ФРАНЦУСКА И ФРАНКОФОНА КЊИЖЕВНОСТ У ШКОЛСКИМ ПРОГРАМИМА

Аутор: мср Владимир Папић

Француски језик представља службени језик двадесет и шест земаља света, од Француске, преко Канаде и Хаитија, до Мадагаскара. Процењује се да француски језик има преко 340 милиона говорника у свету, од којих га 270 милиона користи свакодневно, а 113 милиона говори као матерњи језик. Ова чињеница указује на богатство културе француског говорног подручја, као и многобројне друштвене и културне разлике, приметне у свакој од земаља чији становници размишљају и стварају на француском језику. У овом есеју ћемо појам франкофоне књижевности посматрати у његовој двојности: и као целокупну књижевност насталу на француском језику, али и као корпус књижевности франкофоних народа који стварају ван Француске, чије је стваралаштво обележено специфичним особинама условљеним њиховим пореклом. Међу добитницима Нобелове награде за књижевност је шеснаест франкофоних аутора, што француски језик смешта на друго место по језичкој заступљености. Поред аутора који су стварали у Француској, франкофони добитници најзначајније светске књижевне награде потичу и из других држава – Морис Метерлинк из Белгије и Самјуел Бекет из Ирске. Стваралаштво Албера Камија, рођеног у Алжиру, представља врхунац савремене француске књижевности, због чега је неопходно да француску културу посматрамо и ван граница саме Француске, што је случај и у регионалним наставним програмима књижевности и француског као (другог) страног језика.

Ученици основних школа у Србији се са француском књижевношћу упознају у трећем разреду, путем Лафонтенове басне „Цврчак и мрав”, док у четвртом разреду као домаћу лектиру читају роман Бела Грива Ренеа Гијоа, француског аутора који је највећи део живота провео у Африци. Ученици петог разреда основне школе у оквиру допунског избора лектире могу да се упознају са романом Тајна жутог балона Никол Лезије, као и одломцима из историјске комедије Сирано де Бержерак Едмона Ростана. Шестаци имају прилику да читају избор из Енциклопедије лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца Жан-Бернара Пуја, Сержа Блока и Ан Бланшар, док седмаци читају приповетку „Последњи час” Алфонса Додеа, као и Егзиперијев роман Мали Принц, у оквиру домаће лектире. Осмаци на часовима Српског језика и књижевности тумаче одломке из Молијерове драме Грађанин племић и домаћу лектиру Збогом мојих петнаест година Клод Кампањ. У односу на претходно важеће програме намењене предметној настави Српског језика и књижевности у основној школи, примећујемо да је изостављен одломак из романа Двадесет хиљада миља под морем Жила Верна.

У средњошколској настави Српског језика и књижевности заступљено је 10 обавезних и 6 изборних дела француских аутора. У првом разреду гимназије је француска књижевност присутна у изборном делу програма – одломком из Раблеовог романа Гаргантуа и Пантагруел (писмо Гаргантуа Пантагруелу). У другом разреду се тумачи Балзаков „Предговор Људској комедији”, као и роман Чича Горио, док је у изборни део наставног програма уврштена Молијерова комедија Тврдица. Ученици трећег разреда према обавезном делу школског програма треба да прочитају Бодлерове песме „Везе” и „Читаоцу”, као и Рембоове „Самогласнике”, односно обимни роман Путовање накрај ноћи Луја-Фердинанда Селина. Изборни део наставног програма за трећи разред гимназије подразумева читање Бодлерове збирке Цвеће зла у целини, као и избора из поезије француско-италијанског писца пољског порекла, Гијома Аполинера. Матуранти се са савременом француском и франкофоном књижевношћу упознају кроз различите књижевне родове и врсте – поезију Жака Превера, роман Странац и есеј „Мит о Сизифу” Албера Камија, као и драму Чекајући Годоа Семјуела Бекета, ирског писца који је своје дело првобитно написао на француском језику. У односу на претходно важеће наставне програме, примећујемо измештање Молијеровог Тврдице из обавезног програма у првом у изборни програм у другом разреду гимназије, изостанак Игоовог манифеста („Предговор Кромвелу”) и Мопасанових новела („Два пријатеља), као и ширег избора из поезије француских симболиста – Бодлеровог „Албатроса”, Рембоове „Офелије”, Малармеовог „Лабуда” и Верленове „Месечине”. Када је реч о савременим франкофоним ауторима, у новим наставним програмима недостаје избор из поезије Емеа Сезера и Леополда Седара Сенгора. Иновирани наставни програми Књижевности за филолошке гимназије теже да избегну поменуте пропусте, па у њима наилазимо на проширени канон француске књижевности. У обавезни део програма је уврштен програмски текст франкофоног аутора грчког порекла Жана Мореаса („Манифест симболизма”), Бодлерова „Химна Лепоти” и Рембоова „Офелија”, док се у изборном делу програма налазе Расинова Федра, Корнејева Медеја, Игоов „Предговор Кромвелу”, Прустов Комбре, Осмех Краљевића Марка Маргерит Јурсенар, Сартров есеј „За позориште ситуација” и Јонескова драма Ћелава певачица.

Како је француски један од језика који се генерацијама проучавају као страни у Србији, тренутно постоји велики број одобрених уџбеника за учење француског као првог и другог страног језика. Иако је број ученика француског језика мањи од оних који током основног и средњег образовања уче немачки као други страни језик, примећујемо знатнију продукцију уџбеника француског у односу на друге стране језике. У основним школама у Србији се тренутно користе уџбеници београдског Завода за уџбенике Jours и Images de France (за француски као први страни језик), односно серијал Le monde de Léa et Lucas намењен ученицима који француски уче као други страни језик. Дата статус је дистрибутер издања француског издавача CLÉ – Alex et Zoé за предметну, односно Merci и Nouveau Pixel, за разредну наставу у основној школи. Издавачка кућа Klett такође дистрибуира страна издања за учење француског као другог страног језика – Et toi ? и Décibel француског издавача Didier, односно Club @dos издавача Maison des Langues, који се постепено замењује модернијим серијалом Décibel. Када је реч о уџбеницима француског језика за средње школе, Klett више од деценије дистрибуира серијал Version originale, док је Дата статус за то време прешао са класичне уџбеничке серије Belleville на модернији серијал Le Nouveau Taxi, oдносно савремени уџбенички комплет #LaClasse.

Када је реч о издањима београдског Завода за уџбенике, XXI век су обележили уџбенички серијали Le français… j’aime ! за први и други разред средње школе, односно Quoi de neuf ? за трећи и четврти разред гимназије. Овај, најмодернији домаћи уџбенички комплет за учење француског језика у средњој школи, састоји се од интегралног уџбеника са радном свеском, док француска култура представља његов важан део. Уџбеник Quoi de neuf ? за трећи разред гимназије (2012) потписују Сунчица Бошковић Клос, Тамара Деспотовић Ћурчић и Вера Јовановић. Овај уџбеник чини осам наставних целина (Unité), у којима се ученици упознају са француским језиком, културом и цивилизацијом. У целини Coup de cœur ученици читају кратке одломке из Молијеровог Тврдице, Игоове Богородичине цркве у Паризу, Балзаковог Чича Горија и Камијевог Странца, односно одломак из француског превода романа Да Винчијев код Дена Брауна, који говори о ентеријеру музеја Лувр. У четвртој целини, Vie quotidienne, трећаци упознају савремено женско ауторство путем фотографија на којима су приказане Маргерит Јурсенар и Ана Гавалда, док у петој целини, насловљеној L’histoire, des histoires… читају Аполинерову песму „Портрет” и одломак из Јонескове драме Лекција. У седмој области, Envie d’ailleurs, ученици читају одломак из завршног поглавља Верновог романа Пут око света за 80 дана. И уџбеник Quoi de neuf ? за четврти разред гимназије (2018), који потписују Сунчица Бошковић Клос, Тамара Деспотовић Ћурчић и Светлана Маринковић, посвећује пажњу књижевности француског говорног подручја. На страницама овог уџбеника наилазимо на поезију Артура Рембоа („Sensation”), конструисани текст о Сенгору, односно одломак из говора Виктора Игоа и његове песме „Aimons toujours ! Aimons encore !”.

Слична ситуација је и у Црној Гори, где су досадашње уџбеничке комплете Essentiel et plus… и Écho junior заменили модернији серијали Nouveau Pixel и #LaClasse. Када је реч о наставним програмима ЦСБХ језика и књижевности, ученици основне школе у Црној Гори читају дела Лафонтена („Цврчак и мрав”), Шарла Пероа („Пепељуга”), Флоранс Кадије (Ко је Лорет), Жака Превера („Забушант”, „За тебе љубави”, Неке ствари и остало), Жан-Мари Лепренс де Бомон („Лепотица и звер”), Антоана де Сент Егзиперија (Мали Принц), Жила Верна (Петнаестогодишњи капетан) и Гија де Мопасана („Огрлица”). Наставни програм опште гимназије у првом разреду прописује Рембоове „Самогласнике”, а у другом Молијерову драму Тартиф, Игоов „Предговор Кромвелу”, Балзаков „Предговор Људској комедији” и роман Чича Горио, као и Мопасанову новелу „Два пријатеља”. Ученици трећег разреда читају Бодлерове песме „Албатрос” и „Сагласја”, Рембоов „Пијани брод”, Малармеовог „Лабуда” и Верленове песме „Месечина” и „Песничка уметност”. Матуранти се са савременом француском књижевношћу упознају путем Камијевог романа Странац и Бекетове драме Чекајући Годоа.

Наставни садржаји се додатно проширују у самим уџбеницима књижевности, односно кратким антологијама светске поезије које су у њима заступљене. У Читанци за други разред опште гимназије (2007), написаној према наставном програму Матерњег језика и књижевности, налази се Мала антологија пјесништва европског романтизма, у коју је уврштена и Ламартинова песма „Језеро”, док су у Малој антологији свјетског пјесништва прве половине ХХ вијека у уџбенику за трећи разред опште гимназије (2008) заступљена и дела Гијома Аполинера („Мост Мирабо”, „Рањена голубица и водоскок”), Леополда Седара Сенгора („Црна жена”) и Рејмона Кеноа („Како се пише песма”). У актуелној Читанци за други разред гимназије (2015), Кратку антологију пјесништва европског романтизма чине и дела Виктора Игоа („Девојка рашчешљане косе” и „Вечерас је сунце за облаке зашло”) и Теофила Готјеа („Сећање и сањарење”). У Читанци за други разред средњих стручних школа (2021) налазе се одломци из Волтеровог Кандида и романа Папагајева теорема Денија Геђа, али и шири избор из поезије романтизма, у који су уврштена и поетска дела Алфонса де Ламартина („Јесен”) и Виктора Игоа („Сијач”). Ученици трећег разреда гимназије у Краткој антологији модерног пјесништва унутар своје читанке (2015) могу да пронађу песме Гијома Аполинера („Мост Мирабо”) и Жака Превера („Барбара”), а на страницама посвећеним авангардним покретима да прочитају одломак из Бретоновог Манифеста надреализма и песму „Заљубљена” Пола Елијара. Ученици средњих стручних школа у претпоследњем поглављу свог уџбеника (2023), које носи назив Нулта величина – Мала антологија женског модерног пјесништва, читају поезију пољско-француске песникиње Марије Крисинске („Симфонија у сивом”).

Наставни програм за гимназије у Републици Српској такође прописује канонска дела француске књижевности – Молијеровог Тврдицу (I разред), Игоов „Предговор Кромвелу”, Балзаков „Предговор Људској комедији” и Чича Горија, као и Мопасанову новелу „Два пријатеља” (II разред), поезију Шарла Бодлера („Везе”, „Албатрос”), Артура Рембоа („Офелија”, „Пијани брод”, „Самогласници”), Стефана Малармеа („Лабуд”), Пола Верлена („Месечина” и „Јесења песма”), Гијома Аполинера и Луја Арагона (III разред), односно дела Камија (Странац), Бекета (Чекајући Годоа) и Превера (IV разред). Ученици основне школе такође читају француске писце, попут Лафонтена, Ренеа Гијоа, Жила Верна, Антоана де Сент Егзиперија и Жака Превера. Увидом у уџбенички серијал ИК Сарајево Publishing, jедини целовити комплет уџбеника БХС језика и књижевности за средње школе у Федерацији Босне и Херцеговине, можемо да анализирамо заступљеност француских аутора  у овом ентитету. У читанци за други разред (2003) заступљена су дела француских ренесансних писаца Монтења (одабрани есеји) и Раблеа (Гаргантуа и Пантагруел), класициста Расина (Федра) и Молијера (Тврдица), као и просветитељског романописца Волтера (Кандид), односно романтичарска поезија Виктора Игоа („Шта кажу уста сјенке”). У читанци за трећи разред овог издавача (2005) налазе се одломци из Балзаковог романа Евгенија Гранде, поезија Шарла Бодлера („Везе”, „Албатрос”), као и одломак из Прустовог Пута ка Свану, док су примери савремене француске књижевности у читанци за четврти разред средње школе (2003) Камијев роман Странац и Хадријанови мемоари Маргерит Јурсенар.

Када је реч о гимназијским наставним програмима у Хрватској, једина дела француске књижевности која су ученици у обавези да прочитају током четири разреда јесу избор из поезије Шарла Бодлера и Камијев Странац. Насупрот курикуларној реформи, која представља овако узак избор француске књижевности, стари гимназијски програм (1995) је подразумевао знатно већи број аутора француског говорног подручја. Ученици првог разреда су читали Лафонтенове басне, Монтењеве есеје, средњовековну Песму о Роланду, као и витешки Роман о Тристану и Изолди. Ученици другог разреда су се упознавали са одломцима из Раблеовог романа Гаргантуа и Пантагруел, Корнејевим Сидом, Расиновом Федром, Молијеровим Тврдицом, Волтеровим Кандидом, као и романтичарском поезијом Ламартина („Језеро”). Трећаци су у оквиру целине посвећене реализму читали Балзаковог Чича Горија, Флоберову Госпођу Бовари, Мопасанову новелу „На води”, као и један од романа Емила Золе (Нана или Тереза Ракен), док је европски модернизам био представљен поезијом Леконта де Лила („Слонови”), Теофила Готјеа („Пастел”), Шарла Бодлера („Везе”, „Албатрос”, „Странац”), Пола Верлена („Јесења песма”) и Артура Рембоа („Самогласници”, „Алхемија речи”). Ученици четвртог разреда гимназије су се са модерном прозом упознавали путем Прустовог Комбреа, Сартрове Мучнине и Камијевог Странца, док је модерна драма представљена делима Јонеска (Ћелава певачица и Столице) и Бекета (Чекајући Годоа).

Наставни програми матерњег језика и књижевности, као и француског као страног језика у Србији и државама региона, показали су нам значај и заступљеност књижевности француског говорног подручја за јужнословенске народе. Иако постоје недоследности у приказивању историје француске књижевности (која је најтемељније приказана у раније важећим наставним програмима Хрватског језика за гимназије), француска књижевност најчешће бива уврштена као пример ренесансне прозе, класицистичке драме, просветитељског романа, романтичарске поезије, прозних врста реализма и натурализма, односно симболистичке и савремене поезије, модерног романа и драме апсурда.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ КОЈИ СЕ ПОМИЊУ У РАДУ:

1. Бошковић Клос et al. 201 Сунчица Бошковић Клос, Тамара Деспотовић Ћурчић и Вера Јовановић. Quoi de neuf ?: Француски језик за 3. разред гимназије – уџбеник и радна свеска. Београд: Завод за уџбенике.
2. Бошковић Клос et al. 201 Сунчица Бошковић Клос, Тамара Деспотовић Ћурчић и Светлана Маринковић. Quoi de neuf ?: Француски језик за 4. разред гимназије – уџбеник и радна свеска. Београд: Завод за уџбенике.
3. Павловић – Јелушић 2007. Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за други разред опште гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
4. Павловић – Јелушић 2008. Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за трећи разред опште гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
5. Čogurić et al. 2015. Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za II razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Raičević et al. 2015. Aleksandra Raičević, Julijana Karadžić, Danka Čogurić, Aleksandar Čogurić. Čitanka za III razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
7. Kalezić-Radonjić et al. 2021. Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
8. Kalezić-Radonjić et al. 2023. Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Miroslav Minić. Čitanka za treći razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
9. Lešić 2006: Zdenko Lešić. Čitanka za drugi razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
10. Spahić 2003: Vedad Spahić. Čitanka za četvrti razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
11. Spahić – Kunić 2005: Vedad Spahić, Mirsad Kunić. Čitanka za treći razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

1. Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
2. Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
3. Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
4. Правилник о програму наставе и учења за трећи и седми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/1cd9f883-ccfe-4a73-8ccd-95bc212169e1?fromLink=true
5. Правилник о програму наставе и учења за четврти и осми разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/7f60db16-8760-4e25-bc8a-f69fe1fb2e2c?fromLink=true
6. Правилник о програму наставе и учења за пети и шести разред основног образовања и васпитања у Србији 2019: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/a24406e1-a0df-4c0e-8d37-889324374c16?fromLink=true
7. Наставни планови и програми за гимназије свих смјерова у Републици Српској (са допунама програма за Српски језик и књижевност у IV разреду), 2018: https://www.rpz-rs.org/224/rpz-rs/NPP/za/gimnaziju#.UlQKRzcw-GQ
8. Актуелни наставни програми Српског језика за основне школе у Републици Српској: https://www.rpz-rs.org/900/rpz-rs//Nastavni/programi/za/nastavni/predmet/Srpski/jezik/od/II/do/IX/razreda/osnovne/skole:
9. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a
10. Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за основне школе 2017: https://www.gov.me/dokumenta/bf3401d9-435d-4122-8df0-325c06ca9c14
11. Program hrvatskog jezika za gimnazije, Glasnik Ministarstva prosvjete i športa Republike Hrvatske, posebno izdanje, Zagreb, 1. kolovoza 1995.
12. Програм Хрватског језика и књижевности, 2019: https://mzom.gov.hr/UserDocsImages/dokumenti/Publikacije/Predmetni/Kurikulum%20nastavnoga%20predmeta%20Hrvatski%20jezik%20za%20osnovne%20skole%20i%20gimnazije%20u%20RH.pdf