Kultura i slobodno vreme mladih

Kultura i slobodno vreme mladih

Autor: dr Dunja Demirović

Slobodno vreme je društveni fenomen koji prožima svakodnevni život i kao takav je predmet interesovanja i teoretičara i praktičara. Prema autoru Dumazedijeu (Dumazedier, 1962, 29), slobodno vreme je: „skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da povećava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobrovoljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku sposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i društvenih obaveza”. U toku slobodnog vremena radna uloga je isključena, a pojedinac nije nosilac određene uloge, već se oseća kao ličnost (“istinsko ja”) (Martinić, 1977).

Slobodno vreme za različite kategorije ljudi ima različito značenje i sadržaj: od cenjenog (za npr. zaposlene ili studente) kada ga nema dovoljno usled velike količine obaveza, do neželjenog (za npr. nezaposlene) kada čini zapravo celokupni okvir svakodnevice; od strukturisanog i fokusiranog na uživanja i/ili lična usavršavanja do nestrukturisanog i obeleženog dosadom.

Slobodno vreme se posmatra kao „škola života“ (Rojek, 2010) koja treba pomoći pojedincu i grupama u optimalnoj društvenoj integraciji i participaciji. Odnos mladih prema slobodnom vremenu može se posmatrati na dva načina. Prvi je veza između slobodnog vremena i drugih aktivnosti (kao što je školovanje) koje su obavezne. Konkretno, veliki broj mladih ljudi naglašava stres i pritisak koji doživljavaju u školi i kako cene njihovo slobodno vreme u smislu mogućnosti za opuštanje i odmor. Drugi je slobodno vreme u kontekstu razvoja odnosa između vršnjaka, odnosno prijateljstva. U okviru toga, slobodno vreme je vrednovano kao prilika da provode vreme sa prijateljima i da se informišu o tome šta se dešava u njihovim životima (Byrne et al., 2006). Pored značaja koje dokolica ima za obnavljanje radne snage, kod mladih ovo vreme predstavlja i značajan okvir za izgradnju identiteta (Ilišin, Radin, 2007, 180).

Osnovne dimenzije slobodnog vremena se mogu podelili na:

1. društvene odnose (posećivanje prijatelja – u javnim i privatnim prostorima, izlasci),
2. upotrebu medija (čitanje novina, gledanje televizije, korišćenje interneta),
3. kulturne aktivnosti (pisanje, slikanje, čitanje, posećivanje institucija kulture, slušanje muzike, bavljenje sportom), i
4. pasivni odmor (odmaranje/dosađivanje i igranje igrica na računaru).

Prema brojnim autorima (Rosić, 2005; Stanojević, 2012; Vidulin-Orbanić, 2008; Leburić, Relja, 1999) aktivnosti kojima se mladi bave u slobodno vreme mogu se podeliti u četiri osnovne grupe:

1. prva grupa obuhvata aktivnosti koje služe odmaranju, bez posebnog i napornijeg fizičkog ili psihičkog angažmana u domu, na javnom mestu ili u prirodi (pasivan odmor – obnavljanje produktivne i reproduktivne snage),
2. druga grupa obuhvata aktivnosti koje čine različiti oblici rekreacije (aktivan odmor, zdrava razonoda ili zabava – šetnja, izleti, sportske aktivnosti),
3. treća grupa obuhvata aktivnosti koje izražavaju potrebu za zabavom (izlasci, druženje sa vršnjacima, gledanje televizijskog programa, čitanje novina…), i
4. četvrta grupa obuhvata aktivnosti namenjene razvoju ličnosti uz pomoć različitih kulturnih aktivnosti (pisanje, slikanje, čitanje, posećivanje institucija kulture, pohađanje kurseva…).

Slobodno vreme ima važne funkcije u životu mladih, u domenu razvoja identiteta, uspostavljanja socijalno-emocionalnih veza, tranzicije ka odraslom dobu, usvajanja različitih kompetencija.

Funkcije koje se vežu uz slobodno vreme su odmor, razonoda i lični razvoj. Ako slobodno vreme povezujemo uz prostor slobode svakog pojedinca, onda je važno mladu osobu osposobiti za odgovornost ličnog razvitka.

Empirijski rezultati ukazuju na to da se kao temeljne odrednice slobodnog vremena mladih profiliraju sledeća obeležja (Rosić, 2005):

– kao najdraže mesto na kojem mladi provode svoje slobodno vreme pojavljuju se kafići;

– najdraža osoba s kojom mladi provode svoje slobodno vreme svakako je prijatelj, te mladić ili devojka;

– kao dužina vremena koja se posvećuje druženju s drugima, najprisutnija je odrednica “svakodnevno“.

