MEĐUREGIONALNA KULTURNA SARADNJA

06/08/2018

MEĐUREGIONALNA KULTURNA SARADNJA

Autor: Aleksandra Božović

Međuregionalna saradnja u Jugoistočnoj Evropi poslednjih nekoliko godina, a možemo slobodno reći i decenija, sve više dobija na značaju. Taj period se meri posle 2000. godine, kada su nastupile demokratske promene u Srbiji i kada je došlo do postepene stabilizacije regiona, te vidimo da se sve zemlje regiona  kreću ka istom cilju, a to je članstvo u Evropskoj uniji.

Kako je međuregionalna saradnja jedan od osnovnih zahteva, postavljen zemljama u regionu od strane Evropske Unije, posebno u slučaju zemalja Zapadnog Balkana za koje je regionalna saradnja jedan od osnovnih uslova za približavanje, odnosno pristupanje Evropskoj Uniji, to čini veliki podsticaj za obnovu ove saradnje.

Kada se govori o našem regionu, može se zapaziti vrlo česta paralelna upotreba sledećih termina: Balkan,  Jugoistočna Evropa, Zapadni Balkan. Možemo navesti da je razlog češće upotrebe termina Jugoistočna Evropa umesto termina Balkan to što Balkan predstavlja relativno neodređen i nejasan pojam, na prvom mestu iz razloga što postoji više različitih kriterijuma za određivanje granica Balkana, u zavisnosti od toga da li se posmatra u strogo geografskom smislu ili prema geopolitičkim i kulturnim podelama.

Dok sa druge strane termin Jugoistočna Evropa je, između ostalog, bio korišćen i u rečniku Evropske unije i odnosio se na države sa prostora Jugoistočne Evrope  koje nisu zaključile Sporazum o pridruživanju, ali pošto nije korišćen u značenju koji ovaj termin ima u geografskom smislu, područje je preimenovano u Zapadni Balkan. Tako da regija koju danas nazivamo Zapadni Balkan potiče iz terminologije Evropske Unije i predstavlja pre svega političku odrednicu; koristi se kao odrednica za Albaniju i sledeće države bivše Jugoslavije – Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Makedoniju, Hrvatsku i Crnu Goru.

Da bi što bolje razumeli potrebu za međuregionalnom saradnjom potrebno je napraviti osvrt i na veze između bivših republika, a sada samostalnih država, koje su posebno kompleksne. Ta kompleksnost se ogleda pre svega zbog specifične situacije i činjenice da su, s jedne strane do devedesetih godina činile jednu istu državu pa su ne samo veze između njih već i kulturna sličnost bile znatno jače nego između ostalih država Jugoistočne Evrope, a sa druge strane, rat tokom devedesetih godina je ostavio posledice po sve oblike saradnje pa tako i kulturnu saradnju i kulturno i svako drugo jedinstvo. Ovo sve se, mada u nešto manjoj meri nego kod ostalih država bivše Jugoslavije, odnosi i na Sloveniju, koja iako samo uslovno može da se uključi u ovaj region, ima specifičan položaj kao bivša jugoslovenska republika koja i dalje ima značajne kulturne veze i sa ostalim državama u regionu.

Region možemo posmatrati na dva načina kao subnacionalan, kada se odnosi na regione unutar jedne nacionalne države ili na drugi način kao supranacionalan, kada se odnosi na celinu koju čini više država – najbolji primer je evropska regionalna zajednica (Evropska Unija), ili u kombinaciji jednog i drugog principa udruživanja.  Jugoistočna Evropa je označena kao supranacionalni region, region koji sačinjavaju države koje povezuju teritorijalna i kulturna bliskost, ali i ekonomski i politički faktori.

Istorijski, razvoj regiona Jugoistočne Evrope obeležen je kako bliskom saradnjom u svim oblastima (u većem delu dvadesetog veka)  tako i žestokim sukobima ( u oba svetska rata) pa se može govoriti o periodima kada saradnja jedva da postoji između nekih država, kao što su npr. građanski ratovi devedesetih godina dvadesetog veka, tj. između bivših jugoslovenskih republika, i o periodima kada se posebno insistira na ovoj saradnji, kao što je period posle 2000. godine, u kontekstu evropskih integracija.

Moramo istaći da veze koje spajaju ovaj region su istovremeno i nedeljivo političke, ekonomske i kulturne. Pored ekonomske i političke saradnje, kulturna saradnja takođe zauzima značajno mesto kao spona koja povezuje države u regionu, bilo da govorimo o celom području Jugoistočne Evrope ili samo o zemljama bivše Jugoslavije. Kada se govori o kulturnoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi, mora se uzeti u obzir i to da intenzitet saradnje između država u ovom regionu nije ujednačen, pa imamo države koje ostvaruju izuzetno intenzivnu kulturnu saradnju, ali i one države u regionu koje međusobno skoro uopšte ne sarađuju. Ovaj intenzitet kulturne saradnje varira tokom vremena, a različit je i u zavisnosti od perioda u kom se saradnja i kulturna povezanost analizira.

Imamo tri glavna praktična razloga za podsticanje učesnika – institucija kulture, nezavisnih kulturnih udruženja, pojedinaca u kulturnoj razmeni i produkciji u okvirima međuregionalne saradnje između zemlja Zapadnog Balkana, a to su:

– višedecenijsko kulturno zajedništvo što je ujedno i  kulturno raspoznavanje;

– ekonomski razlozi – povećanjem tržišta povećava se i broj potrošača (ekonomija, turizam);

– zajednički pristup koji poboljšava položaj kreativnog rada u uslovima evropskih globalnih procesa i integracija.

Na intenzitet i kvantitet kulturnih veza u regionu utiču različiti kulturni činioci:  na prvom mesto to je jezik, tj. postojanje sličnosti, međusobne razumljivosti između različitih jezika u regionu; istorijske veze – povezanost država kroz istoriju;  narodna tradicija – običaji; ali i religija (bliskost na osnovu religije odnosno konfesije); kao i teritorijalna blizina, to jest da li je reč o državama ili regijama koje se graniče ili ne. Kada se govori o intenzitetu kulturne saradnje u regionu ne treba zanemariti ni značaj manjina iz jedne države u drugoj, posebno u pograničnim regijama, ali ni saradnju koja se uspostavlja između glavnih gradova, na prvom mestu u oblasti kulture i kulturne razmene.

Važno je još napomenuti da u slučaju regiona moramo biti i oprezni kada koristimo  “faktore zbližavanja” kao što su jezička bliskost i istorijske veze, jer s jedne strane, ma koliko delovali kao preduslov za ostvarivanje intenzivne kulturne saradnje, tokom istorije su baš ti faktori često bili i uzrok sukoba i dezintegracije, što nam pokazuje da faktori integracije baš zbog sličnosti mogu vrlo lako i brzo da postanu faktori dezintegracije. To bi se moglo objasniti i činjenicom da iako bi niži stepen međusobnih kulturnih razlika trebalo da olakšava asimilaciju i da vodi homogenizaciji i oblikovanju složene nacionalne kulture, to nije uvek slučaj (primer bivše Jugoslavije); često je na delu fenomen koji je još Frojd nazvao „narcizmom malih razlika“, koji deluje u suprotnom pravcu naglašavajući kulturnu različitost na račun sličnosti susednih kultura.

Kao primer dobre prakse kulturne međuregionalne saradnje između institucija kulture možemo navesti delovanje Kulturnog cetra Novog Sada. Kao krovna gradska institucija kulture grada Novog Sada, napravio je dobre veze za centrima za kulturu po regionu sa kojima vrši razmenu programa. Ovakva delatnost Kulturnog centra pokazala je i pokazuje rezultate koji su merljivi jasnim brojkama, a to je: sa pojedinim centrima za kulturu u regionu je obnovljena saradnja nakon više od 30 godina, a sa pojedinima je uspostavljena jer je nikada nije ni bilo. Ono što odlikuje ovakav oblik saradnje na primeru Kulturnog centra Novog  Sada jeste veliko interesovanje umetnika da uzmu učešće i predstave se ispred institucija u gradovima u regionu, kao i umetnici iz regiona koji žele da uzmu učešća u ovakvoj vrsti programa i predstave se u Novom Sadu, brojni odziv medija iz gradova domaćina koji žele da proprate ovakve vrste kulturnih produkcija, i ono što je najbitnije je brojni odziv publike na ovakvim manifestacijama međuregionalne saradnje.

Iz primera delovanja Kulturnog centra Novog Sada  u okviru međuregionalne saradnje možemo reći da su i institucije kulture i umetnici na prostoru Zapadnog Balkana otvoreni za saradnju i međusobnu razmenu programa u cilju veće kulturne razmene, međusobnog kulturnog dijaloga, razvijanja kulturnog turizma, razvoja publike kao i  jačanja geopolitičke stabilnosti u regionu, što nas dovodi do zaključka da svako delovanje ne može da nema rezultata i da koristeći kao jedan od načina dejstvovanja međuregionalnu kulturnu saradnju doprinosimo razvoju osećaja odgovornosti za sopstvenu zajednicu, državu i region.

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja