Ауторка: др Александра Колаковић
Када се у Србији помене Битољ, посебно од времена стогодишњице Великог рата, прве асоцијације су повезане са српским страдањем и победом 1918. године. Иако смо имали и периоде у српској историји када су дела српских војника, сахрањених на Српском војничком гробљу поред Битоља и у околини, била прекривена заборавом, ипак се у време обележавања стогодишњице од пробоја Солунског фронта, сећање обновило. Тада су изнова откривена српска и савезничка војна гробља у Северној Македонији. Како ће и колико у времену које долази сећање на Српско војничко гробље у Битољу, где је сахрањен 1321 српски војник из ратова 1912–1918, заједно са сећањем на Кајмакчелан и пробој Солунског фронта, бити важно и како ће се нове генерације сећати, тешко је предвидети. Политике сећања и брига државе ће у овоме одиграти значајну улогу, а колика је њихова моћ показује нам однос Француске према својим местима сећања на догађаје Великог рата у Битољу и околини.
За Француску је Битољ, познат као град конзула од тридесетих година 19. века, имао посебно место у дипломатским плановима. Османско царство које је одбројавало своје последње дане и нарасле амбиције балканских народа усмеравале су француску дипломатију током 19. века да у конструисању своје балканске политике посебно улаже у дипломатске активности у Битољу. Традиција учења француског језика и ширења француске културе, која је започела тада, наставила се и поред промена граница, држава и система. Она је присутна и данас, како међу ученицима билингвалне наставе у Битољу, али и међу удружењима и грађанима. У време Великог рата у рејону Новаци на линији Солунског фронта боравио је значајан број француских трупа, а 6.262 Француза (идентификованих) сахрањено је на Француском војничком гробљу крај Битоља (и око 10.000 посмртних остатака је у костурници). Стога је значајан део активности француске дипломатије и данас, а који подразумева пре свега подршку активностима Француског института у Скопљу и Француској алијанси, усмерен ка местима сећања и актерима културне дипломатије у Битољу. Такође, значај који Битољ има у француској политици у Републици Северној Македонији, огледа се и у чињеници да француска има почасног конзула у Битољу – госпођу Калиопу Стилиновић.
Стогодишњица Великог рата утицала је да се Француска организује како би обележила сећање на догађаје и личности ове епохе, не само у границама своје државе већ и у другим државама. План званичних активности креиран је још 2012. године и обухватао је бројне комеморативне свечаности, нове музејске поставке и изложбе, обнављање споменика и подизање нових, као и конференције, штампање публикација и предавања. Упоредо, француска дипломатија је организовала и додатне активности при чему је догађаје Великог рата посматрала и као полазну тачку за анализу утицаја догађаја на историју читавог 20. века и актуелних односа. Када се посматра француско сећање на Велики рат, оно је дубоко повезано са димензијом евроинтеграција. У овом контексту Велики рат се не посматра више из перспективе побеђених и поражених, већ је акценат на жртвама, судбини „малог човека“, жена и деце у рату, као и на процесе помирења и сарадње након ратних догађаја. Приликом комеморативних свечаности на Француском војничком гробљу у Битољу, од 2017. године, као и приликом свечаног отварања конференција које су пратиле обележавање 11. новембра, увек су жртвама Великог рата пошту одавали заједно француски и немачки амбасадори. Први пут су се 2017. године организовале заједничке посете и полагање венаца прво на Српском војничком гробљу крај Битоља, потом на Француском војничком гробљу крај Битоља, као и на Немачком војничком гробљу крај Прилепа, на коме има сахрањених војника сила Антанте.
Битно је нагласити да када Французи посматрају наслеђе Великог рата на простору Балкана истражује се и проучавају активности француских трупа на Солунском фронту, који се у француској историографији најчшће назива La Front d’Orient. У време обележавања стогодишњице Великог рата, Француска је показала значајно интересовање за догађаје на простору линије Солунског фронта који је на територији данашње Северне Македоније. Ово је утицало да се чешће и упоредо са терминима Le Front d’Orient и Le Front de Salonique, користи и од раније постојећи термин Македонског фронта (ратишта) – Le Front de Macédoine. Уз сарадњу са локалном заједницом у Битољу и општини Новаци, као и финансијску подршку и сарадњу са Нормандијском агенцијом за мир, која баштини неговање сећања на догађаје оба светска рата, Француска је успела да мапира локације које сведоче о присуству и заједничкој борби француских и других савезничких трупа на овом простору. Ерик Алар, француски стручњак за војну историју Великог рата, заједно са групом локалних истраживача, ентузијаста, а наравно и историчара из Скопља, успео је да истражи и обележи места где су некада били ровови и ратници свих савезничких снага. Данас је ова линија фронта и део туристичке понуде, што је добар пример како је локална средина не само обновила сећање на важне историјске догађаје већ је обогатила и културно-историјску понуду. Иначе, Ерик Алар је допринео и афирмацији сећања на боравак француских трупа на простору данашње Северне Македоније и у Француској. На пример, 2019. године у просторијама Амбасаде тада БЈР Македоније у Паризу, Алар је заједно са Стефани Фокони Перишак, инспирисан књигом У Македонији испод плаве планине Le Front d’Orient 1917–1918, поделио утиске након свог истраживачког борвака и учешћа на конференцијама у Битољу и околини.
Упоредо са обнављањем локалитета и комеморативним свечаностима, Амбасада Републике Француске у Северној Македонији (раније БЈР Македнији) организовала је и сусрете научника из Француске и региона, а повремено и из других земаља. Ови сусрети су били организовани у форми (до сада) пет међународних научних конференција, са идејом сталног годишњег окупљања стручњака из области историје, уметности и културе, локалних историчара, уметника и учесника културно-образовног и научног живота, као и некадашњих дипломатских представника Француске у региону и/или актуелних чланова француског дипломатског кора и француских мисија на Балкану. Сви састанци се традиционално одржавају у Битољу, уз подршку локалне заједнице и актера културног и образовног живота. Теме конференција су повезане са наслеђем историје Великог рата (Le Front d’Orient, крај рата, жртве, сећања, уметничке интерпретације), као и са актуелним перцепцијама региона Западног Балкана, чије државе настоје да се придруже Европској Унији.
Прва међународна научна конференција је организована 2017. године уз подршку 14–18 Mission du Centenaire, институције која је основана 2012. године како би се припремило обележавање стоте годишњице Великог рата. Ова конференција је окупила историчаре из Француске, Немачке и региона, а теме су биле претежно историјске, док је финални део конференције посвећен разматрању последица Великог рата које су обликовале историју 20. века. У време конференције отворен је и Музеј на Француском војном гробљу крај Битоља, који је кроз ратне и животне приче неколико официра и војника приказао ратну драму свих војника на фронту. Историчари из Француске, Немачке, Румније, као и региона Западног Балкана, а организована је и заједничка посета линији Солунског фронта, чиме је Француска успешно обновила сећање на присуство француске војске на просторима Балкана у време Великог рата и омогућила успостављање трајног заједничког свећања. Касније, 2019. године приступило се организовању конференције, која је била посвећена Версајском миру, при чему се посебна пажња од стране историчара, али и правника, усмерила на последице које је Версајски мир имао на међуратну епоху у Европи. На међународној научној конференцији Histoire, Art, Mémoire et Réconciliation (Историја, Уметност, Сећање и Помирење) 2021. године фокус је био на култури сећања и актуелним питањима регионалне стабилности и евроинтеграција. Пратећи програм конференције обухватао је пројекцију филма о Арчибалду Рајсу и стручну посету линији Солунског фронта. Када се посматрају теме конференција, које се организују у сарадњи са Универзитетом Св. Климент Охридски и невладином организацијом АЛДА, Амбасада Републике Француске и Француски институт у Скопљу, јасно прате државну агенду политика сећања, евроинтеграција региона и актуелне тежње да француска држава буде свеоубухватније и снажније присутна у региону.
Континуирана брига о наслеђу Великог рата и местима сећања, присутна је у Француској одмах након што су утихнуле битке на фронту. Ово сећање је имало функцију и у наставку борбе против немачког експанзионизма у међуратном периоду, али је непосредно након Другог светског рата било потиснуто у други план. Ипак, од седамдесетих година 20. века у већини земаља на западу, а посебно Француској, враћа се свест о значају неговања сећања на ратне догађаје. Политике сећања и евроинтеграције су утицале на обликовање меморативних пракси и споменичких обележја, а упоредо је сећање на Велики рат постало не само идентитетско питање већ и инструмент француске културне дипломатије у иностранству. На примеру француског ангажовања да се очува, обнови и на нови начин посматрају места сећања на Велики рат у Северној Македонији можемо уочити добар пример како се велике државе односе према свом наслеђу и како га посматрају као средство културне и научне размене, развијања билатералних и мултилатералних односа, повод за дијалог и наравно проширење француског утицаја у међународним односима, у овом случају на региону Западног Балкана. Битољ и околина, француско војно гробље и новоосновани Музеј, као и маркирана места линије Солунског фронта, у време стогодишњице Великог рата постали су део кључних меморијалних и комеморативних пракси Француске ван државних граница. Мора се приметити и снажна европска компонента у обликовању нових политика сећања, која је јасно присутна у континуираном присуству француског и немачког амбасадора на догађајима приликом обележавања 11. новембра.
Остави коментар