ГЛОБАЛНИ РАЗВОЈ ЖЕЛЕЗНИЦЕ – ДА ЛИ ЋЕ РОБА И ЉУДИ ИЗ СРБИЈЕ ВОЗОМ ПУТОВАТИ ЗА КАНАДУ И АМЕРИКУ?

04/07/2018

Глобални развој железнице да ли ће роба и људи из Србије возом путовати за Канаду и Америку?

 

Аутор: Предраг Ђурановић, дипл. инж.

 

Мишљење да је златно доба у развоју железнице неповратно прошло и да железница губи битку у односу на друге видове саобраћаја, добило је у последње време аргументован одговор. Он се огледа у напору најразвијенијих земаља света да се укључе у реализацију грандиозног железничког инфраструктурног пројекта – ”Нови пут свиле”, који би чиниле савремене пруге за брзе теретне возове између Европе и Кине. Разлог за давање предности изградње пруга лежи у томе што железнички саобраћај, пре свега робни, али свакако и путнички има много већи просперитет развоја у односу на друге саобраћајне гране. Он је технолошки доведен готово до савршенства, а безбедност и квалитет пруга и возова су беспрекорни. Посебно треба истаћи да брзине које се данас постижу готово да се граниче са рационалним.

Тренутно, како снажне државе тако и оне мање снажне које размишљају стратегијски, модернизују властиту железничку мрежу као инфраструктуру будућности.   Такође, у читавој овој причи треба напоменути како је једна велесила, која је то у сваком погледу, САД, у изградњи модерне железничке мреже знатно заостала у односу на европске и главне азијске земље. Железничка мрежа у САД-у квалитетно је развијена само на делу источне обале, док је у осталом делу земље у потпуности занемарена, пошто се преферира ваздушни превоз који је много скупљи. Очекивања су како ће у блиској будућности Америка имати све више проблема управо због наведене ценовне компоненте, која ће показивати трендове поскупљења услуга превоза и транспорта робе и путника друмским односно ваздушним путем, у односу на земље Европе и Азије, где ће исте услуге поред појефтињења добити на брзини и удобности појавом све већег броја модерних компоненти железничког превоза.

Данас је идеја највећег међународног инфраструктурног пројектa у историји човечанства, директног повезивањa Пекинга и Лондона железницом, пуштањем у саобраћај железничке пруге Баку – Тбилиси – Карс, постала реалност. Изградњом ове деонице отклоњене су две битне препреке које су постојале да воз из Лондона директно стигне у Пекинг. Прва је био канал Босфор, а друга недостатак пруге између Карса и Ахилкелека. Овом пругом нови пут свиле у Европу улази из смера Турске, а затим преко Балкана даље у земље Западне Eвропе. Како је и ова прича раније звучала као утопија, а данас представља реалност, треба споменути и пројекат који у овом тренутку можда делује нереално. То је повезивање пругом Кине и Америке преко Пацифика. Према писању кинеских медија (државних ‘’Beijing Times’’ и ’’China Daily’’) Кина и Русија размишљају о изградњи железничке пруге која би почињала од североистока Кине, затим наставила кроз североисточни Сибир те се подокеанским тунелом спојила са Аљаском, одакле би опет, дуж Канаде, водила до Америке.

Дужина пруге износила би око 13.000 километара што је за 3.000 километара више од транссибирске. Посебно је интересантан планиран и још увек само имагинаран пројекат изградње подморског тунела испод Беринговог мора, на његовом најужем делу који раздваја руско тј. азијско копно од оног америчког. Тунел би био дугачак невероватних 200 километара, што је чак четири пута дуже од истог таквог који се налази испод канала Ла Манш који повезује Европу са Великом Британијом.

Путовање читавом дужином замишљене пруге трајало би два дана, при средњој брзини од 350 км/ч. Међутим, према овом мегапројекту не односе се сви подједнако, док је за неке он известан, неки су врло скептични. Поједини кинески стручњаци пројекат уопште не подржавају, а неизвесно је и то да ли су кинеске власти обавиле консултације са Русијом, Америком и Канадом. Изградња тунела била би до сада незамислив подухват који би изискивао још невиђено инжењерско умеће. Али, према речима кинеског дневника ”China Daily”, технологија за такав подухват већ постоји. Пројекат, према речима наведеног издања, у потпуности је осмишљен и биће финансиран од стране Кине, а његови се детаљи још увек утврђују. ”Beijing Times” је магистралну железничку пругу између Кине и САД-а назвао једном од 3 међународна пројекта брзих железничких пруга.

Прва од њих је пруга чија би траса ишла из Лондона, преко Париза, Берлина, Варшаве и Кијева у Москву. Претпоставља се како би се тамо пруга рачвала на две стране од којих би једна водила кроз Казахстан у Кину, а друга кроз Источни Сибир. Други пројекат брзе пруге почиње у западнокинеском граду Урумцхи и води кроз Казахстан, Узбекистан, Туркменију, Иран, Турску, балканске земље у Немачку. Трећа брза пруга почињала би у граду Кунмине на југозападу Кине, а завршавала би у Сингапуру.

Према кинеским изворима сви ти пројекти налазе се тренутно у различитим фазама изградње или разраде. Према наведеном, Србија би своју улогу и интересе требала тражити кроз горе описани други пројекат који би, пролазећи из Турске, морао наставити Балканом до Немачке.

У том смислу у априлу ове године потписан је Меморандум о разумевању за железнички теретни Алпско – западнобалкански коридор, који ће повезати Аустрију, Хрватску, Словенију, Србију, Бугарску и Турску. Циљ овог меморандума је да железнички саобраћај постане конкурентнији у односу на друге видове транспорта, као и заједнички рад на уклањању нефизичких баријера које успоравају превоз робе железницом. Меморандум је потписан у оквиру Трансевропских транспортних дана (TEN-T Days), конференције о транспортном повезивању која се одржава под покровитељством Европске комисије.

Отварање теретног коридора од Аустрије до Турске треба да обезбеди континуитет транспорта робе железницом кроз боље повезивање коришћењем постојеће железничке инфраструктуре. Истакнуто је да при прекограничном повезивању ЕУ, Западног Балкана и Турске, дуго задржавање на границама производи велике трошкове железничким превозницима

Луке Ријека и Копар се интензивно спремају за већи проток робе из Кине, а како је лука Пиреј постала кинеска и Србија тражи своју шансу да ”Нови пут свиле” иде преко Македоније и наше земље. Да би роба преко Србије ишла даље на Запад интензивно се ради на оспособљавању пруге за возове великих брзина Београд-Будимпешта. Радови се већ изводе на деоници Стара Пазова – Нови Сад и њихов извођач је руска компанија “РЖД интернешнел”. Остале деонице од Батајнице до Старе Пазове и од Новог Сада до Суботице изводиће кинески партнери. Планирана је максимална брзина возова до 200 км/ч.

 Пруга до Мађарске представља само део планираних инвестиција Србије у пројекте модернизације, реконструкције и изградње и железнице у које ће бити уложено укупно око 3 милијарде евра. Најважнији пројекти су пре свега они на Коридору 10 који повезују Србију са Мађарском, Хрватском, Бугарском и Македонијом. Такође, то су и пројекти који су везани за тзв. руту 4, тј. магистралну пругу Београд – Врбница – граница са Црном Гором и магистралну пругу Београд – Вршац – граница са Румунијом. Како би се проток робе и путника убрзао у плану је успостављање заједничке станице у Табановцима на граници Србије и Македоније, што ће значајно скратити време путовања железницом и царинске формалности на граници две земље, јер ће се возови само једном заустављати.

Аустрија је у циљу ових дешавања најавила да ће до 2024. године уложити 17 милијарди евра у модернизацију своје железничке мреже, а тренутно је у изградњи железнички коридор између Граца и Клагенфурта који ће се повезати с пругама у Италији и Словенији и тако допунити балтичко – јадрански коридор. Аустријски циљ је да саграде нове везе са Словенијом, као и да она поради на модернизацији и ширењу својих пруга.

Поред улагања у модернизацију, реконструкцију и изградњу инфраструктуре, неопходна су улагања у нова модерна возна средства. Тако је ”Srbija Kargo“ предузеће за превоз робе од компаније „Siemens“ наручио 8 ”Vectron” мултисистемских[i] локомотива које ће саобраћати на Коридору 10. Локомотиве ’’Vectron’’ достижу максималну брзину од 160 км/ч и тренутно су сертификоване за саобраћај на пругама у Аустрији, Мађарској,  Бугарској, Хрватској, Чешкој Републици, Финској, Немачкој, Италији, Холандији, Норвешкој, Пољској, Румунији, Србији, Словачкој, Словенији, Шведској, Швајцарској и Турској. ’’Vectron’’ је изузетно флексибилна генерација локомотива која испуњава садашње и будуће европске захтеве и транспортне потребе, смишљена тако да се може лако прилагодити низу конфигурација специфичних за одређену земљу или режим радa. То ће допринети будућем квалитетнијем и бржем обављању робног саобраћаја кроз различите земље без замене локомотива и особља.

Србија се активно укључује у нове железничке глобалне инфраструктурне пројекте што ће јој омогућити економски, привредни, геополитички и културни развој. Будући радови на изградњи железничке инфраструктуре на ”Новом путу свиле” поред транспорта робе омогући ће и превоз путника на удаљене релације које су данас незамисливе. Тако ће се, на пример, моћи возом путовати из Србије до Кине, а одатле и до Канаде и Америке.

Извор:

  1. https://www.dnevni.rs/vesti/svet/12875-uskoro-vozom-od-kine-kroz-pacifik-do-amerike.html
  2. http://plutonlogistics.com/zeleznicki-transport/srbija-na-novom-zeleznickom-koridoru-od-austrije-do-turske/
  3. http://plutonlogistics.com/zeleznicki-transport/nove-pruge-za-novi-put-svile-srbija-u-zeleznicu-ulaze-3-mlrd-eur-austrija-17-mlrd-eur/
  4. http://plutonlogistics.com/zeleznicki-transport/lokomotive-siemens-stizu-u-srbija-kargo/
  5. http://www.trt.net.tr
  6. https://rs-lat.sputniknews.com
  7. http://www.vesti-online.com

[i] Мултисистемска локомотива је тако конструисана да може да саобраћа на различитим системима напајања локомотива који се разликују како у земљама ЕУ, тако и у осталим земљама. Ово је значајно пошто се не морају мењати локомотиве и особље на прелазима између различитих железничких управа, што значајно убрзава превоз железницом.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања