„Kiseonik za sve” – studija slučaja ekološkog projekta u regionu Lacio

Autor: dr Jelena Todorović Lazić

Region Lacio (Lacijum) predstavlja drugi najnaseljeniji region Italije, koji se nalazi u centralno-zapadnom delu zemlje, u kome živi približno 6 miliona stanovnika. Lacio je središnja pokrajina Italije, sa izlaskom na Tirensko more na jugozapadu i jugu. Takođe, Lacio ima državnu granicu sa malenim Vatikanom na prostoru grada Rima, koga okružuje sa svih stana. Sa ostalih strana nalaze se druge italijanske pokrajine: severozapad – Toskana, sever – Umbrija, severoistok – Marke, istok – Abruco i Molize, jugoistok – Kampanija.

Region je definisao i implementirao integrisani i strateški sistem ekoloških projekata pod nazivom „Zeleni Lacio” (Lazio Green) koji za cilj imaju zaštitu životne sredine, smanjenje zagađenja i promociju cirkularne ekonomije. U tom kontekstu, Lacio je pokrenuo projekat „Kiseonik za sve” čiji je cilj da promoviše ekološko nasleđe regiona i njegov kvalitet, ali i da istovremeno unapredi njegovu javnu upotrebu u okviru ekonomski održivog upravljanja.

Boriti se protiv klimatskih promena, nadoknaditi emisije ugljen dioksida – CO₂, zaštititi biodiverzitet. Ovo su ciljevi projekta „Kiseonik za sve” koji sa investicijom od 12 miliona evra za 3 godine i zahvaljujući saradnji javnih i privatnih tela ima nameru da se posadi 6 miliona novog, sertifikovanog autohtonog drveća i žbunja širom regiona, po jedno drvo za svakog stanovnika regiona Lacija. Za ovaj projekat može se reći da je projekat za svakoga, zelena prekretnica da Lacio postane region ekološke održivosti. Novo drveće i žbunje treba da bude zasađeno u urbanim centrima i van urbanih centara širom Lacija. Ako prevedemo u brojke, to je: (1) 30 dodatnih hektara široko rasprostranjene šume u Laciju; (2) 240 tona CO₂ godišnje biće uklonjeno zahvaljujući novim stablima.

Drveće prirodno uklanja CO₂ iz atmosfere i oslobađa kiseonik kroz fotosintezu. Drveće obezbeđuje vodu, hranu, i mnoge druge resurse neophodne za naše živote. Drveće ima osnovnu ulogu u sprečavanju hidrogeološke nestabilnosti, ublažavanju klimatskih uticaja, i prečišćavanju vazduha. Drveće je šampion biodiverziteta i zaštite životinjskih i biljnih vrsta. Drveće je prirodni nosilac psihofizičke koristi, ali i lepote i sreće i jača društvene veze.

Od 2020. do 2022. godine, region Lacio je uložio 12 miliona evra u sadnju i održavanje 6 miliona novih stabala i žbunja u celom regionu. Da bi sproveo svoju strategiju ekološke održivosti, Region je objavio dva javna poziva 2020. i 2021. godine za odabir najboljih projekata za dodelu drveća i žbunja, po mogućnosti autohtonog, za sadnju na javnom zemljištu ili za javnu upotrebu u urbanim i manje urbanim sredinama regiona (prigradskim područjima).

U odgovoru na prvi poziv, 89 opština prijavilo je 110 projekata, 6 projekata su prijavili subjekti tercijarnog sektora, 2 projekta obrazovne ustanove, 2 bolnice, 4 uprave parka, 3 obrazovne ustanove u oblasti poljoprivrede, 1 istraživačka institucija i 1 planinska zajednica. Pristigli su predlozi za 228 sadnih mesta i za 37.710 stabala. U odgovoru na drugi poziv, 135 opština prijavilo je 201 projekat, 19 projekata su prijavile farme, 13 projekata opština Rima, 9 projekata obrazovne institucije, 4 obrazovne ustanove u oblasti poljoprivrede, 2 projekta uprave parkova i 6 projekata ostali subjekti. Predviđeni broj zasada drveća i žbunja je 40.728.

Paralelno sa tim, Region je pokrenuo otvoreni postupak javne nabavke za dodelu okvirnih sporazuma za nabavku i sadnju novog drveća i žbunja na teritoriji regiona Lacija, uključujući transport, isporuku i garanciju za usađivanje. Ova procedura doprinosi aktivnostima koje je Region preduzeo u cilju promovisanja borbe protiv klimatskih promena, smanjenja emisija CO₂ i zaštite biodiverziteta regionalnog ekosistema.

S obzirom na predmet tendera, razmatranja zelenih javnih nabavki uvedena su od samog početka ovog projekta. Tenderska dokumentacija je uključivala kombinaciju zelenih kriterijuma u ​​tehničkim specifikacijama i kriterijumima za dodelu. Procedura je podeljena na 6 partija na geografskoj osnovi, da bi se uzele u obzir karakteristike svake geografske celine u okviru Regiona. Ugovori su dodeljeni ponuđačima sa ekonomski najpovoljnijom ponudom, utvrđenom na osnovu najboljeg odnosa cene i kvaliteta koji je ponderisan u odnosu 20/80.

U ovoj tenderskoj proceduri, isporučeni proizvodi moraju biti u skladu sa minimalnim ekološkim kriterijumima za javnu uslugu zelenog upravljanja i snabdevanje zelenim proizvodima za održavanje (uključujući zalihe biljaka), odobrenim italijanskom ministarskom uredbom od 10. marta 2020. godine, objavljenom u Službenom listu br. 90 od 4. aprila 2020. godine.

U skladu sa minimalnim ekološkim kriterijumima za javnu uslugu zelenog upravljanja i nabavku proizvoda za zeleno održavanje, tehničke specifikacije u pogledu nabavke biljaka odnosile su se na sledeće elemente: (1) karakteristike biljaka u cilju selekcije lokalnih vrsta, prilagođenih klimatskim i ekološkim karakteristikama mesta za sadnju, očuvanju biodiverziteta i izbegavanju difuzije invazivnih stranih vrsta, kao i harmonizaciji prirodnog i urbanog sistema; (2) karakteristike ambalaže, usmerene na korišćenje recikliranog materijala.

Da bi se ispunili minimalni ekološki kriterijumi koji se odnose na aditive zemljišta i đubriva, tehničke specifikacije su predviđale da: a) đubriva moraju da sadrže prirodne supstance; b) sredstva za poboljšanje zemljišta moraju biti kompostabilna i u skladu sa posebnim propisima; v) upotreba treseta mora biti zabranjena.

Pored ispunjavanja gore navedenih obaveznih minimalnih ekoloških kriterijuma, tehničke specifikacije su zahtevale da kontejneri i ambalaža, ako su napravljeni od plastike, moraju imati minimalni sadržaj recikliranja od 30%, i moraju biti vraćeni dobavljaču na kraju upotrebe. Ako su napravljeni od drugih materijala, oni moraju biti biorazgradivi ako su namenjeni da ostanu u zemljištu, ili se mogu kompostirati i poslati na proces kompostiranja na kraju svog životnog veka.

Da bi se ispunili minimalni ekološki kriterijumi za javnu uslugu zelenog upravljanja i nabavku proizvoda za zeleno održavanje, postavljeni su sledeći kriterijumi za dodelu tendera:

1. posedovanje sertifikata sistema upravljanja životnom sredinom (ISO 14001, EMAS);
2. tehnike uštede vode;
3. korišćenje supstrata sa niskim sadržajem treseta;
4. organska proizvodnja;
5. usvajanje plana fitosanitarnog upravljanja;
6. posedovanje sertifikata proizvoda (Uredba Evropske zajednice br. 765/2008).

Pored toga, primenjeni su sledeći ekološki i socijalni kriterijumi:

A. Do 14 poena pripisano je organizaciji rada, ljudskim resursima i drugim sredstvima, kao i merama obuke upućenim osoblju uključenom u izvršenje ugovora. Detaljno su procenjeni sledeći elementi:

1. Predložena organizaciona struktura za izvođenje usluga (maksimalno 8 bodova);
2. Uključivanje u tim agronoma, poljoprivrednika, specijalizovanih radnika sa baštovanskim sertifikatima (maksimalno 4 boda);
3. Uključeno je socijalno razmatranje jer od 14 poena, 2 boda su data ako su socijalne zadruge tipa B (one koje su usmerene na radnu integraciju lica u nepovoljnom položaju) bile deo konzorcijuma za nadmetanje ili privremenog grupisanja preduzeća.

B. Za ekološke sertifikate dato je do 6 poena: od 6 poena, 3 su dodeljena privrednim subjektima koji poseduju sertifikat sistema upravljanja životnom sredinom, kao što je ISO 14001 ili EMAS; 2 boda za sertifikate cvećarske proizvodnje; 1 bod za ISO 9001.

V. Kriterijum „uštede vode”: do 4 boda dato je za predložene tehnike i tehnologije za uštedu vode i racionalizaciju vodnih resursa od strane ponuđača, kao što su sistemi za sakupljanje kišnice ili druga visokoefikasna rešenja.

G. Kriterijum „Supstrati sa smanjenim sadržajem treseta”: dodeljivano je do 2 boda srazmerno manjoj upotrebi treseta u odnosu na druge vrste supstrata, za uzgoj ponuđenih vrsta.

D. Kriterijum „organska proizvodnja”: do 2 boda je dodeljeno srazmerno procentu biljaka i/ili drveća proizvedenih u skladu sa Uredbom (EZ) br. 834/2007 o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda.

Đ. Kriterijum „Obnovljivi izvori energije”: do 2 boda dobijaju ponuđači koji za grejanje plastenika koriste najmanje 50 odsto energije iz obnovljivih izvora.

E. Kriterijum „Plan fitosanitarnog upravljanja”: do 2 boda su dodeljeni ponuđačima koji poseduju plan fitosanitarnog upravljanja koji se odnosi na cvećarske proizvode obuhvaćene ugovorom.

Ž. Kriterijum „Valorizacija i upravljanje ostatkom materijala”: do 2 boda su dodeljena ako se ponuđač obavezao da će iskoristiti ostatak materijala nastalog u aktivnostima sadnje tako što će ga isporučiti lokalnim sistemima za kompostiranje kao strukturni materijal ili za ponovnu upotrebu.

Z. Kriterijum „Rešenja za smanjenje uticaja na životnu sredinu”: do 4 boda dato je za efektivnost i konkretnost predloga koji imaju za cilj smanjenje uticaja na životnu sredinu koji proizilaze iz izvršenja ugovora, sa posebnim osvrtom na transport (npr. korišćenje električnih, hibridnih vozila na prirodni gas ili Euro 6 vozila, korišćenje opreme sa niskim emisijama).

Da bi se ispunili minimalni ekološki kriterijumi, uključene su sledeće klauzule: (1) obaveza dobavljača da izvrši kontrolu kvaliteta postrojenja pri isporuci; (2) obaveza dobavljača da obezbedi garanciju za presađivanje.

Kombinovanjem postupka javne nabavke za nabavku i sadnju novog drveća i žbunja koji uključuje ekološka i socijalna pitanja, sa pozivima za iskazivanje interesovanja da se stimulišu drugi javni organi, škole, civilno društvo i drugi akteri da predlože projekte kojima će se dodeliti drveće i žbunje, region Lacio, imao je za cilj transformaciju postupaka javnih nabavki iz pukog instrumenta kupovine u instrument javne politike. Ovaj model ima potencijal da se replicira u mnogim drugim domenima politike. Činjenica da je organ za kontakt bio Centralno telo za javne nabavke regiona pružala je mogućnost da se na celoj teritoriji regiona imaju jedinstvene cene, uslovi i sistemi praćenja nabavke.

Međunarodna organizacija Oru Fogar (Organizacija ujedinjenih regiona/Globalni forum regionalnih vlada i asocijacija regiona), organizacija koja predstavlja sve regionalne i subregionalne entitete na svetskoj sceni, dodelila je regionu Lacio sedmu nagradu za najbolju regionalnu praksu za projekat „Postizanje ekološke održivosti kroz javne nabavke – Projekat Kiseonik za sve”.

Forum „Compraverde Buygreen” (ključni događaj o politikama, projektima, robama i uslugama zelene nabavke, kako javnim tako i privatnim koji svake godine okuplja glavne igrače uključene u širenje i implementaciju održive nabavke roba i usluga) dodelio je regionu Lacio nagradu za „Najbolji zeleni tender” za projekat „Kiseonik za sve”.

Postavljen je set ključnih indikatora učinka koji se odnose na celokupnu implementaciju projekta: u pojedinostima se kontinuirano prati broj zasađenih stabala, broj odobrenih intervencija i broj odabranih lokacija. Štaviše, uspostavljena su dva procesa praćenja i evaluacije za svaku specifičnu intervenciju:

1. Iz perspektive izvršenja ugovora, dobavljači će dostaviti tromesečni izveštaj o statusu tekućih intervencija, broju i vrednosti posađenog drveća/žbunja, kao i „zdravstveni pregled” zasađenih stabala. Ugovorni organ vrši proveru kvaliteta na početku i tokom izvođenja projekata.
2. Odgovornosti za praćenje se dodeljuju korisnicima, kako u vezi sa statusom svake posađene jedinice na dvogodišnjoj osnovi, tako i u vezi sa bilo kojim pitanjem kvaliteta koje će se pojaviti tokom izvođenja projekata.

Uticaj na životnu sredinu se još procenjuje, ali krajnji cilj projekta „Kiseonik za sve” je stvaranje urbanih i periurbanih klastera sposobnih da apsorbuju do 240 hiljada tona CO2 godišnje. Kada budu završeni, rezultati procesa sadnji sprovedenih tokom implementacije projekta pomoći će Regionu da ublaži negativne efekte zagađenja, klimatskih promena i gubitka biodiverziteta. Kada se postigne konačni obim projekta, privreda će takođe moći da registruje koristi od jačeg i raznovrsnijeg okolnog ekosistema.

Što se tiče društvenih uticaja, postoji povoljan uticaj na socijalna pitanja u zajednicama u kojima je projekat već sproveden. Očekuje se da će implementacija projekata orijentisanih na životnu sredinu izgraditi svest stanovništva o srodnim temama, što bi trebalo da proizvede pozitivne dugoročne rezultate u odnosu između građana Lacija i njihovog prirodnog nasleđa.