МОДА – УМЕТНОСТ И ИГРА

24/07/2018

МОДА – УМЕТНОСТ И ИГРА

 

Аутор: др Дуња Демировић

 

Мода већ одавно није само предмет интересовања авангардиста доколичара, она је данас светски феномен и крупан фактор тражње, поготово у једној великој пословној активности каква је модна индустрија. Дефинисање моде представља без сумње велики и тежак изазов. Мода (од лат. modus – начин, правило, ритам, време) је термин који означава популарне стилове у разним сферама људских активности и размишљања, у било које време у историји. Стилови се могу мењати брзо и у данашњици се под термином мода означава последња верзија стила у некој области. Модне промене у разним областима могу довести и до промене културе у целости.

Судећи према медијима како електронским, тако и штампаним, савремена култура је подређена кодовима моде у свим својим аспектима. Мода се уплиће свуда, она нуди савете за све – од боја и дезена, парфема и шминке,  боје очију и обима струка, начина комуницирања, до типа хране, ресторана и дестинације за летовање. Тачно знамо шта нам је чинити, од уређења стана до уређења душе. Оригиналност, стална промена и краткотрајност, заједнички су именитељ савремене моде и медијске културе (www.bgsvetionik.com).

Мода је занимљива зато што много говори о друштву у коме живимо. С друге стране, она је примењена уметност, и ако је посматрамо као такву она је елитистичка, намењена малом броју оних који је могу приуштити и чији животни стил дозвољава њену употребу. Верује се да је уметност везана за моду, а да на тај начин и мода може да додирне вечност. Такође, мода је и игра, обмана и самообмана. Мода отвара константно нова поља расправа у оквиру филозофског и социолошког дискурса – ма колико била на „површини“, моћ манипулације моде остаје енигма. Као што је енигма и пут – модна писта по којој се крећу модни субјекти, који нема крајње одредиште. У модној индустрији модни субјекти на писти представљају идеалну слику оних који их посматрају (http://tkhforum.blogspot.com).

 

Занимљивости везане за моду кроз историју

 

Античке Гркиње су фарбале косу и белиле лице, а Александар Македонски је бријао браду па су то, по угледу на њега, чинили и сви Грци. Римљани су, према предању, били врло сујетни, те су се и мушкарци и жене шминкали и парфемисали, док су, на другој страни света, дивљи Викинзи за појас задевали, између осталог, и чешаљ. Ни у старом добу није било довољно само се обући. Практичну функцију одеће, као најважнију, пратила је и потреба за естетским. И чувени филозоф Аристотел је, како изгледа, „терао“ неку своју моду … Према извештају Диогена Лаертија, аутор „Метафизике“ и „Никомахове етике“ је као припадник ондашњег атинског естаблишмента био предмет оговарања због свог екстравагантног начина живота. Упадао је у очи својим оделом, прстењем и начином на који се шишао. Тиме је стари Аристотел био нека врста прадендија, који као да је у Антици антиципирао правила модног бума XX века, садржана у форми и формулацији – “шик и шок”. Али историја одевања и украшавања тела говори и о томе да је оно што су људи носили, по правилу било у вези са друштвеним контекстом.

Раније се преко одеће могло одредити ко припада којој класи, а начин одевања битно се разликовао и по полу. Одевање је у целини вековима поштовало хијерархију друштвених положаја. Снага традиције спречавала је бркање титула и узурпацију одевних повластица; наредбе против претераног трошења забрањивале су простим класама да се облаче као племићи, да носе исте тканине, исте допуне одећи, исти накит.

У Шпанији, Француској и Италији донешени су бројни закони чији је циљ био да се успостави одевна диференцијација, како би сваког подсећао на место које му припада у хијерархији друштва. Са појавом моде у новом веку, када се услед економских, привредних, друштвених, чак и географских промена, живот убрзава, поруке које одећа преноси бивају све бројније. Из неког разлога, који ни до данас није сасвим разјашњен, постаје јако важно бити модеран, толико да у XV веку у Француској Карло VII озбиљно размишља да оснује посебно министарство за моду. Чак су и људи на самом почетку XVIII века листали модне магазине да би видели најновије трендове. Кројачи ван француског подручја ослањали су се на скице француских уметника када су препоручивали својим клијентима одећу. Чувени француски краљ Луј XIV је рекао да је мода огледало, односно одраз. Сам Луј је био познат по свом стилу и ектраваганцији, а у његовој гардероби преовладавала је чипка и сомот (Свенсен, 2005).

Од саме појаве, мода је изазвала контрадикторна осећања и реакције. Од готово, мржње и презира, до некритичког прихватања и егзалтације. Оноре де Балзак је написао расправу о елегантном животу, укључујући и вештину стављања кравате у 18 лекција. Имун на моду није био ни Бодлер. Он је написао похвалу шминкању, Маларме самом себи пише последњу моду, Гонкур и Мопасан дају монденском роману књижевни „легитимитет“. Пруст је описивао кицошка супарништва и бавио се психолошким побудама моде. Према Абрахаму Молу, мода је двосмислен термин, са многобројним значењима. За Гистава ле Бона „мода је моћни фактор распрострањивања већине елемената друштвеног живота, наших веровања и наших мишљења“. Немачки социолог моде Рене Кунинг сматра да се мода дефинише као уметност или историја одела (ношње). Његово мишљење је да мода моделује читаво људско тело, па и држање, ход, кретање и израз лица. Овај теоретичар тврди да су и појмови болести и здравља зависни од моде. И болести могу бити у моди. У време опште снобовштине (око 1830. године) ниједан уметник-сноб није излазио из куће а да при том не заузме позу карактеристичну за туберкулозу. Насупрот томе, у XX веку, наводи Кунинг, модерно је круто држање и „дрско здравље“. Бледо лице и руке, које је било на цени до краја XIX века, данас је замењено тамним, бронзаним теном. То се, наиме, сматра „модерним“ и врло је „ин“.

Одевни предмети су се користили и као политичко оружје. У XIX веку у Енглеској, законима се забрањује куповина и ношење одеће произведене у Француској. Током двадесетог века, за време комунистичких револуција,  униформе су коришћене да би се укинуле класе и расне разлике (Липовецки, 1992).

 

Мода и туризам

 

Мода је уз спорт постала светски феномен број један. Највећи креатори одређују друштвену климу, одређују начин облачења, али и понашање. Врло често креатори и модне куће препоручују дестинације широм света као места која су „ин“ и која обавезно треба посетити. Док једни само препоручују, други су се већ активно укључили у област туризма, од представљања својих колекција на атрактивним туристичким локацијама, до тога да сами креатори или модне куће поседују читаве објекте које користе управо у туристичке сврхе.

 

Ревије на туристичким локацијама

Да Кинески зид може бити много више од туристичке атракције доказала је ексклузивна модна ревија Силвије Вентурини Фенди и Карла Лагерфелда, одржана октобра 2007. године, која је на ту славну локацију довела пет стотина људи из свих крајева света. Ревија је одржана на Кинеском зиду код Јуангуана који је један сат удаљен од Пекинга. Чак 88 модела одевено у креације са потписом двоје славних креатора прошетало је јединственом модном пистом. С подлогом европске транс музике, приказан је шаролик микс крзна и свиле с ремењем и Фендијевим потписом у облику дугуљастих торбица. Дозвола за одржавање модне ревије добијена је шест недеља пре почетка ревије, иако је била планирана више од годину дана, јер су многа службена тела морала дати одобрење.

“Напорно смо радили читаву годину да би завршили колекцију. Где идемо после? Можда на Месец. Зашто да не? Имам осећај да смо успели у нечему што је стварно био сан.” – изјавила је дизајнерка Силвиjа Фенди (http://novine.novilist.hr).

 

Слика 1. Ревија на Кинеском зиду

Извор: www.urbanbug.net

 

Након Лагерфелдове ревије на Кинеском зиду, чувени француски креатор Пјер Кардин своју нову ревију је такође представио у Кини. У пустињи у близини кинеског града Дунхуанг, француски модни дизајнер приказао је своју колекцију за пролеће/лето 2008. године. На рубу некад економски важног пута свиле, готово 30 година након своје прве кинеске ревије икона светске модне сцене организовао је спектакуларну ревију. Приказано је 200 хаљина. Митски пустолов Марко Поло који је дошао у Кину преко пута свиле пре 700 година, био је инспирација за бренд Кардина. Он је ову ревију видео као могућност повезивања Европљана и Оријента. Венецијанске маске, кинески змајеви, плес и кунг фу коришћени су да повежу три дела ревије. Без тешке и компликоване сцене, модели су се појављивали са једног краја пешчане дине, шетајући 280 метара дугом серпентином као делом пута свиле (http://btmbeijing.com).

                                   Слике 2 . и 3. Кардинова ревија у пустињи

                                                     Извор: www.pierrecardin.com

Још један доказ да мода не познаје границе! Наиме, у центру Сиднеја, септембра 2008. године, организована је прва модна ревија под водом и тако је најављен 30-дневни модни догађај. Девет најбољих модела заронило је у одећи у велики акваријум на тргу “Circular Quay” док су их објективи фотографа снимали споља. У Сеулу 2010. године на морском дну акваријума смењивале су се манекенке у традиционалној јужнокорејској ношњи „ханбок“ са потписом дизајнера Парка Сулњеоа. Манекенке су носиле одећу живих боја, традиционалног изгледа, али са печатом модерних кројева (http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/451/Stil/755162/Podvodna+moda).

         Слика 4. Детаљ са ревије у Аустралији                     Слика 5. Детаљ са ревије у Сеулу

                    Извор: www.aladin.info                                                  Извор: http://www.blic.rs/

 

Путовања везана за моду

 

Водеће место Француске на европској модној сцени датира из 18. века када су уметност, култура, музика и мода француског двора у Версају опонашане широм Европе. Посетиоци који су долазили у Париз са собом су назад носили одећу коју су затим копирале њихове локалне кројачице. Отмене госпође наручивале су модерне лутке из Париза – лутке обучене по последњој париској моди да им служе као модели.

Како су изградња железнице и развој парних бродова олакшали путовање Европом, за богате госпође све је више постајало нормално да одлазе у Париз где су куповале одећу и остале модне додатке. Веровало се да су француске кројачице најбоље у Европи, док је права париска одећа сматрана бољом од локалних имитација. Чарлс Фредерик Ворт (1826-1895) био је први модни креатор који је остварио утицај на међународној сцени. Чак су и припадници њујоршког друштва прелазили Атлантски океан да би наручивали одећу код Ворта. Могућност путовања млазним авионима повећало је космополитске помодне кругове који су се забављали и куповали једнако задовољни било да су у Њујорку или Паризу. Богате даме нису више осећале да су париске хаљине безусловно боље од оних које су сашивене негде друго. Док је и даље врховни град у свету моде, Париз више није искључиви господар моде (www.davidbaileymbe.com).

Неки од креатора успели су захваљујући свом таленту да се вину међу звезде, па чак и након смрти, њихова дела, места на којима су радо боравили, домови постају атракција за туристе из целог света. Управо врата дома покојног Версаћеа, италијанског модног императора, отворена су за јавност, а кућа се може разгледати за 50 долара. Након што је од смрти Ђанија Версаћеа прошло више од десет година, врата његовог дома  у Мајамију отворена су за јавност као локална атракција за туристе. Тренутни власник Петер Лофтин направио је од “Cаsа Cаsuarine” приватни хотел са пет звездица, а потом је осмислио и нови концепт. Уз занимљиву архитектуру и дизајнерске детаље може се видети исклесани камен и детаљи попут мозаика у ренесансном стилу, собу коју је покојни Ђани дизајнирао специјално за Мадону, те фреске чији су аутори Алден Фриман и сам Версаће. Ноћење у “Casa Casuarini” кошта од 1.200 до 3.995 долара. Кућа је саграђена 1930. године, а Версаће ју је купио 1992. године за 2,9 милиона долара. Италијанског модног императора на степеницама испред његовог дома убио је Aндре Кунанан 1997. године (www.javno.com).

Постоји веома мало градова који имају епитет центара глобалне моде и у којима је престиж појавити се и представити своју нову колекцију на модним збивањима. Један од тих градова је Милано, за који важи да је престоница моде. Сарадња професионалаца из области моде и туризма у овом граду резултирала је једним јединственим и интересантним програмом под називом “Миланско модно искуство”.

“Уколико сте модни фан, волите италијанску моду, желите да вежбате италијански језик, сазнате како ради модни дизајн студио, завирите на Миланску недељу моде, добијете савет од професионалних шминкера, постанете модел бар на један дан, одморите се у спа центру и још много тога, ово је идеална прилика за Вас”. Овако љубитеље моде позивају у Милано. Један од делова овог програма је и “Миланска модна тура”. Ова несвакидашња тура обавља се уз пратњу водича који ће представити све модне продавнице, са робом која је у тренду, широм Милана. Тура је прилагођена потребама, интересовањима, годинама старости, и ономе шта туриста тражи, нпр. одећу, обућу, торбе, козметику, аксесоар, спортску опрему, предмете за унутрашњу декорацију… Програми могу трајати један дан, три дана или пак недељу дана. Неки од програма су намењени успешним женама, пасионираним љубитељима моде или пак студентима. Овај програм је специјализован и стручан и обавља се током трајања недеље моде (www.fashioncampus.it).

За Њујорк важи да је престоница света кад је уметност и шопинг у питању. Град привлачи најбоље и најкреативније умове из свих крајева. Оно што се приказује у музејима, галеријама и другим уметничким центрима често служи као инспирација за моделе на пистама, али и обрнуто. Посетиоци су у прилици да током четири дана колико траје тура, упознају најбоља „модна“ места у Њујорку. Тако на пример, током првог дана посећује се музеј на Модном институту технологије (отворен 1967. године са преко 50.000 одевних предмета и аксесоара, а неки потичу из 18. века), галерија „Gagosian“ (овде се могу погледати дела неких од најпознатијих уметника као што су Енди Ворхол, Синди Шерман и други) и радње „Commes Des Garcon(радња футуристичког дизајна) и „Barneys Co-Op Chelsea“. Током осталих дана посећују се „Прада“, Кинеска четврт, Пета авенија, чувена радња „Bloomingdale’s“ и још много тога (http://iloveny.com/Plan-Your-Trip/Itinerary/NYC-Art-and-Fashion-Must-Dos.aspx).

Креатори и туризам

Све је већи број креатора и модних кућа које су данас, директно или индиректно, укључени у област туризма. И туризам као и мода не воли униформисаност. Овде ће бити представљено четири креатора, иако их има много више, која су на различите начине укључена у промоцију туризма.

Са “Core Values” кампањом, Луј Витон је прославио 40 година од освајања месеца, постављајући питање личног путовања сваке особе како би прославили путовање целог човечанства. У кампањи Луј Витона нашла су се три астронаута чија су нас спектакуларна путовања одвела у права открића: Буз Алдрин који је током мисија на „Аполу 11“ заједно са Нил Армстронгом 20. и 21. јула 1969. године био други човек који је крочио на Месец, Џим Ловел заповедник „Апола 13“ из 1970. године који је херојски водио своју посаду и Сели Рајд која је 1983. године била прва жена Америнканка која је летела у свемир као члан посаде “Shuttle Challenger”. Заједно са рекламном кампањом, Луј Витон је покренуо и дигиталну кампању – веб страницу louisvuittonjourneys.com, на којој Буз Алдрин, Џим Ловел и Сели Рајд препричавају своја искуства у свемиру и како су она променила њихове животе.