Danas, pod uticajem brojnih promena u društvu (naročito tehnoloških), mladi su sve manje organizatori zabave i slobodnog vremena, a sve više konzumenti sadržaja. Preopterećenost školskim programima i zahtevima okoline s jedne strane i sve veća ponuda mogućnosti «bega od realnosti» s druge, dovode do neprimerenih načina zadovoljavanja slobodnog vremena (Mlinarević, Gajger, 2008). Škola i fakultet se obično tretiraju od strane mladih kao celovit društveni podsistem, odnosno institucionalizovani obrazovno-vaspitni sistem u društvu, koji je socijalno “nametnuta” obaveza (pohađanje nastave i učenje), nasuprot izloženosti medijima i aktivnostima u slobodnom vremenu. Mladi svoje slobodno vreme najčešće ispunjavaju sadržajima koji su pasivni: gledanjem TV programa, slušanjem muzike, izlaženjem. Kulturne i stvaralačke aktivnosti, kao i učenje stranih jezika, slabo su zastupljeni, mada se njihova učestalost povećava sa uzrastom. Mladi postaju pasivni, nepripremljeni za aktivno provođenje slobodnog vremena. Umesto iskazivanja njihove kreativnosti i aktivnog učestvovanja, reklamna potrošačka industrija takmiči se u sadržajima gde su mladi pasivni učesnici i često samo posmatrači.

Porast broja naučnih otkrića i tehničkih inovacija, nagli razvoj tehnologije, usavršavanje i povećanje proizvodnje, potrošnje i profita, delotvornost, racionalizacija i informatizacija u zavisnosti su od stepena društvenog razvitka. Izloženost dece i mladih sve brojnijim uticajima potrošačkog društva, zahtevi i očekivanja koja pred njih postavljaju roditelji, škola, društvo, izostanak odgovarajuće komunikacije i topline ljudskih odnosa, neprimerenost nastavnih postupaka koji u prvi plan stavljaju kvantitet (količinu činjenica i podataka) umesto kvaliteta (trajnost i upotrebljivost znanja stečenog kroz učenje, ličnu aktivnost i doživljaj lične vrednosti), dovode do korišćenja slobodnog vremena kao prostora za „beg od realnosti“, pritisaka i frustracija. U takvim okolnostima prostor slobodnog vremena postaje otvoren za brojne oblike nepoželjnih i društveno neprihvatljivih uticaja i ponašanja. Preopterećenost školskim programima i zahtevima okoline dovode do neprimerenih načina zadovoljavanja slobodnog vremena koje bi trebalo biti predviđeno za rad na ličnom rastu i razvoju, aktivnoj relaksaciji i kreiranju vlastitog i pozitivnog životnog stila.

Slobodno vreme mladih je od velikog značaja za društvenu zajednicu. Slobodno, ali dobro osmišljeno vreme čine život smislenim, organizovanim i kreativnim i smanjuje mogućnost za nastajanje nepoželjnih oblika ponašanja.

Od slobodnog vremena mladih se očekuje da ono bude poligon za poželjne i dugotrajne socijalizacijske učinke jer se učenje zbiva na neformalan način i u skladu s interesima mladih. Međutim, rezultati istraživanja pokazuju da je to vreme uglavnom ispunjeno aktivnostima čija je primarna funkcija zabava i razonoda te potvrđuju da se i unutar mlade generacije pojavljuju razlike zasnovane na različitom socio-klasnom poreklu, socijalnim kompetencijama i kulturnim obrascima (Northcote, 2006; Misra, McKean, 2000).

Većina teoretičara slobodnog vremena, bilo da govore o njegovim funkcijama ili o njegovim principima, stavlja u prvi plan lične sklonosti čoveka, počev od odmora, rekreacije i razvijanja fizičkih sposobnosti do potpunog intelektualnog i opštekulturnog razvitka. Slobodno vreme, po mišljenju mnogih teoretičara, kroz razonodu i najrazličitije vidove opuštanja i relaksacije popravlja psihofizičke “štete” koje su proizveli nehumani uslovi rada. Život i rad mladih u slobodnom vremenu od izuzetnog su značaja za našu civilizaciju. Autonomno i vrlo aktivno učestvovanje kroz igru, hobi ili stvaralaštvo podrazumevaju konkretne i planirane aktivnosti koje mogu dovesti do temeljnih promena u životu. Slobodno, ali osmišljeno vreme čine život smislenim i raznovrsnim, organizovanim i kreativnim. Mladi tako razvijaju svoju individualnost primerenim programima, amaterski upoznaju naučno – tehničke – umetničke – sportske sadržaje i aktivnosti.

U savremenom poimanju slobodnog vremena mogu se uočiti četiri potrebe mladih: potreba za zabavom, za odmorom, za rekreacijom i za kulturnim aspektom provođenja slobodnog vremena.

Potreba za zabavom: Celokupan razvoj društva, posebno tehnike, tehnologije i komunikacije povećava prostore i količinu slobodnog vremena, posebno deci i mladima. Prema naučnim istraživanjima, najviše slobodnog vremena mladi provode u društvu vršnjaka, tražeći sadržaje i načine života drugačije od porodičnog i školskog. U slobodnom vremenu oni najčešće biraju aktivnosti društvenog karaktera, kao što su izlasci i druženje s prijateljima, dok daleko manje zanimanja pokazuju za kulturnim i obrazovnim aktivnostima. Zabava služi da bi ispunili vreme koje ostaje na raspolaganju nakon uobičajenih radnih i školskih obaveza. Zabavni sadržaji i aktivnosti traže malen ili nikakav angažman. Uz aktivan karakter izlazaka, česte su i pasivne aktivnosti poput gledanja (neadekvatnog) televizijskog programa, čitanje „žute štampe“, slušanja neadekvatne muzike.

Potreba za odmorom: pojedinac odmorom obnavlja svoje produktivne i reproduktivne snage. Opušta se od napetosti svakodnevnog tempa života. Odmor možemo shvatiti kao pasivan čin, ali i kao regeneraciju i obnavljanje snage i energije. Uz mirno opuštanje, san ili dremanje, odmarati se može i uz televiziju, tokom odmora lista se časopis, čita se knjiga (što je pojedincima vid zabave), bez intenzivnog intelektualnog napora.

Potreba za rekreacijom: mlade osobe koje svoje slobodno vreme ispunjavaju aktivnim bavljenjem različitim sadržajima, na primeren način utiču na svoj razvoj. U praksi, već vekovima egzistiraju različiti oblici okupljanja dece i mladih. U školskom razdoblju to su vanškolske i vannastavne aktivnosti. Najčešće su to: sportske aktivnosti, kulturno-umetničke, tehničke i srodne, a odvijaju se u sklopu škole, organizacija, pokreta i saveza, koji su otvoreni svima koji se žele uključiti i omogućavaju bavljenje konkretnim programom. Mlade u prvom redu zanimaju aktivnosti usmerene prema ličnom uživanju, druženju, zabavi i relaksaciji; često im je rekreativan pristup sinonim za nedoslednost i površnost, jer konkretan angažman, intelektualni, emocionalni, telesni, socijalni, nakon prvobitnog oduševljenja i zanosa, postaje napor. Neki tada odustaju od aktivnosti jer nemaju ni volje ni želje da istraju u tome, odnosno ne vide nikakav cilj (Vidulin-Orbanić, 2008).

Kulturni aspekt provođenja slobodnog vremena: kultura mladih i njihovo ponašanje u slobodno vreme postaju područja iz kojih se može saznati šta oni zaista misle jer se tiče svega što mladi osećaju, vrednuju, čemu se nadaju, a što se može primetiti u njihovom životu, jeziku, muzici, modi ili idolima. Ukoliko govorimo o kulturnom aspektu slobodnog vremena, govorimo o vremenu pogodnom za razmišljanje i za stvaranje kritičkog stava prema pojavama i svetu. S tim aspektom mi povezujemo obrazovni sistem, koji treba naučiti ne samo kako učiti, već kako kvalitetno ispuniti slobodno vreme. Uz kulturne sadržaje treba razviti sklonost prema kulturi, upoznati je i istražiti. Kultura u slobodnom vremenu nosi najveće mogućnosti radikalizacije individue i kolektivne svesti. Organizovane kulturno–umetničke aktivnosti osiguravaju kulturni prosperitet, podstiču razvoj sposobnosti, umeća, veština, neguju stvaralaštvo, ali i navikavaju mlade na kulturu provođenja slobodnog vremena.

Literatura:

1. Byrne et a (2006). Free-Time and Leisure Needs of Young People Living in Disadvantaged Communities. Combat Poverty Agency, Dublin.
2. Dumazedier, J. (1962). Vers une civilisation du loisir, Editions de Seuil, Paris.
3. Ilišin, V., Radin, F. (ur.) (2007): Mladi: problem ili resurs, Zagreb: Institut za društvena istraživanja.
4. Leburić, A., Relja, I. (1999). Kultura i zabava mladih u slobodnom vremenu. Zagreb: Napredak, 140(2): 175-184.
5. Martinić, T. (1977). Slobodno vrijeme i suvremeno društvo, Informator, Zagreb.
6. Misra, R., McKean, M. (2000). College students’ academic stress and its relation to their anxiety, time management, and leisure satisfaction. American Journal of Health Studies, 16(1), 41-51.
7. Mlinarević, V., Gajger, V. (2010). Slobodno vrijeme mladih – prostor kreativnog djelovanja, Međunarodna kolonija mladih Ernestinovo, Zbornik radova znanstvenog skupa s međunarodnim sudjelovanjem / Martinčić, Julijo ; Hackenberger, Dubravka (ur.). – Osijek : HAZU, Zavod za znanstveni i umjetnički rad, 43-58 (ISBN: 978-953-154-921-9).
8. Northcote, J. (2006). Nightclubbing and the Search for Identity: Making the Transition from Childhood to Adulthood in an Urban Milieu. Journal of Youth Studies, 9:1-16.
9. Rojek, C. (2010). The Labour of Leisure. The Culture of Free Time. London: Sage.
10. Rosić, V. (2005). Slobodno vrijeme – slobodne aktivnosti. Rijeka: Biblioteka Educo.
11. Stanojević, D. (2012). Mladi – naša sadašnjost. Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
12. Vidulin – Orbanić S. (2008). Fenomen slobodnog vremena u postmodernom društvu. Metodički obzori 3:19-33.