Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Висок удео одвојено сакупљеног отпада ставља Љубљану на водећу позицију међу престоницама Европске уније. У последњих десет година, количина одвојено сакупљеног отпада повећана је скоро десет пута, док се истовремено, ради на ефикасној примени Стратегије нултог отпада. Љубљана, Европска зелена престоница за 2016. годину, прва је европска престоница на путу ка друштву без отпада.
У последњих десет година, количина одвојено сакупљеног отпада повећана је са 16 на 145 кг по становнику. Ово значајно побољшање резултат је унапређења инфраструктуре, интензивне комуникације и сарадње са грађанима. Љубљана спроводи сакупљање од врата до врата за четири врсте отпада, док је у центру града ефикасно сакупљање отпада обезбеђено путем подземних јединица за сакупљање. Ове јединице за сакупљање папира, стакла и амбалаже доступне су свима, док су канте за биолошки и резидуални отпад резервисане за домаћинства у близини. Оне се могу отворити само посебним картицама које бележе број кеса за смеће, што одређује месечни рачун домаћинства.
Управљање отпадом у Љубљани је једноставно и ефикасно захваљујући свеобухватној и приступачној информационој мрежи. Комбинација дигиталних комуникационих алата и личних контаката са грађанима показала се као успешна формула.
Усвајањем Стратегије нултог отпада, Љубљана се обавезала да ће до 2025. године сакупљати најмање три четвртине одвојено сакупљеног отпада, производити мање од 60 кг резидуалног отпада по грађанину и одлагати мање од 30 кг отпада по грађанину. Грађани Љубљане су већ престали да посматрају отпад као нешто сувишно и нежељено. Заслуге за то припадају љубљанском јавном предузећу „Снага”. „Снага” је свесна своје одговорности и моћи у стварању промена за боље друштво. Заједно са градом, невладиним организацијама, компанијама и другим заинтересованим странама мењају ставове према бацању хране и коришћеним предметима те тако стварају одрживу и друштвено одговорну будућност.
Како можемо подстаћи одрживи став према стварима, доносити рационалне одлуке о куповини и дати вредност свим оним стварима које се не могу купити новцем? У Љубљани се то ради кроз иницијативу Навикни се на поновну употребу која, уз помоћ музике, радионица и урбаних интервенција, разбија мит да је ново боље од старог или коришћеног. Иницијатива приказује начине свакодневног живота по принципу поновне употребе, истовремено, и како можемо дугорочно променити свој став према стварима. Препродаја и размена су већ постали нови облици рециклаже, док се и дељење ствари шири. Све је више примера становника у једној или више зграда који деле бицикле, па чак и аутомобиле.
Контејнери за отпад, такође, играју активну улогу у граду – уз малу помоћ „Снаге”, која их ставља у центар своје кампање Подигните глас против бацања хране. Кампања истиче проблем бацања хране и бави се нашим ставовима према храни у друштву богатства и прекомерне потрошње. Контејнери за отпад су главни елементи кампање. На разним догађајима организованим у градским четвртима, упозоравају на неприкладне ставове према храни. Транспарентима, попут Иако стојимо на улици, то не значи да смо гладни!, Сити смо бацања хране! и Подигните глас против хране за једнократну употребу!, позивају нас да променимо приступ. Посетиоци догађаја добијају контејнер за складиштење хране уз мали подстицај да понесу оно што не могу да поједу у ресторану, да сачувају остатке од ручка за следећи пут и да науче како да правилно складиште храну. Модерно постројење за управљање отпадом ствара зелена радна места. Док је Љубљана поносни носилац титуле Европске зелене престонице, у граду отвара своја врата и Регионални центар за управљање отпадом. Ово је највећи кохезијски и еколошки пројекат у Словенији који има циљ да реши проблеме отпада једне трећине земље. Кључни део регионалног центра су три постројења намењена за механичко-биолошку обраду отпада, за одвојено сакупљени биолошки отпад од којег се може произвести компост и за преостали комунални отпад. Центар ће користити најнапреднију и најодрживију технологију за управљање отпадом у Европи и обезбедити зелена радна места. Са посебном едукативном стазом, такође ће на креативан начин приближити људима перспективу управљања отпадом.
Град подстиче креативну и одговорну потрошњу, због чега чак и у Љубљани постоји све већи тренд ка популарној размени одеће, поврћа и биљака и програмима дељења, као што су Библиотека ствари, размена играчака и слично. Људи такође често посећују малу продавницу и радионицу које су део Центра за поновну употребу (ЦПУ). Посета Центру подсећа на шетњу кроз софистицирано опремљен стари градски стан, осим што пажљиво одабрани, добро очувани и још увек веома употребљиви предмети имају симболичне цене. Центар обезбеђује послове људима којима је тешко да дођу до посла, а истовремено помаже да предмети који више нису потребни пронађу нови живот и усреће новог власника за малу количину новца. Продају се и предмети које су пренаменили вешти мајстори и уметници, као што је на пример ормар за ципеле који је некада био машина за игре на срећу. Сваког дана у љубљанском центру скоро 100 предмета добије новог власника, од шоља и тротинета до кравата и софа. Посета Центру за поновну употребу је део образовног програма Љубљане, који проналази забавне, практичне начине да се приоритетни аспекти управљања отпадом представе школама и вртићима. Овде млади људи могу да виде важност креативности, иновација, социјалног предузетништва, стварања зелених радних места и инклузије рањивих група.
По уласку у Љубљану, посетиоце дочекују две важне реке: Сава и Љубљаница и њихове притоке. Природна вода за пиће у Љубљани је незамењив и непроцењив ресурс. Љубљана је једна од ретких европских престоница која се може похвалити водом за пиће која није третирана технолошким процесима. Током пролећних и летњих месеци, грађани и посетиоци могу пити воду са најближе јавне чесме. Вода са ових чесми је контролисана и самим тим потпуно безбедна. Љубљана већ има више од 30 чесми, а коришћењем мобилне апликације Tap Water Ljubljana, свако може пронаћи најближу чесму.
Године 1890. Љубљана је добила свој први модерни јавни систем водоснабдевања. Данас су системи водоснабдевања и канализације, који се простиру испод Љубљане, већ толико опсежни да би се цеви протезале све до Берлина и назад, а мрежа је дугачка 2000 км. Извори љубљанског система водоснабдевања постали су зоне заштите вода још 1955. године. Главни извор воде за Љубљану и њену околину су подземне воде из два различита екосистема: Љубљанске баре (локација Натура 2000) и Љубљанског поља. Оба водоносна слоја садрже велике количине подземних вода и пуне се водом из река и падавина. Вода која пролази кроз цеви црпи се помоћу пет постројења за пречишћавање воде. Вишак црпљене воде се сакупља у резервоарима. Домаћинства у Љубљани мере и проверавају количине потрошене воде помоћу 40.000 водомера. Корисници могу пронаћи ажуриране информације о локалном квалитету воде на веб страници, где јавно предузеће ЈP VO-КА (Водовод и канализација) објављује дневне информације о количини црпљене воде, нивоу и температури подземних вода и количини пречишћених отпадних вода. Анкете показују да су грађани Љубљане задовољни системом водоснабдевања.
Залихе подземних вода су три пута веће од потрошње, тако да у Љубљани никада не недостаје воде, чак ни током сушних летњих месеци. Међутим, градска управа и VО-KA предузимају бројне мере како би подстакле ефикасно коришћење воде.
У просеку, грађанин Љубљане користe 120 литара воде за пиће дневно и око 44 m³ годишње. Потрошња домаћинстава чини 67,5% укупне потрошње воде у Љубљани. Од 2009. године, веће зграде морају имати систем за сакупљање, складиштење и коришћење атмосферских вода. Највећи стадион у земљи, Стожице, има резервоаре за сакупљање атмосферских вода које се користе за заливање зелених површина, док се 80.000 m³ отпадних вода пречишћава дневно. Вода затим путује у канализациону мрежу. Љубљана има 830 км цеви за испуштање отпадних вода и 330 км цеви за атмосферске воде. Између 2008. и 2013. године, у Љубљани су изграђена три колектора за сакупљање вишка атмосферских вода капацитета 30.500 m³. Отпадне воде путују канализационим системом до Централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Љубљани, где се прво уклањају суспендоване чврсте материје, попут већих честица и масти. Након механичког третмана, следи биолошки третман у аерираним базенима са активним муљем пуним микроорганизама. Активни муљ у постројењу за пречишћавање се затим одваја од пречишћене воде, која се враћа у Љубљаницу. Ово је крај путовања које вода пређе кроз урбану средину. Централно постројење за пречишћавање отпадних вода у Љубљани је највеће у Словенији и у просеку пречишћава 80.000 m³ отпадних вода дневно.
Више од 93% грађана је прикључено на канализациони систем у градским агломерацијама, а тај број је достигао 95% 2020. године. Један од главних задатака у области управљања отпадним водама је проширење канализационог система на она подручја која га још увек немају. Љубљана је 2008. године покренула инсталацију канализационог система на подручју Ракове јелше. Главна карактеристика овог насеља био је број зграда изграђених без дозволе. Стога је било неопходно прво регулисати бесправне објекте, пре изградње комуналне инфраструктуре. Следећа фаза ће такође обухватити канализационе цевоводе дуж споредних улица и изградњу комуналног постројења за пречишћавање, што ће омогућити правилан третман отпадних вода за 8500 људи. Вакуумски канализациони систем је планиран јер специфична структура земљишта и висок ниво подземних вода спречавају изградњу традиционалног канализационог система са гравитационим одводњавањем отпадних вода.
