Аутор: др Александра Колаковић, научни сарадник Институт за политичке студије
Крајем априла 2019. године на сајту Амбасаде Француске у Северној Македонији појавила се информација о Стратегији за Западни Балкан. Изазвала је интересовање јер је у периоду дужем од две деценије присуство Француске у региону, за разлику о других кључних актера међународних односа, било повремено, стихијско, а у неким периодима и неприметно. До појаве Стратегије дошло је у време када је у српској јавности још било свеже горко сећање на комеморацију обележавања краја Великог рата у Паризу новембра 2018. године и када се поставило питање да ли ће доћи до посете француског председника Емануела Макрона, која је децембра 2018. године отказана због протеста „жутих прслука“. Поменуте околности, као и вести да Француска има унутрашњих проблема, потом присутна тема Брегзита и европских избора и даље будућности ЕУ, замаглиле су свест да је дошло до новог интересовања Француске и њеног актуелног председника да се боље позиционирају у међународним, а пре свега европским односима, односно ојачају осовину Француска – Немачка. Поред великих европских амбиција Емануела Макрона да одигра улогу кључног лидера, што је демонстрирао не само покретањем одређених питања, као што су реформа ЕУ и тема европске војске, већ и на Париском мировном форуму, који је пратио обележавање 11. новембра 2018. године, као и на неформалном самиту 29. априла 2019. године у Берлину, на коме је заједно са немачком канцеларком Ангелом Меркел окупио лидере Западног Балкана. Париски форум је осимшљен са циљем да постане годишњи скуп на коме ће бити представљени пројекти, идеје и иницијативе који могу „ефикасно да допринесу бољој међународној сарадњи у суочавању са највећим светским изазовима, глобализацији која је праведнија и равноправнија и једном ефикаснијем мултилатерализму“, док је Самит, као логичан след, био посвећен изазовима везаним за европску перспективу региона, а наглашен је значај помирења и регионалне сарадње, а био је и прилика да се објави припремљена Стратегија за Западни Балакан.
Какав је план Француске политике на Западном Балкану? Да ли је Француска већ почела да реализује циљеве Стратегије? Пре одговора на ова питања, потребно је упознати се са садржајем Стратегије за Западни Балакан. Циљ Стратегије јесте да се регион „трајно стабилизује“, као и да пружи одговоре на нове политичке, економске и безбедносне изазове, као и да „одговори“ на „стране утицаје“, који „одвраћају регију од њене европске вокације“. Након оцене да је остварен „значајан напредак“ у демократском и економском развоју подручја од 2000. године (при чему су две земље – Словенија и Хрватска чланице ЕУ, од 2004, односно 2013. године), циљеви Стратегије се јасно усмеравају ка реформама и најави конкретних потеза Француске према земљама Западног Балакана које још нису чланице ЕУ – Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора, Србија и Косово*, које се у Стратегији, а у складу са француским ставом од раније, посматра као шеста држава региона. Тада је најављено интензивирања односа Француске и земаља региона Западног Балкана, званична посета француског председника Србији за јул 2019. године, као и посета француског министра за спољне послове и Европу Тирани и Приштини, као и значајан број званичних посета француских министара, делегација и парламентараца свим државама Западног Балкана. У складу са поменутим, сведоци смо да је, на пример, француска министарка одбране Парли посетила Београд у децембру, што је једна од напред најављених посета. Поред поменутог, у Србији је дошло до промена дипломатског особља Амбасаде Републике Француске, при чему је избор новог амбасадора Жан Луја Фалконија, особе са богатим исуством у процесима евроинтеграција и пријема нових чланица, јасно истакло и смер будуће Француске подршке Србији.
У складу са Стратегијом за Западни Балакан, може се очекивати да у наредном периоду Француска ојача билатералну сарадњу са земљама региона у области правосуђа, економије, безбедности и одбране, као и да подржи стабилизацију и интеграцију региона. Иако је закључак да су земље региона напредовале, често се, посебно у француској јавности, може чути мишљење да постоје проблеми са владавином права у региону Западног Балакана, као и да је још присутан проблем трговине дрогом, оружјем и људима, као и висока стопа организованог криминала и корупције. Стратегија најављује наставак техничке сарадње у борби против уочених проблема, као и успостављање нове сарадње у области финансијског и привредног криминала, борбе против трговине културним добрима и заштићеним биљним и животињским врстама. У средишту овога јесте у суштини борба против извора финансирања тероризма. Такође, предвиђено је и оснивање заједничких истражних тимова са свим земљама Западног Балакана. Поред дела Стратегије која је посвећена правној области, доминира и нови француски поглед на питање безбедности. Стратегија, поред борбе против тероризма и радикализма, с посебним освртом на успостављање платформи за обавештавање о забрањеном садржају на интернету, предвиђа јачање билатералне сарадње кроз успоставу сталних обавештајних јединица. Као проблем против безбедности региона препознато је и кријумчарење малокалибарског и лаког наоружања. Стратегија за Западни Балкан подразумева и „политичко-стратешке дијалоге“ и посете војних званичника, подршку укључивању земаља Западног Балкана у операције очувања мира у иностранству, заједно са Француском. У складу са поменутим, може се очекивати и организовање школовања у француским војним школама, као и усавршавања. Очекује се и одлазак официра са Западног Балакна на усавршавање у Институт за високе студије националне одбране, што није била честа пракса још од периода пре Другог светског рата. За државе на Западном Балкану, посебно је важан и део Стратегије који најављује повратак економског интересовања Француске за регион. Француска је од почетка 2019. године започела процес потписивања споразума са државама региона у циљу оснивања и реализовања активности Француске агенције за развој – АФД. Стратегија предвиђа да ће АДФ подржати транзицију ка одрживом развоју. Помненуто се пре свега односи на енергетску и еколошку транзицију, али и територијалну транзицију, кроз француску експертизу и исксутво. Овакви пројекти су већ започели у ранијем периоду у већини земаља региона, а у наредном периоду се може очекивати експанзија. Ипак, планирани економски продор у Стратегији има и немачку компоненту. Предвиђена је почетна годишња помоћ од 100 до 150 милиона евра, у циљу подршке за унапређење финансирања других донатора, посебно немачког Института за кредитирање обнове (КфЊ). Ово је једна од три тачке нове или „праве“ Стратегије, како је означио француски председник, у коме се кроз регион преплиће француско-немачка сарадња. Друга је борба против кријумчарења малокалибарским и лаким наоружањем, а трећа подржати помирење региона кроз подршку иницијативама младих, односно Регионални уред за сарадњу младих на Западном Балкану (РYКО), који је осмишљен по моделу француско-немачког помирења.
На Западном Балакну Стратегија је одмах по објављивању једним значајним делом схваћена и као сигнал подршке евроинтеграцијама региона, међутим, на јесен 2019. године Француска је Савету Европске уније предложила да размотри идеју модернизације процеса проширења, што је у земљама Западног Балакна, пре свега Албанији и Северној Македонији, које нису добиле „зелено светло“ за отпочињање преговора, схваћено као не процесу придруживања ЕУ. Званична Француска је тада оштро критикована, не само у региону, већ и унутар ЕУ. Француска је пред европску јавност изнела предлог за реформу преговарачког процеса, који више не би имао 35 преговарачких поглавља, већ 7 фаза, подељених по областима. Након успешног спровођење реформи из преве фазе, држава кандидат би била члан ЕУ у тој области, што би значило приступ фондовима, доступним у оквиру прве фазе, и прелазак у наредну фазу до пуноправног чланства. Оно што је посебно важно јесте да уколико држава не испуњава обавезе из неке фазе, долази до враћања у неку од ранијих фаза. Овај француски предлог, који је дошао шест месеци након прокламоване Стратегије за Западни Балкан, означио је потврду онога што је француски председник најавио приликом посете Београду јула 2019. године да је потребна реформа ЕУ, као и бржи и јаснији преговарачки процес и приступ ЕУ земаља Западног Балакана. На први поглед, учинило се да постоји несклад између Стратегије и поменутог става Француске. Међутим, француски званичници истичу да овај њихов предлог подстиче евроинтеграције региона, тако што досадашњи спори процес постаје „бржи, прогресивнији и реверзибилан“. Земљама кандидатима омогућили би, пошто испуне критеријуме, да у појединим областима брже користе фондове, ресурсе и предности ЕУ чланства, без чекања на крај процеса. Овакав став Француске, наишао је на критике, пре свега јер се поставило питање шта са земљама, као што је Србија, које су већ започеле преговоре и отварање поглавља, као и како превазићи проблем предложене прве фазе, која обухвата владавину права, слобода медија и изградња стабилних институција, а која је у систему отварања поглавља прво отворена, али и предвиђено да се последња затвара, због комплексности. Такође, ово је нанело и штету великим очекивањима од „повратка“ Француске на Балакан, пре свега у сфери економије, као и настојањима да се изгради нова слика Француске у земљама региона. У јавности се посебно разматрао мотив Француске за овакав став и већином се доводио у везу са локалним изборима у марту 2020. и председничким изборима у априлу 2022. године у Француској, односно политичком тактиком француског председника да добије поене у оквиру унутрашње француске политике.
Опште је мишљње да ЕУ не функционише добро, стога је и овај француски став потребно посматрати као процес побољшања функционисања ЕУ. Француски председник је и у ранијем пеироду истицао да је посебно потребно унапредити политику одбране и социјалну политику, као и начин склапања трговинских споразума. Појашњења која су дошла са француске стране након одбијања да се Тирани и Скопљу омогући улазак у преговоре, истичу да ће се водити паралелни процес реформе ЕУ и процес придруживања Западног Балакана, односно да земље региона нису добиле одговор „не“ већ „да, али“ или „да, ако“. Од овога периода, како ће даље тећи процес уласка држава Западног Балкана, очекује се да ће одговор дати Самит ЕУ – Западни Балкан у Загребу, маја 2020. године. Почетком фебруара, међутим, дошло је до представљања нове методологије проширења за Западни Балакан. Европски званичници су истицали да су приликом разматрања нове методологије у обзир узели ставове земаља чланица и добробити за земље кандидате, геополитичке интересе ЕУ, међу којима је важно и „заокруживање европског пројекта“. Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, поздравила „кредибилан и динамичан план“, који подразумева отварање приступних преговора са Албанијом и Северном Македонијом, а нова методологија се неће примењивати на Србију и Црну Гору, иако је остављена могућност да уколико желе буду обухваћене новим приступком. Француска је оценила да је реч о „важном и позитивном кораку“. Нова методологија није у потпуности у складу са француским предлогом из октобра 2019. године, мада највећим делом јесте, а није ни у колизији са Стратегијом за Западни Балакан из априла 2019. године. Пре свега, нова методологија је разултат француских настојања да се унија и процес придруживања реформишу, а у којој мери ће Француска прихватити нови предлог сазнаћемо у блиској будућности. Као кључна реч до сада је за Француску, поред реформе, била – реверзибилност – могућност да земља кандидат напредује или да назадује уколико не испуњава тражене стандарде у оквиру поглавља.
Док стучњаци и аналитичари разматрају да ли је нова методологија Европске комисије за претприступне преговоре с државама Западног Балакна уступак Емануелу Макрону, да ли решава или не решава суштину проблема да су до сада преговори били компликовани, бирократски и конфузни, као и шта предлогу недостаје, поставља се питање у којој мери је Француска бавећи се методологијом посвећена спровођењу плана Стратегије за Западни Балакан? За сада Француска постепено, али континуирано, примењује одлуке прокламоване априла 2019. године. Интензивинирана је билатерална сарадња са земљама региона, показује економско интересовање, развија пројекте у области науке, просвете и културе, а за тему евроинтеграција посебно важна је француска подршка реформи различитих сектора у циљу усклађивања са европским стандардима (јавна управа, правосуђе и слично). Недавни сусрет Амели де Моншален, државне секретарке министра за Европу и спољне послове, надлежног за европске послове са Јадранком Јоксимовић, српском министарком за европске интеграције, један је од показатеља који указују да Француска не одустаје од Стратегије за Западни Балакан и наставља подршку трансформацији земљама региона у циљу укључивања у ЕУ. Моншалан је у разговорима са српском министарком истакла да Француска заиста жели да се активно врати на Западни Балкан. Такође, очигледно је да ће у центру француских очекивања, од свих земаља Западног Балакана, бити захтеви у области правне државе, која је оцењена као „срж европског процеса“ и као таква кључна у новој методологији. Док се очекује детаљнија разрада примене нове методологије, важан сегмент представља и нови инвестициони план за Западни Балкан који би Оливер Вархељи, комесар за проширење, требало да представи на Самиту у Загребу. Посматрано у целини, нова методологија је једним делом компонента француске Стратегије за Западни Балакан, а у наредном периоду видећемо одлуке и домете новог политичког, економског и културног интересовања Француске за регион.
Остави коментар