                   Слике 6. и 7. Фотографија за кампању „Луј Витон осваја свемир“ и Луј Витон водичи

                                                         Извор: www.louisvuitton.com

Више од десет година, Луј Витон дели своју страст према путовањима и градском животу. Са изузетним коментарима који откривају душу града и неконвенционалним ставовима о моди, дизајну, уметности и гастрономији, сваки водич истиче најновије трендове и нуди јединствене савете. Луј Витон градски водич врло успешно комбинује традиционалне вредности са новим аспектима, традиционалне локације са оним екстравагантним, познато са непознатим и необичним. Луксузни и шармантни хотели, ексклузивни ресторани и локални бистрои, антикварнице и савремени дизајн студији, музеји и модне радње, битни и мало познати споменици… Једна од специфичности ових водича због којих су врло популарни је врло лични тон са којим се приказује свака одабрана дестинација. У десетом издању 30 познатих личности су понудили своје виђење о граду који знају и воле. Глумица Моника Белучи открива адресе својих омиљених места у Риму. Оперска певачица Анђела Георгија препричава своје излете по Букурешту. Декоратер Симон Донан не скрива одушевљење њујоршким излозима. У сарадњи са дизајнером Рубеном Толедом урађена је кутија разгледница у која садржи 100 разгледница градова попут Рима, Лондона, Монака, Истанбула, Санкт Петербурга, Макаа и других.

Име Булгари већ одавно је синоним за идеале врхунског дизајна, фину израду и екслузивни осећај за стил. Сви ти квалитети садржани су у једном објекту, Булгари хотелу, смештеном у дистрикту Брера у Милану. Булгари хотел има идеалну позицију у граду. Налази се тик уз градску ботаничку башту, а у његовој близини је чувени квадрат уличица најбољих за шопинг, Виа Монтенаполеоне и још чувенији Дуомо и Скала. Садржаји овог хотела су спа и фитнес центар, ресторан и бар, сауна, отворена тераса и салон, башта, гаража, 1 Булгари апартман, 8 апартмана, 49 соба. Поред овог хотела Булгари има и ресорт на Балију који се налази у близини Улувату висоравни, на јужном рту Јимбаран полуострва. Окружен је литицама које драматично падају у Индијски океан, па сама локација ресорта пружа спектакуларне призоре током изласка и заласка сунца. Ресорт има приватни приступ успињачама које воде на нетакнуте плаже које се протежу у близини. На највишој тачки Булгари ресорта налази се храм који има своју духовну заједницу која спроводи дневне свечаности које имају сличности са хинду религијом. Овај ресорт поседује и два ресторана. Булгари поседује и хотел са својим именом у Лондону и неколико ресторана у Токију и Осаки. У плану је отварање Булгари хотела у Шангају (www.bulgari.com).

„Just Cavalli Café“ отворио је свестрани тоскански дизајнер Роберто Кавали средином октобра 2002. године и од тада је омиљено место младих и чланова високог друштва Милана који воле моду и добру храну. Дизајн, природа и уживање у животу основни су мотиви овог славног креатора који су преточени у овај ресторан. Унутрашњост покрива површину од 250 квадрата, а у њему доминира под од тиковине, мини рефлектори и места са фантастичним погледом, а целокупан ентеријер се мења сваких шест месеци. Док пију пиће или конзумирају укусна јела, гости могу видети неку од познатих личности из света шоубизниса или фудбала (Валерија Маца, Меган Гале, Фернанда Леса, Наташу Стефаненко, Фабиа Галантеа, Марка Мацаринија…). Догађај „Bybloscar“ који је одржан у јуну 2003. године номиновао је овај ресторан као најбољи „не – диско“ клуб са највише стила и гламура. Роберто Кавали има ресторане у Дубаију на три нивоа, у Њу Делхију, Бејруту и Кувајту.

                     Слике 8. и 9. Ентеријер Кавалијевог ресторана у Милану и Дубаију

                                                                 Извор: www.justcavallicafe.com

Франски креатор Пјер Кардин може да се похвали са много тога. Револуционарна кућа “Palais Bulles” (кућа од мехурића) је врхунац савремене архитектуре. Ова јединствена кућа се састоји од низа „мехурића“ са футуристичком поставком  и екстравагантном и свечаном атмосфером. Кућа има салон са панорамским погледом, рецепцију и 10 апартмана. Аудиторијум од 500 седишта окружује 370 m2 велику сцену на отвореном одакле се пружа поглед на Медитеран и залив града Кана. Вртови, језерца и базени су саставни део парка који се простире на површини од 8.500 m2. “Palais Bulles” је оригинално и потпуно другачије место за све догађаје, коктел журке, конференције и слично

                    Слике 10. и 11. Изглед „куће од мехурића“ и велика сцена са погледом на Кан

                                                    Извор: www.peirrecardin.com

„Espace Pierre Cardin“ је замишљен као место на којем ће моћи да се реализују сви важнији догађаји. Налази се у Паризу, и врло је прилагодљив свакој прилици која је повезана са уметношћу, социјалним, културним и економским аспектом живота. Овај простор је изузетан  за одржавање изложби, презентација, конференција за штампу, фестивале, конгресе, конвенције, пријеме, журке, симпозијуме, коктеле, модне ревије и друго. У склопу овог објекта налази се позориште са 673 места, ресторан површине 460 m2, вишенаменска сала површине 380 m2, предаваоница и огромна башта са шатором.

„Садашњост, прошлост и будућност” је име музеја који приказује велику љубав и страст Кардина према дизајну, накиту и аксесоару. Његове креације су распоређене на два спрата где посетиоци могу да сагледају креаторове визионарске идеје  у моди од његових првих пројеката које је радио за Диора током 40-их година XX века, преко његових креација за “Године Космоса” у периоду од 1965. до 1975. године, као и креације које је урадио до 2000. године. Музеј има изложбу бројног футуристичког и изненађујућег аксесоара као што су шешири и капе, ципеле, наочаре за сунце, накит, каишеви и маске. У музеју постоји могућност организовања посете за групе уз пратњу чувеног кустоса Ренеа Тапониерија.

Мода и туризам на блоговима

Данашњих десет најбољих модних блогера повезује моду и туризам (сунце, море, пешчане плаже, кратки обилазак градова и опуштајући годишњи одмор). Иако се већина путовања на блоговима односи на светске модне центре (Париз, Милано и Њујорк), овде можете читати и о другим дестинација које могу бити инспирација за туристе. Поред личног доживљаја дестинације, блогери у аутентичним модним комбинацијама доприносе занимљивијем представљању дестинација. Међу десет најбољих блогера модног туризма убрајају се:

  • The Cherry Blossom Girl – Путни часописи и постови које пише Аликс су врло инспиративни за планирање путовања на дестинације као што су Тенерифе и Кенија;
  • The Blonde Salad – Кјара је глобтротер широм света. Једног момента је у Уганди, другог у Фиренци;
  • The Glamourai – За блогерку Кели најлепши град је Маракеш и захваљујући њеном фото дневнику многи неће имати дилему на коју следећу дестинацију да отпутују;
  • Fashion Toast – Још једна блогерка која путује светом представљајући дестинације попут Лондона, Аустралије и Токија;
  • Fashion Squad – Поред многих дестинација које блогерка Каролина представља, посебно се истичу они везани за Италију, тј. Сицилију и Сардинију;
  • Style Scrapbook – Ова блогерка живи у Амстердаму, а посебно се истичу њени постови о Мексику;
  • Lovely Pepa – Александра препоручује романтичан викенд у Галицији;
  • Tuula – На овом блогу путовања по Европи представљају Аустралијанка и Азијаткиња;
  • Wish Wish Wish – Кери својим блоговима чини да свака дестинација буде „рајска“, а посебно воли да представља дестинације за кратке одморе попут Лас Вегаса. Такође представља занимљива путовања попут обиласка студија Харија Потера у Енглеској,
  • Park&Cube – Блогерка Шајни на интересантан начин представља Дизниленд у Паризу, али и градове попут Варшаве.

 

Мода и туризам у књигама

 

Савет модних дизајнера Америке (ЦФДА) издао је књигу под називом „Америчко модно путовање – Дизајнери у покрету“. Дизајнери представљају своје омиљене дестинације, хотеле, ресторане, продавнице и друге изворе инспирација. Читаоци могу стећи увид у „ултра шик“ свет путовања дизајнера кроз личне анегдоте, слике и сувенире. Попуњавајући оригинале путне упитнике, дизајнери преносе поруку да је мода начин живота. Дизајнери који у овој књизи преносе своја искуства са путовања су Дона Каран, Дејвид Мистер, Керен Крејг, Синтија Роувли, Вера Ванг и други.

Џил Фејрчајлд, Гери Галагер и Џули Крејк су 2006. године написали књигу, односно шопинг водич за Њујорк под називом „Где се обући“. Водич нуди информације о свим продавницама и тржим центрима у граду помажући туристима, али и локалном становништву да доживе град на другачији начин.

Хотели за модне туристе

 

Сајт „Trivago“ који врши поређење хотела саставио је листу десет најбољих модних хотела. Сваки одабрани хотел оцењивали су путници из свих земаља света и на основу тога је формирана укупна оцена квалитета. На листу су стављени само они хотели чија укупна оцена прелази 80%.

У десет најбољих модних хотела убрајају се:

  • Park Hyatt Paris-Vendôme (Париз, Француска);
  • St James’s Hotel and Club (Лондон, Велика Британија);
  • The House Hotel Nişantaşı (Истанбул, Турска);
  • Carlton Baglioni (Милано, Италија);
  • Pan Pacific Singapore (Сингапур);
  • Rocco Forte Hotel de Rome (Берлин, Немачка);
  • L’Hotel Porto Bay (Сао Паоло, Бразил);
  • Neri (Барселона, Шпанија);
  • De Witte Lelie (Антверпен, Белгија) и
  • Falkensteiner am Schottenfeld (Беч, Аустрија).

Карактеристично за ове хотеле је да се сви налазе у близини великих шопинг четврти и најпопуларнијих радњи, да су гостима на располагању услуге „личног купца“ (особе које дају савете шта и где купити, имају важне контакте по целом граду, а поједини имају диплому модног консултанта) и услуге улепшавања за које су задужене особе које раде на недељама моде и на снимањима модних магазина. Поједини хотели модним гостима нуде и шопинг пакете са попустима од 10% на одабране бутике, боцу шампањца или улазницу за модни музеј.

Литература и извори података

  1. Липовецки, Ж., (1992), Царство пролазног. З. Стојановић, Сремски Карловци.
  2. Свенсен, Л., (2005), Филозофија моде. Геопоетика, Београд.
  3. www.bgsvetionik.com
  4. http://btmbeijing.com
  5. http://iloveny.com/Plan-Your-Trip/Itinerary/NYC-Art-and-Fashion-Must-Dos.aspx
  6. http://novine.novilist.hr
  7. http://tkhforum.blogspot.com
  8. http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/451/Stil/755162/Podvodna+moda
  9. www.davidbaileymbe.com
  10. www.fashioncampus.it
  11. www.javno.com

Насловна фотографија преузета са сајта:  http://www.michellebaron.com/fashion-illustration.html

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања