Izazovi svetskom miru

Autor: prof. dr Boris Stojkovski, istoričar

Sintagma svetski mir ili mir u svetu na prvi pogled može da ima izrazito utopijski karakter, posebno kada je u pitanju nešto što je održivi i trajni mir na celoj planeti. Istorija nas svakako demantuje jer su ratovi i svaki drugi vid konfliktnog stanja unutar društva ili između njih gotovo redovno stanje u međuljudskim odnosima kroz celu prošlost ljudske civilizacije. Čak je i veliki antički filosof Heraklit izgovorio čuvenu maksimu rat je otac svega – Πόλεμος πατὴρ πάντων.

Sa druge strane, svakako da ova sintagma o svetskom miru budi i ne malu ironiju i ozbiljan cinizam kod mnogih ljudi jer se vezuje za izbore za Mis sveta gde, po pravilu, skoro bez izuzetka, to je jedna od želja koje bi eventualna pobednica ovog takmičenja lepote, imala i trebala da promoviše. Konačno, ali ne i najmanje važno kada sagledavamo sveukupne svetske odnose, jeste da je mir, kako onaj u ljudima, tako i među njima, temelj svake veće religije ili filosofskog učenja. Čak i pozdravi u arapskom jeziku (selam alejkum) ili hebrejskom jeziku (šalom) znače upravo to – mir.

Stvarnost je, pak prepuna ozbiljnih konflikata. Oni odnose kako ono najvrednije i nenadoknadivo – ljudske živote, ali dovode i do velikih društvenih, ekonomskih, geopolitičkih i svakih drugih gibanja i sukoba. Posledice oružanih i drugih sukoba umeju biti nesagledive. Svakako najeklatantniji primer današnjice jeste sukob u Ukrajini, između ove zemlje i susedne Ruske Federacije koji traje kao direktan oružani konflikt već tri godine. No, jedan drugi, tinjajući vid rata dvaju zemalja traje i više od deceniju, a vodi se različitim drugim metodama i pritiscima. Pored ovog rata, Bliski Istok nastavlja da bude region u kome postoji nebrojeno mnogo suprotstavljenih verskih, ideoloških i geopolitičkih interesa, kao i velikog preplitanja zainteresovanih strana za ovaj izuzetno značajan geopolitički region Plodnog Polumeseca i Levanta.

Upravo smo u prethodnim danima bili svedoci nove eskalacije jednog sukoba, koji slično onom u bliskoistočnim krajevima, možemo pratiti vekovima unazad. U pitanju je sukob hinduista i muslimana, danas rat Indije i Pakistana oko Kašmira. Prve varnice nastale su još u srednjem veku kada je ovo područje postalo zona spora između Indije i muslimanskog kalifata, a evo, više od milenijuma docnije, ti interesi su i dalje suprotstavljeni. Dve najmoćnije sile današnjeg sveta, Sjedinjene Američke Države i Narodna Republika Kina vode prvenstveno ekonomski i trgovinski sukob. No, i problem Tajvana takođe razdire njihove odnose, a sama Kina ima komplikovane odnose i sa Rusijom i Indijom oko prevlasti u Aziji. Na kraju, ratom su zahvaćene i neke afričke zemlje, sa nizom društava u stanju latentnog konflikta, a rat u Jemenu nažalost je sve manje vest koja ikoga iznenađuje.

U jednom ovako globalno vrlo kompleksnom galimatijasu svetskih odnosa, svaka mirovna inicijativa predstavlja vest bez presedana. U tom kontekstu treba sagledavati i najavljene pregovore o miru u Ukrajini, svojevrstan mirovni samit koji bi trebalo da se održi 15. maja u Istanbulu. Do kraja je teško pretpostaviti kako će izgledati sastav delegacija svih zemalja učesnica i zainteresovanih strana, izvesno je da će se tu naći predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski. Političar koji je, u ogledalu zapadne propagande, promovisan, ničim izazvano ni zasluženo u heroja, predstavlja ličnost koja se našla na čelu Ukrajine u, van svake sumnje, najtežem trenutku njene istorije. NJegovo pristajanje, doduše nakon poziva predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, da dođe u Istanbul, uliva nadu da će i on početi realno da sagledava kako stanje na terenu tako i situaciju u svetu.

Druga važna i velika nada jeste da u Tursku doputuje na pregovore i predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Ruski predsednik je još pre nekoliko dana predložio da Ukrajina nastavi direktne pregovore bez ikakvih preduslova upravo, kako smo pomenuli, u Istanbulu 15. maja. Naglasio je, i to je posebno važno podvući, da ne isključuje postizanje pravog (totalnog) prekida vatre koji će i zvanični Kijev poštovati. Zelenski je isprva uputio svojevrstan ultimatum, tražeći potpuni prekid vatre u trajanju od 30 dana u periodu od 12. maja, kao preduslov da započne pregovore. No, poziv Trampa je promenio ovakav stav ukrajinskog predsednika.

