Autor: dr Aleksandra Kolaković
Elizabet Born je 16. maja 2022. godine imenovana za premijerku Francuske u vreme najveće krize nakon Drugog svetskog rata. Šezdesetjednogodišnja Elizabet Born je tek druga žena premijer u istoriji Francuske. Obrazovana u najelitnijim školama Pariza, alumnista Politehničke škole, prošla je put od građevinskog inženjera do magistra poslovne administracije, sa bogatim iskustvom u javnom sektoru. Direktora urbanističkog planiranja za grad Pariz (2008–2013), prefekt regije Poatu-Šarant (2013–2014) i privatni sekretar Segolen Rojal, ministarke ekologije, održivog razvoja i energetike (2014–2015). Od 2015. godine Born je bila na poziciji izvršnog direktora RATP grupacije, a tada je i iz socijalističkog tabora prešla u Makronov i podržala njegovu kandidaturu za predsednika. U tri navrata je bila ministar. Prvo ministar saobraćaja (2017–2019), a potom i ministar za ekološku i inkluzivnu tranziciju (2019–2020). Od 2020. godine bila je ministar rada, zapošljavanja i ekonomske inkluzije.
Kao prioriteti vlade Elizabet Born naznačeni su „ekologija, zdravstvo, obrazovanje, puna zaposlenost, demokratski preporod, Evropa i bezbednostˮ, što je u kompleksnim političkim, međunarodnim, energentskim i ekonomskim procesima, čiji smo svedoci, veliki izazov. Iskustvo Bornove na ranijim funkcijama ju je preporučilo za premijersku poziciju sa pomenutim zadacima. Ona se već tokom dva ministarska mandata suočila sa nezadovoljstvom radnika i štrajkovima, koji su obuhvatali ukidanje sistema penzija i beneficija za radnike na železnici. Kao jedan od njenih najvećih uspeha pre imenovanja na poziciju premijera može se navesti smanjenje stope nezaposlenosti u Francuskoj, na novi stepen koji je najniži u poslednjih 40 godina. U teškom periodu ne samo za Francusku već i ceo svet, za Bornovu je ključno rešavanje rasta troškova života u Francuskoj (cene hrane i energeneta) i sprovođenje Makronove ideje o usvajanju zakona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina, koja je u međuvremenu modifikovana i odložena.
Elizabet Born je savladala prvu prepreku da bude izabrana za poslanika u svojoj izbornoj jedinici, a na izborima u okviru kojih Makron nije uspeo da ostvari apsolutnu većinu. Odmah se susrela i sa problemima u funkcionisanju svog kabineta. Ovi problemi su proizašli pre svega iz činjenice da neki od planiranih ministara (tri ministarke) i drugih visokih funkcionera iz partije Emanuela Makrona nisu uspeli da osvoje mandat u svojim izbornim jedinicama. Ovo je i ograničilo mogućnosti njenih personalnih rešenja, ali kada se sagleda rad vlade do kraja ove godine, pokazalo se da je lako prevaziđeno, kao i skandal početkom jula meseca kada je Damjan Abad, ministar solidarnosti, autonomije i hendikepiranih optužen za silovanje. Elizabet Born je tada istakla da su izneta takva svedočenja da moraju biti uzeta u obzir, iako se ministar Abad, nekadašnji šef republikanaca u francuskom parlamentu, žalio da je u pitanju kleveta. Abad je ipak smenjen prilikom prve rekonstrukcije vlade nakon parlamentarnih izbora.
Od samog početka mandata Elizabet Born trpi žustre napade od pristalica pre svega Žan Lik Melanšona i Marin le Pen. Melanšon zamera Bornovoj što sledi Makrona i što nije dosledna u sprovođenju socijalne i ekološke politike, svojim levičarskim počecima. Le Penova vidi u vladi Elizabet Born kontinuitet Makronove politike koju naziva periodom „društvenog razaranja i fiskalnog reketiranjaˮ. Na početku svog mandata Born je pred novim sazivom Narodne skupštine pozvala na kompromis, i naglasila da „nered i nestabilnost nisu opcijaˮ, kao i da se „rečima mora vratiti značenjeˮ. Ipak, već u julu podnet je i zahtev za ostavkom premijerke Elizabet Born, koji nije prošao u francuskoj skupštini. Poverenje Vladi je izvršeno na zahtev ujedinjene levice koja je jedina i glasala za smenu Bornove (146 od 577 poslanika).
Kada je Makronova politička opcija izgubila apsolutnu parlamentarnu većinu posle junskih izbora, Elizabet Born je kao predsednica manjinske vlade u okviru Opšte političke deklaracije, kojom je naznačila program vlade, poručila da narod Francuske traži od svojih političara da rade drugačije i istakla da „vlada koju vode ona i Makronˮ odgovara na potrebe francuskog naroda. Pored problema koji su posledica rata u Ukrajini, Elizabet Born nastoji da u prvim mesecima svog mandata pokaže da posebnu pažnju posvećuje borbi za ravnopravnije društvo, povećanje kupovne moći, ekološku tranziciju, regulisanje imigracije i nezavisniju Francusku u jačoj Evropi. Kao važni zadaci na kojima njena vlada radi proteklih meseci mogu se prepoznati socijalna pitanja, reforma obrazovanja i naučni razvoj. Bornova se opredelila i za pomoć porodicama sa niskim primanjima kako bi se izborili sa inflacijom, koja je iako u porastu, najniža u evrozoni. NJen cilj je i da se dodatna državna sredstva usmere u cilju poboljšanja zdravstvene zaštite. Pritisak Elizabet Born, pored opozicije, stvara i nezadovoljstvo građana čije korene možemo pronaći u periodu protesta Žutih prsluka. Ono se sada manifestuje na različite načine i u nešto blažoj formi, ali je prisutno.
Još u prvom obraćanju poslanicima u parlamentu Francuske 6. jula, Elizabet Born je naglasila da zemlja mora da se pripremi za manjak ruskog gasa i moguće probleme u snabdevanju strujom. Dok je problem gasa ublažen sanbdevanjima iz Afrike i Amerike, problem nedostatka električne energije pokazao se kompleksnijim. Jedan od većih izazova jeste i nacionalizacija EDF (Energetsko preduzeće Francuske), koje je 84% u državnom vlasništvu. Ovo preduzeće je već duži period u dugovima, a značajan broj nuklearnih reaktora kojima upravlja imaju tehničke probleme. Elizabet Born je, u kontekstu kompleksne ekonomske i energentske situacije u kojoj je Francuska, istakla još krajem avgusta da planira i u toku 2023. godine da nastavi rad na smanjenju efekta rasta cena energenata za domaćinstva. Pored mera kojima bi se ublažio skok rasta cena energenata, Bornova je planirala i mere koje bi pomogle najugroženijima. Ovo podrazumeva ograničenje uvećanja cene struje ne samo 2022, već i 2023. godine o čemu je dao izjave i Bruno le Mer, ministar finansija. Početkom decembra, Elizabet Born je ipak mogla da obavesti naciju da nema mesta panici i da neće biti isključenja struje „ako zemlja u celini uloži kolektivne napore da štedi energijuˮ. Ovo je potvrdio i Emanuel Makron. Naglasio je kako je „apsurdan” strah da će nestanci struje zaustaviti infrastrukturu u Francuskoj.
Uporedo, cilj vlade Elizabet Born je veća stopa zaposlenosti i prelazak na tzv. „zelenu ekonomijuˮ i uravnoteženje javne potrošnje jer je javni dug Francuske uvećan još od izbijanja pandemije virusa Kovid-19. Delom je ublažila ideju Makronove penzione reforme naglašavajući da ona jeste potrebna Francuskoj, ali da odlazak u penziju sa 65 godina „nije uklesan u kamenˮ. Ipak, veliko nezadovoljstvo građana padom kupovne moći, a pre svega mladih, rezultiralo je i štrajkovima u oktobru mesecu koji su pretili da prerastu u ozbiljnije proteste. Izglasavanje budžeta za 2023. godinu, takođe je bio poseban izazov za Elizabet Born. Ona se 19. oktobra pozvala na član 49.3 Ustava kako bi se usvojio prvi deo Zakona o budžetu za 2023. godinu bez glasanja poslanika. Ovo je dovelo i do protesta levice i desnice, kao i zahteva za izglasavanje nepoverenja Vladi. Iako je Žan Lik Melanšon, lider Nove narodne ekološke i socijalne unije (NUPES), podneo predlog da se Vladi izglasa nepoverenje, isto je planirala da učini i Marin le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja. U francuskoj javnosti razvila se debata da li će protivnici na krajnjoj levici i desnici biti raspoloženi da glasaju za predlog onih drugih. Ipak, da bi zaista došlo do izglasavanja nepoverenja vladi Elizabet Born bili su potrebni i glasovi poslanika republikanaca, što se nije dogodilo.
Kada je reč o francusko-srpskim odnosima, oni su od 2019. godine u periodu konstantnog razvoja pre svega u ekonomskom i kulturnom, ali i u političko-diplomatskom i vojno-bezbednosnom pogledu. O ovome svedoči i činjenica da se nastavljaju redovni zvanični susreti francuskih i srpskih državnika na najvišem nivou. U ovom kontekstu, pored sastanaka predsednika Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića, bitan je i sastanak premijerki Francuske i Srbije, Elizabet Born i Ane Brnabić, 29. novembra 2022. godine u Parizu. Prilikom susreta, Elizabet Born i Ana Brnabić, naglasile su kontinuiranu podršku Francuske procesima evrointegracija Srbije, posvećenost Francuske u pružanju pomoći u sistemu javne uprave i administracije, reformi u oblasti vladavine prava, korupcije, slobode medija i organizovanog kriminala. Značajan deo razgovora na osnovu izjava dve premijerke obuhvatile su teme strateškog partnerstva i jačanja ekonomske saradnje. Naznačen je značaj prisustva francuskih kompanija u Srbiji (posebno kompanije Suez), kao i mogućnost njigovog većeg prisustva.
Tehnokratkinja, diskretna, pouzdana i marljiva osoba na jednoj od dve glavne pozicije u državi, Bornova se u političkoj areni Francuske za sada dobro snalazi. Ovo nije samo od značaja za njenu karijeru, već i za poziciju i učešće žena u političkom životu Francuske, kao i drugih država. Uspela je u toku nešto više od sedam meseci mandata da izdrži udare i sa leva i sa desna, pa i da prihvati one koji i nisu namenjeni njoj, već francuskom predsedniku. Delom joj u tome pomaže velika udaljenost u političkom spektru između Melanšona i Le Penove, ali i njeno veliko iskustvo, znanje i lične osobine, kao što je odlučnost. One dolaze do izražaja u reformskim poduhvatima i zadacima, kao i u svakodnevnim političkim aktivnostima. Ako se poredi njen dosadašnji mandat sa onim koji je imala Edit Kreson (1992), uz činjenicu da su i svet i Francuska različiti, ipak se može uvideti veći uspeh i stabilnost. Verovatno će naredna 2023. godina, zbog celokupne situacije u svetu i akumuliranih problema u unutrašnjem političkom životu Francuske, biti posebno izazovna pre svega za Makrona, a time i Bornovu, stoga ćemo konačnu ocenu njene vladavine dati u narednom periodu. Za sada, iako u senci Emanuela Makrona, ne uzimajući u obzir da li smo sagalasni sa njenom politikom i političkim ciljevima, Elizabet Born uspeva da pokaže hrabrost i sposobnost.
Ostavi komentar