Због поплава које су погодиле регион, Љубљана је свесна важности хитне помоћи. Сходно томе, када су воде поплавиле делове Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске у мају 2014. године, грађани Љубљане су одмах предузели акцију. Само два дана након поплава, Град Љубљана је послао две ватрогасне јединице у поплављена подручја. Група професионалних ватрогасаца формирала је јединицу за спасавање на води која је послата у Босну и Херцеговину, где је осам дана помагала погођеном становништву. Истог дана, друга ватрогасна јединица отпутовала је у Републику Србију заједно са тимом хитне медицинске помоћи. Љубљански ватрогасци помагали су у транспорту хране, воде и других залиха, као и у евакуацијама, медицинским транспортима и операцијама чишћења. У наредним данима, још више припадника цивилне заштите, спасилачких служби и колега из јавног предузећа ЈP VО-КА путовало је у подручја погођена поплавама.
У Љубљани је организован бесплатан концерт под називом „Поплава ”. Догађај је окупио више од 40 музичара из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, који су се одрекли накнада за наступ. Новац прикупљен од карата и СМС донација пребачен је на посебан рачун за жртве поплава. Током концерта, приколице су биле паркиране на главној улици где је словеначки Црвени крст прикупљао дониран материјал. Са шест тона прикупљених материјалних средстава, Љубљана и њена околина су доказали да имају људе великог срца који су ту да помогну када је то потребно. Град Љубљана је такође, пружио финансијску помоћ својим градовима побратимима Београду, Скопљу и Сарајеву. Средства су донирале и колеге из градске управе, јавних предузећа и институција.
Данас су то малишани и школарци. Сутра ће доносити одлуке и градити будућност не само за Љубљану, већ за целу Словенију, а можда и за друге градове и народе. Стога је кључ одрживе будућности у рукама младих. Љубљанчани су свесни да образовање и подизање свести треба да почну рано. Љубљански вртићи посвећују посебну пажњу екологији и тиме подижу еколошку свест код деце, али и њихових родитеља. Вртићи и школе учествују у бројним међународним еколошким пројектима и добијају награде за свој одрживи допринос. Сортирање отпада им је свакодневни посао, чак се и такмиче у томе. Израђују нове ствари од коришћених предмета, читају и причају зелене приче у оквиру пројекта Еко-читалачка значка, саде дрвеће, уче о важности самодовољности, као што и уређују зелене површине око вртића и школа. Активно учествују у узгоју биљних, цветних и повртних башта, доприносе уштеди струје и воде и организују кампање сакупљања старог папира, коришћених кертриџа и батерија. Школе и њихови ученици такође учествују у акцијама чишћења.
Годишња кампања „За лепшу Љубљану” која траје од 22. марта (Светски дан вода) до 22. априла (Дан планете Земље), само је једна од прилика да школе допринесу лепшој, чистијој и зеленијој Љубљани.
За мање од девет година, Љубљана је реализовала више од 1600 пројеката, а такође је оживела и оне на које је чекала много деценија – или чак цео век. Квалитет живота се значајно побољшао, а уследиле су и многе награде и похвале, укључујући и највишу могућу европску награду која се додељује градовима, престижну титулу Европске зелене престонице. Реализовани пројекти и напори града огледају се и у задовољству грађана својим животом у Љубљани и растућем броју туриста који сваке године посећују град. Зелена, безбедна, чиста, увек атрактивна и пријатељска, Љубљана је постала магнет за посетиоце из близине и из далека. Резултат је рекордан број ноћења сваке године и значајно побољшан међународни углед града.
Љубљана се за једну деценију трансформисала у модеран, чист, зелен и безбедан град. Један од многих пројеката је највећи спортско-рекреативни објекат у земљи, Центар Стожице, који се може похвалити највећим системом за даљинско хлађење у Словенији.
Љубљана ће наставити своје напоре да обезбеди изврсност и стално побољшање квалитета живота у чистом, безбедном и пријатељском окружењу, као и активну заштиту извора воде и природе. Градска управа је посвећена очувању зелених површина и обнови запуштених локација, као и заштити јединственог биодиверзитета Љубљане.
Љубљана је прва европска престоница у мрежи „Нулта Европа”. Активности ће бити углавном усмерене на спречавање настанка отпада, поновну употребу и рециклажу, а наставиће се и активности у области одвојеног сакупљања отпада, где је Љубљана већ достигла европски врх у проценту одвојено сакупљеног отпада. Надоградњом Регионалног центра за управљање отпадом, највећим кохезионим и еколошким пројектом у Словенији, решиће се проблем отпада за 700.000 становника (једну трећину укупног броја становника Словеније).
Остави коментар