Upravo faktor Tramp ovde može da ima važnu ulogu. Naime, poznato je da je predsednik SAD i tokom svog prvog mandata, ali i u vreme dok je bio opozicija prethodnom šefu Bele kuće DŽozefu Bajdenu, insistirao na tome da se zalaže za postizanje dogovora sa Vladimirom Putinom. Isto tako, SAD u najmanju ruku vode krajnje ambivalentnu politiku prema Ukrajini i prema ovom konfliktu koji je uzdrmao čitav svet u prethodne tri godine. Ovaj samit na najvišem nivou, ukoliko bi se zaista održao u punom sastavu, uz prisustvo pomenute trojice državnika – Trampa, Putina i Zelenskog i naravno domaćina Redžepa Tajipa Erdogana, predsednika Republike Turske, mogao bi da ima dalekosežne posledice po svetski mir, ali i sveukupnu stabilizaciju društvenih prilika. Sigurno je da bi mir u Ukrajini doprineo dodatnoj stabilizaciji svetskih ekonomskih prilika, stanja na berzama i zauzdavanju inflacije koja je ostavila velike reperkusije i na najmoćnije ekonomije sveta, poput primera radi Nemačke. Cene životnih namirnica, repromaterijala i sirovina bi se sigurno takođe postepeno stabilizovale. Izvesno da bi i za Rusiju nastupilo neko olakšanje u smislu popuštanja stega sankcija koje nikome nisu donele ništa dobro, i to prema oceni ozbiljnih ekonomskih analitičara, ali i stručnjaka iz oblasti bezbednosti i geopolitike. Problem koji bi ostao jeste jedna ogromna rusofobija koja je zahvatila velike evropske političke i društvene krugove i gde je potpuno pristrasna proukrajinska politika ostavila već niz negativnih posledica. No, kada bi oružje zaćutalo i kada bi se stvari odvijale ka trajnom miru, sigurno je da bi se sva situacija mogla lakše razrešiti.

Još jedna velika vest koja je odjeknula u svetu kao bomba, ali sa pozitivnim efektima jeste sporazum pomenutih vodećih svetskih ekonomija – Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine. Pregovori su vođeni na neutralnom terenu, u Švajcarskoj, zemlji svakako zainteresovanoj za izbalansirane ekonomske odnose u svetu iz mnogo razloga. Američki trgovinski predstavnik DŽejmison Grir i ministar finansija Skot Besent objavili su smanjenje carina na kinesku robu sa čak 145 na 30 procenata. Zauzvrat, Kina će smanjiti svoje carine na uvoz iz SAD sa 125 na deset odsto, kako je istakao He Lifeng, zamenik kineskog premijera, inače predvodnik kineske delegacije na ovom susretu. Nije potrebno ovom prilikom detaljno objašnjavati koliko je svet bio uzburkan novim carinskim tarifama koje je Donald Tramp uveo brojnim državama, na koncu i Kini, što je imalo poseban i odjek i uticaj. Uostalom, dovoljno je videti efekte ovog sporazuma. Svetske ekonomske vesti su zabeležile velike berzanske skokove, od toga hongkonški indeks Hang Seng je porastao za tri procenta, a u Šangaju berza za čitav procenat. Dolar je ojačao u odnosu na evro i japanski jen. U SAD je Nasdaq skočio za skoro čitava četiri procenta.

Reperkusije se osećaju i na drugim poljima. Naime, iz SAD stižu najave o početku pregovora sa čak 18 ključnih američkih spoljnotrgovinskih partnera koji bi doveli kako do nivelisanja carinskih tarifa, tako i sveobuhvatnih trgovinskih sporazuma. Ono što je od posebnog značaja jeste da svi uključeni partneri u ovim sporazumima jednodušno ističu kako štite isključivo svoje ekonomske i političke interese. Verovatno je u tome i recept, da se tako izrazimo, za održivi mir i stabilnost u svetu. Nalaženje, matematički rečeno, najmanjeg zajedničkog sadržaoca i pokušaja da se nađu makar određena neka poklapanja koja mogu dovesti do modus-a vivendi među čak i stranama koje su duboko podeljene međusobno, jeste jedini održivi put.

Ovoj svetskoj geopolitici treba dodati svakako i sve ono što se dešavalo u Moskvi 9. maja u povodu proslave osam decenija od pobede u Drugom svetskom ratu. Svakako da je ovaj događaj predstavljao formalni povod za sabranje mnogih svetskih državnika i uglednika, među kojima i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali je bio i prilika za novi susret Vladimira Putina i Si Đipinga. Ovde na delu vidimo jednu široku i sveobuhvatnu kinesku politiku nivelisanja odnosa sa SAD i učvršćivanja veza sa Rusijom.

Još jedan značajan geopolitički događaj koji ima reperkusije na našu temu jeste i izbor novog pape, s obzirom da poglavar Rimokatoličke crkve odavno nije samo na čelu jedne veoma velike zajednice vernika i religijski lider. Papa je politička figura i činilac svetske politike, nekad manje, nekad više uticajan, ali svakako ne lišen značaja. Papa Lav XIV ponudio se upravo da posreduje u pronalaženju održivih mirovnih rešenja u svetu. U svom prvom obraćanju pred oko 150.000 okupljenih na vatikanskom Trgu Svetog Petra, Lav XIV je apelovao na pravi i trajni mir u Ukrajini, kao i na primirje u Gazi i oslobađanje svih izraelskih talaca. On je, takođe, pozdravio najnovije primirje postignuto između Indije i Pakistana, nakon još jedne eskalacije njihovog višedecenijskog, a u stvari  viševekovnog spora, kako smo pomenuli malopre.

Ne treba naravno imati iluzije da su svi politički činioci u svetu za trajna mirovna rešenja. Uostalom, insistiranje pojedinih evropskih zemalja i njihovih vlada na daljem vođenju rata u Ukrajini, i to novcem sopstvenih građana i životima ukrajinskog naroda, sigurno ne ide na ruku postizanju mira. Izazov svetskom miru je i dalje podgrevanje unutrašnjih podela u društvima kako unutar EU, tako i drugde po svetu, pa i kod nas. Razlike se mogu prevazilaziti samo dijalogom i jačanjem sopstvenih državnih i nacionalnih interesa, a ne raspršivanjem daljih podela, sukoba i požara koji mogu da donesu nesagledive negativne posledice. Kao pravi contradictio in adiecto je da su stranke koje se definišu kao levičarske, liberalne ili promoteri raznih tobož mirovnih ideologija, u stvari su najveći advokati rata i sukoba.

Pitanje koje se, kada je reč o ovakvim širokim geopolitičkim analizama, jeste i mesto Srbije u svemu ovome. Apokaliptične slutnje o navodnom evropskom izlivu besa nad našom zemljom zbog predsednikovog odlaska u Moskvu se nisu obistinile, na žalost svih ptica zloslutnica. Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta je u poseti Beogradu i razgovarao je upravo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Iako je jasno da nisu o svemu izrazili jednomislije, ipak se iz njihovih obraćanja nedvosmisleno vidi da Srbija ostaje posvećena pristupanju Evropskoj uniji, iako je to zaista jedno kompleksno pitanje, a i činjenica je da ne postoji monolitnost EU ni oko jednog velikog pitanja, pa ni pristupanja Srbije. No, opredeljenost našeg državnog rukovodstva da vodi politiku ka EU, sasvim je evidentna. Da je dobra ideja da se ne napuštaju stara prijateljstva, te da se ista nadograđuju, govore upravo susreti sa predsednicima Putinom i Sijem, ali i održavanje drugih dobrih odnosa.

Srbija priznaje i Palestinu i Izrael, sa ovim potonjima postoje dobri odnosi, dok sa islamskim zemljama, od Irana, Egipta, pa Sirije, Jordana, te Libana i drugih postoje vrlo raznovrsni odnosi koje treba samo unapređivati na svim poljima. Dobre veze sa Izraelom se manifestuju i kroz negovanje kulture sećanja na postradale u Drugom svetskom ratu, ali i kroz priznavanje nesumnjivog doprinosa Jevreja (Srba Mojsijeve vere) izgradnji savremene Srbije.

Zbignjev Bžežinski je sa jako dobrim razlogom svet i svetska geopolitička kretanja nazvao velikom šahovskom tablom. Ova maksima (u stvari naslov njegove veoma popularne knjige) dobro oslikava svetska prestrojavanja danas. Ono što međutim svi moramo razumeti jeste da se stvari ne dešavaju preko noći. Realna situacija na terenu je veoma komplikovana i ne treba očekivati da se stvari reše ex nihilo, niotkuda i za jedan dan. Dobro znamo da istorijski procesi umeju da budu izuzetno dugotrajni, a promene u svetu se sprovode često tromo i sporo. Ali, svet i svetska istorija jesu dinamični u globalnim kretanjima. U nekoj širokoj perspektivi meseci, pa i godine ne predstavljaju naročito dugačak period. Nažalost, savremeni čovek koji živi veoma brzo teško može uvek to da pojmi. Zbog toga, ovog moramo biti svesni. Izazovi svetskom miru su ogromni i brojni. Suprotstavljeni ideološki, verski, nacionalni, ekonomski i politički interesi diljem sveta su brojni. Velike sile koje utiču na globalna kretanja imaju mnogo polja svog delovanja, i rešavanje jednog konflikta neretko donosi sa sobom rešenje i drugih pitanja. Svet funkcioniše po sistemu spojenih sudova. Samo trezvenim i mudrim sagledavanjem celokupne situacije na širem planu možemo razumeti zašto su i svetu, a i Srbiji, toliko potrebni mir i stabilnost u svim sferama.