Аутор: мср Владимир Папић
Курикуларном реформом наставе Хрватског језика као матерњег или језика средине у гимназијама и средњим стручним школама број предвиђених обавезних дела за читање смањен је на 22, у односу на неколико стотина дела које је предвиђао наставни програм из 1995. године. Највећа програмска одступања увиђамо у оквирима наставе старијих епоха националне књижевности – нови курикулум у потпуности изоставља хрватску народну књижевност, као и стваралаштво средњег века, класицизма и просветитељства; хуманизам, ренесансу и барок своди на дела Држића и Гундулића, уместо четрнаест аутора чије књижевне текстове подразумева претходно важећи програм, док књижевност ХIХ века представља обавезним делима Ивана Мажуранића, Аугуста Шеное, Вјенцеслава Новака и Силвија Страхимира Крањчевића, уместо четрнаест аутора који су у претходном поглављу презентовали хрватски романтизам, протореализам и реализам. Модерна је сведена на фигуре А. Г. Матоша и Владимира Назора, авангарда и модернизам на Антуна Бранка Шимића, Мирослава Крлежу и Тина Ујевића, док се настава савремене књижевности заснива на Андрићевој Проклетој авлији и Маринковићевом Киклопу, насупрот чињеници да је књижевност ХХ века у претходно важећем програму била представљена делима тридесет и пет аутора хрватске и других јужнословенских књижевности.
Иако нови курикулум наставницима и ученицима омогућава читање додатних дела са ширег списка понуђених књижевних текстова, или текстова које програм не прописује, у актуелним уџбеницима књижевности на подручју Хрватске не можемо говорити о превеликом интересовању за представљање старијих периода националне књижевности осим на нивоу кратких одломака из дела најзначајнијих аутора и приказа развоја жанрова. То не чуди с обзиром на негативан став ученика према књижевности хуманизма, ренесансе и барока, и предрасуда о књижевним делима која их репрезентују као досадним и неразумљивим. Ово је, у периоду важења претходног наставног програма, резултовало прегнућима институција да ученицима олакшају упознавање са делима књижевне прошлости. На пример, Марулићева Јудита је неколико пута у овом веку препевана на савремени (новоштокавски) језик, и уз њу су дати коментари који ученицима и студентима олакшавају први сусрет са овим важним текстом хрватске књижевне прошлости, док су Гундулићев Осман и Сузе сина разметнога на порталу е-Лектире (lektire.skole.hr) дати у форми аудио-књига које интерпретира дубровачки глумац Фран Машковић.
За потребе овог истраживања поредили смо две верзије уџбеничког серијала Књижевни времеплов издавачке куће Профил Клет, написане према претходно важећем наставном програму и актуелном курикулуму из 2019. године. Старо издање Књижевног времеплова: читанке из хрватског језика за други разред гимназије (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2015) садржавало је 335 страница од којих је 216 било посвећено хуманизму, ренесанси и бароку у европској и хрватској[1] књижевности. Свако од предвиђених поглавља било је подељено према књижевним родовима ствараним у том периоду, те је књижевност хрватског хуманизма представљена елегијама (Чесмички, Шижгорић), епиграмима (Чесмички), књижевно-научним врстама (Шижгорић, Вранчић), док је посебна пажња била посвећена делу Марка Марулића (Давидијада, Јудита, „Молитва супротива Турком”). Ренесансна књижевност је представљена љубавном (Зборник Никше Рањине, Луцић), рефлексивном (Ветрановић) и покладном (Пелегриновић) лириком, романом (Зоранић), путописним (Хекторовић) и историјским (Карнарутић) епом, док је настава драмске књижевности подељена на почетке световне драме (Х. Луцић), дело Марина Држића и драмска приказања Мавра Ветрановића. Настава барокне књижевности подељена је на регионалне кругове: Дубровачко-далматински (Гундулић, Палмотић, Бунић Вучић, И. Ђурђевић), Озаљски (Ана Катарина Зрински и Фран Крсто Франкопан), Кајкавски (Јурај Хабделић) и Славонски књижевни круг (Антун Канижлић).
У новим издањима Књижевног времеплова књижевност хуманизма, ренесансе и барока се не тумачи у истом разреду, дела се представљају у тематским блоковима (углавном одређеним темом/жанром неке обавезне или предложене лектире), док је књижевна периодизација информативно понуђена на самом крају уџбеника за други разред гимназија и средњих стручних школа. У односу на претходно описано издање, број књижевних текстова који се тумаче у овом уџбенику је знатно мањи, али је њихова интерпретација темељнија. У првом разреду (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019) се ученици упознају са Канцонијером Франческа Петрарке као обавезном лектиром, која се у поглављу „А што сад љубав има с тим?” интерпретира у дијалогу са хрватским петраркистима (у овом случају песмом „Јур ниједна на свит вила” Ханибала Луцића, односно њеним савременим одјецима у истоименом поетском тексту Лука Паљетка, као и двема песмама Шишка Менчетића из Зборника Никше Рањине). У одељку „Књижевни времеплов” представљена је предренесанса, промене које долазе на крају средњег века, разлике између хуманизма и ренесансе, као и временска лента на којој је приказано трајање ових периода, односно основне информације о стваралаштву Дантеа, Петрарке и Бокача. Одељак „Књижевна тема” даје преглед античке, средњовековне и ренесансне лирике, у којој се пореде Петраркини, Шекспирови и Бодлерови сонети.
