Autor: Stevan Stojkov
Tokom poslednjih dvadeset godina, društveni mediji su postali sastavni deo naše svakodnevice. NJih koristi 4,62 milijarde ljudi širom sveta, što predstavlja više od polovine svetske populacije. Prema svim predviđanjima, broj njihovih korisnika, samim tim i njihova popularnost, nastaviće da raste. Takođe, nastaviće da raste i vreme koje provodimo na njima, mada ono ni danas nije zanemarljivo. Prema istraživanju Global WebIndex-a prosečna dnevna upotreba društvenih medija iznosi 2 sata i 27 minuta.
Uspon i konstantan rast popularnosti društvenih medija privukli su pažnju mnogobrojnih istraživača i podstakli mnoga pitanja. Zašto ih toliko volimo i rado koristimo je svakako jedno od njih. Društveni mediji, kao moćno sredstvo komunikacije, omogućili su da nam praktično ceo digitalni svet bude na dohvat ruke. Olakšali su nam povezivanje i ostajanje u kontaktu sa prijateljima i članovima porodice. Pored toga, preko njih se u najvećoj meri informišemo o aktuelnim društvenim temama i događajima.
Zbog toga ne čudi što su društveni mediji lako „okupirali“ najveći deo našeg slobodnog vremena. Želimo da stalno budemo u toku i ne propustimo nijednu vest ili objavu i fotografiju koju na njima podele naši prijatelji. Zato svaki čas proveravamo svoje naloge i profile na njima. Iz tog razloga raste vreme koje provodimo na društvenim medijima, a neretko nam se sa tom aktivnošću završava tekući i započinje novi dan.
Društvenim medijima, po pravilu, pristupamo preko mobilnog telofona. Prema podacima iz istraživanja Social Serbia 2021 u našoj zemlji to čini 82% ispitanika. Lak pristup i sve više vremena koje provodimo na njima, dovode nas do još jednog pitanja u vezi sa društvenim medijima koje se sve češće postavlja – da li i na koji način oni utiču na nas, tj. na naše mentalno zdravlje?
Odgovor na ovo pitanje veoma je interesantan. Naime, nakon svega do sada rečenog o društvenim medijima, logično bi bilo smatrati da je njihov uticaj na naše menatlno zdravlje u najvećem broju slučajeva pozitivan.
LJudi su društvena bića. Živimo okruženi ljudima i da bismo napredovali u životu potrebno nam je društvo. Rezultate koje postižemo, ostvarujemo isključivo zahvaljujući interakciji sa drugim ljudima. Društvene veze koje se pri tome neminovno grade i osnažuju, imaju ogroman pozitivan uticaj na naše mentalno zdravlje. Društveni mediji olakšavaju kontakte među ljudima, te je logično da oni doprinose našem psihičkom blagostanju, zar ne?
Izgleda da stvari po pitanju mogućeg uticaja društvenih medija na naše mentalno zdravlje nisu tako jednostavne i jednodimenzionalne. Na takav zaključak nas navode rezultati brojnih istraživanja i studija prema kojima društveni mediji često imaju lošu reputaciju upravo zbog percepcije da imaju negativan uticaj na mentalno zdravlje ljudi koji ih koriste.
Društveni mediji predstavljaju tehnologiju koja je relativno nova i stoga nisu bili predmet dovoljnog broja istraživanja kojim bi se utvrdile njihove dugoročne posledice na mentalno zdravlje ljudi, bilo da su one pozitivne ili negativne. Međutim, brojne studije otkrile su snažnu vezu između njih i povećanog rizika narušavanja mentalnog zdravlja njihovih korisnika. Prema rezultatima tih studija, upotreba društvenih medija najčešće se povezuje sa depresijom, anksioznošću i usamljenošću.
Istraživanja u Americi i statistički podaci do kojih se u njima došlo otkrivaju nam tužnu priču o porastu stope depresije, samopovređivanja i samoubistava, što se poklapa sa značajnim povećanjem upotrebe društvenih medija poslednjih godina, naročito kod pripadnika mlađe populacije. Ovi podaci pokazuju da u SAD 89% osoba od 13 do 17 godina ima pametni telefon, a da njih 70% koristi društvene mreže „više puta dnevno“.
Da postoji značajan odnos između društvenih medija i problema mentalnog zdravlja kod tinejdžera, ukazuju i studije Univerziteta u Šefildu. Naime, njihove studije kontinuirano ukazuju na negativan uticaj previše vremena provedenog na društvenim medijima na tinejdžere.
Takođe, pregled za 2020. godinu u International Journal of Adolescence and Youth ispitao je provedeno vreme, stepen angažovanja, zavisnost i aktivnosti povezane sa društvenim medijima. U ovom istraživanju otkrili su korelaciju između pomenute četiri oblasti i depresije, psihičkog stresa i anksioznosti kod tinejdžera.
Posmatrano globalno, prema podacima World Health Organization približno jedan od sedam adolescenata pati od mentalnog poremećaja, a samoubistvo je „četvrti vodeći uzrok smrti među populacijom 15-19 godina”. Iako je jasno da se svi ovi problemi ne mogu automatski adresirati na njih, ne bi trebalo ni umanjivati značaj rezultata studija koje su pokazle da je upotreba mobilnih telefona i društvenih medija doprinela pogoršanju mentalnog zdravlja tinejdžera širom sveta.
Negativan uticaj na mentalno zdravlje i problemi koje izazivaju društveni mediji nisu ograničeni samo na tinejdžere. Istraživači sa Univerziteta u Arkanzasu su u svojoj opservacionoj studiji iz 2021. godine analizirali navike korisnika društvenih medija na nacionalnom uzorku od skoro 1.000 ljudi između 18 i 30 godina. Otkrili su značajnu korelaciju između upotrebe društvenih medija i razvoja depresije nakon šest meseci njihovog korišćenja. Nešto ranije, do sličnog otkrića došli su i autori studije „Social Media Use and Its Connection to Mental Health: A Systematic Review“ iz 2020. godine. Naime, i njihova studija pokazala je da društveni mediji mogu pogoršati probleme mentalnog zdravlja ljudi koji ih koriste.
Više nagrađivanja, više vremena
Depresija, anksioznost, usamljenost, strah od propuštanja, pad samopouzdanja, poremećaj sna, slabije pamćenje – samo su neki od problema koji se vezuju za upotrebu društvenih medija. Većina ljudi je upoznata sa mogućim brojnim negativnim efektima korišćenja društvenih medija na mentalno zdravlje, ali i pored toga, broj njihovih korisnika, kao i vreme koje provode na njima, konstantno rastu.
Znamo da društveni mediji mogu negativno uticati na nas, ali iz dana u dan raste naše oslanjanje na njih. Šta nas to tera da ih sve više koristimo?
Društvene medije koristimo zbog povezanosti sa drugim ljudima. Savremeni način života, njegov tempo, kao i mobilnost radne snage, doprineli su da sa delom svojih prijatelja i članova porodice ostanemo u kontaktu samo preko njih. Takođe, društveni mediji su interaktivni. Preko njih dajemo, ali i primamo informacije, a kad dobijemo pozitivne povratne informacije, osećamo se dobro i želimo da nastavimo da ih koristimo. I upravo tu se krije glavni razlog zbog kojeg ljudi žele da koriste društvene medije.
Društveni mediji podstiču oslobađanje neurotransmitera dopamina i oksitocina koji čine da se osećamo dobro. Mehanizam njihovog delovanja na naš mozak objasnićemo na primeru društvene mreže Facebook. Na ovu platformu postavili smo fotografiju sa proslave našeg rođendana na kojoj smo „baš dobro ispali“. Ubrzo počinju da pristižu „lajkovi“ i pozitivni komentari naših prijatelja. Dopamin se trenutno oslobađa i mi se osećamo dobro. S nestrpljenjem očekujemo nova obaveštenja o „sviđanjima“.
LJudski mozak voli dopamin. On podiže naše raspoloženje, motivaciju, pa čak i pažnju. U našem mozgu nalaze se četiri glavna dopaminska receptora koja su povezana sa različitim kongitivnim i motoričkim funkcijama. Oslobađanje dopamina oblikuje naše misli, ponašanje i akcije. Takođe, njegovo oslobađanje predstavlja značajan razlog zbog kojeg ljudi koriste društvene medije, jer kako su to otkrili istraživači sa Harvarda, oslobađanje dopamina može poslužiti i kao društvena nagrada.
Pozitivni kometari i „lajkovi“ na naše objave na društvenim medijima predstavljaju stimulans. Oslobađanje dopamina je reakcija na njih, a ono što sledi je upravo ta društvena nagrada za „dobar osećaj“. Svaki put kada se naš mozak stimuliše, pozitivni društveni stimulansi oslobađaju dopamin. Svaki novi „lajk“ učiniće da se naša povezanost sa ovim stimulansima, kao i vezama koje oni stvaraju, nastavi. Što smo više nagrađivani, više vremena ćemo želiti da provodimo na društvenim medijima.
Pored psihološke žudnje za pozitivnim povratnim informacijama koje može stvoriti upotreba društvenih medija, sve više vremena na ovim platformama provodimo i zbog njihovoh „lepljivog“ dizajna. Naime, timovi stručnjaka – psihologa, komunikologa, dizajnera, programera – dali su sve od sebe da budu dizajnirane tako da privlače pažnju, da svojim korisnicima pružaju zabavu, stvaraju osećanje potrebe da budu deo „nečeg većeg“ i da više puta dnevno proveravaju svoje profile kako ne bi propustili novosti.
Osim toga, dizajn aplikacija i internet stranica društvenih medija doprineo je tome da njihovo korišćenje ima isti efekat na mozak kao igranje slot mašina. Kada na svom mobilnom telefonu pokrenemo aplikaciju određene društvene mreže, mi unapred ne znamo koji ćemo sadržaj videti. On za nas predstavlja nepoznanicu sve dok se aplikacija ne otvori.
Prilikom svakog otvaranja, spontani rezultat (sadržaj na ekranu našeg telefona) izaziva osećaj „nagrade“ oslobađanjem dopamina. Upravo ovo je razlog zbog kojeg se javlja zavisnost od društvenih medija. Kako NeuroGrow navodi: „Studije pokazuju da slika dobijena skeniranjem mozga ‘teških’ korisnika društvenih medija izgleda veoma slično onima koji su zavisni od droge ili kockanja“. Istraživanja pokazuju da je već sada 5% mladih zavisno od društvenih medija i da je ta zavisnost potencijalno veća od zavisnosti od alkohola i cigareta.
Uzrokujući trenutno oslobađanje dopamina, društveni mediji čine da se njihovi korisnici osećaju srećnim. Međutim, sve češće se može čuti da to nije nužno zdrava vrsta sreće, već da umesto toga ovo osećanje više liči na zavist. To poređenje sa drugima, na koje nas podstiču društveni mediji, može negativno uticati na naše mentalno zdravlje. Takođe, izostanak očekivanih „lajkova“ i pozitivnih komentara na sadržaj koji smo podelili učiniće nas razočaranim i može poljuljati naše samopouzdanje.
Negativni efekti
Zamku upoređivanja sa drugima, vešto postavljenu na društvenim medijima, veoma je teško izbeći. Poređenje naših života sa životima drugih ljudi po pravilu ne utiče pozitivno na naše mentalno zdravlje. Bilo da se poredimo naviše – s ljudima kojima ide bolje ili naniže – s ljudima koji se nalaze u težoj situaciji od naše, nakon poređenja osećamo se gore. Svaka vrsta poređenja sa drugim korisnicima na društvenim medijima povezana je sa simptomima depresije.
Vratimo se na primer fotografije sa proslave našeg rođendana koju smo podelili na Facebook-u. Nismo postavili bilo koju, već smo odabrali onu na kojoj smo „baš dobro ispali“. Najveći broj korisnika postupa na taj način. Razlog je jasan: žele da se u najboljem svetlu predstave drugim korisnicima ove platforme. Da bi nam taj poduhvat što više olakšali, društveni mediji su nam na raspolaganje stavili niz „filtera“ i sličnih alata za obradu fotografija. I ne samo to.
Prema istraživačima društvenih mreža, one nas i nagrađuju ako koristimo ove alate. Rezultati njihovih istraživanja pokazuju da algoritam Instagram-a favorizuje i većem broju drugih korisnika pokazuje fotografije „provučene“ kroz filtere ove popularne društvene mreže.
