КЊИЖЕВНОСТ РАНОГ МОДЕРНОГ ДОБА У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (I ДЕО: ОД ПОЗНОГ СРЕДЊОВЕКОВЉА ДО РЕНЕСАНСЕ)

Аутор: мср. Владимир Папић

Књижевност раног модерног доба – позног средњовековља, хуманизма и ренесансе, суочава се са три главна проблема када је реч о наставним програмима у Србији и државама региона. Први од њих јесте слабије интересовање ученика за књижевност старијих епоха, посебно јужнословенске књижевности ренесансе и барока, чији језик им није близак, док други проблем јесте дефинисање и истицање националног одређења писаца Дубровника и Боке которске кроз дневнополитичку визуру краја ХХ и почетка ХХI века. Трећи проблем на који наилазимо јесу недоследности у периодизацији светске књижевности, посебно када је реч о делу Дантеа Алигијерија, чије стваралаштво је у различитим наставним програмима и уџбеницима представљено у контексту позног средњовековља, проторенесансе, односно ренесансе у италијанској књижевности. На то указује и Умберто Еко речима: „приметио бих да смо ми у Италији навикли да, у очекивању да Колумбо открије Америку, Дантеа, Петрарку и Бокача смештамо у средњи век, док се у многим другим земљама у вези са тим ауторима говори о почетку ренесансе” (Eko 1992: 8). Тако ћемо у Србији и региону Дантеа, Петрарку и Бокача лако сврставати у представнике ренесансе, док ће у наставним програмима Италијанског језика за гимназије у Хрватској (2010) ови писци бити представници врхунца и заласка средњовековне италијанске књижевности.

Досадашњи наставни програм за гимназије у Србији (2018) прописује следећа обавезна дела европске средњовековне и ренесансне књижевности: Дантеову Божанствену комедију (у одломцима из Пакла по избору ученика и наставника), Петраркин Канцонијер (кроз избор сонета), Бокачов Декамерон (оквирну причу и три новеле по избору), Сервантесов роман Дон Кихот (одломке из предговора, првог, седмог и осмог поглавља), Шекспирову трагедију Ромео и Јулија, као и дела класика дубровачке комедиографије – Марина Држића (драму Новела од Станца или Дундо Мароје). Изборне садржаје у овом поглављу чине песме дубровачких петраркиста (по избору ученика и наставника), као и одломак из Раблеовог романа Гаргантуа и Пантагруел (Писмо Гаргантуа Пантагруелу). Шекспирова трагедија Хамлет се налази на списку обавезних наставних садржаја у четвртом разреду гимназије.

Нови наставни програм за ученике филолошких гимназија (2023) прописује конкретне одломке из Дантеовог Пакла (I–III, V, XXXII–XXXIV певање), Петраркиног Канцонијера (3, 61, 134, 292), Бокачовог Декамерона (оквирна прича, новела „О Јеврејину који је постао хришћанин”, „Федериго и Мона Ђована”), прву књигу Сервантесовог Дон Кихота, као и Држићеву комедију Дундо Мароје. Програм такође конкретизује избор из поезије дубровачких петраркиста (песме „Први поглед” Шишка Менчетића и „Горчије жалости јесу ли гди кому” Џора Држића), док истовремено укључује и изборна дела Марина Држића (Новела од Станца), као и остварења савремене књижевности која кореспондирају са овом облашћу – новеле Хулија Кортасара („Графити” и „Апокалипса у Солинтинамеу”) и поезију Виславе Шимборске („Утисци из позоришта”).

Најновија реформа гимназијског програма (2026) сужава списак обавезних дела од позног средњовековља до ренесансе, укључујући одломке из петог певања Пакла, 61. сонет Петраркиног Канцонијера, оквирну причу и новелу „Федериго и Мона Ђована” из Бокачовог Декамерона, одломке из Дон Кихота Мигела де Сервантеса, односно Шекспирову трагедију Ромео и Јулија и обе, раније прописане драме Марина Држића. Изборни део овог наставног програма, према ком још увек нису прилагођени уџбеници у Србији, чине и 84. и 292. сонет из Канцонијера, као и две поменуте песме Џора Држића и Шишка Менчетића.

Светска књижевност овог периода се у актуелним наставним програмима и уџбеницима ЦСБХ језика и књижевности у Црној Гори (2011) представља делима Дантеа (Пакао, одломак), Петрарке (Канцонијер, избор), Бокача (Декамерон, новела о соколу), Шекспира (Ромео и Јулија у првом и Хамлет у четвртом разреду) и Сервантеса (први део Дон Кихота). Осим песништва и драме дубровачке ренесансе (Шишко Менчетић, „Први поглед”; Марин Држић: Новела од Станца), наставни програми у Црној Гори уводе и дела књижевности аутора са подручја Боке которске: анонимну комедију Лукреција илити Ждеро, као и песме которских петраркиста – „Док угодно дане живио сам сиве” Ђорђа Бизантија и „Сладост у срцу, никад” Људевита Пасквалића.

Када је реч о књижевним текстовима прописаним новим курикулумом Хрватског језика за гимназије (2019), на списку обавезних дела наилазимо на избор из Петраркине поезије, Шекспировог Хамлета, односно Држићеву Новелу од Станца. Изборни део програма предлаже још неколицину дела књижевности хуманизма и ренесансе, док претходно важећи наставни програм (1995) овом периоду књижевне повести посвећује велику пажњу. Поглавље „Предренесанса и хуманизам” је од 1995. до 2019. године прописивало следећа дела светске књижевности: Божанствена комедија (Пакао, I–V), Канцонијер (I, III, V, XIII, LXI, CVI, CCCLX, CCCLXIV) и Декамерон (Увод, I,1, II,3, Х,5/6), док су се у одељку посвећеном ренесанси налазила дела Ариоста (Бесни Орландо – I и II певање), Раблеа (Гаргантуа и Пантагруел – I, 23; II, 17), Сервантеса (одломци из Дон Кихота) и Шекспира (Хамлет, Сан летње ноћи, Сонети XVIII, CXVI и CXXX).

Књижевност хуманизма стварана на тлу данашње Хрватске, у овом предметном програму је била заступљена делима Марка Марулића (Давидијада), Ивана Чесмичког („У смрт мајке Барбаре” и „Неком вјеровнику”), Јураја Шижгорића („Елегија пустошења Шибенског поља”) и Антуна Вранчића („Путовање из Будима у Дринопоље”). Поглавље посвећено ренесанси је такође подразумевало велики број књижевних дела писаца дубровачке и далматинске књижевности: Марка Марулића (Јудита и „Молитва супротива Турком”), Џора Држића („Дража је од злата” и „Грем си грем”), Шишка Менчетића („Први поглед” и „Блажен час и хип”), избор песама из Зборника Никше Рањине („Леуте мој мили”, „Одиљам се” и „Дјевојка ходи по зелени трави”), Ханибала Луцића („Јур ниједна на свит вила”, „Откад се замота” и Робиња (Сказање друго: „Робиња и Деренчин”)), Мавра Ветрановића („Пјесанца упомоћ поетам”, „Моја плавца” (стихови 1–26 и 197–222) и Посветилиште Абрамово (Сказање прво, 83–184)), Брна Карнарутића (Вазетје Сигета града – Трети дил, стихови 597–638), Петра Зоранића (одломак из Планина), Петра Хекторовића (Рибање и рибарско приговарање – Парви дан: 1–20, 497–508; Други дан: 595–685; Трети дан: 1510–1532), Микше Пелегриновића (Јеђупка –  „Прослов”, „Другој госпођи”, „Шестој госпођи”) и Марина Држића (Скуп (предговор и одломак о злату), Дундо Мароје, Новела од Станца).

Досадашњи наставни програм Српског језика и књижевности у Републици Српској (2011) је у првом разреду прописивао следећа дела раног модерног доба: Дантеову Божанствену комедију (одломке из Пакла), Петраркин Канцонијер (избор сонета), Бокачов Декамерон (избор новела), одломке из Сервантесовог Дон Кихота, једну Шекспирову трагедију – Хамлет или Ромео и Јулија и Држићеву комедију Дундо Мароје. Реформисани наставни програм за гимназије (2025) међу изворима намењеним остваривању исхода у првом разреду гимназије прописује сродан избор из дела аутора хуманизма и ренесансе, укључујући Петрарку (51. сонет Канцонијера и препев Шишка Менчетића), Дантеа, Бокача, Сервантеса (одломак о ветрењачама), одломке из Шекспирових драма у поређењу са филмом, као и одломке из Држићеве Новеле од Станца. На часовима лектире ученици треба да у целости анализирају 5 од 11 предложених дела, међу којима су Шекспирове трагедије Хамлет и Ромео и Јулија.

С обзиром на то да у Федерацији Босне и Херцеговине не постоје заједнички наставни програми БХС језика и књижевности на нивоу целог ентитета, заступљеност дела позног средњег века, хуманизма и ренесансе ћемо у њима посматрати кроз избор из дела уврштених у два одобрена уџбеника за коришћење у настави на територији Федерације. Први од њих, Читанка за други разред гимназије Зденка Лешића (2006), велику пажњу посвећује европској и јужнословенским књижевностима овог периода. У овом уџбенику наилазимо на четири опширна поглавља у која су уврштена дела ране модерности:

– „Рађање нововјековне европске књижевности” које укључује следеће писце и дела: Данте Алигијери – Божанствена комедија, Пакао (Паоло и Франческа, Луцифер), Ђовани Бокачо – Декамерон („Прича о духу пред вратима”) и Франческо Петрарка – Канцонијер (I, II, III, IV).

– „Хуманизам и хрватска књижевност на латинском језику”[1] које чине: Марко Марулић – Давидијада (Давид и Голијат) и Упућивање на честит начин живота („Разматрање о смрти”), Илија Цријевић – „Што желиш, Флавијо лијепа” и Антун Вранчић – „Епистола пријатељу о родољубљу”.

– „Ренесанса”, које обухвата следећа дела: Мишел де Монтењ – Есеји („Лажна знаност”, „О непостојаности наших дјела”), Франсоа Рабле – Гаргантуа и Пантагруел („О рођењу страх-и-трепет уливајућег Пантагруела”), Мигел де Сервантес – Дон Кихот („Кад Дон Кихот штити слабије”, „Дон Кихотов бој са ветрењачама”), Вилијам Шекспир – Хамлет (III, 1, 2) и Ромео и Јулија (почетак II чина).

– „Ренесанса у хрватској књижевности” нуди следеће наставне садржаје: Шишко Менчетић – „Први поглед” и „Блажена ти и сва твоја љепота”, Џоре Држић – „Жеља”, Ханибал Луцић – „Јур ниједна на свит вила”, Непознати песници из Зборника Никше Рањине – „Тајне засједе” и „Дјевојка је подранила” и Марин Држић – Дундо Мароје („Дуги Нос”, „Пролог”, I,1).

Читанка за први разред средњих техничких и стручних школа и медресу (Hasić–Mujkanović 2004) садржи следеће примере европске проторенесансе и ренесансе: одломке из Дантеовог Пакла (I и XXIV певање), одабране песме из Петраркиног Канцонијера („Блажен био дан”, „Ја мира немам”, „О слатки значе”), Бокачовог Декамерона („Љубав и печени ждрал”), Раблеовог романа Гаргантуа и Пантагруел („Како је Гаргантуа добио име”, „Гаргантуово дјетињство”, „Како је Гаргантуа подучаван језику и књижевности” и „Како је Гаргантуа писао у Париз сину Пантагруелу”), Сервантесовог Дон Кихота („Јуначка посета Дулчинеји од Тобоса”), као и одломак из трећег чина Шекспировог Хамлета. Ренесансна дела јужнословенских народа уврштена у овај уџбеник јесу поезија Шишка Менчетића („Први поглед” и „Блажена ти и сва твоја љепота”), Ханибала Луцића („Јур ниједна на свит вила”), одломци из Марулићевог спева Јудита и Јеђупке Микше Пелегриновића, као и Држићеве комедије Дундо Мароје.

Наставни програми актуелни у Словенији, Северној Македонији и Бугарској нам показују на који начин се књижевност средњег века и ренесансе интерпретира у овим државама, чији језици не припадају српскохрватском језичком подручју, односно на какав канон књижевних текстова ових епоха наилазимо у њима. Први од њих, нови наставни програм прописан у Словенији (2025), показује нам да предложени садржај у поглављу „Средњи век” јесте и Дантеова Божанствена комедија, док се у прегледу европске књижевности од ренесансе до барока налазе и дела Петрарке (61. сонет), Шекспира (130. сонет, као и драме Хамлет, Како вам драго, Укроћена горопад), Бокача (одабране новеле из Декамерона) и Сервантеса (Дон Кихот или Узорне новеле).

Нови наставни програми за први разред гимназије у Македонији имају заједничку основу када је реч о настави матерњег језика и књижевности. Тако у наставном програму за Српски језик и књижевност, односно Македонски језик и књижевност (2025) наилазимо на одломке из драме Хамлет Вилијама Шекспира, уводно и још два певања Дантеовог Пакла, избор из Петраркиног Канцонијера, три новеле из Бокачовог Декамерона, предговор и две авантуре описане у Сервантесовом Дон Кихоту, као и Шекспирову драму Ромео и Јулија.