Други разред (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020а) посвећен је драмском делу Марина Држића (првенствено Новели од Станца као лектири), али и прегледу епоха хуманизма, ренесансе и барока унутар одељка „Књижевни времеплов”. Поред наставне интерпретације Новеле од Станца и других уџбеничких сегмената у којима се помињу лик и дело Марина Држића, у теми „Субјективна и објективна стварност” представља се историјски развој новеле и на примеру Бокачовог Декамерона (VI, 4), у сврху разумевања новела А. Г. Матоша као обавезног лектирског садржаја. У поглављу „Између стварности и маште” тумаче се одломци из Сервантесовог Дон Кихота, предлога изборне лектире, у дијалогу са одломцима из Унамуновог романа Живот Дон Кихот и Санча; док тема „Живот: јава или сан?” тумачи још једно дело обавезне лектире – Калдеронову драму Живот је сан. Барокни ставови о пролазности приказани у овој драми доводе се у везу са одломцима из Гундулићевих Суза сина разметнога, као и песмама Ивана Бунића Вучића („Врху смрти”) и Калдерона („Сонет о цвијећу”). Одељак о ренесанси у оквиру „Књижевног времеплова” даје кратак преглед ренесансне поетике (уз одломак из романа Софијин свет Јустејна Гордера), њених књижевних врста, одломак о Монтењевим есејима из Једног лета са Монтењом Антоана Компањона, док се опширнији преглед књижевних родова и врста у ренесансној књижевности на тлу данашње Хрватске илуструје кратким одломцима из Марулићеве Јудите, песмом „Леуте мој мили” из Зборника Никше Рањине, као и песмама „Дража је од злата” Џоре Држића и „Први поглед” Шишка Менчетића, којима се пореди приказ женске лепоте у петраркистичкој лирици. Љубав на први поглед пореди се у песмама „Блажен час и хип” Ш. Менчетића, LXI сонету Петраркиног Канцонијера и Луцићевој песми „Јур ниједна на свит вила”, док се једном страницом текста приказује Зоранићев роман Планине, једним одломком од шест стихова Хекторовићево Рибање и рибарско приговарање, док одломци из Дунда Мароја презентују ренесансну драму. Барок је унутар „Књижевног времеплова” представљен историјским контекстом, најважнијим писцима и основним елементима поетике барока у европској књижевности, као и примерима Гонгорине поезије, док се барок на тлу Хрватске презентује уводним текстом о регионалним књижевним круговима, песмама из Пландовања Ивана Бунића Вучића, одломцима из Путног товаруша Ане Катарине Зринске, као и есејистичким текстом Дуње Фалишевац о кончету.
У трећем разреду (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020b) ученици читају и тумаче две лектире настале у овим периодима – Шекспировог Хамлета и Гундулићеву Дубравку. У поглављу „Дијалог са традицијом” се постмодернистички роман Кораљна врата Павла Павличића интерпретира у дијалогу са Гундулићевим Османом, као и песма Ивана Сламнига „Слага Гундуо о прошатсју” у дијалогу са стиховима из Суза сина разметнога. Наставна област „Бити човјек” представља Шекспировог Хамлета, тематизује ренесансну трагедију, нуди одломке из Ромеа и Јулије и Магбета, укратко представља садржај Краља Лира и Отела, а Шекспирово стваралаштво доводи у везу са јапанским манга стриповима, филмом Заљубљени Шекспир, као и изборном лектиром Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња Ива Брешана, односно песмом „Послије Хамлета” Лука Паљетка. У одељку „Из другог кута” дати су одломци о бардовим реликвијама из књиге Шекспир за почетнике Ника Грума, који проширују ученичко интересовање за Шекспиров живот. Гундулићева Дубравка интерпретира се као лектира у поглављу „Оквир за слободу”, док су одломци из Османа представљени и анализирани у поглављу о епској поезији „Срџбу ми, богињо, пјевај…”, чији је циљ унутарпредметно увезивање градива о овој књижевној врсти и посматрање њеног развоја у односу на Мажуранићев спев Смрт Смаил-аге Ченгића, који је овде представљен као обавезна лектира. Поред Гундулићевог Османа, део историјског развоја епа у овом поглављу чине и одломци из Хомерове Илијаде и Одисеје, Вергилијеве Енеиде, Песме о Ролану, Дантеове Божанствене комедије, Ариостовог Бесног Орланда, као и Марулићеве Јудите.
Програми настали према курикуларној реформи у Хрватској показали су нам да је број обавезних (лектирских) драмских дела националне и европске књижевности сведен на шест, од којих четири припадају ренесанси и бароку – драме Држића, Гундулића, Шекспира и Калдерона. Поредећи наведене програме можемо извести закључак да су у њима присутне две константе ренесансне драме – Држић представљен Новелом од Станца или Дундом Маројем и Шекспир презентован Хамлетом или Ромеом и Јулијом, док барокну књижевност у светској и дубровачкој књижевности илуструју Калдеронова драма Живот је сан и Гундулићева Дубравка.
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ:
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2015: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije (po starom programu). Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020a: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
- Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020b: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
- Програм Хрватског језика и књижевности, 1995: http://dokumenti.ncvvo.hr/Nastavni_plan/gimnazije/obvezni/hrvatski.pdf
- Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://skolazazivot.hr/wp-content/uploads/2020/06/HR-OSiGM_kurikulum.pdf
[1] За разлику од наставних програма Српског језика и књижевности, који књижевност старог Дубровника посматрају као историјску категорију, књижевност стварану на штокавском источнохерцеговачком дијалекту ијекавског изговора, која не може да се самерава спрам данашње политичке ситуације и граница Хрватске и Србије, у наставним програмима и уџбеницима у Хрватској то није случај.
Остави коментар