Autor: dr Dunja Demirović Bajrami

Industrija krstarenja jedan je od najvećih rastućih sektora u turističkoj industriji. Između 2009. i 2019. godine broj turista na kruzerima širom sveta se povećao sa 17,8 miliona putnika 2009. godine na 30 milionaputnika u 2019. godini. Posle Severne Amerike, Evropaje najveće tržište industrije krstarenja. Očekuje se da će globalno tržište krstarenja između 2018. i 2022. godine postepeno porasti za 6%. Do 2027. godine 51% putnika na kruzerima će biti iz Severne Amerike (14% u 2019. godini), 31,5% iz Evrope (7,17% u 2019. godini) i 17,5% iz Azijsko-pacifičkog regiona (5,7% u 2019.godini).

Industrija krstarenja se uopšteno ne povezuje saodrživim turizmom. Kada ogromni brodovi posećuju male zajednice to obično ima veliki uticaj na život lokalnog stanovništva. Budući da dovode mnogo posetilaca, koji ostanu samo kratko vreme, to dovodi to toga da se ne otvara mnogo radnih mesta. Krstarenja, takođe, malo doprinose lokalnim zajednicama, jer se samo 8% od ukupnih troškova za putovanje troši na samu lokaciju.Najveći problem industrije krstarenja je što doprinosi zagađenju, a ovo uključuje zagađenje vazduha, kao i zagađenje vode, jer brodovi stvaraju puno otpada koji se delimično izbacuje u mora i okeane. Samo neki od uticaja industrije krstarenja su:

• Ekonomski uticaj – Iako vlade mnogih zemanja mogu imati koristi od poreza i prodaje goriva, a neka lokalna preduzeća mogu putnicima prodavati robu i lokalne ture, ograničeno vreme provedeno na kopnu i pružanje hrane, pića i drugih proizvoda na brodu znači da lokalna zajednica često izvuče malu ili nikakvu korist od hiljade putnika koji se iskrcavaju sa kruzera. Takođe, većina lokalnih preduzeća ne oseća ekonomsku korist od dolaska ovih turista. Čak i kada se kupovina obavi na kopnu, mogu se sklopiti sporazumi između brodskih kompanija i većih lokalnih preduzeća koji tako isključuju manje preduzetnike.

Mnogi veliki kruzeri vode svoje „brodske ekonomije“ i posmatraju se kao plutajući hoteli koji zadovoljavaju većinu potreba za jelom, pićem, pa čak i šopingom. Kruzeri mogu da nose sve potrebne zalihe tokom plovidbe i često to čine čak i tamo gde je lokalna hrana lako dostupna. Kostarika, na primer, je jedan od najvećih karipskih izvoznika banana i drugog tropskog voća, alijedva da prodaju bilo koje voće kruzerima koji pristanu na njihovu obalu. Putnicima se takođe mogu dati podsticaji da kupuju izlete dok su još na brodu, a oni mogu uključivati bonove za povraćaj novca koji, ironično, može biti potrošen samo na brodu!

Drugi problem je što na primer, Royal Caribbean – druga najveća kompanija za krstarenja na svetu – imasedište u Majamiju na Floridi, a ipak plovi pod liberijskom zastavom. Kompanija ne nudi krstarenja nigde po Africi, a kamoli za Liberiju. Ovo znači da kompanija plaća vrlo malo poreza u Americi, što je pomoglo osnivaču da prikupi bogatstvo od preko 8 milijardi američkih dolara. To takođe znači da je kompanija dužna da posluje po zakonima o radu i bezbednosti koji su na snazi u Liberiji, a ti zakoni su znatno blaži nego u Americi na primer, što je dovelo do pogoršanja prava i uslova rada osoblja na brodovima. Takve kompanije plove kao „transnacionalne korporacije“.

Neke brodske kompanije čak stvaraju i sopstvene turističke destinacije: kupuju zemljišta, pa čak i celaostrva, kako bi iskoristili svu zaradu od putnika. Primer je „Koko Kej Bahami“ (Coco Cay Bahamas) u vlasništvu kompanije Royal Caribbean. Takođe, ova kompanija je godinama promovisala letovalište pod nazivom „Labadi“ (Labadee) na ostrvu Hispanjola na Karibima. „Labadi“ se zapravo nalazi na Haitiju, osiromašenoj zemlji koja je preplavljena prirodnim katastrofama, političkim sukobima i ekonomskom propašću. Kompanija iznajmljuje deo obale od vlade, a ovde putnici koriste svoje kartice sa kruzera kako bi kupili sve što će im trebati. Zemljište se iskorišćava, a stanovnici Haitija su u potpunosti izuzeti odekonomskih koristi od industrije krstarenja.

Industriju krstarenja treba razmotriti i u kontekstu dugoročne vitalnosti turističke destinacije. Kompanije mogu promeniti itinerere i smanjiti posetu destinacijama i atrakcijama koje imaju previše turista, koje su nesigurne ili su izgubile previše naautentičnosti. Takvi su bili slučajevi gradova Mobil u američkoj državi Alabama i San Dijega u Kalifornijigde su lokalne samouprave uložile oko 29 milionaameričkih dolara u izgradnju terminala za kruzere, koji su potom postali nedovoljno iskorišćeni jer su brodske kompanije promenile itinerere i nisu više pristajali u njihove luke.

• Uticaji na životnu sredinu – Kruzeri koristemilione tona goriva i stvaraju skoro milion tona otpadnih voda i drugog otpada svake godine. Uprkos poboljšanjima u ekološkim standardima novoizgrađenih kruzera, stara plovila i dalje proizvode znatno više negativne emisije po glavi stanovnika od ostalih oblika putovanja. Ove ogromne emisije nastaju zbog kruzera koji troše energiju na širok raspon objekata na brodu, uključujući pranje veša, prečišćavanje vode, hlađenje i grejanje prostorija. Mnogi putnici takođe lete do luka odakle isplovljavaju kruzeri, povećavajući tako još više emisiju ugljenika. Svaki dan kruzer stvara: 30.000 litara otpadnih voda, 255.000 litara prljave vode iz tuševa, sudopera, praonica i mašina za suđe, kao i opasnih hemikalija nastalih nakon obrada fotografija, hemijskog čišćenja i industrijskih sredstava za čišćenje; uz emisiju izduvnih gasova ekvivalentno vožnji 12.000 automobila.

Mnogi kruzeri i dalje sagorevaju jeftinije gorivo u bunkeru, a kada pristaju u luku čestice dizela mogu imati poguban uticaj na zdravlje lokalnog stanovništva. Iako je potrebno da kruzeri imaju ugrađene sisteme za obradu otpada, oni mogu legalno puštati „crnu vodu“ (otpadna voda iz toaleta) bilo gde iznad tri milje od obale. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) otkrila je da mnogi kruzeri tretiraju otpadnu vodu starom tehnologijom, što rezultira ispuštanjem u mora i okeane, a koja često sadrži značajne količine fekalnih bakterija i teških metala. Mnogi brodovi ilegalnoispuštaju kaljužno ulje (mešavina vode, ulja, maziva i drugih zagađivača koji se sakupljaju u brodskom skladištu) pre ulaska u luku, jer je ovo jeftinije od legalnog odlaganja u luku. Ulje uništava izolaciona svojstva perja morskih ptica, omogućavajući ledenoj vodi okeana da prodre do njihove kože uzrokujući da ptice pateod hipotermije i gladi.

Procenjuje se da svaki putnik na brodu dnevno proizvede otprilike 3,5 kilograma smeća, za razliku od 0,8 kilograma koji proizvode ljudi na obali. Prema podacima kompanije Ocean Planet, od 109 zemalja sa koralnim grebenima širom sveta, 90 je pretrpelo štetu od brodskog sidra i odlaganja otpada. Prema dosadašnjim istraživanjima, manje od pet procenata grebena oko Jamajke sada je živo, u poređenju sa 60 procenata 1982.godine. Za 90% koralnih grebena Floride veruje se da su mrtvi. Navigacija i ukrcavanje kruzera u luke uzrokuje poremećaj u morskoj flori i fauni. Ako nije pravilno zonirano i regulisano, kruzeri mogu doprineti gubitku staništa ili vrsta u morskom okruženju zbog neadekvatne izgradnje objekata, same plovidbe, iskrcavanja putnika iizleta. Ti uticaji mogu takođe da uključe i eutrofikaciju i beljenje korala, kao i smanjenje populacije mangrova.

Karnival korporacija (Carnival Corporation) je kažnjena sa 20 miliona dolara zbog 800 krivičnih delakoji su doveli do zagađenja životne sredine. Gledajući to iz perspektive kompanije, iznos novčane kazne je oko 0,7% od njihove ukupne dobiti na koju ne plaćaju porez na dobit. Novčana kazna je slična kao kada bi osoba koja zarađuje 100.000 dolara morala da plati novčanu kaznu od700 dolara. „Vašingon post“ (Washington Post) je pisao o tome kako je kompanija Princeza (Princess) pristala da prizna krivicu za sedam krivičnih dela i plati kaznu od 40 miliona dolara za zagađivanje okeana otpadom, pokušavajući to da prikriju. Kompanija je optužena za ilegalno bacanje 4.227 litara masnog otpada na 23 milje od obale Britanije tokom 2013. godine. Kompanija je takođe krivotvorila službene zapisnike kako bi sakrila zagađenje. Zvaničnici su rekli da je zagađenje došlo i do američkih voda.

• Socijalni uticaj – uslovi zaposlenja članova posade često su daleko nepovoljniji, a prava manje jasna nego za ekvivalentne poslove na obali. Radnici na brodovima se često suočavaju sa nepovoljnim radnim vremenom, jer su brodovi plutajući hoteli u kojima se o putnicima mora voditi računa 24 sata. Postoje i brojni izveštaji o rodnoj diskriminaciji. Reč kapetana često se smatra zakonom na brodu, posebno dok se brodovi kreću i izlaze iz različitih teritorijalnih voda sa različitim pravnim jurisdikcijama. Kazne se mogu značajno razlikovati za različite „zločine“, što sindikatima može značajno otežati zaštitu prava radnika u takvim okolnostima.

Drugi socijalni uticaji koje industrija krstarenja može imati, označeni su kao problem „konkurencije prostora“. Kada se ukrca veći broj kruzera na neku obalu, odnos broja turista sa kruzera prema broju lokalnogstanovništva nije srazmeran. Tako, na primer, na Bahamima 11 gostiju sa kruzera dolazi na 1 lokalnogstanovnika; na Arubi 8 turista na 1 lokalnog; na Antigvi i Barbudi 7 turista na 1 lokalnog; a na Dominikani 5turista na 1 lokalnog stanovnika. Veliki gradovi imaju suprotan efekat, jer je broj turista na kruzeru prilično mali u poređenju sa turistima ili stanovnicima na kopnu. „Konkurencija prostora“ se povećava borbom susednih luka kako bi privukli kruzere zbog ekonomske koristi. Borba se nastavlja i između industrije krstarenja i teretnih brodova za lučki prostor. Još jedna „borba“ oko prostora se dešava između kopnenih iturista sa kruzera. Kada se turisti iskrcaju sa kruzera, kopneni turisti su primorani da čekaju u redovima kako bi videli atrakcije poput spomenika ili ušli u nekimuzej.

Međutim, izgleda da se zvono oglasilo kao poziv za buđenje. Industrija krstarenja polako reaguje na rastuću potražnju za održivim razvojem radeći zajedno sa destinacijama kako bi ograničili svoje negativne uticaje. Brodske kompanije osnivaju svoje fondacije iusvajaju održivije prakse. Primeri kompanija koje se polako okreću ka održivom razvoju su:

• Kompanija Carnival Cruise Line reciklira mnoštvo materijala poput plastike, stakla ialuminijumskog ulja za kuvanje sa svojih brodova. Nameštaj, posteljina, sitni aparati, kuhinjski pribor i odeća neki su od desetina predmeta koji se doniraju u dobrotvorne svrhe umesto da se šalju na deponije. Kompanija je instalirala sistem za prečišćavanje gasa na više od 85 plovila s ciljem poboljšanja kvaliteta emisije. Svi zaposleni pohađaju kurs za upravljanje otpadom na brodu, a svi brodovi imaju službenike za zaštitu životne sredine. Kompanija je instalirala iuređaje za praćenje kvaliteta okeanske vode i prikupljanje drugih klimatskih informacija. Ekološke grupe, vladine agencije i univerziteti dobijaju podatke putem satelita i ti podaci im pomažu u proceni zagađenja okeana i u praćenju klimatskih promena i vremenskih obrazaca. Što se tiče putnika, posebno obeleženi kontejneri raspoređeni su po svim kruzerima kako bi podstakli turiste da recikliraju.

• Kompanija Crystal Cruises ima politiku kupovine proizvoda od dobavljača koji primenjuju principe održivog razvoja, smanjujući tako i otpad od ambalaže. Kompanija je eliminisala upotrebu plastičnih slamčica na kruzerima, zamenivši ih slamčicama od bambusa ili metala. Ostale inicijative uključuju ugradnju tuševa sa manjim protokom, energetski efikasno osvetljenje u svim kabinama, sisteme za filtriranje vode u restoranima i ekološki prihvatljivije hemijsko čišćenje. Ova kompanija je bila uključena u projekte u mnogim zajednicama, poput saradnje sa organizacijama za spašavanje životinja u Evropi, volonterski rad u mrestilištu lososa na Aljasci, obnova bašte koja je bila pogođena uraganom na Svetom Martinu i čišćenje parkova u Meksiku.

Videli smo šta brodske kompanije rade na moru i okeanima, ali šta se može učiniti na kopnu? Postoji nekoliko strategija koje mogu biti korisne za razvoj održivog turističkog krstarenja, a to su:

• Strategija 1: Pristupiti razvoju regionalnogturizma krstarenja fokusiranjem na kontrolu potražnje, a ne na njeno podsticanje – ova strategija može izgledati kontradiktorno tradicionalnoj turističkoj industriji koja se fokusira na promociju, marketing i distribuciju. Povećan broj dolazaka kruzera ima uticaj na turističku destinaciju. Jednom kada se obezbedi krupnija infrastruktura za kruzere u lukama, ona može imati značajan uticaj na lanac vrednosti, lokalnu zajednicu, čak i na druge vrste turista. Menadžeri turističkih destinacija treba da se pripreme za potražnju, pre nego da je traže, dajući prednost dugoročnim vrednostima nad kratkoročnim performansama turističkih dolazaka. Turističke destinacije mogu da nauče dosta iz trenutnog rasta industrije krstarenja, dok kreatori turističke politikemogu da posete i posmatraju luke tokom određenog vremenskog perioda kako bi sagledali uticaje kruzera. „Organski rast“ bi podrazumevao izgradnju osnovne infrastrukture i objekata, i to prvo kao tranzitne luke duž postojećih ruta, a u skladu sa veličinom putničkih brodova kojima turistička destinacija može da upravlja. To će omogućiti brodskim kompanijama da testiraju destinaciju u samom itinereru, dajući preporuke bez da se destinacija previše obaveže kompaniji.

• Strategija 2: Procena potreba za održivim razvojem u celom lancu vrednosti i iskustvo posetilaca. Održivo upravljanje destinacijama podrazumeva sistemsko razmišljanje. Prvi korak je identifikacija ključnih stejkholdera i njihovih sposobnosti u postupku mapiranja. Lokalni stejkholderi i njihove uloge u lancu vrednosti industrije krstarenja bi trebalo biti identifikovani, nakon čega se definišu potrebe za jačanjem prednosti, a pokušavaju ukloniti ili ublažiti slabosti. Studije izvodljivosti i povezane procene uticaja na životnu sredinu za razvoj industrije krstarenja često se usredsređuju na infrastrukturu potrebnu za prihvat kruzera. Umesto toga, turističke destinacije bi trebalo da izvrše procenu njihovih atrakcija i implikacije kretanja turista ka njima, a ne toliko na kapacitete za pristan velikih brodova. Otpad je jedan od najvažnijih i specifičnih uticaja krstarenjana turističku destinaciju. Ipak, retko se procene uticaja otpada na destinaciju rade, a to je neophodno kako bi se razumeli puni efekti odlaganja otpada sa kruzera na samoj destinaciji, ali i kroz ceo itinerer.

• Strategija 3: Kvantifikovanje vrednosti očuvanja prirodne i kulturne baštine. Destinacije bi trebalo da naprave popis mesta i atrakcija koje mogu biti interesantne turistima. Neke lokacije mogu biti označene da su već razvijene za prijem posetilaca, dok se druge mogu označiti da su sa potencijalom, ali da nisu trenutno spremne. Studije o kapacitetu posetilaca treba da kombinuju pitanja životne sredine, društvena i upravljačka pitanja sa fokusom na kontrolu uticaja i optimizaciju prihoda putem upravljanja prihodima i cenama zasnovanim na tražnji. To omogućava destinacijama da postavljaju ograničenja u dolasku turista, naročito u onim destinacijama u kojima možebiti premašen noseći kapacitet. Lučki objekti i potražnja putnika mogu biti optimalni za destinaciju, ali struktura grada, transportna infrastruktura i atrakcije ne mogu da se usklade sa nivoima posetakruzera bez značajnih ulaganja ili intervencija. Može se razmotriti mogućnost razvijanja većih atrakcija koje će apsorbovati veći broj posetilaca i koncentrisati ih unutar lučkog područja.

• Strategija 4: Stimulisati inovacije i regionalni interes za poboljšanje održivog turizma.Kako bi pokazali vrednost koncepta održivosti, menadžeri destinacija mogu izraditi priručnike sa koracima koje preduzeća mogu preduzeti, poput instaliranja energetski efikasne rasvete i vodovodnih instalacija sa malim protokom, doniranje predmeta lokalnim zajednicama i odvajanja otpada. Pored obuke i razvoja proizvoda, mogu se razviti i programi koji će uključiti zaposlene i članove lokalne zajednice u celom lancu vrednosti jer oni mogu biti pokretači održivog razvoja turizma zbog uloge koju imaju. Na nivou destinacije, poseban odbor za održivo krstarenje ili savet sa članovima iz javnog i privatnog sektora može da obezbedi da različite zainteresovane strane sarađuju u pravcu ostvarenja zajedničkih ciljeva uz vođenjediskusije o razvoju održivog turizma.

Šta bi trebalo uraditi da industrija krstarenja postane održivija u budućnosti i kakve mere se planiraju?

Planirano je da kruzeri dobijaju dozvolu za rad od lokalnih vlada, jer su ove vlade odgovorne članovima lokalne zajednice koje su pod uticajem industrije krstarenja. Licenca bi se odobravala tek nakon što lokalna zajednica učestvuje u kreiranju dokumenta o granicama prihvatljivih promena, a koja bi definisala neprihvatljive promene u kulturi, životnoj sredini i lokalnoj ekonomiji kao rezultat uticaja industrije krstarenja. Ugovori sa brodskim kompanijama omogućio bi destinacijama da smanje broj kruzera i putnika ukoliko ovi pragovi budu prekoračeni.

Kruzeri neće više smeti da sagorevaju najprljavija dizelska goriva jer su ona zabranjena i umesto da pokušavaju da ih prečišćavaju, moraće preći na nova, čistija goriva. Novi kruzeri će imati jedra na solarni pogon i hibridne motore. Veličina kruzera koja će moći da pristane će biti određena od strane svake luke. Tako će, na primer, male luke na Aljasci prihvatiti samo manje brodove. Kruzerima, odnosno brodskim kompanijama, koji se učestalo kažnjavaju za ilegalno odlaganje otpada biće oduzeta dozvola za rad. Kruzeri će morati da se pridržavaju istih standarda za kvalitet vazduha i mehanizama za smanjenje zagađenja kao i sami gradovi na kopnu, kako bi se zaštitilo zdravlje putnika. Prema nekim izveštajima, kvalitet vazduha na kruzerima je 20 puta lošiji od kvaliteta vazduha u centru nekog velikog grada. Kruzeri će biti primorani da se u lukama povežu na njihova napajanja, a ne da ostavljaju uključene brodske motore, iako im je to do sada bilo jeftinije. Biće neophodno i postaviti ograničenje za količinu otpada po osobi koja se može stvarati na kruzerima. Očekuje se da kruzeri budu partneri sa lokalnim organizacijama za zaštitu životne sredine, a putnici da imaju mogućnost da ih posete tokom obilaska destinacije.

Turisti sa kruzera koriste lokalna mesta za svoje uživanje, ali doprinose lokalnoj ekonomiji znatno manje nego turisti koji, na primer, rezervišu lokalne hotele. U budućnosti, kruzeri će morati plaćati takse koje će lokalna uprava koristiti za očuvanje i razvoj. Deo prehrambenih i drugih proizvoda moraće se nabavljati od lokalnog stanovništva. Destinacijski turistički operateri koji nude izlete kolektivno će pregovarati sa brodskim kompanijama kako bi se izbegla eksploatacija gotovo monopolističkog položaja kruzera.

Destinacije – a ne kruzeri – postavljaće ograničenjau broju putnika koji mogu dnevno da posećuju gradove i kulturne atrakcije. Ulaznice za atrakcije će brodska kompanija morati unapred da prodaje i pre nego što krstarenje počne. Deo prihoda će se izdvajati za očuvanje područja koja kruzeri posećuju. Brodske kompanije će se morati pridržavati zakona o radu koji važi u zemlji u kojoj je matično preduzeće brodske kompanije osnovano, jer trenutno mnogi kruzeri plove pod zastavom zemlje u kojoj su povoljniji uslovi, a kompaniju prijavljuju u nekim visoko razvijenim zemljama.

Korišćena literatura:

1. Dowling, R., & Weeden, C. (2017). Cruise Ship Tourism. Wallingford, UK: CABI.

2. Jennings, H., & Ulrik, K. (2016). Cruise tourism – what’s below the surface? Tourism Concern research brieﬁng. Available on: https://www.travindy.com/wp-content/uploads/2019/02/Cruise-Ship-Report-final-draft-3.pdf

3. Ponton, D.M. & Asero, V. (2018). Representing Global Cruise Tourism: A Paradox of Sustainability. Critical Approaches to Discourse Analysis across Disciplines, 10(1), 45 – 62.

4. Sanz-Blas, S., Buzova, D., & Schlesinger, W. (2019). The Sustainability of Cruise Tourism Onshore: The Impact of Crowding on Visitors’ Satisfaction. Sustainability, 11, 1510. doi:10.3390/su11061510

5. World Tourism Organization and Asia-Pacific Tourism Exchange Center (2016). Sustainable Cruise Tourism Development Strategies – Tackling the Challenges in Itinerary Design in South-East Asia. Madrid: UNWTO.

INDUSTRIJA KRSTARENJA I ODRŽIVI RAZVOJ

Ostavi komentar