Geopolitika postunipolarnog poretka
Autor: Milorad Vukašinović, publicista
Svet je danas više apsurdan nego siguran – napisao je pre nekoliko godina jedan anonimni posetilac internet foruma, pokušavajući da na univerzalan način opiše karakteristike svetske ekonomske i finansijske krize i njen uticaj na život običnih ljudi. Neophodni su nov sistem i novi ljudi – reči su jednog Grka, pripadnika srednje generacije, koji pod uticajem krize u ovoj zemlji ističe da ga više od finansijskih nedaća pritiska osećaj poniženosti i izdaja političkih elita. Uvodničar uglednog lista „Katimeriniˮ, u to vreme, pronicljivo je uočio da Grčka prolazi kroz revoluciju koja uzrokuje široka pomeranja i reagovanja javnosti, od masovnih štrajkova i demonstracija do pojave anarhističkih pokreta, koji su u stanju da stvore osećaj opšte pravne i imovinske nesigurnosti u okviru jedne nacije.Slična masovna epidemija antiestablišment neraspoloženja nije mimiošla i ostale delove sveta i primera radi prošle godine snažno politički odjeknula pri izglasavanju Bregzita i u vreme pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.
Duboke društvene i socijalne protivrečnosti dugoročno ugrožavaju i stabilnost evroazijskih džinova – Rusije (gde su nedavno održani masovni antivladini protesti), i Kine, u kojoj je ekonomski jaz između bogatih i siromašnih počeo da nagriza, koliko do juče, imuno kinesko selo.Da se ne govori o burnim političkim i socijalnim procesima koji potresaju islamski svet i izazivaju lanac muslimanskih pokreta (migracija) od Zaliva zaključno s Evropom, čija demografska i identitetska kriza izaziva ozbiljnu zabrinutost za budućnost Starog kontinenta.
Utisak je da logika globalne međuzavisnosti (Z. Bžežinski) nameće potrebu za novim multidisplinarnim pristupom analizi savremenih događaja, čije ključne karakteristike proizilaze iz protivrečnosti samog procesa globalizacije. Zanimljivo je da čak i mnogi ugledni analitičari međunarodnih odnosa (da li slučajno ili ne?) olako prelaze preko činjenice da je praksa globalizacije pokazala izrazito dezintegrativna svojstva, odnosno da je konstatacija o globalizaciji koja deli društva, realna i složena slika savremenog sveta.
Upravo zbog toga, geopolitika postunipolarnog sveta mora da počiva na izmenjenoj geopolitičkoj paradigmi koja proizilazi iz glavnog toka procesa globalizacije. Otuda je u tako izmenjenoj paradigmi, mnogo pravilnije reći kako paralelno i u neprekidnom unutrašnjem sukobu, postoje dve Amerike (tradicionalna i globalistička), dve Rusije (pravoslavna i liberalna), dve Kine (kontinentalna i ona druga sklona globalnim aranžmanima), nekoliko islamskih svetova (koji su u neprekidnoj borbi za prevlast unutar svog civilizacijskog areala) ili nekoliko projekata Evropske unije (pored briselske Evrope i koncept Evrope – nacija). Jer kako drugačije objasniti naizgled paradoksalno povezivanje finansijskih centara u Kini sa sličnim centrima u Americi, ili čudan savez atlantizma i islamizma u Bosni i na Kosovu i Metohiji. Nasuprot tome, postoje i primeri saveza Rusije i islama u Abhaziji i u Siriji, kao i rusko-kinesko kontinentalno povezivanje u okviru Šangajske grupe.
Ostavi komentar