Ovako ulepšana slika stvarnosti, kroz promovisanje nerazumnih očekivanja, negativno će uticati na mentalno zdravlje. Nerealna očekivanja će neizbežno ostati neispunjena, te će se javiti osećaj nezadovoljstva sobom, svojim izgledom, životnom situacijom, što će neminovno dovesti do pada samopouzdanja i samopoštovanja. Nije teško pretpostaviti da će se značajan broj tinejdžera, posmatrajući fotografije (profesionalno obrađene u npr. Photoshop-u) pevačica ili sportista koje prate na društvenim mrežama, osećati nezadovoljno po pitanju svog fizičkog izgleda.
Takođe, ko bi se na društvenim medijima hvalio da mu ne ide dobro i još tu svoju nezavidnu situaciju potkrepio fotografijama koje o tome svedoče. Objave na ovim platformama rezervisane su za lepe trenutke – proslave ličnih i profesionalnih uspeha, fotografije sa letovanja, provoda, rođendana, svadbi i sl. Međutim, naša svakodnevica često ne izgleda tako pozitivno, te društveni mediji predstavljaju plodno tle za rađanje zlobnih osećanja – ljubomore i zavisti. Postojanje veze između zavisti i depresije koju prouzrokuje korišćenje društvenih medija potvrdile su mnogobrojne studije.
Društvene medije koristimo jer verujemo da ćemo se osećati bolje, a ne lošije. Da ćemo nakon njihove upotrebe biti srećniji, a ne tužniji. Ovu grešku u predviđanju, ponovićemo svaki put kad pokrenemo neku od aplikacija društvenih medija na našem telefonu ili posetimo njihove internet stranice. Bez obzira na to koliko smo se puta osećali nezadovoljno, tužno, usamljeno, izolovano nakon njihovog korišćenja, pomislićemo da će nam nova poseta društvenim medijima pomoći da se osećamo bolje.
Pogrešićemo i ako pomislimo da veći broj prijatelja na društvenim mrežama znači da smo društveniji i da imamo bolji društveni život. Hiperpovezanost koju nam omogućavaju digitalna tehnologija i društveni mediji mogu negativno uticati na uspostavljanje stvarnih društvenih veza, kao i interakciju licem u licem sa našim prijateljima iz stvarnog života. Iako nam je lakše da preko društvenih medija virtuelnim prijateljima posvetimo vreme, pozitivan terapeutski efekat na naše blagostanje jedino ima vreme provedeno sa našim pravim prijateljima.
Želja da stalno budemo „u toku“ sa aktivnostima naših prijatelja na društvenim medijima takođe može negativno uticati na naše mentalno zdravlje. Povećanje anksioznosti do koje može dovesti percipirana isključenost iz aktivnosti naših društvenih krugova objašnjava se popularnim konceptom „strah od propuštanja“.
Strah od propuštanja odnosi se na „prožimajuću bojazan da bi drugi mogli imati korisna iskustva iz kojih je neko odsutan“ i „karakteriše ga želja da ostanete stalno povezani sa onim što drugi rade“. On je povezan sa intenzivnom upotrebom društvenih medija.
Društveni mediji su nas učinili svesnijim šta propuštamo i kako se naši prijatelji dobro zabavljaju na događaju na kojem mi nismo bili prisutni. Gledajući fotografije ili snimke dobrog provoda naših prijatelja, kojeg mi nismo bili deo, osetićemo se isključenim. Isticanjem ovakvih događaja i aktivnosti, „uvek uključena“ komunikaciona tehnologija može da izazove osećaj anksioznosti, usamljenosti i neadekvatnosti. Upravo zbog toga, zbog straha da nešto ne propustimo, sve češće ćemo proveravati naše naloge na društvenim medijima.
Studije rađene u SAD otkrile su čvrstu vezu između intenzivne upotrebe društvenih medija, straha od propuštanja i depresije i anksioznosti. Takođe, često proveravanje korisničkih profila na njima i, u tom cilju, držanje mobilnog telefona uvek povezanog na internet i u neposrednoj blizini, može dovesti do odlaganja spavanja i nedovoljno kvalitetnog sna.
Druga strana
Pored nabrojanih negativnih efekata društvenih medija na naše mentalno zdravlje, važno je skrenuti pažnju i na povećani rizik od sajber maltretiranja kojem su u poslednje vreme korisnici sve češće izloženi. Nažalost, i u ovom slučaju, tinejdžeri predstavljaju grupu korisnika koja je najugroženija.
Da li na osnovu izloženih efekata možemo doneti konačan sud o uticaju društvenih medija na nas?
Sve do sada rečeno čini samo jedan deo odgovora na pitanje kako društveni mediji utiču na naše mentalno zdravlje. Kao i za toliko drugih stvari i pojava u životu i za društvene medije se može reći da svaka medalja ima dve strane. Stoga ne bi bilo fer ako bar ukratko ne bismo naveli i pozitivne efekte njihove upotrebe na naše mantalno zdravlje pa tek onda pokušali da damo celovit odgovor.
Društveni mediji predstavljaju izuzetno efikasno sredstvo za povezivanje ljudi i zajednica širom sveta. Ova njihova pozitivna strana nam je naročito bila važna u eri pandemije kada smo se svi suočavali sa raznim barijerama koje su otežavale lično povezivanje.
Umrežavanje malih grupa ljudi zasnovano na sličnim interesovanjima i zajedničkim vrednostima doprinelo je skretanju pažnje i podizanju svesti o mnogim važnim, ali ipak zapostavljenim društvenim problemima. Takođe, društveni mediji nas informišu, obrazuju (kroz razne kurseve i edukativne sadržaje), predstavljaju odlično mesto za iskazivanje kreativnosti, a mnogima su pomogli i u pronalaženju posla.
Nakon sagledavanja i nekih pozitivnih efekata društvenih medija, celovit odgovor po pitanju njihovog uticaja na naše mentalno zdravlje čini se sve daljim. Možda to predstavlja i pravi put, jer odgovora na ovako široko pitanje ima verovatno koliko ima i korisnika društvenih medija. Studije i istraživanja koja su se bavila ovom tematikom, mogu nam biti od pomoći, ali njihove rezultate moramo uzimati sa određenom dozom rezervisanosti.
Većina istraživanja u prvi plan stavlja potencijalno negativne efekte, ali u poslednjih par godina pojavilo se više radova koji govore protiv ovakve generalizacije. Prema ovim radovima, naučni dokazi do kojih se do sada došlo su diskutabilni jer su često zasnovani na nepouzdanim podacima. Naime, društveni mediji nerado dele podatke sa istraživačima, a poznato je da prilikom anketa i intervjua ispitanici po pravilu daju odgovore koji ih predstavljaju u boljem izdanju ili za koje pretpostavljaju da bi druga strana želela da ih čuje.
Takođe, prilikom tumačenja rezultata istraživanja treba obratiti pažnju i na to da li su oni objavljeni u popularnoj ili stručnoj literaturi. U popularnoj preovladava stav da je uticaj društvenih medija pretežno negativan, dok su u stručnoj literaturi preporučuje posmatranje različitih društvenih medija posebno, jer svaki od njih omogućava i podstiče različite vrste ponašanja njihovih korisnika, a posebno se naglašava da je važno razlikovati simptome od dijagnoze problema mentalnog zdravlja.
Budući da ne postoji jedinstven pristup ovom pitanju, nije moguće dati ni jedinstven odgovr kako društveni mediji utiču na naše mentalno zdravlje. Nedostatak konsenzusa otežava i davanje konkretnih preporuka kako bi se izbegli negativni efekti korišćenja društvenih medija. Najjednostavnije je preporučiti njihovu vremenski što kraću upotrebu. Ali to nije dovoljno, jer je daleko važnije kako i zašto koristimo društvene medije od toga koliko na njima boravimo.
Društvene medije bi trebalo da posmatramo kao koristan alat savremenog sveta koji nam može olakšati određene stvari, ali koji nam ne može zameniti prave prijatelje. Od nas i našeg načina upotrebe društvenih medija zavisi kako će oni uticati na naše mentalno zdravlje. Ako primetimo da je njihov uticaj većim delom negativan, neće biti kraj sveta ako napravimo pauzu ili čak prestanemo da ih koristimo.
Izvori:
https://www.kcns.org.rs/agora/uticaj-drustvenih-medija-na-nasu-svakodnevicu/
https://www.medicalnewstoday.com/articles/social-media-and-mental-health#summary
https://jamanetwork.com/journals/jamapsychiatry/fullarticle/2749480
https://socialmediavictims.org/mental-health/
https://socialmediavictims.org/mental-health/depression/
https://www.oberlo.com/statistics/how-many-people-use-social-media
https://datareportal.com/reports/digital-2021-october-global-statshot
https://pioniri.com/sr/socialserbia2021/
Ostavi komentar