Француска и рат у Украјини: изазови прве године другог мандата Емануела Макрона

21/06/2023

Аутор: др Александра Колаковић

Када је 24. фебруара 2022. године започео сукоб Русије и Украјине, у Француској је била у току кампања за избор председника државе. Емануел Макрон је имао пред собом изазов који већина председника није успела да реализује – да освоји други мандат. Сложена ситуација у међународним односима која је настала у овом периоду била је и полазна тачка спољнополитичког деловања другог председничког мандата Емануела Макрона и првог премијерског Елизабет Борн. Већ од првог дана сукоба Француска је на позицији подршке Украјини и става да је „Руска Федерација направила намеран, неоправдан избор да започне рат против Украјине”, што је било и очекивано имајући у виду француски став да се догађаји из 2014. године посматрају као последица „незаконите анексије” Крима. Поред унутрашњих политичких изазова у виду законског регулисања реформе пензионог система у Француској, која је изазвала вишемесечне велике протесте, фокус деловања Емануела Макрона је окренут ка међународним догађајима, ситуацији у Украјини и бољем позиционирању државе у контексту јачања билатералних и мултилатералних сарадњи.

До прве годишњице рата у Украјини, Француска је пружила Украјини подршку у областима хуманитарне помоћи, реконструкције и економске помоћи, војне и безбедносне подршке. Центар за кризне ситуације и подршку Министарства за Европу и спољне послове од почетка рата централна је установа која пружа подршку избеглицама из Украјине, и то не само онима који су стигли до Француске, већ и онима који су се нашли и у другим, пре свега суседним земљама. Доступни подаци указују да је Француска утрошила преко 100 милиона евра за финансирање и испоруку основне хуманитарне опреме, опреме за здравствену заштиту и возила цивилне заштите. Организовано је 35 мисија солидарности и основана су два фонда: Фонд за локалне власти и Фонд за подршку предузећима. Хуманитарну помоћ у износу од 8 милијарди евра током прве године сукоба организовале су и јединице локалне самоуправе и око 60 француских предузећа. У складу са ранијим приоритетним областима у Макроновој политици у Француској, фокус у хуманитарној помоћи упућеној Украјини је на невладином сектору, женама и деци. Званичне процене су да је 58% финансираних хуманитарних пројеката у потпуности или делимично усмерено на помоћ украјинским женама, које и чине већину избеглих лица из Украјине која су дошла у Француску (90%). Наравно, Француска сарађује и са другим актерима међународних односа и подржава хуманитарне агенције УН, Канцеларију Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР), Међународни комитет Црвеног крста (ИЦРЦ) и Међународну федерацију друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

Док је у јавности потенциран наратив о оружју, обукама и војним операцијама, Француска је показала интересовање и за друге сфере комплексне ситуације. Макронова политика у контексту рата у Украјини подразумева и покретање координације између партнера и успостављање широких начела која служе као смернице за кључну реконструкцију земље. Ово је посебно приметно ако се анализира став Француске на конференцији у Лугану 4. и 5. јула 2022. године. За Француску су важне и одређене области као што је Черниговска, које имају дугогодишње везе са Француском. Током рата, до сада је уништено или оштећено преко 200 културних објеката (споменици, археолошки и историјски локалитети и грађевине, музеји, верски објекти и библиотеке). Један део активности Француске је усмерен и ка заштити наслеђа у конфликтним подручјима, а пре свега ка очувању украјинског наслеђа. Међународна алијанса за заштиту наслеђа у подручјима сукоба, чији је оснивач Француска, прикупила је скоро 3 милиона евра, укључујући финансијску обавезу Европске комисије од 2 милиона евра, намењену пројектима заштите украјинског наслеђа. Министарство културе, музеј Лувр и Национална библиотека Француске заједно са украјинским кустосима, конзерваторима и радницима у култури спроводе активноси у циљу заштите збирки које се чувају у украјинским музејима и културним институцијама.

Од 24. фебруара 2022. године Француска је подржавала све акције увођења санкција Русији, а потом и Белорусији од стране Европске уније. Санкције због учешћа у рату су осмишљене као дугорочан ангажман, а домети деловања су посебно анализирани на годишњицу избијања рата, када је донет десети пакет. Овим пакетом се санкционише више од сто људи и субјеката који доприносе ратним напорима Русије: војне вође (посебно појединци за које се верује да су умешани у ратне злочине који подразумевају и депортацију украјинске деце), произвођачи ратне опреме и оружја (посебно произвођачи дронова који уништавају цивилну инфраструктуру Украјине), пропагандисте, људи повезани са Вагнер групом, економисти и банке. Санкције су до сада подразумевале и више нивоа ограничења извоза и увоза (предмети двоструке намене и напредне технологије, возила, грађевинске машине и роба, посебно синтетичког каучука). Француска под вођством Макрона ове санкције види као економско слабење Русије у циљу заштите Украјине, као и европске критичне инфраструктуре и европског информационог простора, али и као начин да се дође до дипломатских преговора и примирја.

Значајан део активности у овом контексту спровођен је унутар Европске уније, али и у контексту комуникације Емануела Макрона са водећим светским државницима, као и са представницима оних држава које су регионалне силе. На званичном сајту француског Министарства за Европу и спољне послове као један од важних догађаја помиње се  састанак шефова држава и влада у Европском савету 23. и 24. јуна 2022. године, када је одлучено да се Украјини и Молдавији додели статус кандидата за чланство у ЕУ и призна европска перспектива Грузије. Догађај је оцењен као „историјски корак, који је делимично омогућен и посетом Кијеву председника Француске Републике Емануела Макрона, немачког савезног канцелара Олафа Шолца, италијанског председника Савета министара Марија Драгија и румунског председника, Клауса Јоханиса”.

Поред залагања Емануела Макрона да се одржава контакт са Путином и Русијом, али и да се дође до мира победом Украјине, што су потези који су тумачени на различите начине од стране политичких актера на међународној сцени, као и јавности, а због којих су долазиле и оштре критике, ипак се уочава да је Француска оштро осуђивала страдање цивила, посебно новинара и Русију за злочине у Бучи и другим деловима Украјине. Француска је 30. септембра 2022. године најоштрије осудила и најаву руског председника Владимира Путина о илегалној анексији украјинских региона Доњецка, Луганска и делова области Херсон и Запорожја од стране Руске Федерације. На Минхенској безбедносној конференцији 17. фебруара 2023. године, Емануел Макрон је поред чувене изјаве да нико од кључних актера у међународним односима није правилно разумео крај Хладног рата, изрекао и реченицу која се веома пажљиво тумачила у јавности, а посебно у контексту његовог оштријег става према Русији. Рекавши да у Украјини не може бити мира све док Русија не буде поражена, додао је да верује да још није сазрело време за дијалог јер је Русија изабрала рат, као и да је гађала цивилну инфраструктуру и починила ратне злочине. Ипак, кључне речи његове изјаве су, показаће се из каснијих потеза, биле „јединство и одлучност”. Од тог периода је увећан и обим конкретне војне помоћи, као и јасна порука да ће се наставити подршка Украјини док се не омогући повратак за преговарачки сто и настави „рад на дугорочном миру под условима о којима Украјинци одлуче”.

На почетку друге године мандата Емануела Макрона, важне теме за Француску су евроинтеграције Украјине и улазак у НАТО. Поред сусрета са украјинским председником Зеленским, важне сусрете Емануел Макрон је имао не само са европским званичницима, што је важно јер је дошло до промене на месту лидерских позиција у Немачкој и Италији, већ и са евроатлантским партнерима – Бајденом и Сунаком. Ипак, највише пажње изазвао је разговор са кинеским председником Сијем. Макронови циљеви у овим разговорима нису само повезани са Украјином, већ је фокус на економији и безбедности. Неке од његових изјава у овом контексту биле су одличне за насловне стране новина и анализе у емисијама на телевизији, али ћемо резултате видети тек када се преобликовање међународне сцене заврши. Традиционално, Француска и под Емануелом Макроном, колико год му се оспоравале визије и државнички квалитети (а и ко би се данас могао поредити са Де Голом) претендује да остане битна карика међународних односа. Ово видимо на основу идеје Европске политичке заједнице, као и иницијативе за тзв. Француско-немачки план за Косово и важним економским пројектима у региону Балкана.

Ипак, у јавности је фокус од фебруара 2022. године на Украјини. Наглашавана је европска перспектива за Украјину, али се о уласку Украјине у НАТО већином истицао различити став Немачке и Француске. Да тај став није значајно различит указује изјава  Катрин Колоне, министарке за Европу и спољне послове Француске: „Иако улазак Украјине у НАТО није нешто што ће се догодити данас, треба да урадимо више него 2008. године”. Поред разговора о додатној помоћи, питање опоравка и реконструкције Украјине, под француским утицајем, постаје једно од присутнијих. Кетрин Колона и Пјер Хајлброн, специјални изасланик Француске за помоћ и реконструкцију Украјине, учествовали су на конференцији о опоравку Украјине 21. јуна 2023. године у Лондону, коју су заједнички организовали Уједињено Краљевство и Украјина. На овој конференцији се по први пут помиње и подстицање приватних актера да се укључе у реконструкцију земље. Недељу дана раније посебно су наглашене последице хибридног рата, а у том контексту и „рат дезинформацијама” за који је са француске стране оптужена Русија. У средишту пажње биле су лажне вести о Украјини за које Француска тврди да су обликоване у Русији, али су изгледале као да их публикују угледне новинске агенције из Француске.

Емануел Макрон, као и други званичници Француске у више наврата су потврдили, а посебно након рушења бране Каховка, да ће Француска наставити да подржава Украјину онолико дуго колико је потребно у суочавању са Русијом. Иако су Француској западни савезници, а посебно у медијима, оспоравали комуникацију са Путином, а потом и количину помоћи, пре свега у новцу и војној опреми, ипак се може као што смо поменули у тексту приметити константно повећање финансијских средстава намењених Украјини. Кључне речи у овом контексту за Француску су стабилизација и реконструкција. Упоредо, Француска развија и концепте који би омогућили лакшу мобилизацију француских дипломатских и економских актера посматрано у дугорочној перспективи. Стога се као француски средњорочни и дугорочни планови у наставку мандата Емануела Макрона препознају подршка која се заснива на хуманитарној, економској, дипломатској и војној помоћи. Оквир Украјине ће утицати и на позиционирање Макрона и Француске у Европској унији, као и на шаховској табли међународних односа. У време преобликовања међународних односа и изградње нове архитектуре позиционирање Француске, иако не можемо рећи да ће бити пресудно, може бити сагледано као значајно и потребно за Европу и европске државе, као и Балкан.

 

 

 

Остави коментар

Ваш коментар ће бити проверен пре објављивања