НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ У НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ

Aутор: мср. Владимир Папић

Народна књижевност представља једно од најважнијих подручја наставе матерњег језика и књижевности у Србији и државама региона. Ученици на часовима Српског језика и књижевности народну књижевност читају и тумаче од првог разреда основне до првог разреда средње школе, а њен значај, теме, мотиви и утицај на остварења ауторске књижевности, остају важно језгро интерпретације дела српске књижевности у другом, трећем и четвртом разреду гимназија и средњих стручних школа.

Ученици првог разреда основне школе према важећем наставном програму читају народну лирску песму „Ја сам чудо видео”, народне приче „Свети Сава и ђаци”, „Деда и репа” или „Голуб и пчела”, народну басну „Лисица и гавран”, као и избор из басни намењених деци који је предвиђен за тумачење на часовима обраде домаће лектире. Програм наставе и учења који ће важити од школске 2026/2027. године, као текст који би требало да буде заступљен у буквару прописује народну причу „Свети Сава и ђаци”, док би у читанкама за први разред основне школе требало да се нађу лирска народна песма „Ја сам чудо видео”, прича „Голуб и пчела”, басна „Лисица и гавран” (овог пута је наведено да се басна уврштава према Езопу, док је претходно важећи програм прописивао овај наслов као народну басну), док би домаћу лектиру чиниле и друге басне по избору.

Другаци се са делима народне књижевности упознају кроз шаљиве народне песме „Да вам певам што истина није” и „Мишја моба”, народне успаванке „Мајка Јова у ружи родила” и „Санак иде низ улицу”, народне приче „Седам прутова”, „Свети Сава, отац и син” или „Свети Сава и отац и мати с малим дететом”, народне басне „Бик и зец” или „Коњ и магарац”, док се на часовима домаће лектире анализира избор из народних умотворина (загонетки, пословица, брзалица, питалица и разбрајалица).

Ученици трећег разреда основних школа у Србији читају и тумаче епске народне песме „Марко Краљевић и бег Костадин” и „Орање Марка Краљевића”, народне приповетке „Свети Сава и сељак без среће” и „Свијету се не може угодити”, као и народне бајке „Чардак ни на небу ни на земљи” и „Баш-Челик” (дело предвиђено за читање у наставцима). Четвртаци се на часовима Српског језика и књижевности упознају са шаљивом народном лирском песмом „Женидба врапца Подунавца”, народном епском песмом „Милош у Латинима” и лирско-епском песмом „Јетрвица адамско колено”. Народна проза је у четвртом разреду заступљена путем приче о животињама „Међед, свиња и лисица”, приповедака „Ветар и сунце” и „Најбоље задужбине”, као и народне бајке „Пепељуга”, која ступа у дијалог са истоименим драмским текстом Александра Поповића, прописаним обавезним програмом домаће лектире.

Ученици петог разреда основне школе су се, према још увек важећем програму наставе и учења, упознавали са народним лирским митолошким песмама („Вила зида град”), избором народних лирских посленичких и породичних песама, као и епским песмама „Свети Саво” и „Женидба Душанова” (одломак о савладавању препрека заточника Милоша Војиновића), односно делима народне прозе: „Еро с онога свијета” и „Дјевојка цара надмудрила”. Списак научнопопуларних дела предвиђених програмом за пети разред је обухватао интерпретацију одломака из Живота и обичаја народа српског Вука Стефановића Караџића („Моба и прело”), док су се на часовима књижевности ученици упознавали и са драмом Биберче Љубише Ђокића, инспирисаном истоименом народном бајком. Списак дела предвиђених за читање у оквиру домаће лектире подразумевао је избор из епских народних песама о Немањићима и Мрњавчевићима (преткосовски тематски круг), као и читање народних бајки, новела и шаљивих народних прича, односно кратких фолклорних форми (питалица, брзалица, пословица и загонетки). Ученици су се на часовима интерпретације домаће лектире могли упознати и са одломцима из романа Зеленбабини дарови савремене српске књижевнице Иване Нешић, који је инспирисан српским народним бајкама, али и делима класичних писаца светске и националне дечје књижевности, односно класицима епске фантастике, попут Џ. Р. Р. Толкина, чији је роман Хобит такође понуђен за читање у одломцима у петом разреду основне школе. Дијалог са српском народном књижевношћу у овом разреду може да се оствари читањем ауторских бајки Гроздане Олујић и Стевана Раичковића, приповедака Бранка Ћопића и Стевана Сремца, поезије Змаја, Радичевића и Милице Стојадиновић Српкиње, али и античких митова, који су на списку додатне лектире за пети разред основне школе понуђени у избору и обради Љубивоја Ршумовића (Ујдурме и зврчке из античке Грчке) и Густава Шваба (Приче из класичне старине). Шаљиве народне приче ученици могу да упореде са програмом препорученим одломцима из Стеријине драме Лажа и паралажа, односно Сирано де Бержерак Едмона Ростана.

Нови наставни програм за пети разред основне школе, прописан 2026. године, подразумева читање и тумачење народне лирске митолошке песме „Вила зида град”, као и шири избор народних лирских митолошких и породичних песама. Народна епика у стиху је заступљена песмама „Свети Саво” и „Урош и Мрњавчевићи”, док је народна проза илустрована приповеткама „Еро с онога свијета” и „Дјевојка цара надмудрила”, као и народном бајком „Биберче”. На часовима књижевности се тумаче и кратке фолклорне форме (питалице, брзалице, пословице и загонетке), као и одреднице „Ала” и „Вила” из Вуковог Српског рјечника. Дела народне књижевности које наставни програм прописује за читање код куће јесу епске народне песме о Немањићима и Мрњавчевићима („Женидба Душанова” (у целости), „Зидање Скадра” и „Женидба краља Вукашина”), као и драма Биберче Љубише Ђокића, предвиђена за читање у целости.

Ученици шестог разреда се на часовима књижевности упознају са обредним лирским народним песмама (у избору), епским песмама „Смрт Мајке Југовића” и „Марко Краљевић укида свадбарину”, одломцима из Вуковог дела Живот и обичаји народа српског („Божић”, „Ђурђевдан” и „Додоле, прпоруше и чароице”), као и Легендама о европским градовима чешког писца Владимира Хулпаха, заснованим на усменој традицији (у уџбеницима је најчешће заступљен одломак о градњи Смедеревске тврђаве). Домаћа лектира у шестом разреду подразумева и читање ширег избора из народних епских песама о Косовском боју и Марку Краљевићу, као и упознавање са збирком приповедака Каљави коњ Весне Алексић, инспирисаном словенском митологијом (ученици треба да прочитају приче о богињи Лади – „Звездана вода”, богу Сварогу – „Небески ковач” и богу Стрибогу – „Сеченско светло”). На трагу усмене књижевности су и дела прописана обавезним и допунским избором лектире – драма И ми трку за коња имамо Миодрага Станисављевића, односно збирке приповедака Књига за Марка Светлане Велмар Јанковић, Приче старог чаробњака Тиодора Росића и Приче из давнине Иване Брлић Мажуранић.

Ученици седмог разреда основних школа у Србији читају једну народну бајку по избору („Међедовић”, „Чудотворни прстен” или „Златоруни ован”), док се у оквиру домаће лектире упознају са епским народним песмама покосовског тематског круга („Смрт војводе Пријезде”, „Диоба Јакшића” и другим), епским народним песмама о хајдуцима и ускоцима („Мали Радојица”, „Стари Вујадин”, „Старина Новак и кнез Богосав”, „Иво Сенковић и ага од Рибника” и „Ропство Јанковић Стојана”), као и избором из народних прича и предања о Светом Сави (нпр. „Свети Сава и ђаво”, односно избором легенди о Светом Сави). Особине народне књижевности ученици могу да препознају и у делима прописаним обавезним и допунским избором лектире, као што су „Кањош Мацедоновић” Стефана Митрова Љубише (и истоимена драма Виде Огњеновић), одломци из романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића, Загонетне приче Уроша Петровића или роман Срце од мастила Корнелије Функе, једне од најважнијих немачких списатељица за децу, у чијем делу ученици могу да пронађу неке заједничке особине које поседују и српске народне бајке.

Ученици осмог разреда у школи читају народну лирско-епску песму „Женидба Милића Барјактара”, као и одломке из записа О народним певачима Вука Караџића и поглавље „О ускршњим обичајима” из студије Мит и религија у Срба Веселина Чајкановића. Домаћа лектира у овом разреду подразумева и упознавање ученика са народним епским песмама новијих времена – тематским кругом о ослобођењу Србије („Почетак буне против дахија”, „Бој на Мишару”, „Бој на Чокешини” и др.), као и обичајним и љубавним народним лирским песмама („Српска дјевојка”, „Љубавни растанак” и др.). Допунски избор лектире нуди могућност читања народне приповетке „Усуд” и одломака из Српског рјечника („Отмица” и др.), док ученици утицај народне књижевности могу препознати у поезији Момчила Настасијевића („Труба”), Јована Јовановића Змаја (избор из Ђулића) и Бранка Радичевића (одломак из Ђачког растанка), прози Вука Караџића (Житије Ајдук Вељка Петровића), Проте Матеје Ненадовића (одломци из Мемоара), Сима Матавуља („Пилипенда”), као и Његошевом најпознатијем делу Горски вијенац (кроз програмом прописани одломак „Бадњи вече”).

Наставни програми за основне школе у Србији нам показују широку заступљеност народне књижевности од првог до осмог разреда, у којима се ученици упознају са народним лирским песмама (у петом разреду митолошким, посленичким и породичним; у шестом разреду обредним – божићним, коледарским, ђурђевским, краљичким, ивањским, додолским и спасовским; а у осмом љубавним и обичајним песмама – сватовским, почасницама и тужбалицама), епским (од старијих времена до ослобођења Србије) и лирско-епским песмама, народном прозом (баснама, причама о животињама, шаљивим народним причама, приповеткама, новелама и бајкама), као и кратким фолклорним формама. Ученици основне школе стичу важна знања која им помажу у разумевању и тумачењу дела народне књижевности, али и дела модерних српских писаца (од Бранка Радичевића и Његоша до аутора ХХI века, као што су Весна Алексић и Ивана Нешић), односно писаца различитих популарних жанрова светске књижевности, попут Толкина и Корнелије Функе.

КОНСУЛТОВАНИ НАСТАВНИ ПРОГРАМИ

1. Правилник о програму наставе и учења за први и други разред основног образовања и васпитања у Србији,2018: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9d443fdb-264b-4641-bcb2-03b224a6e0cc?fromLink=true
2. Правилник о програму наставе и учења за трећи и седми разред основног образовања и васпитања у Србији, 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1?fromLink=true
3. Правилник о програму наставе и учења за четврти и осми разред основног образовања и васпитања у Србији, 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/7f60db16-8760-4e25-bc8a-f69fe1fb2e2c?fromLink=true
4. Правилник о програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања у Србији, 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/a24406e1-a0df-4c0e-8d37-889324374c16?fromLink=true
5. Правилници о изменама Програма наставе и учења за 1. и 5. разред основне школе, 2026: https://zuov.gov.rs/novi-pravilnici-programi-nastave-i-ucenja-za-1-i-5-razred-os-program-nastave-i-ucenja-za-1-razred-gimnazije-izmene-planova-nastave-za-os-izmene-i-dopune-srednje-strucno/