MILUTIN MILANKOVIĆ KROZ VASIONU I VEKOVE

24/09/2018

MILUTIN MILANKOVIĆ KROZ VASIONU I VEKOVE

 

Autor: Jovanka Simić, novinar

       NEDAVNA vest da će najviše priznanje iz oblasti nauke u Vojvodini ubuduće nositi ime Milutina Milankovića (Dalj, 1879 – Beograd, 1958) naišla je na odobravanje javnosti, ali i na podsećanje da je ovaj izuzetni naučnik, matematičar, geofizičar i naš prvi doktor tehničkih nauka (doktorirao u 25. godini, 12. decembra 1904. u Beču), jedan od onih velikih Srba koji su lakše „osvojili“ svet nego Srbiju.

     Uz Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, Milanković je najveće ime srpske nauke. Objavio je više od 150 radova i knjiga, uključujući i one koji imaju za cilj popularizaciju nauke: „Kroz vasionu i vekove“ (o razvoju astronomije), „Kroz carstvo nauka“ (od Pitagore do Darvina), „Slike iz života velikih naučnika“, „Istorija astronomske nauke od njenih prvih početaka do 1727. godine“. Mnoga od ovih dela prevedena su na desetine svetskih jezika.

      Reč je o naučniku svetskog ugleda,  tvorcu najsavršenijeg kalendara, osnivaču katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsedniku katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu, potpredsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti…

       Po Milankoviću, čije teorije su postavile temelj moderne klimatologije, ime je dobio jedan krater na Marsu, a drugi, na Mesecu, takođe nosi njegovo ime po odluci Međunarodne astronomske unije. Jedna mala planeta koju je 1936. godine otkrio astronom Petar Đurković nazvana je „1605 Milankovitch“. NASA ga je uvrstila među 15 najznačajnijih naučnika sveta. Jedan je od najcitiranijih naučnika svih vremena, a ime mu se pominje na više od pola miliona internet stranica.

     Već svojim prvim naučnim radovima pomerao je granice tadašnje nauke. U svom prvom delu, objavljenom na francuskom jeziku, „Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom“, izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje.

      Objašnjavajući uticaj astronomskih faktora na klimu u toku geološke prošlosti Zemlje, Milanković je precizno objasnio pojavu i nestanak ledenih doba u proteklih 600.000 godina. Dokazao je da su promene nagiba ose rotacije i putanja Zemlje oko Sunca presudni za promenu klime u geološkoj prošlosti.

    Tajnu ledenih doba mnogi su, pre našeg naučnika, pokušavali da reše, ali njihova greška je bila u tome što su problem tražili na Zemlji, a Milanković je primenio svoju naučnu interdisciplinarnost i sagledao problem mnogo šire, uzimajući u obzir astronomiju i ostale nauke. Time je postao jedan od vodećih svetskih naučnika.

      Svoj sveukupni rad na matematičkoj teoriji klime predstavio je u knjizi „Kanon osunčavanja“, objavljenoj 1941. godine. Ta knjiga je samo pukom srećom sačuvana, jer nekoliko dana pošto je 29. marta 1941. godine predata Srpskoj akademiji nauka, počelo je bombardovanje Beograda.

     Upravo Milankovićev „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ smatra se i najznačajnijim delom srpske nauke u dvadesetom veku. Ovom studijom, danas poznatom pod nazivom „Milankovićevi ciklusi“, proračunao je količine osunčavanja i srednje godišnje temperature Marsove površine i donjeg sloja njegove atmosfere.

     Bilo je to pre stotinak godina kada se čovečanstvo frenetično bavilo (ne)postojanjem „malih zelenih“ na Marsu. Svojim proračunima Milanković je ta nagađanja demantovao proračunom  da je prosečna temperatura na toj planeti iznosila 52 stepena Celzijusova ispod nule što je automatski značilo da život, nalik onom na Zemlji, nije mogao postojati pod tim uslovima na Marsu.

    Teza koju je Milanković izračunao pomoću grafitne olovke i papira, nekoliko decenija docnije potvrdile su savremene tehnologije: izmereno je  da  prosečna temperatura na Marsu zaista iznosi minus 50 stepeni!

     Pored mnogih otkrića, Milanković je napravio i najprecizniji kalendar koji je ljudski um mogao osmisliti. Njegova reforma kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjena.

       Kada su nemačke okupacione vlasti 1941. godine tražile od profesora Beogradskog univerziteta da podrže okupaciju zemlje, akademik Milutin Milanković je odbio. U posleratnim godinama, međutim, Sud časti Beogradskog univerziteta, ocenio ga je kao odličnog stručnjaka i naučnika, ali je uz opasku da je „vrlo star“, pa o „njegovom ličnom razvoju nema ni govora“. Zaključeno je i da je dobar pedagog, ali da „predavanja jedva otaljava“.

        U izveštaju od 1. jula 1950. napisano je da „Marksizam-lenjinizam uopšte ne poznaje, niti pokazuje ikakav interes za tu „nauku“. Štaviše, navedeno je i ovo: “Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik“.

      U svom predavanju o „Istraživanju hronologije ledenih doba“, održanom juna 1955. godine u Beču, na poziv predsednika Austrijske akademije nauka i rektora bečkog univerziteta, Milanković je  istakao kako, obuzet rešavanjem svog kosmičkog problema, povučen u hram nauke, nije ni osetio velike svetske događaje, dva svetska i dva balkanska rata, koji su prohujali pored njega, putnika kroz vasionu i vekove.

    “Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i posmatram zvezdano nebo. Opazim li Mesec, ja se popnem do njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo. Pojavi li se koja planeta, ja odletim do nje da bih rezultate svojih matematičkih ispitivanja o klimi planeta kontrolisao na licu mesta.” – zapisao je Milanković u knjizi „Uspomene, doživljaji i sećanja“.

     Svoju biografiju napisao je u Beogradu, tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu. Imao je tada preko šezdeset godina i u tom raspoloženju, govorio je svom sinu Vasiliju:

    “Jednom kada veliku ribu uhvatiš, više te male ribe i ne interesuju. Punih 25 godina radio sam na svojoj teoriji osunčavanja, a sada, kada je taj rad završen, ja više posla i nemam. Previše sam star da otpočnem rad na kakvoj novoj teoriji, a teorije takvog dometa kakvog je bila ona koju sam završio, ne rastu na granama drveća.”

     Memoare je objavio 1952. godine, a 1957. godine završio je rad na kratkoj sintezi svojih naučnih istraživanja. U ovom delu otkriva svoju životnu filozofiju. Najbolje zapise o svom naučnom radu, o svojoj sponi Zemlje i kosmosa ostavio nam je on sam. Nije to učinio da bi podigao pisani spomenik sam sebi:

     “To činim zbog toga što bih želeo da ovim uvedem čitaoca u svoju naučničku radionicu i saopštim mu iskustva svog dugogodišnjeg naučničkog rada, verujući da će to biti korisno onima koji budu odabirali isti poziv.”

     Puno naučno priznanje svet je Milankoviću odao 10. decembra 1976. godine, kada su u prestižnom naučnom časopisu „Nauka“ objavljeni rezultati opsežnog projekta, koji je potvrdio da su Milankovićevi proračuni bili tačni. Time je dobio mesto u svetskoj naučnoj eliti.

     Milanković je umro 12. decembra 1958. godine u Beogradu. Sahranjen je u grobnici na beogradskom Novom groblju. No, njegova želja bila je da počiva u rodnom mestu, kao i svi njegovi preci. Na inicijativu sestre bliznakinje Milene, 1966. godine prenet je u porodičnu grobnicu u Dalj, na pravoslavno groblje, na obalu Dunava – rajske reke Fison, odakle je pošao na svoj put kroz vasionu i vekove. Tamo i sada počiva.

      Rodna kuća Milutina Milankovića u Dalju, njegova naučna osmatračnica, stradala je tokom rata devedesetih, ali je na srpsku inicijativu obnovljena pre desetak godina i pretvorena u muzej.

    Naučni svet odavno je spoznao značaj Milankovićevog blistavog uma. I mada se ove godine navršava 138 godina od njegovog rođenja i 60 godina od upokojenja, izgleda da Milankovićevo vreme tek dolazi.  Pre nekoliko godina u japanskom gradu Kjotu priređena je izložba o našem geniju, a nešto slično urađeno je i u Indiji.

    U Beogradu je novobeogradski Treći bulevar, ne tako davno, poneo ime ovog naučnika, a mladi naučnici iz Vojvodine ubuduće će težiti najvišem priznanju koje nosi ime Milutina Milankovića.

 

LITERATURA

 

 

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja