ГЕОПОЛИТИКА РЕПУБЛИКЕ МОЛДАВИЈЕ – ПРВИ ДЕО

20/01/2024

Аутор Предраг Рајић, политички аналитичар

 

Геополитичка позиција Републике Молдавије једна је од најсложенијих, не само у Европи већ на комплетном евроазијском простору. Држава која је настала сплетом геополитичких околности, никада није довршена. Њено становништво загледано је у најмање три престонице других земаља и њена јединствена интелектуална елита никада није формирана. Поделе су веома дубоке и етничка, језичка, административно-верска шароликост, неретко представљају извор политичких конфликата.

Молдавија, од распада СССР-а и стварања нове геополитичке мапе Европе, носи неславну титулу једне од најнеразвијенијих и најсиромашнијих држава Старог континента. Република Молдавија обухвата само мањи део историјске целине истог назива, која је данас подељена између Румуније, Украјине и Републике Молдавије.

Територија која је вековима прелазила из руке у руку, након губитка посебног статуса Кнежевине Молдове, потпада под власт руских царева у 19. веку, да би између два светска рата у 20. веку била укључена у састав краљевине Румуније, а након окончања Другог светског рата, била укључена у СССР као једна од република.

У време распада СССР-а, у Молдавији долази до сукобљавања различитих политичких концепата. На власт у Кишињеву (рум. Кишинау), долазе проунијатске снаге, које се залажу за припајање Румунији. Ове снаге сматрају Молдавце романског порекла Румунима, а не засебном етничком заједницом. Језик којим се говори у Републици Молдавији називају румунским и верни су Румунској православној цркви.

С тим у вези, нове власти су и донеле серију симболичних аката којима би потврдиле своју приврженост општерумунском циљу. Године 1990. одлучено је да застава новоформиране државе буде румунска тробојка, која је након неколико месеци модификована и усвојена тако да нијансе боја на застави буду различите од румунске (нарочито плава), формат заставе је другачији у односу на румунску, а такође је додат и државни грб како би разлика била уочљивија. Ипак, ова застава, која чак и данас изазива одређене контраверзе и коју ни антиунитарне снаге током свог владања нису измениле, неодољиво подсећа на заставу свог западног суседа, баш као и државни грб.

Године 1991. за химну Републике Молдавије одабрана је свечана песма „Пробудите се Румуни“ („Деșтеаптă-те, ромâне“), која је званична химна Румуније од 1990. године, мада се у различитим раздобљима користила и ранијих година, од свог настанка 1848. године. Сама химна је веома интересантна, пошто у одређеним деловима говори о потреби да се свету докаже како: „…у овим венама и даље тече римска крв“.  Румуни се позивају да се пробуде из самртног сна, „… у који су вас гурнули варвари и тирани“, а кроз текст химне, Румуни се такође позивају да се присете римског императора Трајана.

Свакако, овакав, проунијатски став, који је негирао молдавску особеност и заговарао „окончање сверумунског уједињења“, није могао а да не наиђе на отпор, превасходно словенског становништва у Републици Молдавији, које је нарочито бројно на северу земље, у другом по величини граду Балцију, као и у другом по броју становника Тираспољу, односно у комплетној Придњестровској Молдавској Републици (рус. Придњестровље, рум. Транснистрија). Управо у Придњестровљу, које је уживало аутономан статус унутар Социјалистичке Републике Молдавије, а у оквиру СССР, још осамдесетих година почињу да јачају сепаратистичке тежње које ескалирају након победе прорумунских снага на првим демократским изборима.

Унионистички лидер Георге Ђимпу био је борац за сверумунско уједињење током целог живота, због чега је као политички затвореник године проводио у совјетским затворима, да би 2000. године скончао у никад разјашњеној саобраћајној несрећи. Тако, 1992. године долази до краткотрајног грађанског рата у Придњестровљу, након ког Република Молдавија губи фактичку контролу над овим простором, заправо његовим већим делом.

Током рата у Придњестровљу, сукобили су се на једној страни етнички Румуни и Молдавци прорумунске оријентације, подржани добровољцима из Румуније, а на другој страни углавном етнички Руси и Украјинци, уз поједине проруски оријентисане грађане романског порекла, и потпомогнути деловима бивше 14. армије СССР.

Занимљиво, на страни Придњестровља тих година борили су се и добровољци из украјинских националистичких организација, заједно са проруским снагама. Наиме, у годинама распада СССР у Украјини је постојао известан страх од евентуалних румунских претензија на украјинске територије, на којима већину чини румунско становништво, а такође се сматрало да би украјински идентитет у случају припајања Републике Молдавије Румунији, у овој републици био угрожен.

За разлику од других делова СССР погођених ратом, у Придњестровљу није дошло до озбиљније промене етничке структуре. Занимљиво, службени језици у непризнатој држави су молдавски, руски и украјински, с тим што је службено писмо молдавског ћирилица, док је у остатку Републике Молдавије то латиница.

Ово није једина разлика. У самој Републици Молдавији се од њеног осамостаљења води дискусија, како се заправо званичан језик ове државе зове? Тако, у Декларацији о независности Републике Молдавије од 27. 8. 1991. године, стоји да је званичан језик ове земље румунски.

Са друге стране, у Уставу државе, члан 13. овај језик се означава као молдавски, но 2013. године, Уставни суд Републике Молдавије донео је службено тумачење по ком је Декларација о независности старији документ од уставне одредбе, те да је „молдавски“, само алтернативни назив за румунски језик.

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања