Izbori za Evropski parlament 2019. godine – rezultati, posledice

Autor: dr Jelena Todorović Lazić

Kada govorimo o izborima za Evropski parlament 2019. godine, možemo reći da su dosta specifični u odnosu na izbore ranijih godina. Ono što upada u oči odmah jeste to da je predizborni kontekst započeo još 2015. godine kada je migrantska kriza koja je bila u punom jeku, pokazala da je evropski sistem zakazao. Bregzit, koji se dogodio 2016. godine, predstavlja drugi važan faktor koji je uzdrmao temelje Unije. Sveukupno, Unija je zapala u ozbiljnu političku krizu koja se može razrešiti samo njenim transformisanjem, odnosno, neophodnim reformama. Oko budućeg smera u kome će se Unija kretati,  još nema konačnog dogovora,  ali je i sa tim u vezi važno kakav je ishod glasanja na evropskim izborima, odnosno, kako će izgledati Evropska komisija narednih pet godina.

Kampanje za evropske izbore su i dalje pretežno nacionalne. Primetan je porast izlaznosti u 20 od 28 članica (najveća od 1994.). Na izborima 2014. godine 43% Evropljana je izašlo na izbore dok je sada 2019. godine 51% Evropljana glasao. Izlaznost je bila najveća u Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji.

Institucije Evropske unije u narednom mandatu vodiće narodnjaci i socijaldemokrati, ali su morali da uključe i liberale, koji su ostvarili veliki rast u broju poslaničkih mesta. Konačni rezultati za Evropski parlament pokazali su da su prva mesta u ovoj instituciji zadržale tradicionalne partije desnog i levog centra, ali da su doživele i ozbiljan gubitak u broju stolica u Parlamentu. Liberali su ostvarili značajan rast, a u Italiji i Mađarskoj desničari su zabeležili rast. U novom sazivu EPP – Klub poslanika Evropske narodne stranke (hrišćanski demokrati) dobio je 182 poslanička mesta, a imao je 216, Klub poslanika Progresivnog saveza socijalista i demokrata sada ima 147, a pre je imao 185, Evropski konzervativci i reformisti pali su na 59 sa 77, ALDE – Klub poslanika Saveza liberala i demokrata za Evropu porastao je na 109 poslanika sa 69, Konfederalni klub poslanika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice je pao na 38 poslanika sa 52, Klub poslanika Zelenih / Evropskog slobodnog saveza sada ima 69, a pre je imao 52, Klub poslanika Evrope slobode i demokratije porastao je na 54 poslanička mesta, Klub poslanika Evrope nacija i sloboda sada ima 58 poslanika, dok je pre imao 36, a Nezavisni poslanici sada imaju tek šest mesta, dok je pre brojao 20.

U Nemačkoj su vladajuće stranke, doživele ozbiljne gubitke. Hrišćansko-demokratska unija / Hrišćansko-socijalna unija (CDU-CSU), koju je donedavno vodila kancelarka Angela Merkel, dobila 28,70 odsto glasova, što je pad od oko sedam odsto u odnosu na prošle izbore. Drugi su, iznenađujuće, Zeleni s 20,70 odsto glasova, što je oko 11 odsto više nego pre pet godina. Socijaldemokratska stranka dobila je samo 15,60 odsto glasova, što je oko 11 odsto manje nego na prošlim izborima i najgori rezultat na bilo kojim izborima za ovu stranku. Krajnje desna Alternativa za Nemačku dobila je 10,80 odsto, što je oko tri odsto više nego na poslednjim EU izborima, ali oko dva posto manje nego na parlamentarnim izborima 2017.

U Austriji je konzervativna Narodna stranka kancelara Sebastijana Kurca pobednik sa 34,90 odsto glasova, što je oko sedam više nego na poslednjim izborima. Opoziciona Socijaldemokratska stranka Austrije dobila je 23,40 odsto, a ekstremno desna Slobodarska stranka 17,20 odsto, što je oko dva odsto manje nego pre pet godina.

Desnica je u nekim državama, kao što su Mađarska, Italija, Francuska i Velika Britanija prevladala, dok su u nekim državama, leve opcije, pogotovo Zeleni, ostvarile impresivan rezultat. Ekstremno desničarska partija Nacionalni front je pobednik na izborima u Francuskoj sa 23,31 odsto, dok je Lista renesanse predsednika Francuske Emanuela Makrona dobila 22,41 odsto.

U Mađarskoj je Fides, na čelu s premijerom Viktorom Orbanom, dobila 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. U Italiji slavi krajnje desna Severna liga koja je na prvom mestu sa 28,70 odsto glasova, dok je na prethodnim izborima 2014. godine imala samo šest odsto. Demokratska partija je druga sa 22,50 %.

Grčki premijer Aleksis Cipras pozvao je prevremene izbore nakon što je njegova radikalno leva stranka Siriza izgubila mesta na evropskim izborima. Siriza je dobila 22,89 odsto glasova, a liberalno-konzervativna Nova demokratija 33,29 odsto glasova.

Vladajuća poljska Stranka prava i pravde ostvarila je ubedljivu pobedu na izborima za Evropski parlament (45,6 odsto glasova, na evropskim izborima pre pet godina dobila 31,8 odsto glasova).

Nasuprot padu levice u nekim državama, Socijalisti su pobedili u Španiji, dobivši 32,82 odsto glasova. Vladajući su izgubili i u Danskoj. Liberali, stranka desnog centra premijera Larsa Lokea Rasmusena dobila je 20,6 odsto, a opozicioni socijaldemokrati 23,6 odsto.

Bivša nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen izabrana je za prvu ženu na čelu Evropske komisije sa malom većinom glasova u Evropskom parlamentu. Fon der Lajen, članica nemačke CDU i Evropske narodne partije, dobila je 383 glasa evropskih poslanika, što je 7 više od minimalne većine. U poređenju sa tim, Žan Klod Junker je podržan od strane 422 poslanika 2014. godine. Evropska narodna partija, Socijalisti i demokrate i liberalna grupa „Obnovimo Evropu“ podržale su Fon der Lajen, ali su neki od njihovih poslanika ipak glasali protiv. Sa druge strane, Zeleni, konzervativci i radikalnije desne i leve grupe uskratile su svoju podršku.

Netransparentno, nedemokratski – tako se opisuje kandidovanje Ursule fon der Lajen za novu predsednicu Evropske komisije. Ovu odluku doneli su šefovi država i vlada EU nakon višednevnih sastanaka „iza zatvorenih vrata“. Mesecima unazad, poslanik u Evropskom parlamentu Manfred Veber i potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans važili su za najozbiljnije konkurente za Junkerovog naslednika. Ursulu fon der Lajen, niko nije ni spominjao. Međutim, dogovorom daleko od očiju građana između Nemačke i Francuske, Ursula je postala jedini kandidat.

Takvim gestom evropski lideri odlučili su da odbace sistem takozvanih „vodećih kandidata“, koji je prvi put uveden na prethodnim evropskim izborima 2014. godine, kao jedan do mehanizama da se EU približi građanima. Prema tom principu, svaka evropska partija pre glasanja predlaže kandidata za predsednika EK, a na ovu poziciju dolazi predstavnik one partije koja je dobila najviše glasova građana širom kontinenta, tako što ga predsednici i premijeri okupljeni u Evropskom savetu najpre nominuju, a Parlament potvrdi. Međutim, princip „špicenkandidata“ nije upisan u osnivačke ugovore EU i pravno ne obavezuje.

Predsednik Francuske od početka se protivio nominaciji šefa poslaničke grupe Evropske narodne partije, a kao razlog navodio je nedostatak iskustva u izvršnoj vlasti. S druge strane, kada je nemačka kancelarka Angela Merkel predložila da Frans Timermans, kao član Partije evropskih socijalista, postane predsednik Evropske komisije, a Veber predsednik Evropskog parlamenta, protivljenje je došlo iz drugog smera – ne samo od mađarskog premijera, već i drugih članova Evropske narodne partije: šefova vlada Irske, Bugarske i Hrvatske.

Na kraju se stiglo do treće opcije– mesto predsednika Evropske komisije ipak je otišlo, četvrti put uzastopno, u ruke Evropske narodne partije oličene u Ursuli fon der Lajen, dok su socijaldemokrate dobile predsednika Parlamenta i Visokog predstavnika EU, a liberali novog predsednika Evropskog saveta. Veber je ostao šef EPP u Parlamentu, a Timermans potpredsednik Komisije. Kandidatura Fon der Lajen bila je jedini način da se postigne kompromis između nacionalnih vlada, koje i dalje zadržavaju glavnu reč kada se radi o najvažnijim pitanjima u Evropi.

Fon der Lajen je imenovala osam potpredsednika Komisije, koji će biti zaduženi za njene političke prioritete u narednih pet godina. Komesari imaju obavezu da prođu kroz saslušanja pred odborima Evropskog parlamenta, nakon čega će Parlament morati da ih „u paketu“ potvrdi pre početka mandata 1. novembra. Osam članova Junkerove komisije kandidati su za novi mandat, dok su preostalih 19 novajlije u Briselu, uz nekoliko zvučnih imena na nacionalnom nivou. U skladu sa zalaganjem nove predsednice za rodnu ravnotežu, trinaest članova komisije su žene, a četrnaest muškarci.

Kada je reč o portfelju za proširenje, njega je od Johanesa Hana trebalo da preuzme Laslo Tročanji, bivši ministar pravde u vladi Viktora Orbana. Upravo je on jedan od kandidata za komesare kojima se od nominacije predviđao težak put do konačne potvrde u Evropskom parlamentu, pre svega zbog njegove povezanosti sa kontroverznim pravosudnim reformama i zakonima koji su ograničili prostor za rad civilnog društva i akademske zajednice u Mađarskoj. Odbijanje kandidata za komesara u Evropskom parlamentu već se događalo – 2014. je slovenačka kandidatkinja Alenka Bratušek morala da odustane od kandidature, jer je nadležni odbor odbio da je podrži. Na kraju, čak i pre saslušanja, neki kandidati za novu Komisiju nisu prošli: Tročanji, zajedno sa rumunskom kandidatkinjom Plumb, potencijalnim komesarom za transport, nije dobio podršku odbora za pravne poslove. Odbor za pravne poslove takve odluke je doneo pozivajući se na sukob interesa (mutne pozajmice u kampanji, veze sa advokatskom kancelarijom).

Bez konkurencije po iskustvu u novoj Komisiji su regionu dobro poznat Johanes Han, kao i Slovak Maroš Šefčovič. I jednom i drugom je ovo treći mandat u Briselu. Han, koga je ponovo predložila vlada Austrije, u Komisiji Hozea Manuela Barosa bio je zadužen za regionalnu politiku, dok se pod Žanom Klodom Junkerom bavio pregovorima o proširenju i politikom susedstva. U trećem mandatu kandidat je za komesara za budžet EU, a na toj poziciji bio bi direktno odgovoran predsednici Fon der Lajen. Šefčoviču je poveren portfelj sličan onom za koji je bio zadužen od 2009. do 2014: međunistitucionalni odnosi i planiranje.

Kao član Partije evropskih socijalista, Timermans je predvodio levi centar kontinenta na izborima za Evropski parlament u maju, a bivši ministar spoljnih poslova Holandije ponovo je dobio potpredsednički mandat u Komisiji, tokom kojeg će biti zadužen za „Evropski zeleni sporazum“, sa ciljem da Evropa postane prvi klimatsko neutralni kontinent.

Još jedna kandidatkinja za predsednicu EK tokom prolećnih izbora, ovog puta ispred evropskih liberala, bila je Dankinja Margaret Vestar. U Junkerovoj Komisiji ona je vodila izuzetno uticajan portfelj konkurencije, i to u vreme tužbi protiv svetskih kompanija kao što su „Gugl“ i „Epl“. U Komisiji Fon der Lajen baviće se digitalizacijom.

Potezom koji je opisan kao snažna simbolična poruka, dosadašnji komesar za poljoprivrednu politiku, Irac Fil Hogan, unapređen je u komesara za trgovinu. Kao uspešan pregovarač trgovinskih sporazuma sa Japanom i Latinskom Amerikom, pred Hoganom će se naći jedno od, u ovom trenutku, politički najosetljivijih pitanja – budući trgovinski odnosi sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Još nekoliko komesara njihove države kandidovale su za još jedan mandat. Čehinja Vera Jurova u Junkerovoj komisiji bila je zadužena za pravosuđe, zaštitu potrošača i rodnu ravnopravnost. Sada je kandidatkinja za sličan portfelj: potpredsednica za vrednosti i transparentnost. Poznatija regionu zapadnog Balkana je Marija Gabrijel iz Bugarske, koja je u prethodnih pet godina bila zadužena za digitalnu ekonomiju i društvo, a na zapadnom Balkanu bila je uključena u kreiranje Digitalne agende i sporazuma o smanjenju cene rominga. Sada je kandidatkinja za komesarku za omladinu.

Među novim članovima Evropske komisije nalazi se i nekoliko osoba koje su držale visoke položaje u svojim nacionalnim državama: bivši premijer Italije Paolo Đentiloni, ministar spoljnih poslova Belgije Didije Rejnder i kratkotrajna ministarka odbrane Francuske Silvi Gular. Đentiloni, koji je na mestu premijera bio od 2016. do 2018. godine, poslednji je komesar koga je predložila država članca EU, nakon promene vladajuće većine u Italiji. Iako je u politici Italije aktivan već decenijama, do sada nije držao značajnu evropsku funkciju. Zato su postojale sumnje da je dovoljno kvalifikovan za portfelj koji je dobio – ekonomiju.

Za razliku od Đentilonija, kandidatkinja predsednika Francuske Emanuela Makrona, Silvi Gular, bila je i poslanica u Evropskom parlamentu i savetnica predsednika Evropkske komisije Romana Prodija. Sa mesta ministarke odbrane Francuske morala je da se povuče 2017. zbog korupcionaškog skandala koji je zahvatio njenu partiju „Modem“, ali ne i nju lično. Fon der Lajen ju je predložila za komesarku za unutrašnje tržište.

Još jedan kandidat kojem Brisel neće biti nepoznato okruženje jeste Margaritis Skinas, koga je novi premijer Grčke Kirjakos Micotakis predložio uprkos spekulacijama, da bi komesar iz ove zemlje mogao da bude bivši premijer Antonis Samaras. Samarisa je diskvalifikovalo njegovo oštro protivljenje sporazumu o promeni imena sa Severnom Makedonijom, te je na njegovo mesto izabran Skinas, dosadašnji glavni portparol Evropske komisije. Naziv Skinasovog novog portfelja, koji nije postojao u prethodnim administracijama, već je izazvao kontroverze – zaštita evropskog načina života. U pitanju je pronalaženje zajedničkog pristupa prema imigrantima i njihovoj integraciji u evropska društva.

Jedina dva komesara koja ne pripadaju trima najvećim evropskim partijama takođe su po prvi put članovi Komisije: Januš Vojćehovski, iz poljskog Prava i pravde, kandidat je za poljoprivredu, dok je Virdžinijus Sinkevičijus iz Litvanije predložen za životnu sredinu i okeane, što je u skladu sa njegovom pripadnošću Evropskim zelenima. On je, takođe, sa svojih 28 godina, najmlađi komesar.

Čak šest od ukupno 26 predloženih komesara suočava se sa rizikom da ne dobije zeleno svetlo na saslušanjima u Evropskom parlamentu. Dok se u političkim grupama Evropskog parlamenta ocenjuje da novi mađarski kandidat za komesara za proširenje Oliver Varhelji može dobiti podršku, s iznenađujućom žestinom je propitivana kandidatkinja za resor jedinstvenog tržišta Silvi Gular.

Poslanici ključnih grupacija socijalista i stranaka desno od centra, Evropske narodne partije, ocenili su slabim i nedovoljnim njena objašnjenja, posebno oko sumnji za zloupotrebu sredstava Parlamenta, iako se ona odlučno branila tvrdnjom da je to bila „administrativna greška“, na kraju, od nje su zatražena dodatna objašnjenja. Konačnu reč, kao i za ostale kandidate, najpre će dati predsednici političkih grupa EP 17. oktobra, a Parlament će na plenumu krajem meseca konačno dati ili ne „zeleno svetlo“ za nove komesare.

I poljski kandidat za resor poljoprivrede Januš Vojćehovski je loše prošao na propitivanju u EP i mora naknadno da pruži objašnjenja poslanicima EP. Dakle, očigledne su velike teškoće sa potvrdom izabranih komesara u EP, već i pre stupanja na dužnost. Neki tvrde da one „dovode u težak položaj i slabe“ novu predsednicu EK. Drugi pak, tvrde suprotno – „temeljito propitivanje kandidata za komesare EK dokaz da je EU demokratskija nego što neki misle“.