MODA – UMETNOST I IGRA

MODA – UMETNOST I IGRA

Autor: dr Dunja Demirović

Moda već odavno nije samo predmet interesovanja avangardista dokoličara, ona je danas svetski fenomen i krupan faktor tražnje, pogotovo u jednoj velikoj poslovnoj aktivnosti kakva je modna industrija. Definisanje mode predstavlja bez sumnje veliki i težak izazov. Moda (od lat. modus – način, pravilo, ritam, vreme) je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja, u bilo koje vreme u istoriji. Stilovi se mogu menjati brzo i u današnjici se pod terminom moda označava poslednja verzija stila u nekoj oblasti. Modne promene u raznim oblastima mogu dovesti i do promene kulture u celosti.

Sudeći prema medijima kako elektronskim, tako i štampanim, savremena kultura je podređena kodovima mode u svim svojim aspektima. Moda se upliće svuda, ona nudi savete za sve – od boja i dezena, parfema i šminke,  boje očiju i obima struka, načina komuniciranja, do tipa hrane, restorana i destinacije za letovanje. Tačno znamo šta nam je činiti, od uređenja stana do uređenja duše. Originalnost, stalna promena i kratkotrajnost, zajednički su imenitelj savremene mode i medijske kulture (www.bgsvetionik.com).

Moda je zanimljiva zato što mnogo govori o društvu u kome živimo. S druge strane, ona je primenjena umetnost, i ako je posmatramo kao takvu ona je elitistička, namenjena malom broju onih koji je mogu priuštiti i čiji životni stil dozvoljava njenu upotrebu. Veruje se da je umetnost vezana za modu, a da na taj način i moda može da dodirne večnost. Takođe, moda je i igra, obmana i samoobmana. Moda otvara konstantno nova polja rasprava u okviru filozofskog i sociološkog diskursa – ma koliko bila na „površini“, moć manipulacije mode ostaje enigma. Kao što je enigma i put – modna pista po kojoj se kreću modni subjekti, koji nema krajnje odredište. U modnoj industriji modni subjekti na pisti predstavljaju idealnu sliku onih koji ih posmatraju (http://tkhforum.blogspot.com).

Zanimljivosti vezane za modu kroz istoriju

Antičke Grkinje su farbale kosu i belile lice, a Aleksandar Makedonski je brijao bradu pa su to, po ugledu na njega, činili i svi Grci. Rimljani su, prema predanju, bili vrlo sujetni, te su se i muškarci i žene šminkali i parfemisali, dok su, na drugoj strani sveta, divlji Vikinzi za pojas zadevali, između ostalog, i češalj. Ni u starom dobu nije bilo dovoljno samo se obući. Praktičnu funkciju odeće, kao najvažniju, pratila je i potreba za estetskim. I čuveni filozof Aristotel je, kako izgleda, „terao“ neku svoju modu … Prema izveštaju Diogena Laertija, autor „Metafizike“ i „Nikomahove etike“ je kao pripadnik ondašnjeg atinskog establišmenta bio predmet ogovaranja zbog svog ekstravagantnog načina života. Upadao je u oči svojim odelom, prstenjem i načinom na koji se šišao. Time je stari Aristotel bio neka vrsta pradendija, koji kao da je u Antici anticipirao pravila modnog buma XX veka, sadržana u formi i formulaciji – „šik i šok“. Ali istorija odevanja i ukrašavanja tela govori i o tome da je ono što su ljudi nosili, po pravilu bilo u vezi sa društvenim kontekstom.

Ranije se preko odeće moglo odrediti ko pripada kojoj klasi, a način odevanja bitno se razlikovao i po polu. Odevanje je u celini vekovima poštovalo hijerarhiju društvenih položaja. Snaga tradicije sprečavala je brkanje titula i uzurpaciju odevnih povlastica; naredbe protiv preteranog trošenja zabranjivale su prostim klasama da se oblače kao plemići, da nose iste tkanine, iste dopune odeći, isti nakit.

U Španiji, Francuskoj i Italiji donešeni su brojni zakoni čiji je cilj bio da se uspostavi odevna diferencijacija, kako bi svakog podsećao na mesto koje mu pripada u hijerarhiji društva. Sa pojavom mode u novom veku, kada se usled ekonomskih, privrednih, društvenih, čak i geografskih promena, život ubrzava, poruke koje odeća prenosi bivaju sve brojnije. Iz nekog razloga, koji ni do danas nije sasvim razjašnjen, postaje jako važno biti moderan, toliko da u XV veku u Francuskoj Karlo VII ozbiljno razmišlja da osnuje posebno ministarstvo za modu. Čak su i ljudi na samom početku XVIII veka listali modne magazine da bi videli najnovije trendove. Krojači van francuskog područja oslanjali su se na skice francuskih umetnika kada su preporučivali svojim klijentima odeću. Čuveni francuski kralj Luj XIV je rekao da je moda ogledalo, odnosno odraz. Sam Luj je bio poznat po svom stilu i ektravaganciji, a u njegovoj garderobi preovladavala je čipka i somot (Svensen, 2005).

Od same pojave, moda je izazvala kontradiktorna osećanja i reakcije. Od gotovo, mržnje i prezira, do nekritičkog prihvatanja i egzaltacije. Onore de Balzak je napisao raspravu o elegantnom životu, uključujući i veštinu stavljanja kravate u 18 lekcija. Imun na modu nije bio ni Bodler. On je napisao pohvalu šminkanju, Malarme samom sebi piše poslednju modu, Gonkur i Mopasan daju mondenskom romanu književni „legitimitet“. Prust je opisivao kicoška suparništva i bavio se psihološkim pobudama mode. Prema Abrahamu Molu, moda je dvosmislen termin, sa mnogobrojnim značenjima. Za Gistava le Bona „moda je moćni faktor rasprostranjivanja većine elemenata društvenog života, naših verovanja i naših mišljenja“. Nemački sociolog mode Rene Kuning smatra da se moda definiše kao umetnost ili istorija odela (nošnje). NJegovo mišljenje je da moda modeluje čitavo ljudsko telo, pa i držanje, hod, kretanje i izraz lica. Ovaj teoretičar tvrdi da su i pojmovi bolesti i zdravlja zavisni od mode. I bolesti mogu biti u modi. U vreme opšte snobovštine (oko 1830. godine) nijedan umetnik-snob nije izlazio iz kuće a da pri tom ne zauzme pozu karakterističnu za tuberkulozu. Nasuprot tome, u XX veku, navodi Kuning, moderno je kruto držanje i „drsko zdravlje“. Bledo lice i ruke, koje je bilo na ceni do kraja XIX veka, danas je zamenjeno tamnim, bronzanim tenom. To se, naime, smatra „modernim“ i vrlo je „in“.

Odevni predmeti su se koristili i kao političko oružje. U XIX veku u Engleskoj, zakonima se zabranjuje kupovina i nošenje odeće proizvedene u Francuskoj. Tokom dvadesetog veka, za vreme komunističkih revolucija,  uniforme su korišćene da bi se ukinule klase i rasne razlike (Lipovecki, 1992).

Moda i turizam

Moda je uz sport postala svetski fenomen broj jedan. Najveći kreatori određuju društvenu klimu, određuju način oblačenja, ali i ponašanje. Vrlo često kreatori i modne kuće preporučuju destinacije širom sveta kao mesta koja su „in“ i koja obavezno treba posetiti. Dok jedni samo preporučuju, drugi su se već aktivno uključili u oblast turizma, od predstavljanja svojih kolekcija na atraktivnim turističkim lokacijama, do toga da sami kreatori ili modne kuće poseduju čitave objekte koje koriste upravo u turističke svrhe.

Revije na turističkim lokacijama

Da Kineski zid može biti mnogo više od turističke atrakcije dokazala je ekskluzivna modna revija Silvije Venturini Fendi i Karla Lagerfelda, održana oktobra 2007. godine, koja je na tu slavnu lokaciju dovela pet stotina ljudi iz svih krajeva sveta. Revija je održana na Kineskom zidu kod Juanguana koji je jedan sat udaljen od Pekinga. Čak 88 modela odeveno u kreacije sa potpisom dvoje slavnih kreatora prošetalo je jedinstvenom modnom pistom. S podlogom evropske trans muzike, prikazan je šarolik miks krzna i svile s remenjem i Fendijevim potpisom u obliku duguljastih torbica. Dozvola za održavanje modne revije dobijena je šest nedelja pre početka revije, iako je bila planirana više od godinu dana, jer su mnoga službena tela morala dati odobrenje.

„Naporno smo radili čitavu godinu da bi završili kolekciju. Gde idemo posle? Možda na Mesec. Zašto da ne? Imam osećaj da smo uspeli u nečemu što je stvarno bio san.“ – izjavila je dizajnerka Silvija Fendi (http://novine.novilist.hr).

Slika 1. Revija na Kineskom zidu

Izvor: www.urbanbug.net

Nakon Lagerfeldove revije na Kineskom zidu, čuveni francuski kreator Pjer Kardin svoju novu reviju je takođe predstavio u Kini. U pustinji u blizini kineskog grada Dunhuang, francuski modni dizajner prikazao je svoju kolekciju za proleće/leto 2008. godine. Na rubu nekad ekonomski važnog puta svile, gotovo 30 godina nakon svoje prve kineske revije ikona svetske modne scene organizovao je spektakularnu reviju. Prikazano je 200 haljina. Mitski pustolov Marko Polo koji je došao u Kinu preko puta svile pre 700 godina, bio je inspiracija za brend Kardina. On je ovu reviju video kao mogućnost povezivanja Evropljana i Orijenta. Venecijanske maske, kineski zmajevi, ples i kung fu korišćeni su da povežu tri dela revije. Bez teške i komplikovane scene, modeli su se pojavljivali sa jednog kraja peščane dine, šetajući 280 metara dugom serpentinom kao delom puta svile (http://btmbeijing.com).

                                   Slike 2 . i 3. Kardinova revija u pustinji

                                                     Izvor: www.pierrecardin.com

Još jedan dokaz da moda ne poznaje granice! Naime, u centru Sidneja, septembra 2008. godine, organizovana je prva modna revija pod vodom i tako je najavljen 30-dnevni modni događaj. Devet najboljih modela zaronilo je u odeći u veliki akvarijum na trgu „Circular Quay“ dok su ih objektivi fotografa snimali spolja. U Seulu 2010. godine na morskom dnu akvarijuma smenjivale su se manekenke u tradicionalnoj južnokorejskoj nošnji „hanbok“ sa potpisom dizajnera Parka Sulnjeoa. Manekenke su nosile odeću živih boja, tradicionalnog izgleda, ali sa pečatom modernih krojeva (http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/451/Stil/755162/Podvodna+moda).

         Slika 4. Detalj sa revije u Australiji                     Slika 5. Detalj sa revije u Seulu

                    Izvor: www.aladin.info                                                  Izvor: http://www.blic.rs/

Putovanja vezana za modu

Vodeće mesto Francuske na evropskoj modnoj sceni datira iz 18. veka kada su umetnost, kultura, muzika i moda francuskog dvora u Versaju oponašane širom Evrope. Posetioci koji su dolazili u Pariz sa sobom su nazad nosili odeću koju su zatim kopirale njihove lokalne krojačice. Otmene gospođe naručivale su moderne lutke iz Pariza – lutke obučene po poslednjoj pariskoj modi da im služe kao modeli.

Kako su izgradnja železnice i razvoj parnih brodova olakšali putovanje Evropom, za bogate gospođe sve je više postajalo normalno da odlaze u Pariz gde su kupovale odeću i ostale modne dodatke. Verovalo se da su francuske krojačice najbolje u Evropi, dok je prava pariska odeća smatrana boljom od lokalnih imitacija. Čarls Frederik Vort (1826-1895) bio je prvi modni kreator koji je ostvario uticaj na međunarodnoj sceni. Čak su i pripadnici njujorškog društva prelazili Atlantski okean da bi naručivali odeću kod Vorta. Mogućnost putovanja mlaznim avionima povećalo je kosmopolitske pomodne krugove koji su se zabavljali i kupovali jednako zadovoljni bilo da su u NJujorku ili Parizu. Bogate dame nisu više osećale da su pariske haljine bezuslovno bolje od onih koje su sašivene negde drugo. Dok je i dalje vrhovni grad u svetu mode, Pariz više nije isključivi gospodar mode (www.davidbaileymbe.com).

Neki od kreatora uspeli su zahvaljujući svom talentu da se vinu među zvezde, pa čak i nakon smrti, njihova dela, mesta na kojima su rado boravili, domovi postaju atrakcija za turiste iz celog sveta. Upravo vrata doma pokojnog Versaćea, italijanskog modnog imperatora, otvorena su za javnost, a kuća se može razgledati za 50 dolara. Nakon što je od smrti Đanija Versaćea prošlo više od deset godina, vrata njegovog doma  u Majamiju otvorena su za javnost kao lokalna atrakcija za turiste. Trenutni vlasnik Peter Loftin napravio je od „Casa Casuarine“ privatni hotel sa pet zvezdica, a potom je osmislio i novi koncept. Uz zanimljivu arhitekturu i dizajnerske detalje može se videti isklesani kamen i detalji poput mozaika u renesansnom stilu, sobu koju je pokojni Đani dizajnirao specijalno za Madonu, te freske čiji su autori Alden Friman i sam Versaće. Noćenje u „Casa Casuarini“ košta od 1.200 do 3.995 dolara. Kuća je sagrađena 1930. godine, a Versaće ju je kupio 1992. godine za 2,9 miliona dolara. Italijanskog modnog imperatora na stepenicama ispred njegovog doma ubio je Andre Kunanan 1997. godine (www.javno.com).

Postoji veoma malo gradova koji imaju epitet centara globalne mode i u kojima je prestiž pojaviti se i predstaviti svoju novu kolekciju na modnim zbivanjima. Jedan od tih gradova je Milano, za koji važi da je prestonica mode. Saradnja profesionalaca iz oblasti mode i turizma u ovom gradu rezultirala je jednim jedinstvenim i interesantnim programom pod nazivom „Milansko modno iskustvo“.

„Ukoliko ste modni fan, volite italijansku modu, želite da vežbate italijanski jezik, saznate kako radi modni dizajn studio, zavirite na Milansku nedelju mode, dobijete savet od profesionalnih šminkera, postanete model bar na jedan dan, odmorite se u spa centru i još mnogo toga, ovo je idealna prilika za Vas“. Ovako ljubitelje mode pozivaju u Milano. Jedan od delova ovog programa je i „Milanska modna tura“. Ova nesvakidašnja tura obavlja se uz pratnju vodiča koji će predstaviti sve modne prodavnice, sa robom koja je u trendu, širom Milana. Tura je prilagođena potrebama, interesovanjima, godinama starosti, i onome šta turista traži, npr. odeću, obuću, torbe, kozmetiku, aksesoar, sportsku opremu, predmete za unutrašnju dekoraciju… Programi mogu trajati jedan dan, tri dana ili pak nedelju dana. Neki od programa su namenjeni uspešnim ženama, pasioniranim ljubiteljima mode ili pak studentima. Ovaj program je specijalizovan i stručan i obavlja se tokom trajanja nedelje mode (www.fashioncampus.it).

Za NJujork važi da je prestonica sveta kad je umetnost i šoping u pitanju. Grad privlači najbolje i najkreativnije umove iz svih krajeva. Ono što se prikazuje u muzejima, galerijama i drugim umetničkim centrima često služi kao inspiracija za modele na pistama, ali i obrnuto. Posetioci su u prilici da tokom četiri dana koliko traje tura, upoznaju najbolja „modna“ mesta u NJujorku. Tako na primer, tokom prvog dana posećuje se muzej na Modnom institutu tehnologije (otvoren 1967. godine sa preko 50.000 odevnih predmeta i aksesoara, a neki potiču iz 18. veka), galerija „Gagosian“ (ovde se mogu pogledati dela nekih od najpoznatijih umetnika kao što su Endi Vorhol, Sindi Šerman i drugi) i radnje „Commes Des Garcon“ (radnja futurističkog dizajna) i „Barneys Co-Op Chelsea“. Tokom ostalih dana posećuju se „Prada“, Kineska četvrt, Peta avenija, čuvena radnja „Bloomingdale’s“ i još mnogo toga (http://iloveny.com/Plan-Your-Trip/Itinerary/NYC-Art-and-Fashion-Must-Dos.aspx).

Kreatori i turizam

Sve je veći broj kreatora i modnih kuća koje su danas, direktno ili indirektno, uključeni u oblast turizma. I turizam kao i moda ne voli uniformisanost. Ovde će biti predstavljeno četiri kreatora, iako ih ima mnogo više, koja su na različite načine uključena u promociju turizma.

Sa „Core Values“ kampanjom, Luj Viton je proslavio 40 godina od osvajanja meseca, postavljajući pitanje ličnog putovanja svake osobe kako bi proslavili putovanje celog čovečanstva. U kampanji Luj Vitona našla su se tri astronauta čija su nas spektakularna putovanja odvela u prava otkrića: Buz Aldrin koji je tokom misija na „Apolu 11“ zajedno sa Nil Armstrongom 20. i 21. jula 1969. godine bio drugi čovek koji je kročio na Mesec, DŽim Lovel zapovednik „Apola 13“ iz 1970. godine koji je herojski vodio svoju posadu i Seli Rajd koja je 1983. godine bila prva žena Amerinkanka koja je letela u svemir kao član posade „Shuttle Challenger“. Zajedno sa reklamnom kampanjom, Luj Viton je pokrenuo i digitalnu kampanju – veb stranicu louisvuittonjourneys.com, na kojoj Buz Aldrin, DŽim Lovel i Seli Rajd prepričavaju svoja iskustva u svemiru i kako su ona promenila njihove živote.

                   Slike 6. i 7. Fotografija za kampanju „Luj Viton osvaja svemir“ i Luj Viton vodiči

                                                         Izvor: www.louisvuitton.com

Više od deset godina, Luj Viton deli svoju strast prema putovanjima i gradskom životu. Sa izuzetnim komentarima koji otkrivaju dušu grada i nekonvencionalnim stavovima o modi, dizajnu, umetnosti i gastronomiji, svaki vodič ističe najnovije trendove i nudi jedinstvene savete. Luj Viton gradski vodič vrlo uspešno kombinuje tradicionalne vrednosti sa novim aspektima, tradicionalne lokacije sa onim ekstravagantnim, poznato sa nepoznatim i neobičnim. Luksuzni i šarmantni hoteli, ekskluzivni restorani i lokalni bistroi, antikvarnice i savremeni dizajn studiji, muzeji i modne radnje, bitni i malo poznati spomenici… Jedna od specifičnosti ovih vodiča zbog kojih su vrlo popularni je vrlo lični ton sa kojim se prikazuje svaka odabrana destinacija. U desetom izdanju 30 poznatih ličnosti su ponudili svoje viđenje o gradu koji znaju i vole. Glumica Monika Beluči otkriva adrese svojih omiljenih mesta u Rimu. Operska pevačica Anđela Georgija prepričava svoje izlete po Bukureštu. Dekorater Simon Donan ne skriva oduševljenje njujorškim izlozima. U saradnji sa dizajnerom Rubenom Toledom urađena je kutija razglednica u koja sadrži 100 razglednica gradova poput Rima, Londona, Monaka, Istanbula, Sankt Peterburga, Makaa i drugih.

Ime Bulgari već odavno je sinonim za ideale vrhunskog dizajna, finu izradu i eksluzivni osećaj za stil. Svi ti kvaliteti sadržani su u jednom objektu, Bulgari hotelu, smeštenom u distriktu Brera u Milanu. Bulgari hotel ima idealnu poziciju u gradu. Nalazi se tik uz gradsku botaničku baštu, a u njegovoj blizini je čuveni kvadrat uličica najboljih za šoping, Via Montenapoleone i još čuveniji Duomo i Skala. Sadržaji ovog hotela su spa i fitnes centar, restoran i bar, sauna, otvorena terasa i salon, bašta, garaža, 1 Bulgari apartman, 8 apartmana, 49 soba. Pored ovog hotela Bulgari ima i resort na Baliju koji se nalazi u blizini Uluvatu visoravni, na južnom rtu Jimbaran poluostrva. Okružen je liticama koje dramatično padaju u Indijski okean, pa sama lokacija resorta pruža spektakularne prizore tokom izlaska i zalaska sunca. Resort ima privatni pristup uspinjačama koje vode na netaknute plaže koje se protežu u blizini. Na najvišoj tački Bulgari resorta nalazi se hram koji ima svoju duhovnu zajednicu koja sprovodi dnevne svečanosti koje imaju sličnosti sa hindu religijom. Ovaj resort poseduje i dva restorana. Bulgari poseduje i hotel sa svojim imenom u Londonu i nekoliko restorana u Tokiju i Osaki. U planu je otvaranje Bulgari hotela u Šangaju (www.bulgari.com).

„Just Cavalli Café“ otvorio je svestrani toskanski dizajner Roberto Kavali sredinom oktobra 2002. godine i od tada je omiljeno mesto mladih i članova visokog društva Milana koji vole modu i dobru hranu. Dizajn, priroda i uživanje u životu osnovni su motivi ovog slavnog kreatora koji su pretočeni u ovaj restoran. Unutrašnjost pokriva površinu od 250 kvadrata, a u njemu dominira pod od tikovine, mini reflektori i mesta sa fantastičnim pogledom, a celokupan enterijer se menja svakih šest meseci. Dok piju piće ili konzumiraju ukusna jela, gosti mogu videti neku od poznatih ličnosti iz sveta šoubiznisa ili fudbala (Valerija Maca, Megan Gale, Fernanda Lesa, Natašu Stefanenko, Fabia Galantea, Marka Macarinija…). Događaj „Bybloscar“ koji je održan u junu 2003. godine nominovao je ovaj restoran kao najbolji „ne – disko“ klub sa najviše stila i glamura. Roberto Kavali ima restorane u Dubaiju na tri nivoa, u NJu Delhiju, Bejrutu i Kuvajtu.

                     Slike 8. i 9. Enterijer Kavalijevog restorana u Milanu i Dubaiju

                                                                 Izvor: www.justcavallicafe.com

Franski kreator Pjer Kardin može da se pohvali sa mnogo toga. Revolucionarna kuća „Palais Bulles“ (kuća od mehurića) je vrhunac savremene arhitekture. Ova jedinstvena kuća se sastoji od niza „mehurića“ sa futurističkom postavkom  i ekstravagantnom i svečanom atmosferom. Kuća ima salon sa panoramskim pogledom, recepciju i 10 apartmana. Auditorijum od 500 sedišta okružuje 370 m² veliku scenu na otvorenom odakle se pruža pogled na Mediteran i zaliv grada Kana. Vrtovi, jezerca i bazeni su sastavni deo parka koji se prostire na površini od 8.500 m². „Palais Bulles“ je originalno i potpuno drugačije mesto za sve događaje, koktel žurke, konferencije i slično

                    Slike 10. i 11. Izgled „kuće od mehurića“ i velika scena sa pogledom na Kan

                                                    Izvor: www.peirrecardin.com

„Espace Pierre Cardin“ je zamišljen kao mesto na kojem će moći da se realizuju svi važniji događaji. Nalazi se u Parizu, i vrlo je prilagodljiv svakoj prilici koja je povezana sa umetnošću, socijalnim, kulturnim i ekonomskim aspektom života. Ovaj prostor je izuzetan  za održavanje izložbi, prezentacija, konferencija za štampu, festivale, kongrese, konvencije, prijeme, žurke, simpozijume, koktele, modne revije i drugo. U sklopu ovog objekta nalazi se pozorište sa 673 mesta, restoran površine 460 m², višenamenska sala površine 380 m², predavaonica i ogromna bašta sa šatorom.

„Sadašnjost, prošlost i budućnost“ je ime muzeja koji prikazuje veliku ljubav i strast Kardina prema dizajnu, nakitu i aksesoaru. NJegove kreacije su raspoređene na dva sprata gde posetioci mogu da sagledaju kreatorove vizionarske ideje  u modi od njegovih prvih projekata koje je radio za Diora tokom 40-ih godina XX veka, preko njegovih kreacija za „Godine Kosmosa“ u periodu od 1965. do 1975. godine, kao i kreacije koje je uradio do 2000. godine. Muzej ima izložbu brojnog futurističkog i iznenađujućeg aksesoara kao što su šeširi i kape, cipele, naočare za sunce, nakit, kaiševi i maske. U muzeju postoji mogućnost organizovanja posete za grupe uz pratnju čuvenog kustosa Renea Taponierija.

Moda i turizam na blogovima

Današnjih deset najboljih modnih blogera povezuje modu i turizam (sunce, more, peščane plaže, kratki obilazak gradova i opuštajući godišnji odmor). Iako se većina putovanja na blogovima odnosi na svetske modne centre (Pariz, Milano i NJujork), ovde možete čitati i o drugim destinacija koje mogu biti inspiracija za turiste. Pored ličnog doživljaja destinacije, blogeri u autentičnim modnim kombinacijama doprinose zanimljivijem predstavljanju destinacija. Među deset najboljih blogera modnog turizma ubrajaju se:

• The Cherry Blossom Girl – Putni časopisi i postovi koje piše Aliks su vrlo inspirativni za planiranje putovanja na destinacije kao što su Tenerife i Kenija;
• The Blonde Salad – Kjara je globtroter širom sveta. Jednog momenta je u Ugandi, drugog u Firenci;
• The Glamourai – Za blogerku Keli najlepši grad je Marakeš i zahvaljujući njenom foto dnevniku mnogi neće imati dilemu na koju sledeću destinaciju da otputuju;
• Fashion Toast – Još jedna blogerka koja putuje svetom predstavljajući destinacije poput Londona, Australije i Tokija;
• Fashion Squad – Pored mnogih destinacija koje blogerka Karolina predstavlja, posebno se ističu oni vezani za Italiju, tj. Siciliju i Sardiniju;
• Style Scrapbook – Ova blogerka živi u Amsterdamu, a posebno se ističu njeni postovi o Meksiku;
• Lovely Pepa – Aleksandra preporučuje romantičan vikend u Galiciji;
• Tuula – Na ovom blogu putovanja po Evropi predstavljaju Australijanka i Azijatkinja;
• Wish Wish Wish – Keri svojim blogovima čini da svaka destinacija bude „rajska“, a posebno voli da predstavlja destinacije za kratke odmore poput Las Vegasa. Takođe predstavlja zanimljiva putovanja poput obilaska studija Harija Potera u Engleskoj,
• Park&Cube – Blogerka Šajni na interesantan način predstavlja Diznilend u Parizu, ali i gradove poput Varšave.

Moda i turizam u knjigama

Savet modnih dizajnera Amerike (CFDA) izdao je knjigu pod nazivom „Američko modno putovanje – Dizajneri u pokretu“. Dizajneri predstavljaju svoje omiljene destinacije, hotele, restorane, prodavnice i druge izvore inspiracija. Čitaoci mogu steći uvid u „ultra šik“ svet putovanja dizajnera kroz lične anegdote, slike i suvenire. Popunjavajući originale putne upitnike, dizajneri prenose poruku da je moda način života. Dizajneri koji u ovoj knjizi prenose svoja iskustva sa putovanja su Dona Karan, Dejvid Mister, Keren Krejg, Sintija Rouvli, Vera Vang i drugi.

DŽil Fejrčajld, Geri Galager i DŽuli Krejk su 2006. godine napisali knjigu, odnosno šoping vodič za NJujork pod nazivom „Gde se obući“. Vodič nudi informacije o svim prodavnicama i tržim centrima u gradu pomažući turistima, ali i lokalnom stanovništvu da dožive grad na drugačiji način.

Hoteli za modne turiste

Sajt „Trivago“ koji vrši poređenje hotela sastavio je listu deset najboljih modnih hotela. Svaki odabrani hotel ocenjivali su putnici iz svih zemalja sveta i na osnovu toga je formirana ukupna ocena kvaliteta. Na listu su stavljeni samo oni hoteli čija ukupna ocena prelazi 80%.

U deset najboljih modnih hotela ubrajaju se:

• Park Hyatt Paris-Vendôme (Pariz, Francuska);
• St James’s Hotel and Club (London, Velika Britanija);
• The House Hotel Nişantaşı (Istanbul, Turska);
• Carlton Baglioni (Milano, Italija);
• Pan Pacific Singapore (Singapur);
• Rocco Forte Hotel de Rome (Berlin, Nemačka);
• L’Hotel Porto Bay (Sao Paolo, Brazil);
• Neri (Barselona, Španija);
• De Witte Lelie (Antverpen, Belgija) i
• Falkensteiner am Schottenfeld (Beč, Austrija).

Karakteristično za ove hotele je da se svi nalaze u blizini velikih šoping četvrti i najpopularnijih radnji, da su gostima na raspolaganju usluge „ličnog kupca“ (osobe koje daju savete šta i gde kupiti, imaju važne kontakte po celom gradu, a pojedini imaju diplomu modnog konsultanta) i usluge ulepšavanja za koje su zadužene osobe koje rade na nedeljama mode i na snimanjima modnih magazina. Pojedini hoteli modnim gostima nude i šoping pakete sa popustima od 10% na odabrane butike, bocu šampanjca ili ulaznicu za modni muzej.

Literatura i izvori podataka

1. Lipovecki, Ž., (1992), Carstvo prolaznog. Z. Stojanović, Sremski Karlovci.
2. Svensen, L., (2005), Filozofija mode. Geopoetika, Beograd.
3. www.bgsvetionik.com
4. http://btmbeijing.com
5. http://iloveny.com/Plan-Your-Trip/Itinerary/NYC-Art-and-Fashion-Must-Dos.aspx
6. http://novine.novilist.hr
7. http://tkhforum.blogspot.com
8. http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/451/Stil/755162/Podvodna+moda
9. www.davidbaileymbe.com
10. www.fashioncampus.it
11. www.javno.com

Naslovna fotografija preuzeta sa sajta:  http://www.michellebaron.com/fashion-illustration.html