ИЗБОР ИЗ ДЕЛА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ У РЕГИОНАЛНИМ НАСТАВНИМ ПРОГРАМИМА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

Аутор: мср Владимир Папић

Народна књижевност „хронолошки посматрано, најдуже постоји као део културе словенских народа на Балканском полуострву. Богату традицију чине различити слојеви, најуже повезани с друштвеним променама и токовима историје. […] На пређашње слојеве таложили су се нови наноси, као последица друштвених промена и прожимања различитих култура. […] Специфични друштвено-историјски услови учествовали су и до тада у формирању особених културних зона, под чијим су окриљем обликоване локалне одлике традиције” (Самарџија 2011: 5; 16). Стога је и позиција народне књижевности у школским програмима у Србији и државама региона условљена актуелним друштвено-историјским околностима, због чега је важно направити преглед избора из народне књижевности у регионалним наставним програмима за основне и средње школе.

Када је реч о актуелном наставном програму за први разред гимназије у Србији, народна књижевност је у уводном, теоријском делу програма заступљена народном епском песмом Бановић Страхиња, док одељак „Народна књижевност” обухвата једну народну лирску митолошку песму по избору, бугарштицу Марко Краљевић и брат му Андријаш, Комаде од различнијех косовскијех пјесама, као и десетерачке епске песме Диоба Јакшића / Опет Диоба Јакшића и Ропство Јанковић Стојана, односно народну баладу Хасанагиница. Народна проза је заступљена једном српском народном бајком, као и једном бајком словенских или других народа по избору. Изборни садржаји који кореспондирају са облашћу „Народна књижевност” јесу источњачке Приче из 1001 ноћи, Толкинова Дружина прстена, Словенски митолошки речник, Усправна земља Васка Попе, као и одломци из драме Хасанагиница Љубомира Симовића. С обзиром на то да је омогућена делимична изборност у обавезном делу програма, увидом у одобрене уџбенике можемо закључити да се аутори неретко воде раније важећим наставним програмом и као пример народне лирске митолошке песме уврштавају Сунце се дјевојком жени. Читанка Завода за уџбенике на својим страницама садржи и обредну, спасовску песму Виша је гора од горе, ИК Едука у уџбенику поседује и љубавну песму Српска дјевојка, односно одломак из епске песме Смрт Мајке Југовића, у читанци ИК Клет наилазимо на бугарштицу Орао се вијаше, док ИК Нови Логос ученицима представља и текст једне додолске песме. Када је реч о народној прози, у уџбенике је најчешће уврштена народна бајка Златна јабука и девет пауница (осим у уџбенику ИК Едука, где је уместо ње тумачена бајка Змија младожења), а сви уџбеници, осим Заводовог, садрже и текст народне новеле Дјевојка бржа од коња. Сви аутори су одабрали по једну руску бајку као пример књижевности других народа, у читанци Завода за уџбенике је то Бајка о Ивану Царевићу, жар-птици и сивом вуку, ИК Клет уврштава одломак из бајке Војник и смрт, док се у читанкама ИК Едука и ИК Нови Логос налази бајка Жаба – царева кћи. Разлика коју увиђамо у односу на најновији програм, прописан 2026. године, јесте конкретизација поменуте изборности, па се у њему прописују песма Сунце се дјевојком жени и бајка Баш Челик.

Претходно важећи наставни програм за гимназије (до 2020. године) је такође прописивао конкретна дела, народне лирске песме Сунце се дјевојком жени и Српска дјевојка, баладу Хасанагиница, десетерачке епске песме Бановић Страхиња, Кнежева вечера, Марко пије уз рамазан вино, Диоба Јакшића, Ропство Јанковић Стојана и Бој на Мишару, односно приповетку Дјевојка бржа од коња, бајку Златна јабука и девет пауница и усмене легенде о Светом Сави. У свим наведеним програмима увиђамо недостатак систематичног посматрања народне лирике (детаљно тумачене у основној школи), док актуелни наставни програм за гимназије изоставља кратке фолклорне форме и народне новеле, десетерачке песме о Марку Краљевићу и песме новијих времена о ослобођењу Србије и Црне Горе.

Одељак „Увод у књижевно дјело” у актуелним наставним програмима за гимназију у Црној Гори прописује народну епску песму Бановић Страхиња, баладу Женидба Милића Барјактара, одломке из спева Женидба Смаилагић Меха и бајку Златна јабука и девет пауница. У односу на друге наставне програме, народна књижевност се у Црној Гори приписује одређеним ауторима-певачима. Тако су у овом одељку као аутори наведени Старац Милија (Бановић Страхиња) и Авдо Међедовић (Женидба Смаилагић Меха), а у поглављу „Народна књижевност” као делo Старца Милије бива наведенa и песмa Женидба Максима Црнојевића, док се уз текст песме Човјек–паша и Михат чобанин у актуелној гимназијској читанци (Čogurić et al. 2017) као аутор наводи Тодор Ивков Пипер. Програмом су прописане и лирске песме Љубавни растанак и Виша је гора од горе, као и Вуков „Предговор Српским народним пјесмама” (у читанци преименован у: „О усменим пјесмама”), новела Дјевојка цара надмудрила и избор из народних пословица. Део актуелног гимназијског уџбеника јесте и поглавље „Руковијет усмених лирских пјесама” у које су уврштене песме Гора гори, а бисер говори, Паде листак, Бисерна брада, Иде соко, Сунчева женидба, Каранфиле, цвијеће моје, Платно ткале Плављанке ђевојке, Пошетала дилбер Умихана, Извор вода извирала, Сјела Хајра крај бунара, Сејдефу мајка буђаше и Садих јелу на планину.

Уџбеник написан према програму Матерњег језика и књижевности (важећи до 2011. године), садржавао је и одломак из Пропове Морфологије бајке, народну баладу Хасанагиница, лирске песме Наджњева се момак и дјевојка и Вила зида град, као и епске песме Болани Дојчин и Три сужња (Јелушић–Бечановић 2007). У новој, двотомној читанци за први разред средњих стручних школа у Црној Гори (Kalezić-Radonjić et al. 2020) наилазимо и на народне епске песме Зидање Скадра и Болани Дојчин, баладу Смрт Омера и Мериме, односно преглед народних лирских врста у који су уврштене додолске (Какав јунак гором језди и Ми идемо преко села), сватовске (Три се снега на брдо бељау), почашнице (Паде листак наранче), посленичке (Наджњева се момак и дјевојка), митолошке (Видјех чудо невиђено), љубавне (Иве јаше кроз орашје, Ој, на ове дуге ноћи, Штоно ми се Травник замаглио?, Коњ зеленко росну траву пасе) и породичне песме (Видјела сам што видјела нисам, Три снијега пала у Мостару, Спавај, чедо, родила те мајка).

Досадашњи наставни програм Српског језика и књижевности за гимназије у Републици Српској прописивао је у „Уводу у проучавање књижевности” народну новелу Дјевојка бржа од коња, лирску песму Сунце се дјевојком жени и епску песму Бановић Страхиња, док је поглавље „Народна књижевност” као школску лектиру подразумевало народне лирске песме Виша је гора од горе, Бисерна брада и шири избор остварења овог књижевног рода, епске десетерачке песме Косовка дјевојка, Диоба Јакшића, Ропство Јанковић Стојана и Почетак буне против дахија, као и лирско-епске песме Хасанагиница, Стојан и Љиљана или Удаја сестре Љубовића. Поред краћих фолклорних форми, у програм су биле уврштене народне приповетке, бајке и анегдоте: Златна јабука и девет пауница, Ђаво и његов шегрт, Човјек од чеперка, Дубровчанин Кабода и Дука од Млетака, Насрадин-хоџа и Француз, Мудрац и сељанка и друге по избору. Актуелна гимназијска читанка (Дојчиновић – Милекић Ковачић 2020) у свом садржају обухвата песме Косовка Дјевојка, Лијепи Иве, Сунце се дјевојком жени, Бановић Страхиња, Виша је гора од горе, Бисерна брада, Јабланова моба, Хасанагиница, Стојан и Љиљана, Диоба Јакшића, Ропство Јанковић Стојана, Почетак буне против дахија, као и остварења народне прозе: Златна јабука и девет пауница, Ђаво и његов шегрт, Дјевојка бржа од коња и Насрадин-хоџа и Француз.

Нови наставни програм за први разред гимназије (2025) донекле мења корпус текстова народне књижевности, уврштавајући у списак извора за наставни предмет Српски језик и књижевност и следећа дела: Зидање Скадра, Српска дјевојка, Еро с онога свијета, Змија младожења, Лаж за опкладу, избор из кратких народних умотворина, као и Симовићеву драму Хасанагиница, односно филм Бој на Косову. Осим лектирског издања Избор из српске народне поезије, које је за Завод за уџбенике Источно Ново Сарајево приредила Маријана Митрић (2022), ученици средњих стручних школа у Републици Српској народну књижевност читају у својим читанкама за први и други разред. У Читанци за 1. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања (Вучић – Стакић Савковић 2023), ученици ће се упознати са делима Сунце се дјевојком жени, Болани Дојчин, Женидба Максима Црнојевића, Женидба Милића Барјактара, Свети Сава и удаваче и Баш Челик. Поглавље посвећено народној књижевности у Читанци за 2. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања (Вучић 2025) обухватаће народне лирске песме Виша је гора од горе и Јабланова моба, епске десетерачке песме Женидба Душанова, Бановић Страхиња и Бој на Мишару, бугарштицу Марко Краљевић и брат му Андријаш, лирско-епске песме Хасанагиница, Јетрвица адамско колено и Стојан и Љиљана, као и прозна дела Дјевојка бржа од коња и Златоруни ован.

Ученици који у првом разреду гимназија и средњих стручних школа у Федерацији Босне и Херцеговине користе читанку Зденка Лешића (2008), на часовима књижевности могу да се сусретну са народним лирским песмама Чудо, Два су цвијета у бостану расла, Какав јунак гором језди, Иве јаше кроз орашје, Спавај, сине, расти спавајући, Ах, моја водо студена, Кошутице, росна ти си, Везир Зејна по бостану везла, Али-паша на Херцеговини и Сви дилбери, моја мила мајко. У уџбеник су уврштене и епске песме Бановић Страхиња и Будалина Тале долази у Лику, усмене баладе Хасанагиница, Омер и Мерима, Замрзнути сватови, бугарштица Мајка Маргарита, романса Телал виче од јутра до мрака, народне пословице и загонетке, односно примери народне прозе Дјевојка бржа од коња, Царевић и дивова кћи, Баш Челик, Насредин утопљен и И није ми био баш неки јаран. Читанка за први разред средњих техничких и стручних школа и медресу (Hasić–Mujkanović 2004) садржи следеће примере народне књижевности: Љубавни растанак, Пољем се вија Хајдар делија, Снијег паде, друми западоше, Дјевојка виче с висока брда, Драги драгу алкатмером буди, Ћемалушо, мали Цариграду, Пеиманина удаја[1], Хасанагиница, Смрт браће Морића, Све, све, али занат, Царевић и  дивова кћи и Златна јабука и девет пауница.

У односу на друге јужнословенске народе чија књижевна прошлост обухвата српскохрватску народну књижевност, наставни програми и уџбеници у Хрватској усменом стваралаштву посвећују најмању пажњу. Курикуларна реформа (2019) не подразумева ниједно обавезно дело народне књижевности на часовима Хрватског језика у гимназији, док „Попис класичних хрватских и свјетских књижевних текстова за цјеловито читање или читање уломака” даје могућност читања Хасанагинице и епске песме Крбавска битка. У гимназијској читанци Књижевни времеплов 1 (Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019) поглавље посвећено колевци књижевности садржи стихове народних песама Ој море дубоко, Пјесма о Јелачићу бану и Марко Краљевић и брат му Андријаш,  док се у поглављу названом „Ја, ми и они” чита Хасанагиница.

Насупрот томе, на часовима Српског језика и књижевности у Хрватској народна књижевност заузима значајан део програма за први разред. У одобреној читанци ИК Просвјета (насталој по узору на читанку ИК Нови Логос), уводни део обухвата интерпретацију народне лирске песме Лијепи Иве, митолошке песме Сунце се дјевојком жени, епске десетерачке песме Бановић Страхиња, народне баладе Женидба Милића Барјактара, бајке Златна јабука и девет пауница, као и новеле Дјевојка бржа од коња. Поглавље „Народна (усмена) књижевност” обухвата одломак из Вуковог „Предговора Српским народним пјесмама”, као и лирске песме Српска дјевојка, Виша је гора од горе, Љубавни растанак, Дјевојка и кошута, Јабланова моба, односно кратке фолклорне форме. Овај уџбеник нуди најшири избор из српске народне епике на јужнословенским просторима, и у њега су уврштене следеће песме: Женидба краља Вукашина, Урош и Мрњавчевићи, Зидање Скадра, Кнежева вечера, Смрт Мајке Југовића, Диоба Јакшића, Марко пије уз рамазан вино (у две варијанте), Марко Краљевић укида свадбарину, Марко Краљевић и вила, Ропство Јанковић Стојана, Мали Радојица, Почетак буне против дахија и Бој на Мишару. Осим већ поменутих дела народне прозе, у овај уџбеник су уврштене шаљиве народне приче Еро с онога свијета и Јарац живодерац, односно избор из усмених предања о Светом Сави. Поред тога, у Читанци за четврти разред гимназија и средњих стручних школа (Стојановић – Бајац Николић 2017) наилазимо и на усмену песму На Кордуну гроб до гроба као пример књижевности Народноослободилачке борбе.

Народна књижевност чини темељ културног наслеђа словенских народа на Балкану, а дела која су настајала током векова имају значајно место у настави јер помажу ученицима да развијају вештине читања и тумачења књижевних текстова. Анализа регионалних наставних програма и уџбеника показује да се народна књижевност у њима данас изучава углавном у складу са националним обележјима ликова и радње појединих дела. Изузетак представља народна балада Хасанагиница, која је заступљена у свим анализираним програмима[2]. Такође се уочава да је српска народна епика доминантно присутна у уџбеницима за средње школе широм региона, док наставни програми Хрватског језика и књижевности готово у потпуности занемарују и потискују дела народне књижевности из средњошколског канона.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

1. Самарџија 2011: Снежана Самарџија. Облици усмене прозе. Београд: Службени гласник.
2. Милић–Вучић 2021: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за први разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
3. Стишовић Миловановић et al. 2021: Ана Стишовић Миловановић, Оливера Радуловић, Вукосава Живковић. Читанка за први разред гимназија и средњих школа. Београд: Едука.
4. Шошо et al. 2019: Наташа Станковић Шошо, Бошко Сувајџић, Славко Петаковић. Читанка за први разред гимназије. Београд: Нови Логос.
5. Павловић–Мркаљ 2019: Миодраг Павловић, Зона Мркаљ. Читанка за први разред гимназије. Београд:
6. Јелушић–Бечановић 2007: Божена Јелушић, Татјана Бечановић. Читанка за први разред гимназије – I и II дио. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
7. Čogurić et al. 2017: Aleksandar Čogurić, Milica Vukotić, Andrijana Deletić Milačić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
8. Kalezić-Radonjić et al. 2020: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka s elementima teorije književnosti za prvi razred srednjih stručnih škola I i II dio. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
9. Дојчиновић – Милекић Ковачић 2020: Данијел Дојчиновић, Валентина Милекић Ковачић. Читанка за 1. разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
10. Вучић – Стакић Савковић 2023: Катарина Вучић, Мирјана Стакић Савковић. Читанка за 1. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
11. Вучић 2025: Катарина Вучић. Читанка за 2. разред средњих стручних школа за четворогодишња занимања. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
12. Lešić 2008: Zdenko Lešić. Čitanka za prvi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
13. Hasić–Mujkanović 2004: Zejćir Hasić, Azra Mujkanović. Čitanka za 1. razred srednjih tehničkih i stručnih škola i medresu. Sarajevo: Svjetlost.
14. Dujmović Markusi – Rossetti Bazdan 2019: Dragica Dujmović Markusi, Sandra Rossetti Bazdan. Književni vremeplov: čitanka iz hrvatskog jezika za prvi razred gimnazije. Zagreb: Profil Klett.
15. Шошо et al. 2015: Наташа Станковић Шошо, Милица Стојановић, Љиљана Бајац. Читанка са књижевнотеоријским појмовима за први разред гимназија и средњих стручних школа. Загреб: Просвјета.
16. Стојановић – Бајац Николић 2017: Милица Стојановић, Љиљана Бајац Николић. Читанка са књижевнотеоријским појмовима за четврти разред гимназија и средњих стручних школа. Загреб: Просвјета.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
3. Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназију, 2026, доступан на: https://zuov.gov.rs/preuzimanje/2281/prosvetni-glasnik-2026-1/603005/pg-2026-1-7-os7-8
4. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
5. Наставни план и програм за први разред гимназије свих смјерова, 2025: https://rpz-rs.org/nastavni-programi-za-gimnaziju/
6. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
7. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
8. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf

[1] Аутори наводе да је у питању одломак из песме чији пун наслов гласи: Како Пеимана, кћи Диздар-аге, измијени оца идућ’ на цареву војску, и како откри царевића Мују, и за њиме отиде у Новоме граду.

[2] Иако актуелни наставни програми за гимназије и средње стручне школе у Црној Гори не прописују Хасанагиницу у првом разреду, она је део обавезног наставног програма за девети разред основне школе.