IT sektor kao šansa za razvoj Srbije

30/01/2017

IT sektor kao šansa za razvoj Srbije

Autor: Bogdan Kukić

IT sektor u Srbiji je u stalnom rastu poslednjih godina, i samim tim postaje najperspektivnija i najatraktivnija privredna grana u Srbiji. Pre svega ono što razlikuje IT sektor u odnosu na druge struke i privredne grane, je totalno zdravo tkivo, koje nema elemente bolesti koje su zahvatile druge grane ekonomije, kako kod nas, tako i u svetu. Znači, u Srbiji prema rečima Profesora Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu Vojina Šenka,  bi u ovom trenutku moglo odmah da se zaposli 10000 ljudi na neodređeno vreme, koji bi popunili trenutnu potražnju i opet kroz izvestan vremenski period bi se stvorio gep i potreba za novim kadrovima.

Prosečna plata za IT stručnjaka u Srbiji je 1250 evra, što je skoro trostruko u odnosu na prosečnu platu na nivou države. Zatim u IT sektoru se mladi zapošljavaju odmah nakon završenog fakulteta, jer i IT sektor u Srbiji zapošljava visoko obučen kadar, od čega je preko 85% sa univerzitetskom diplomom i samim tim početne plate za programera koji radi na jednom ili dva programska jezika su od 600 evra, pa naviše. I ono što bi izdvojio kao posebno bitno, je to da IT sektor izvozi pamet u inostranstvo, a uvozi novac, koji ljudi koji su zaposleni u toj industriji troše u našoj zemlji i sa druge strane zbog svih uslova koji važe IT industriji, IT sektor sprečava odliv mozgova iz zemlje, po čemu smo nažalost među vodećim državama u svetu.

Ovi mladi stručnjaci nakon ulaska na tržište IT sektora, imaju kako široku ekspertizu u razvoju softvera i hardvera, tako i veliko razumevanje zahteva klijenata i kreiranje proizvoda prema njihovim potrebama.
Poslednjih godina vidljiv je ubrzan razvoj IT usluga, pre svega u oblasti internet i mobilnih tehnologija, razvoj aplikacija, kao i outsourcing. Na globalnom tržištu IT kompanije iz Srbije su najviše angažovane na outsourcing poslovima, testiranju softvera i kreiranju web sajtova, kao i u embeded industriji, a najveća tržišta za srpsku outsourcing industriju su Nemačka, SAD, Velika Britanija i Holandija.
Kako svetsko IT tržište nastavlja da se razvija, tako rastu i potrebe za outsourcing poslovima. Srbija je dobro geografski pozicionirana da može da pruži finansijski isplativu i pouzdanu alternative već razvijenim tržištima. Inostrane kompanije koje razmišljaju o širenju svog poslovanja treba svakako da imaju Srbiju u vidu, čije su ključne prednosti izuzetan izvor visoko obrazovanog kadra, atraktivne cene rada, odlične radne sposobnosti, dobra komunikacija, znanje stranih jezika, itd.

Iako je outsourcinga u srpskim IT firmama najzastupljeniji i najvažniji segment poslovanja, u poslednje vreme razvijaju i sopstvene proizvode sa visokom izvoznim potencijalom.
Upravo iz ovog razloga, a na inicijativu premijera Aleksandra Vučića, krajem predhodne godine je napravljen Akcioni plan za IT, u okviru ministarskog Saveta za IT, nakon konsultacija sa stručnjacima iz IT sektora. A na čelu ministarskog saveta za IT je postavljena ministarka Ana Brnabić. Ovom dokumentu je dat najveći prioritet, a jedan je od tri prioritetna projekta Vlade Srbije u narednih pet godina.
Prva tačka Akcionog plana je podizanje kapaciteta u IT industriji i kreiranju IT kadrova koji nedostaju. Trenutno nepostoji dovoljno profesora, ali ni prostora na tehničkim fakultetima. Zato uskoro treba da započne izgradnja nove lamele Elektronskog fakulteta u Nišu, počela je izgradnja NT parka i dodatnog prostora za Tehnički fakultet u Novom Sadu, a razmatra se i sređivanje Instituta “Lola” za Elektrotehnički fakultet u Beogradu .

Samim tim će se paralelno sa proširenjem prostora ići i na povećanje kvota i broja studenata na tim smerovima, jer je cilj da se broj kvalifikovanih IT stručnjaka poveća, sa sadašnjih oko 1.500, na 7.000 IT ( ovaj broj je sličan broju IT stručnjaka koje Rumunija proizvede godišnje) radnika godišnje kako bismo dostigli izvozne ciljeve.
Takođe ovim akcionim planom predviđene su novine i kada je reč o neformalnom obrazovanju, gde bi se sarađivalo sa IT klasterima, organizacijama kao što je “StartIT”, kompanijama i univerzitetima da se na taj način pokuša uraditi i sistem za prekvalifikaciju, jer bi mladi ljudi na ovaj način mogli da steknu osnovna IT znanja, što bi im omogućilo da se zaposle, a to bi im dalje bio osnov dugoročne prekvalifikacije.

Takođe, jedan od predloga u Akcionom planu je da se ljudima iz struke dozvoli da predaju na fakultetima, čime se nadoknađuje nedostatak predavača i profesora, jer je pronalazak novih profesora veoma velik problem, jer je plata na programerskom tržištu daleko veća od profesorske plate.
Generalni cilj je ubrzanje rasta IT sektora, kreiranje nedostajućih kadrova, što profesorskih, što budućih IT stručnjaka i na taj način bi neminovno došlo do porasta izvoza iz Srbije, što je osnovni cilj. I, svakako, zadržavanje IT stručnjaka u Srbiji, jer je procena da zajedno sa inovativnom industrijom oni mogu značajno da doprinesu povećanju konkurentnosti naše zemlje i ubrzanju ekonomskog rasta.
Takođe se mora raditi i na razvijanju finansijskog tržišta kako bi se startap i inovativnim firmama i investicioni fondovi obezbedili izvori finansiranja adekvatni za tu industriju i koji prepoznaju sve njene specifičnosti.
Premijer Vučić, je dao zadatak ministarki Ani Brnabić, da izvoz softvera poveća sa 410 miliona evra na više od dve milijarde u roku od dve godine. Generalno većina IT stručnjaka se slaže sa premijerom Vučićem da ova oblast ima veliki izvozni potencijal i da se plasman na inostrano tržište može u relativno kratkom roku uvećati za nekoliko puta. A premijer Vučić je predložio donošenje zakona koji će omogućiti brže i lakše registrovanje IT kompanija, kao i lakše poslovanje startap kompanija.
Po rečima gospodina Milana Šolaja iz vojvođanskog IT klastera, pre 5 godina se IT takmičio u izvozu sa proizvođačima malina, a danas već sustižu i izvoz kokuruza. A ukoliko se planovi Vlade Srbije ostvare, izvoz srpskog softvera bi mogao da nadmaši i Železaru i Fijat!

Istraživanja koja se danas sprovode, pokazuju da će EU do 2020. nedostajati oko 400.000 kadrova iz informacionih tehnologija, čak i uzimajući u obzir da će ih 250.000 godišnje diplomirati u toj oblasti. Dodatni problem za oblast označenu kao stratešku na globalnom nivou, jeste manjak novca koji države izdvajaju za razvoj IT sektora. Nažalost u U Srbiji se izdvaja oko 60 evra po glavi stanovnika, u BIH – ispod 30 evra po glavi stanovnika, u Hrvatskoj 200 evra, u EU čak 800 evra. Sa godišnjim povećanjem ulaganja od 30 odsto, Srbiji bi bilo potrebno 15 godina da dostigne evropski prosek.
Međutim, pored svega ovoga IT stručnjaci očekuju da država postane najveći potrošač njihovh proizvoda i usluga, kroz uvođenje e-uprave. Tako da ako Srbija zadrži rast od 30 odsto u IT sektoru, onda bi ona, uz sistemske mere vlade, 2020. godine mogla da dostigne 1,5 milijardu evra od izvoza.
U pogledu srpskih startape investirano 50 miliona dolara, od toga 45 u samo jednu firmu. Taj novac je dobila bostonsko-beogradska firma “Seven Bridges” radi bržeg razvoja proizvoda koji se koriste za otkrivanje teških bolesti poput raka. Njen ko-osnivač i CTO (glavni tehnički menadžer) je Beograđanin Igor Bogićević.
Po rečima ljudi iz Startit; Investitori ne ulažu u ideje, već u ljude. Što znači da vi možete imati vrhunsku ideju, ako nepostoje ljudi koji su spremni i sposobni da je ostvare, ta ideja onda ništa nevredi.
Takođe kako ističu u Startit-u sve češće se pojavljuje kombinacija novih tehnologija sa tradicionalnim industrijama.
Kao primere možemo navesti firme koje prave dronove da bi pomogli zemljoradnicima da bolje nadgledaju svoje njive.
Zatim npr. Firma “Zelenoo”, koja povezuje male srpske proizvođače organske i domaće hrane sa potrošačima u Beogradu. Veb servis uključuje i prikupljanje sveže hrane njihovim vozilima i isporuku na kućnu adresu potrošača.
Ili npr. vrlo je interesantna firma “Farmije”, marketinškog prodajnog kanala u stočarstvu, koja posluje samo u Srbiji i ima 23000 gazdinstava.
Firma “Farmiju” je 2014 godine dobila prvu investiciju, I to iz Sofije. I do sada imaju devet investitora: četiri iz Luksemburga, dva iz Nemačke i po jednog iz Australije, Bugarske i Kanade – od kojih je dobila 267000 evra investicija.

Literatura:

http://www.blic.rs/it-sektorhttp://www.blic.rs/vesti/ekonomija/blic-otkriva-ovaj-dokument-vlada-je-oznacila-kao-top-prioritet/f47ff5shttp://www.blic.rs/vesti/ekonomija/u-srpske-startape-investirano-50-miliona-dolara-od-toga-45-u-samo-jednu-firmu/e9t4f7lhttp://www.glasamerike.net/a/najveci-profiter-telekom-it-sektor-buducnost-u-srbiji/3609091.htmlhttp://rs.n1info.com/a188946/Biznis/IT-sektor-u-Srbiji.htmlhttp://balkans.aljazeera.net/vijesti/snazan-razvoj-softverske-industrije-u-srbijihttp://balkans.aljazeera.net/vijesti/srbiji-nedostaje-10000-it-strucnjakahttp://zelenoo.com/market/zimnicahttps://farmia.rs/http://startit.rs/

Ostavi komentar

Vaš komentar će biti proveren pre objavljivanja