању привући значајан део од 750.000 јахти које плове Медитераном, а наутичари на њима припадају, углавном, слоју богатих људи који троше веће износе новца у Грчкој, Хрватској, Италији и Француској сваке године, а приходи од прихвата само једне јахте су готово исти оном који се добије од тридесетак туриста заједно. Три турске марине вођене од стране државне Туристичке банке продате су приватним компанијама, док приватизација осталих марина које су у државном власништву, тек следи.

Немачка. Немачко тржиште наутичког туризма је по величини на четвртом месту у ЕУ, после Италије, Француске и Велике Британије. Немачку бродску мануфактуру карактеришу мала предузећа са око 10 до 50 запослених. Земље из којих Немачка увози моторна пловила и јахте су Велика Британија и САД, али и Пољска, Чешка и Француска. Најпознатији произвођачи пловила у Немачкој су Bavaria Yachtbau и Hanse (Грачан, Раднић, 2006; Irish Sea Marine Sector  study, 2005-2007).

Подаци који говоре о величини и значају наутичког туризма Европе су:

  • преко 37.000 предузећа која су повезана са наутичком индустријом,
  • око 280.000 запослених,
  • око 3.000 бродоградилишта која запошљавају преко 66.000 људи,
  • око 6 милијарди еура је годишњи приход од бродоградње,
  • 97% ових предузећа су мала и средња,
  • константна просечна стопа раста од 6% сваке године у Европи,
  • вредност европске бродске индустрије је преко 24 милијарде еура,
  • високо интернационализована индустрија са односом 3:1 у односу на трансатлантску трговину,
  • 48 милиона Европљана редовно практикује рекреативне активности на води, као што су пловидба, сурфовање, кануинг, роњење и слично, уз поштовање околине,
  • 36 милиона Европљана практикује пловидбу (једрење и пловидба са моторним погоном),
  • 6,3 милиона бродова су усидрени у Европи, а то су већином мањи бродови,
  • око 4.500 марина пружа 1.75 милиона везова у Европским водама (острвска и обалска подручја),
  • марине су распоређене дуж европског континента: 2.000 марина у северној Европи, 800 на Атланској обали и 1.200 марина на Медитерану (www.europeanboatingindustry.eu)

Према истраживању немачке компаније “Engel & Völkers” три најскупље марине на свету су лоциране у Италији. Критеријум за њихово рангирање је цена веза током сезоне за јахту дужине 55 метара. На првом месту је Marina Grande на Каприју, где вез за јахту од 55 метара кошта 2.585€ по дану током сезоне. На другом месту је Porto Cervo на Сардинији, где треба платити 2.574€ за вез, док је на трећем месту Marina di Portofino на Амалфи обали са ценом од 2.100€.

Одмах након ове три италијанске марине, на четвртом месту је марина Puerto José Banus у Марбељи, где власници јахте треба да издвоје 2.069€ по дану. На петом месту, са ценом од 1.643€ по дану је Балеарска марина Ibiza Magna. У поређењу са Капријем, власници јахти плаћају упола мању суму за вез (1.356€) у француској најскупљој марини Port de Saint-Tropez, која заузима шесто место.

Седмо место је заузела марина Port Camille Rayon у Golfe Juan-у, такође лоцираном на југу Француске. То је мали резорт између Антиба и Кана, где власници јахти треба да издвоје 1.100€ по дану. У Барселони, у марини Port Vell, вез кошта 1.084€.

Марине у Источној Европи нуде везове за јахте по много приступачнијим ценама у односу на лидерске италијанске марине на овој листи. ACI марина, у Сплиту, заузела је девето место са ценом од 1.001€ по дану. Десето место заузима једина марина ван Европе – марина Yacht Haven Grande на острву Св. Томас у САД-у где власници јахти плаћају 889€. Марина Hercules у Монаку је заузела 11. место са ценом од 888€, а прате је две марине у Турској: Satur Marina Kalamiş у Истанбулу са ценом од 882€ и Satur Marina Çeşme у Измиру са 743€ по дану. На основу ове листе, интересантно је приметити да је вез у хрватској луци скупљи од веза у луци у Монаку. Током велике трке  Grand Prix у Монте Карлу, цена веза може да буде виша и за неколико хиљада еура, док да би власници своју јахту усидрили у марини у Кану током филмског фестивала, морају да се упишу на листу чекања и до годину дана раније (www.engelvoelkers.com).

Коришћена литература:

  • Belford, R., Dunford, M., (2003), Rough guide to Italy, Rough Guides, London
  • Gračan, D., Radnić, R. (2006): Ekološki aspekti razvoja nautičkog turizma europskog dijela Mediterana, naučni rad, Fakultet za turistički i hotelski menadžment u Opatiji, Hrvatska
  • Krnjajić, P., (2010): Pojam i značenje nautičkog turizma, seminarski rad, Pomorski Fakultet, Sveučilište u Splitu, Hrvatska
  • Luković, T., (2006): Nautički turizam – definicije i dileme, naučni rad, Sveučilište u Dubrovniku, odjel za akvakulturu, Hrvatska
  • Luković, T., (2007): Nautički turizam Europe: kako ga definirati i razvrstati?, naučni rad, Sveučilište u Dubrovniku, Odjel za akvakulturu, Hrvatska
  • The Potential for Growing Marine Leisure – A Study Establishing the Scope & Opportunities for Expansion on the East Coast of Ireland – Irish Sea Marine Sector,  Marketing & Business Development Programme, An Interreg 111A project 2005-2007
  • engelvoelkers.com
  • europeanboatingindustry.eu

 

 

 

 

 

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања