Ауторка: Др Александра Колаковић, научна саветница Института за политичке студије
Француска је током последње деценије изградила позицију једног од најважнијих европских партнера Јерменије. Историјске везе, снажна јерменска дијаспора у Француској, као и традиционално француско интересовање за политику Европе на истоку створили су основу за продубљивање односа. Посета Јерменији француског председника Емануела Макрона у мају 2026. године представљала је један од најзначајнијих дипломатских догађаја на простору Јужног Кавказа у последњих неколико година. У контексту дубоких геополитичких промена након рата у Украјини, постепеног слабљења руског утицаја у постсовјетском простору и настојања Јерменије да редефинише сопствени спољнополитички курс, Макронова посета добија далеко шири значај од билатералне француско-јерменске сарадње. Она није била, дакле, протоколарна државна посета, већ сложен политички сигнал упућен како регионалним актерима, пре свега Азербејџану, потом Турској и Русији, као и широј европској јавности.
Историјске везе Француске и Јерменије имају дубоке културне и политичке корене који потичу од средњег века. Контакти између јерменских трговачких и интелектуалних кругова и француских градова били су део ширих медитеранских и крсташких веза. Посебно место у колективном памћењу оба народа заузима период након јерменског геноцида 1915. године, када је Француска постала једно од главних уточишта за десетине хиљада јерменских избеглица. У овом периоду формирана је бројна и утицајна јерменска дијаспора, која је временом постала главни мост између две државе. Јермени у Француској нису се интегрисали искључиво као етничка заједница, већ и као значајан културни и интелектуални фактор француског друштва. Личности попут Азнавура, чији је идентитет истовремено симболизовао јерменско наслеђе и француску културну величину, допринеле су томе да јерменско питање у Француској задобије посебну емотивну и политичку тежину.
У савременом контексту, улога јерменске дијаспоре у Француској има и изразиту политичку димензију. Француска је међу првим великим европским државама званично признала јерменски геноцид, што је оставило дубок траг у француско-јерменским односима и учврстило перцепцију Француске као традиционалног савезника Јерменије. Дијаспора је током деценија развила снажне институционалне, медијске и културне механизме утицаја, захваљујући којима јерменско питање остаје видљиво у француској јавности и политици. Управо због тога савремено француско ангажовање на Јужном Кавказу не може бити схваћено искључиво кроз призму геополитичких интереса. Оно је у великој мери условљено и историјским наслеђем, колективним сећањем и специфичном унутрашњополитичком динамиком француског друштва. Макронова посета Јерменији 2026. године стога, није представљала само актуелно интересовање, већ наставак дугог историјског континуитета у којем Француска настоји да се представи као заштитник јерменског идентитета, безбедности и европских аспирација.
Након рата у Нагорно-Карабаху 2020. године и каснијег губитка фактичке контроле над овом територијом, 2023. године, Јерменија је све интензивније тражила нове безбедносне и дипломатске ослонце. У том контексту, Париз се наметнуо као најгласнији европски заступник јерменских интереса. Током посете, Макрон је учествовао на Самиту Европске политичке заједнице у Јеревану, а затим и у званичним државним разговорима са јерменским руководством. Његови сусрети са највишим званичницима Јерменије били су праћени порукама о „европској будућности Јерменије“ и потреби јачања сарадње Европе и Кавказа. Ове изјаве указују на постепено укључивање Јерменије у шири европски политички и безбедносни оквир, што представља значајну промену у односу на традиционалну јерменску ослоњеност на Русију. Посебно је значајно то што је Емануел Макрон посету искористио како би нагласио концепт „Европе од Исланда до Кавказа“. Ова формулација открива амбицију Француске да прошири политички домет Европске уније и њених институционалних формата на просторе који су деценијама били под снажним руским геополитичким утицајем. Макронова политика према Јерменији, стога се може тумачити као део ширег француског покушаја стварања „стратешке аутономије Европе“, односно Европе која ће независније деловати у сфери безбедности и дипломатије.
Симболички аспекти посете били су подједнако важни као и њена политичка димензија. Макрон је посетио меморијални комплекс посвећен жртвама јерменског геноцида, чиме је поновио традиционално француско признање и подршку јерменском историјском сећању. Посета чувеном институту старих рукописа, која је такође била део агенде, имала је културно-цивилизацијски карактер и нагласила француску тежњу да се односи са Јерменијом не своде искључиво на безбедносну политику. Истовремено, одлазак у Гјумри, град разорен у земљотресу 1988. године, представљао је гест солидарности и историјског памћења. Један од најзанимљивијих момената посете био је Макронов наступ током свечане вечере у Јеревану, када је отпевао „La Bohème“, Шарла Азнавура. Иако наизглед неформалан, овај догађај имао је снажну симболичку вредност. Азнавур, француско-јерменски уметник светског гласа, оличава културну повезаност две државе. Макронова одлука да управо овом песмом истакне блискост Француске и Јерменије представљала је пажљиво осмишљену активност. Културна дипломатија изнова се потврђује као битан део француске дипломатије, посебно јер у савременим међународним односима симболика често делује снажније од формалних дипломатских саопштења. Макрон је још једном доказао да поседује способност да политичке поруке обликује кроз медијски и емоционално ефектне гестове.
Француско приближавање Јерменији изазвало је подозрење у Бакуу и Анкари, који Париз све чешће посматрају као актера који нарушава равнотежу у региону. За Русију, пак, јачање француског утицаја у Јерменији представља додатни показатељ слабљења њене доминације на постсовјетском простору. Москва је традиционално сматрала Јужни Кавказ својом сфером утицаја, али су догађаји након 2022. године значајно ограничили њен капацитет деловања. Управо зато Макронова посета има шири стратешки значај: она симболизује постепени прелазак Јерменије из руске орбите ка комплекснијем систему партнерстава у којем Европска унија игра све значајнију улогу.
Посета је такође открила Макронову амбицију да Француску профилише као водећу дипломатску силу Европе. У тренутку када Европска унија трага за новим облицима политичког јединства и спољнополитичке кохерентности, Макрон настоји да француско лидерство представи као кључни фактор стабилизације европског суседства. Његов приступ комбинује елементе класичне дипломатије, симболичке политике и идеје европског суверенитета. Уколико све ово сагледамо, посета Јерменији није била изолован догађај, већ део шире стратегије редефинисања европске улоге у свету. Макронова посета Јерменији у мају 2026. године представљала je важну прекретницу у политичким односима Европе и Јужног Кавказа. Израз је француске подршке Јерменији, као и покушај ширења европског политичког утицаја и симбол нове геополитичке реалности у којој се постсовјетски простор све интензивније преобликује. У времену глобалне нестабилности и редефинисања међународних односа, ова посета остаће упамћена као пример дипломатије која у јединствен наратив спаја историју, културу и стратешке интересе.
Остави коментар