Аутор: мср Владимир Папић

Реализам истовремено представља књижевноисторијску епоху и поступак карактеристичан за светску књижевност од Хомера до данас. Бојана Стојановић Пантовић наводи да се реализам „у књижевноисторијском смислу, као књижевна епоха, кохерентан правац, понегде чак и покрет, али превасходно стилска формација, хронолошки везује за другу трећину 19. века, а по некима чак и раније (бидермајер), док се његова дезинтеграција одвија у развијеним књижевностима између седамдесетих и деведесетих година, иако су реалистичке традиције веома делотворне и жилаве и даље, током модернизма, а посебно тридесетих година прошлог века, па и данас” (ПРКТ 2011: 322). Ауторка наводи да се у раним полемичким чланцима посвећеним реалистичком стилу у сликарству „тражило да се стварност приказује верно, без страсти, објективно и готово безлично”, док се касније развија натуралистички стил „подстакнут наглим продором позитивистичке, материјалистичке научне мисли и развојем природних наука” (ПРКТ 2011: 323). У Француској реализам проналазимо још у делима Стендала и Балзака, писаца који су стварали за време трајања епохе романтизма, затим браће Гонкур, Золе, Мопасана и Флобера, док се утицај правца шири и ван граница ове земље, ка Енглеској (Дикенс, Текери, Џ. Елиот, Т. Харди, Џ. Остин), Немачкој (Фонтане, Шторм, Келер), Италији (Верга), Русији (Гогољ, Тургењев, Гончаров, Толстој, Достојевски, Чехов) и Сједињеним Америчким Државама (Твен, Мелвил, Х. Џејмс).

Програм наставе и учења Српског језика и књижевности за гимназијалце у Србији подразумева читање дела представника епохе реализма у светској књижевности у првом, другом и четвртом разреду. Ученици првог разреда су, према досадашњим наставним програмима, у оквиру упознавања са књижевним родовима и врстама читали новелу „Туга” Антона Павловича Чехова, руског писца позног реализма. Адаптирани програм наставе и учења за први разред гимназије из 2026. године, уместо „Туге” као обавезан садржај прописује „Шалу”, Чеховљево дело раније тумачено у петом разреду основне школе. Међу изборним садржајима у овом програму, наилазимо на „Тугу”, али на Двојника Ф. М. Достојевског, односно роман Разум и осећајност Џејн Остин. Ученици четвртог разреда гимназије читају један од романа Достојевског – Злочин и казну или Браћу Карамазове, док се епоха реализма детаљно проучава у другом разред средње школе.

Програм наставе и учења за гимназије општег и друштвено-језичког смера (2020) прописује програмски текст „Предговор Људској комедији” француског писца Онореа де Балзака, као и његов роман Чича Горио. За њим следи Гогољева приповетка „Шињел”, која замењује раније заступљену драму Ревизор, као и роман Ана Карењина Лава Николајевича Толстоја. У раније важећим наставним програмима је био омогућен избор између Толстојевих романа Ана Карењина и Рат и мир, док је натурализам у светској књижевности био илустрован Мопасановом новелом „Два пријатеља”. Занимљив је пример Читанке за други разред средње школе Душка Бабића (БИГЗ, 2011), у којој је присутан одломак из „Теорије расе, средине и момента” Иполита Тена, као и одломак из романа Бедни људи Ф. М. Достојевског. Такође, Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа ИК Едука (2021) нуди иновативан приступ разумевању стилских одлика епоха романтизма, реализма и натурализма путем начина обраде истог мотива (смрти главне јунакиње), на примерима романа Дама с камелијама Александра Диме, Госпођа Бовари Гистава Флобера и Нана Емила Золе. У приручнику Историја књижевности за други разред гимназије Јована Деретића (2008) наилазимо на шири избор писаца ове епохе, чије су биографије уврштене, а међу њима су и Анри Бејл Стендал, Чарлс Дикенс, Вилијам Текери, Гистав Флобер, Емил Зола, Иван Сергејевич Тургењев и Иван Александрович Гончаров.

Наставни програм за филолошке гимназије (2025) у обавезном делу прописује истоветна дела Балзака, Гогоља и Толстоја, док се међу изборним садржајима налазе и Ибзенова драма Луткина кућа (која је у осталим наставним програмима смештена у епоху модернизма), односно романи енглеских аутора који поседују елементе реализма – Жена с маштом Томаса Хардија и Гордост и предрасуда Џејн Остин. У односу на претходно важећи наставни програм за филолошке гимназије, сада су изостављени Ревизор Николаја Васиљевича Гогоља, Записи из подземља Фјодора Михаиловича Достојевског, односно Мопасанова „Два пријатеља”. Ученици средњих музичких школа, према наставном програму из 2020. године, на часовима књижевности могу да се упознају са Толстојевом приповетком „Кројцерова соната” (инспирисаном Бетовеновом 9. сонатом за виолину и клавир), као и музичким аспектима значајним за приповетку „После бала” овог аутора. Гогољево стваралаштво може бити приказано и путем приповетке „Виј”, која је послужила Модесту Мусоргском као инспирација за симфонијску поему „Ноћ на голом брду”, а коју Николај Римски-Корсаков претаче у познату оркестарску фантазију.

Обавезна књижевна дела европског реализма која гимназијалци у Црној Гори треба да прочитају за матурски испит јесу „Туга” Антона Павловича Чехова, Чича Горио Онореа де Балзака и Ревизор Николаја Васиљевича Гогоља. Осим поменутих дела, ученици првог разреда читају Гогољеву приповетку „Шињел”, док матуранти тумаче Браћу Карамазове Ф. М. Достојевског. Реализам у књижевности се у другом разреду тумачи кроз две перспективе – епохе реализма и поглавља „Реализам без граница (позни модернизам)”. На часовима посвећеним књижевној епохи реализма, ученици читају Балзаков „Предговор Људској комедији”, одломке из теоријске књиге Енергија заблуде руског формалисте Виктора Шкловског, као и књижевна дела Чича Горио, Ревизор, Ана Карењина и „Два пријатеља”. У оквиру поглавља посвећеног реализму без граница, ученици могу да се упознају са делом Тонио Крегер Томаса Мана и одломком „Очи Еме Бовари” из романа Флоберов папагај Џулијана Барнса. Према старом наставном програму Матерњег језика за гимназије, било је могуће одабрати и неко друго дело Достојевског (Злочин и казна) и Мопасана („Дунда”).

Гимназијалци у Републици Српској у првом разреду такође читају Чеховљеву новелу „Туга”, а у четвртом интерпретирају роман Злочин и казна Достојевског. Важећи наставни програм Српског језика и књижевности за други разред гимназије прописује сродан списак дела европског реализма, присутан и у Србији и Црној Гори. На њему се налазе Балзаков „Предговор Људској комедији” и роман Чича Горио, Гогољев Ревизор, Толстојева Ана Карењина, Мопасанова „Два пријатеља”, као и избор из Ловчевих записа Ивана Сергејевича Тургењева. У актуелној Читанци за други разред гимназије (Завод за уџбенике Источно Ново Сарајево, 2021) заступљена је приповетка „Твор и Калинић” из Ловчевих записа.

И у приручнику Књижевност за 2. разред гимназије и средњих стручних школа Душка Бабића (2020) наилазимо на одломак из романа Бедни људи Ф. М. Достојевског. Стари наставни програм Српског језика и књижевности за гимназије у Српској (1993) прописивао је могућност избора између Ловчевих записа и Тургењевљевог романа Очеви и деца, док се на списку домаће лектире налазио и Флоберов роман Госпођа Бовари. Ученици средњих стручних школа у четворогодишњем трајању у првом разреду читају Гогољеву драму Ревизор, у трећем Балзаков роман Чича Горио, а у четвртом Злочин и казну Ф. М. Достојевског. У раније важећој Читанци за други разред гимназије и средњих стручних школа Цвијетина Ристановића, Бранка Савића и Вука Милатовића (актуелној до 2020. године), проналазимо одломке из романа Чича Горио и драме Ревизор, док је светска реалистичка приповетка илустрована делима Мопасана („Два пријатеља”) и Тургењева („Мргуд”).

Реформе наставних програма у Српској у овом тренутку обухватају други разред гимназије, те се на списку дела намењених за проучавање у гимназији друштвено-језичког смера налазе Балзаков „Предговор Људској комедији”, затим један од романа овог писца (Чича Горио или Евгенија Гранде), драма Ревизор и приповетка „Шињел” Николаја Васиљевича Гогоља, избор из Тургењевљевих Ловчевих записа и Мопасанова новела „Два пријатеља”. На списку домаће лектире се налази осам дела, од којих наставних бира шест за интерпретацију на часовима књижевности у другом разреду. Међу њима су и Чеховљева „Шала”, Флоберова Госпођа Бовари, Толстојева Ана Карењина, односно једно дело романтизма или реализма по избору наставника и ученика.

У односу на претходно побројане наставне програме, у Читанци за трећи разред гимназије Ведада Спахића и Мирсада Кунића (Сарајево Publishing, 2005), примећујемо донекле различит списак канонских дела европских књижевности реализма. У садржају уџбеника се уместо Чича Горија налази Балзаков роман Евгенија Гранде. Уместо Толстојеве Ане Карењине је уврштен одломак из Рата и мира, док се у читанци налазе и Велика очекивања Чарлса Дикенса, „Шињел” Николаја Васиљевича Гогоља и Злочин и казна Ф. М. Достојевског.

Када је реч о уџбеницима намењеним српским школама у Мађарској, поменућемо Књижевност и Хрестоматију за једанаести разред српске гимназије, аутора Петра Милошевића. Приступ реализму у светској књижевности такође одступа од устаљеног обрасца у Србији и државама региона. У уџбенику Књижевност 11 се говори о енглеским писцима 18. века познатим по реалистичком поступку – Хенрију Филдингу (роман Том Џонс, у дијалогу са којим се помиње и Робинсон Крусо Данијела Дефоа, овде дефинисан као „претеча претече”) и Лоренсу Стерну (Тристрам Шенди), а затим и о Чарлсу Дикенсу и Вилијаму Текерију.

Француски реализам је у овом уџбенику представљен анализама дела Стендала (Црвено и црно) и Балзака („Предговор Људској комедији”, Чича Горио, Изгубљене илузије), односно биографијама Флобера, Золе и Мопасана. Руски реализам је презентован опусима Гогоља (Ревизор, Мртве душе и „Шињел), Толстоја (Рат и мир, Ана Карењина и Васкрсење), Достојевског (Злочин и казна, Идиот, Браћа Карамазови), Антона Павловича Чехова (освртом на приповетке и драмом Ујка Вања), док се у прегледу представљају дела Тургењева и Гончарова.

У односу на уџбеник у ком је изложена историја књижевности и пример тумачења романа Рат и мир, Хрестоматија 11 даје сведенији избор дела и писаца европске књижевности реализма, које представља у одломцима. У Хрестоматији су заступљени Оноре де Балзак („Чича Горио” и „Предговор Људској комедији”), Николај Васиљевич Гогољ (Ревизор), Лав Николајевич Толстој (Ана Карењина) и Антон Павлович Чехов (Ујка Вања).

Анализа наставних програма Српског језика и књижевности у Србији, односно регионалних наставних програма матерњег језика намењених (и) ученицима српске националности, показала нам је сродан приступ креирању канона европске књижевности реализма у школском контексту. Осим уџбеника намењених Србима у Мађарској и ученицима који књижевност изучавају у Федерацији Босне и Херцеговине, епоха реализма се посматра из перспективе две велике националне књижевности – француске и руске, презентоване путем дела писаца попут Балзака, Флобера, Мопасана, Гогоља, Толстоја, Достојевског, Тургењева и Чехова (аутора који је у наставним програмима смештен и у епоху модерне). Однос према реализму (и реалистичком поступку) до изражаја долази и када се тематизују светска и јужнословенске књижевности ХХ века, када се као реалисти у наставним програмима појављују и писци попут Томаса Мана и Џулијана Барнса, односно Ива Андрића, Драгослава Михаиловића, Чеда Вуковића, Чеда Вулевића или Ћамила Сијарића.

ЛИТЕРАТУРА

КОНСУЛТОВАНИ УЏБЕНИЦИ И ПРИРУЧНИЦИ:

Деретић 2007: Јован Деретић. Историја књижевности за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
ПРКТ 2011: Прегледни речник компаратистичке терминологије у књижевности и култури. Прир. Бојана Стојановић Пантовић и др. Нови Сад: Академска књига.
Јовановић 2005: Александар Јовановић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред гимназије и средњих школа. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Бабић 2011: Душко Бабић. Читанка за други разред средње школе. Београд: БИГЗ.
Сувајџић et al. 2016: Бошко Сувајџић. Наташа Станковић Шошо, Александра Угреновић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Нови Логос.
Павловић 2017: Миодраг Павловић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Клет.
Николић–Милић 2019: Љиљана Николић, Босиљка Милић. Читанка с књижевнотеоријским појмовима за II разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
Милић–Вучић 2020: Босиљка Милић, Катарина Вучић. Читанка за други разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
Стишовић Миловановић et al. 2021: Ана Стишовић Миловановић, Вукосава Живковић, Јелена Журић. Читанка за други разред гимназија и средњих стручних школа. Београд: Едука.
Павловић–Јелушић 2007: Миодраг Павловић, Божена Јелушић. Читанка за други разред гимназије. Подгорица: Завод за уџбенике и наставна средства.
Čogurić et al. 2015: Aleksandar Čogurić, Ana Bojović, Dejan Vuković. Čitanka za drugi razred gimnazije. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Kalezić-Radonjić et al. 2021: Svetlana Kalezić-Radonjić, Svetlana Jovetić-Koprivica, Radoman Čečović. Čitanka za drugi razred srednjih stručnih škola. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Бабић 2020: Душко Бабић. Књижевност за 2. разред гимназије и средњих стручних школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Ристановић et al. 2020: Цвијетин Ристановић, Бранко Савић, Вук Милатовић. Читанка за други разред гимназије и стручних школа. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Пржуљ–Митрић 2021: Жељка Пржуљ, Маријана Митрић. Читанка за други разред гимназије. Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Spahić–Kunić 2005: Vedad Spahić, Mirsad Kunić. Čitanka za 3. razred gimnazije. Sarajevo: Sarajevo Publishing.
Милошевић 2012а: Петар Милошевић. Књижевност за 11. разред српске гимназије. Будимпешта: Oktatási Hivatal.
Милошевић 2012б: Петар Милошевић. Хрестоматија за 11. разред српске гимназије. Будимпешта: Oktatási Hivatal.

НАСТАВНИ ПРОГРАМИ:

Правилник о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за I разред), Просветни гласник, 2. јун 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/8c8c1460-66c2-4491-94bc-521df911fbd2?fromLink=true
Правилник о изменама Правилника о програму наставе и учења за гимназију у Србији (важећи за II, III и IV разред), 24. август 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/9537c034-92ff-43af-970c-8a04a0584a69?fromLink=true
Правилник о измени Правилника о плану и програму наставе и учења за гимназију, 2026, доступан на: https://zuov.gov.rs/preuzimanje/2281/prosvetni-glasnik-2026-1/603005/pg-2026-1-7-os7-8
Правилник о плану и програму наставе и учења гимназије за ученике са посебним способностима за филолошке науке, 30. август 2023, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/f3096747-9dda-459e-9709-0d5635af72e6?fromLink=true
Правилник о плану и програму наставе и учења уметничког образовања и васпитања за средњу музичку школу, 2020, доступан на: https://pravno-informacioni-sistem.rs/slglrsViewPdf/4ad498a2-486c-4ea4-9044-858330975c01?fromLink=true
Наставни програм за други разред гимназије свих смјерова у Републици Српској, 2012: https://rpz-rs.org/wp-content/uploads/2025/08/2.NPP-za-drugi-razred-svih-smjerova-1.pdf
Наставни програм за гимназију друштвено-језичког смјера у Републици Српској, 2026: https://rpz-rs.org/wp-content/uploads/2026/07/%D0%93%D0%B8%D0%BC%D0%BD%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%BC%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0.rar
Наставни програми за средње стручне школе у Републици Српској: https://rpz-rs.org/nastavni-programi-sss/
Програм Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности за опште гимназије 2020: https://www.gov.me/dokumenta/74d3f366-c3e3-40fe-9d5b-ed1e56a2054a

Остави коментар