Карактеристика наставних програма у Бугарској јесте апсолутна усмереност ка националној књижевности – историја светске књижевности се тумачи само у 8. и 9. разреду, када се ученици упознају са делима Хомера, Сапфе, Софокла, Библијом, текстовима Бокача, Сервантеса, Шекспира, Свифта, Дефоа, Бајрона, Балзака, Флобера, Бодлера и Верлена, са којима се представљање историје светске књижевности и завршава. Једино дело других јужнословенских књижевности које се помиње током дванаестогодишње наставе Бугарског језика и књижевности јесте Нушићева Аутобиографија, због чега не чуди изостанак канонских дела јужнословенске ренесансе и у овом програму. У односу на програме у другим јужнословенским земљама, канон светске књижевности у Бугарској у највећој мери одступа када је у питању број дела и аутора, односно заступљеност модерне и савремене светске књижевности, која за бугарске наставне програме не постоји након симболизма. Тако у бугарским програмима и уџбеницима наилазимо и на скроман приказ дела европске ренесансе: трећу новелу првог дана Декамерона, одломке из I и VIII поглавља Дон Кихота, Шекспиров 91. и 130. сонет, односно трагедију Хамлет овог аутора.

Поглед на регионалне наставне програме и уџбенике матерњег језика и књижевности нам показује значајну заступљеност аутора и дела ране модерности – позног средњовековља, хуманизма и ренесансе, међу којима се истичу Данте Алигијери, Франческо Петрарка, Ђовани Бокачо, Вилијам Шекспир, Мигел де Сервантес и Марин Држић. Италијанска, француска, шпанска, енглеска, дубровачка, которска и далматинска ренесанса, заступљене су у регионалним наставним програмима делима писаца осведочене вредности, али и оним анонимним ауторима који су узорне примере књижевног стваралаштва оставили без података о свом идентитету. Идентитетска питања, као бољка краја ХХ и почетка ХХI века, онемогућавају потпуно канонизовање дела приморске књижевности јужнословенских народа у свим државама региона, док су ученичка незаинтересованост, језичка баријера, али и недостатак нових методичких приступа књижевностима старијих епоха, разлог због ког се након средње школе већина ученика не враћа читању ових писаца изузетне књижевне, културне и историјске вредности.

ЛИТЕРАТУРА И КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

1. Еko 1992: Umberto Eko. Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka. Novi Sad: IP Svetovi.
2. Јелушић–Бечановић 2007: Божена Јелушић, Татјана Бечановић. Читанка за први разред гимназије – II дио. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
3. Čogurić et al. 2017: Aleksandar Čogurić, Milica Vukotić, Andrijana Deletić Milačić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
4. Kalezić-Radonjić et al. 2020: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka s elementima teorije književnosti za prvi razred srednjih stručnih škola I–II. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
5. Вучић 2025: Катарина Вучић. Читанка за 2. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
6. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
7. Hasić–Mujkanović 2004: Zejćir Hasić, Azra Mujkanović. Čitanka za 1. razred srednjih tehničkih i stručnih škola i medresu. Sarajevo: Svjetlost.
8. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
9. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020a: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za drugi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
10. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2020b: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossett Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za treći razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ: 

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
3. Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназију, 2026, доступан на: https://zuov.gov.rs/preuzimanje/2281/prosvetni-glasnik-2026-1/603005/pg-2026-1-7-os7-8
4. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
5. Наставни план и програм за први разред гимназије свих смјерова, 2025: https://www.rpz-rs.org/225/rpz-rs/Nastavni/plan/i/program/za/prvi/razred/svih/smjerova,/novi
6. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
7. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
8. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf
9. Програм Италијанског језика и књижевности, 2010: Talijanski jezik i književnost. Narodne novine, broj 29, četvrtak 4. ožujka 2010, str. 153–
10. Наставни програми Српског језика и књижевности (Српски језик и литература) за први разред гимназије у Северној Македонији, 2025: https://bro.gov.mk/wp-content/uploads/2025/07/NP_Srpski-jazik-i-literatura_I_gimnazisko_finalna.pdf
11. Наставни програм Бугарског језика и књижевности (компонент Литература) за 8. разред општег образовања, 2016: https://www.mon.bg/nfs/2023/11/up_viii_lit.pdf
12. Наставни програм Словеначког језика за средње школе (Učni načrt –  slovenščina), 2025: https://share.google/RSQZcUGCdC4QyrspC

[1] Читанка Зденка Лешића нам показује слику приморске књижевности ренесансе и барока као ексклузивно хрватске (у данашњим оквирима хрватске културе и њених државних граница), по чему је сродна концепцији наставног програма Хрватског језика из 1995.