Autorka: dr Aleksandra Kolaković
Nakon referenduma o nezavisnosti Crne Gore, održanog 21. maja 2006. godine, Francuska je bila jedna od prvih država koje su priznale novu državu na Balkanu. Već 13. juna 2006. godine pored priznanja nezavisnosti, usledilo je i uspostavljanje diplomatskih odnosa između Francuske i Crne Gore. Tada je i diplomatska kancelarija Republike Francuske u Podgorici, inače otvorena u junu 2003. godine, prerasla u Ambasadu. Od ovog perioda, evrointegracije su, pored regionalne stabilnosti ključne u francusko-crnogorskim odnosima. Crna Gora je podnela i zahtev za članstvo u EU u vreme francuskog predsedavanja Savetom EU 15. decembra 2008. godine. Ministri spoljnih poslova Francuske i Crne Gore su potpisali Mapu puta za jačanje crnogorsko-francuskih bilateralnih odnosa 18. decembra 2009. u Parizu. Stoga je veoma bitno analizirati francusko-crnogorske odnose od ovog doba i u vreme francuskog predsedavanja Savetom EU.
U kontekstu razvoja savremenih odnosa Francuske i Crne Gore sećanje na dinastiju Petrović NJegoš takođe ima bitno mesto. Florans Manžen, direktorka za kontinentalnu Evropu Ministarstva spoljnih poslova francuske, uručila je 2017. godine odlikovanje Legije časti princu Nikoli II Petroviću NJegošu „u znak posvećenosti razvoju dijaloga i razmene i neumornom zalaganju za razvoj i jačanje odnosa između Francuske i Crne Gore“. Prilikom svečane ceremonije naglasila je i ulogu kralja Nikole I Petrovića NJegoša u periodu Velikog rata, pri čemu je navela i da je načinjena nepravda jer je „u pobedničkoj euforiji 1918. godine“ podržano stvaranje Jugoslavije na Versajskoj mirovnoj konfereniji i „žrtvovana Crna Gora“. Bitno je i da dodeljivanje odlikovanja Manžen opisuje kao način na koji Francuska „isrpavlja dug prema dinastiji Petrović“.
U vreme vladavine Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda, Zapadni Balkan, a time i Crna Gora, nisu bili u glavnom fokusu interesovanja Francuske. Stoga je i sam proces evrointegracija tekao promenljivo i sporo, što je izazvalo zamor i nepoverenje na obe strane. Kada se analizira, na primer, pisanje francuskog dnevnika Le Monde u ovom periodu Crna Gora se pominje u tekstovima koji su posvećeni evrointegracijama regiona. Jedan od zapaženijih članaka nastao je krajem 2014. godine u vreme kada je Žan Klod Junker izjavio da neće biti proširenja tokom njegovog mandata. Posvećen je izjavama o evrointegracijama regiona Mila Đukanovića, tada premijera Crne Gore, tokom zvanične posete Francuskoj (od 9. do 11. decembra 2014). Ističe se zalaganje Đukanovića za ulazak balkanskih zemalja u EU pri čemu od Birsela traži da ekonomski razvoj regije, a ne vladavina prava, bude prioritet. Važno je istaći da se autor ovog teksta u to vreme vidovito zapitao da li će balkanske države usled sukoba u Ukrajini i migracionih tokova, biti žrtvovane u kontekstu evrointegracija. Veće interesovanje za Crnu Goru, Francuska pokazuje uporedo sa uvećanjem interesovanja za Zapadni Balkan, odnosno od dolaska Emanuela Makrona i objavljivanja francuske Strategije za Zapadni Balkan iz aprila 2019. godine. Krajem 2019. godine, Crna Gora je prihvatila i novu metodologiju proširenja EU, koju je predložio Emanuel Makron. Pored okupljanja lidera Zapadnog Balkana, kao i jačanja kulturnih veza i kontakata, posebno bitno je delovanje Francuskog instituta u Crnoj Gori.
U julu 2020. godine svečano obeleženo je 140. godina od uspostavljenja diplomatskih odnosa Francuske i Crne Gore. U crnogorskim medijima francusko-crnogorski odnosi su označavani terminima „staro prijateljstvo“, dok je Ivan Ivanišević, tadašnji ambasador Crne Gore u Francuskoj naglasio dinamične odnose dve države i oblasti u kojima dve države najviše sarađuju: „Nema previše država na svijetu koje mogu da se pohvale tako velikim jubilejom. Ono što me s druge strane raduje je da tokom mandata u Parizu nailazim na otvorena vrata i podršku u svakom koraku i u svakom segmentu mog posla. Administracija Makrona je posvećena reformi Evrope, posvećena je ekologiji, upravljanju klimatskim promjenama”.
Francuska podrška evropskoj perpektivi Crne Gore ogleda se ne samo kroz saradnju sa Ambasadom Republike Francuske i crnogorske Vlade, već i preko aktivnosti L’Expertise France koja je, između ostalog, angažovana u cilju podrške sprovođenju neophodnih reformi i evrointegracija. Kada je francuski predsednik Emanuel Makron uputio pismo Zdravku Krivokapiću povodom njegovog stupanja na dužnost premijera Crne Gore aprila 2021. godine, pored uveravanja da će Crna Gora imati podršku Francuske u jačanju vladavine prava, ekonomskog i društvenog razvoja, naglasio je aktivnosti Francuske agencije za razvoj (ADF). U skladu sa Strategijom za Zapadni Balkan je i projekat u Crnoj Gori vredan 50 miliona evra. Ovaj novac je usmeren kao podrška finansiranju malih i srednjih preduzeća i opština u skladu sa ciljevima održivog razvoja i zelene energije.
Rajko Uskoković, predsednik Udruženja francusko-crnogorskih preduzeća je ocenio kako je pandemija napravila mapu „novih ekonomskih uticaja i pozicioniranja“ pri čemu se Francuska „kao zemlje koja nosi ideju ujedinjene Evrope i Evropske unije vraća kroz različite projekte na Balkan“. Pored fokusa na podršci projektima u oblasti životne sredine, poljoprivrede i inovacionih tehnologija, Francuska je pružila podršku i u realizaciji projekta u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Posebna pažnja posvećena je u proteklih pet godina razvoju ekonomskih odnosa Francuske i Crne Gore. Udruženje francusko-crnogorskih preduzeća (UFCP) osnovano je novembra 2017. godine. Deluje pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Francuske u cilju promovisanja osnivanja i rasta francuskih kompanija u Crnoj Gori, kao i razvoja veza između francuskih i crnogorskih kompanija. Pored crnogorskih kompanija poslovno povezanih sa kompanijama u Francuskoj, članovi ovog udruženja su Societe Generale, Renault Alliance, Ingerop, Montenegro Resort Company, Sanofi, Servier i Adriatrek. Postojanje ovog udruženja unapredilo je ekonomske odnose Francuske i Crne Gore, omogućivši povezivanje i nove poslovne prilike.
Posebno značajno u ovom kontekstu jeste i otvaranje Konzulata Crne Gore u Lionu, na čelu sa počasnim konzulom Bertranom Tiberom. Agencija za investicije je takođe veoma značajna za buduću saradnju. Prilikom posete Kristijana Timonijea, aktuelnog ambasadora Republike Francuske u Crnoj Gori, naglašena je podrška Francuske „naporima Crne Gore da privuče francuske kompanije“ i iskazana je spremnost Ambasade da u tom procesu pruži potrebnu pomoć. Agencija za inovacije Crne Gore je već u toku jeseni 2021. godine organizovala vebinare sa predstavnicima udruženja francuskih preduzeća u cilju uspostvljanja saradnje. U ovom kontekstu može se očekivati da se podstakne veća zainteresovanost francuskih investitora posebno u sektorima turizma, energetike, informacionih tehnologija i transporta. U fokusu moguće saradnje je javno privatno partnerstvo u realizaciji infrastrukturnih projekata.
Otvaranje Konzulata Crne Gore u Lionu označava i unapređenje obrazovne i kulturne saradnje. Ipak, glavni stožer obrazovne i kulturne razmene dve zemlje jeste Francuski institut i posebni programi saradnje, koje finansira Republika Francuska. Škola francuskog jezika, promocija francuskih knjiga, pisaca, filmova i muzike, kao i podrška kulturnoj i naučnoj razmeni i saradnji su okvir delovanja Francuskog institua. U Podgorici je 18. oktobra 2018. godine otvorena i Francuska škola, koja je i deo Odiseja mreže. Škola obezbeđuje trojezično obrazovanje (francuski, crnogorski, engleski) od vrtića do CM2, u skladu sa programima Ministarstva obrazovanja Republike Francuske. Ovim je poseban akcenat na nastavi francuskog jezika kao sredstvu kulturne diplomatije izražen i u Crnoj Gori, kao i u drugim državama Balkana.
Frankofonija je takođe jedan od okvira preko koga se realizuje agenda približavanja francuske kulture i načina života građanima Crne Gore. Kada je reč o naučnim projektima, od prošle godine, pored evropskih programa saradnje (Erazmus i dr.) aktiviran je i poseban fond za Balkan. Jedan od projekata koji su dobili finansiranje jeste Osnaživanje i perspektive visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu, koji realizuje INALKO sa akademskim partenrima u Crnoj Gori (Filološki fakultet Nikšić), Severnoj Makedoniji (Pravni fakultet Univerziteta Sveti Kliment Ohridski Bitola) i Srbije (Institut za političke studije Beograd). U središtu ovog projekta je razvijanje ideje regionalne doktorske škole, a predviđene su aktivnosti u svim državama odakle su učesnici projekta, kao i neakademski partneri, koji takođe čine projektni tim. Francuska, dakle, pored razvoja saradnje u oblasti nauke i kulture između Francuske i Crne Gore, pokazuje inicijativu za umrežavanjem i okupljanjem institucija iz regiona.
U okviru francuskog predsedavanja Savetom Evropske unije januar–jun 2022. godine, u okviru koga je Zapadni Balkan označen kao jedan od prioriteta, Ambasada Francuske u Crnoj Gori je organizovala i učestvovala u više manifestacija. Na primer, Lorens Fišer, ambasadorka sporta, boravila je 12. marta 2022. godine u Podgorici kako bi učestvovala na konferenciji o mestu žena u sportu u organizaciji Uprave za sport i omladinu Crne Gore. Nekoliko dana kasnije, zajedno sa Kancelarijom za evropske integracije i Ambasadom Austrije, Ambasada Republike Francuske je okupila u Parlamentu članove civilnog društva, akademske zajednice i predstavnike država članica EU u okviru konferencije o članstvu i integracijama u Evropskoj uniji. U skladu sa tri ključne reči francuskog predsedavanja „preporod, moć, pripadnost“ na konferenciji se diskutovalo o načinima na koje bi se pružila vidljivost procesu integracija u Evropsku uniju. Navedeni primeri, kao i napred pomenuta saradnja u oblasti ekonomije, obrazovanja i kulture, svedoče da u aktuelnim francusko-crnogorskim diplomatskim odnosima posebno mesto imaju evrointegracije i sveobuhvatno jačanje bilateralnih odnosa.
Kao što je već poznato prilikom navođenja prioriteta predsedavanja Francuske Savetom EU, francuski predsednik je podvukao i Zapadni Balkan. Važno je naglasiti da je tada primetio da „izvesne regionalne sile” pokušavaju da „destabilizuju Evropu” mešajući se u Zapadni Balkan, kao i da je stabilnost Balkana suštinski važna za stabilnost EU zbog geografske blizine regiona uniji. U ovom kontekstu ambasadori u regionu su posebno isticali značaj evrointegracija, odnosno harmonizacije s evropskim pravilima i veliku evropsku pomoć regionu, posebno od dolaska Francuske agencije za razvoj. Iako je rat u Ukrajini značajno uticao na teme i domete francuskog predsedavanja, održaće se Konferencije EU – Zapadni Balkan na kraju francuskog predsedavanja, koja će, pored političkih pitanja, očekivano najveću pažnju usmeriti i ka ekonomiji i investicijama u regionu. U ovom kontekstu se može posmatrati i dalji razvoj francusko-crnogorskih odnosa.
Ostavi komentar