Аутор: др Александра Колаковић, виши научни сарадник Института за политичке студије
Актуелне политике сећања у Француској изграђене су на темељима Треће Републике и првих ритуала који су подсећали на револуцију и њене вредности, комеморација, подизања степеника и обавезе државе да одржава гробнице погинулих војника из Француско-пруског рата (1870). Институционализација сећања и креирање свести историјског континуитета и значаја постали су од тада важна компонента државних политика и оквир грађења националног идентитета. Од треће деценије 20. века уведене су службене комисије и службе унутар државног апарата чијом еволуцијом и у складу са духом времена, настаје France Mémoire као нови јавни сервис, од јануара 2021. године. Ова институција предлаже годишњи календар важних историјских годишњица, али и подстиче селекцију и расправу о томе шта је потребно и на који начин обележити што додатно утиче на афирмацију питања културе сећања.
Ипак, Министарства културе и одбране остају такође важни носиоци политика сећања у Француској. Председници Француске имају значајну улогу у обликовању меморијске политике, што је посебно снажан печат политикама сећања од доба Жака Ширака до Емануела Макрона и његове стратегије „меморија против раздора”. Такође, у оквиру француског образовног система, али и грађанског активизма, сећање има своје значајно место. Француска јавност, по једном истраживању од пре десет година, подржава комеморативне праксе и учествује у њима у значајном проценту (80–85%), што је последица и бројних пројеката који се спроводе независно од оних који иду путем са највишег нивоа. Потребно је указати и да француске политике сећања имају и свој спољнополитички аспект, тј. да повезују француску историју са другим народима и државама, што се посебно види кроз сарадњу Француске са различитим државним и недржавним актерима у оквиру билатералних или мултилатералних иницијатива и пројеката. Још једна важна карактеристика политика сећања јесте и укључивање и анализа историјских контроверзи, што доприноси дијалогу и бољем сагледавању актуелних изазова француског друштва.
У светлу ових карактеристика француских политика сећања ове године обележава се и 150. годишњица рођења Мориса Равела (1875–1937). Композитор, пијаниста и диригент, симбол је француске „лепе епохе”, културног и уметничког живота с прелаза из 19. у 20. век. Често је повезиван са импресионистичком музиком, мада је сам био противан тим оценама. Представља једног од најзначајнијих француских композитора 20. века, познатог по својој изванредној оркестрационој вештини, прецизности, иновативном обликовању звука и спајању класичне традиције са модерним утицајима – барока, неокласицизма, џеза и шпанске музике. Boléro, Daphnis et Chloé, Pavane pour une infante défunte, Jeux d’eau и Le Tombeau de Couperin – само су нека од његових ремек‑дела која красе репертоар класичне музике на концертима широм света и изводе се од стране уметника рођених деценијама касније на хиљадама километара удаљених меридијана. То је заправо сведочанство колико је Равел данас битан Француској, не само са аспекта политика сећања, већ и као национални симбол и део културне дипломатије, иако је тренд да су сада модерни музички правци њен важан део.
У оквиру обележавања 150. годишњице Равеловог рођења организује се више програма у Француској, али и ван њених граница. У Париској Филхармонији организована је импресивна мултимедијална изложба посвећена његовом најпознатијем делу Болеро (Boléro). Експонати обухватају костиме и сценографију из разних балетских извођења, видео записе представа, као и филмске сегменте који приказују утицај његове музике на филм и еволуцију кореографија. Изложба такође осветљава још један, некада потиснути аспект његовог опуса – механичку инспирацију композиције, ритам као машински замајац и првобитну идеју о фабричкој сцени која је касније замењена таверном. За сећање на дело Мориса Равела значајни су предмети који се чувају у његовој кући која је у ствари данас музеј, али је сада чак седамдесет тих предмета на поменутој изложби под окриљем Париске филхармоније. Ипак, у Музеју Мориса Равела на дан његовог рођења (7. март) одржана су два догађаја. У оптицај је пуштена поштанска марка са његовим ликом и промовисана је нова публикација која обухвата критичко издање кореспонденције Мориса Равела. Угледни издавач Gallimard препознао је значај ове годишњице и овом публикацијом оставио трајан допринос неговању сећања на Равелово стваралаштво.
Ипак, Равелов утицај прелази границе Француске, што је и препознато као битна компонента. Његов утицај на музичку естетику и стваралаштво познати су и признати широм света. Нису само туристи, поред наравно Француза, посетили изложбу и учествовали у пратећим догађајима, већ је Француска настојала да интернационализује годишњицу и укључи у свој план активности културне дипломатије. У међународним оквирима организован је концерт у Лондону. Пијаниста Seong‑Jin Cho извео је цео опус за соло клавир у трочасовном концерту названом „Ravel‑athon”. Наступ је добио високе оцене критике и дочарао интимну и поетичну страну Равелове музике. Фестивал у Вербјеу, такође је одао пошту славном Французу, тако што је јула 2025. године у цркви Verbier Station, Jean‑Efflam Bavouzet одржао „маратонски” концерт (у два дела оживео је комплет дела за соло клавир, комплет клавирских дела Равела). Са друге стране океана, у САД, такође је обележена Равелова годишњица. The Lilacs Recital Series је приредио програм посвећен Равелу (изведени су Le Tombeau de Couperin, пијано трио и чувени Концерт за леву руку), који је обухватао квиз „20 питања о Равелу” и свечану вечеру. Такође, Равел је био инспирација и за програм CULTURAMA FEST у Софији. Шпанија се такође нашла на мапи обележавања 150. годишњице рођења Равела. Од 19. августа до 7. септембра 2025, у региону Баскије, одржава се Festival and Académie Ravel – са тронедељним програмом у оквиру кога млади музичари широм света раде заједно са признатим професорима, изводе концерте и тематске дане посвећене Равелу.
Обележавање 150. годишњице рођења Мориса Равела, показује суштину политика сећања које су присутне у Француској. Изложбе и нова издања оживљавају Равелову музичку заоставштину и представљају је широј публици. Поред културне ревитализације, увиђамо један комплексан приступ сећању и његово повезивање са духом времена у коме живимо. Комеморације обухватају визуелну, музичку и писану културу (предмети, ноте, писма), што омогућава разумевање аутора и његовог дела, али и увиђање трајних вредности. Француска је на овом примеру показала значај континуиране и систематске институционалне и државне подршке када се организују овако „велике” годишице. Издање поштанске марке и публикације која садржи Равелову кореспонденцију усмеравају национални и културни фокус на значај његове личности. Ипак, без медијског присуства и едукативног оквира свих догађаја и програма који прате 150. годишњицу рођења Мориса Равела не би било видљивости и публике на изложби и пратећим догађајима. Такође, Француска је успела и да јасно дефинише међународни значај Равеловог дела и укаже на његову инспиративност и трајну вредност.
Остави коментар