Аутор: др Јелена Тодоровић Лазић
Хрватска има богату природну баштину, сa обиљем слатких и приобалних вода, паркова природе, морских и копнених екосистема. Њен економски развој, посебно туристички сектор, увелико зависи од тих ресурса. Ефикасно управљање природним ресурсима, повећана улагања у заштиту животне средине и осигуравање усклађености са законодавством ЕУ за заштиту животне средине од кључног су значаја за одрживост развоја Хрватске у надолазећим годинама.
У претходним Извештајима о стању у области заштите животне средине, за Хрватску су утврђени следећи главни изазови у погледу спровођења политике и права ЕУ у области заштите животне средине:
– побољшање управљања отпадом, посебно одвојено прикупљање отпада, пружање финансијске подршке општинама у побољшању ефикасности рециклирања и смањењу одлагања отпада на депоније,
– јачање сектора како би се убрзало увођење начела кружне економије у све економске секторе,
– завршетак одређивања подручја мреже Натура 2000 (посебно подручје очувања), успостављање механизама за сарадњу у управљању мрежом Натура 2000 са другим секторима и осигуравање одговарајућег финансирања,
– реализација пројеката у водном сектору, посебно оних повезаних са заштитом од поплава, и постизање усклађености са захтевима Директиве о пречишћавању комуналних отпадних вода, нарочито оним утврђеним у члану 5 у погледу строжег прочишћавања, посебно у великим градовима,
– убрзање смањења емисија и концентрација честица (ПМ2,5 и ПМ10), емисија азотних оксида (NОx), концентрација азот-диоксида (NО2) и емисија амонијака (NH3).
Напредак у одвојеном прикупљању и рециклирању отпада прилично је спор. Упркос сталном побољшању, стопа рециклирања у Хрватској од 30,2% и даље је знатно испод просека ЕУ за 2019. (47,7%), те је знатно нижа од циља ЕУ за 2020. (50%). Већина комуналног отпада и даље се одлаже на депоније, често без претходне обраде. Комисија је 2021. покренула поступак због повреде (infringement procedure) услед одлагања отпада на депоније без претходне обраде у пет хрватских жупанија (на темељу судске праксе из предмета Malagrotta), иако већина жупанија у држави нема инфраструктуру за управљање отпадом. Потребно је уложити додатне напоре како би се осигурало да се отпадом у Хрватској управља у складу са законодавством ЕУ о отпаду. Након силазног тренда последњих година, количина комуналног отпада у Хрватској почела је да се повећава. Године 2020. износила је 418 кг по становнику годишње, што је и даље испод просека ЕУ (505 кг по становнику годишње). Према подацима Европске агенције за заштиту животне средине (ЕЕА), на депоније је 2010. одложено 95% комуналног отпада, док је 2019. одложено 59%. Количина биоразградивог комуналног отпада који је завршио на депонијама 2015. износила је 110% количине која је завршила на депонијама 1997, која се узима као референтна година. Стога је очигледно да циљ из Уговора о приступању ЕУ за 2013. – одлагање највише 75% укупне количине биоразградивог комуналног отпада на депоније – ни издалека није постигнут.
У складу с тим Уговором отпад се од 31. децембра 2018. више не сме одлагати на депоније која не испуњавају захтеве из Директиве о депонијама. Информације доступне Комисији упућују на то да у Хрватској ради знатан број незаконитих депонија које не задовољавају стандарде, што представља озбиљан ризик за здравље људи и животну средину. У студијама и истрагама које је покренула Европска комисија утврђено је да се комунални отпад одлаже без икакве обраде на свим посећеним локацијама (Дикло, Кареповац, Мрацлинска Дубрава, Св. Јурај и Тотовец). Тим локацијама, као и жупанијама у којима се налазе, а и осталим жупанијама у Хрватској, недостају и инфраструктурни капацитети. Комисија је стога у новембру 2021. покренула поступак због повреде против Хрватске. Упркос настојањима да се незаконите депоније затворе и санирају, и даље има простора за побољшање. Суд Европске уније донео је 2. јуна 2019. пресуду у предмету Ц-250/18 и осудио Хрватску због кршења члана 5 став 1, члана 13 и члана 15 став 1. Оквирне директиве о отпаду (2008/98/ЕЗ). Предмет се односи на незакониту депонију у Биљанима Доњим, где је од 2010. године на тлу, на мање од 50 метара од кућа, одложено око 140.000 тона производних остатака насталих прерадом феромангана и силикомангана. Будући да Хрватска још није извршила пресуду, у августу 2021. упућено је писмо опомене у складу с чланом 260 УФЕУ.
Осим тога, Комисија је у јануару 2022. покренула поступак због повреде против Хрватске због неизвештавања о мерама за преношење Директиве (ЕУ) 2019/904 о смањењу утицаја одређених пластичних производа на животну средину. Током протекле деценије, Хрватска је остварила спор, али стабилан напредак у повећању стопе рециклирања и заустављању слања комуналног отпада на депоније. Међутим, након скромног раста од 2017, стопа рециклирања комуналног отпада 2020. износила је 34,3%. То је знатно испод просека ЕУ за 2020. (47,8%) и знатно ниже од циља за целу ЕУ за 2020. (50%). Приоритетне мере у овој области обухватају:
– Побољшавање и проширивање одвојеног прикупљања отпада, укључујући биоотпад. Утврђивање минималних стандарда за одвојено прикупљање (нпр.учесталост прикупљања, врсте контејнера) у општинама како би се осигурала висока стопа прикупљања отпада који се може рециклирати.
– Побољшање функционисања система проширене одговорности произвођача, у складу с одговарајућим општим минималним захтевима.
– Увођење и поступно повећавање накнаде за одлагање отпада на депоније како би се поступно укинуло одлагање отпада који се може рециклирати на депоније.
– Примена националног плана за управљање отпадом који је у складу с ревидираном Оквирном директивом о отпаду.
Не постоји свеобухватна стратегија кружне економије, али Хрватска је у свој национални план за опоравак и отпорност укључила реформе повезане са кружном економијом, укључујући нови правни оквир и реформу туристичког сектора. Стопа кружне (секундарне) употребе материјала у Хрватској била је 4,8% у 2014. и 5,1% у 2020, док је просек ЕУ био 12,8%. Будући да ова стопа у Хрватској расте спорије него на нивоу ЕУ, повећала се разлика између Хрватске и просека ЕУ. Приоритетне мере у овој области обухватају:
– Јачање оквира политике како би се убрзао прелазак на кружну економију у свим секторима, укључујући приоритетне секторе као што су сектори пластике, текстила и грађевинарства.
– Доношење мера за повећање стопе кружне употребе материјала.
Напредак у одређивању посебних подручја очувања (SAC) био је спор јер 99% подручја од значаја за Заједницу (SCI) (740 од 745) још није одређено као посебно подручје очувања. У току је опсежан рад, али потребни су додатни напори како би се увеле конкретне мере очувања, посебно у морском екосистему. Кад је реч о стању очуваности, посебно врста, очигледни су велики недостаци у начину праћења. Главни притисци на природу изазвани људским деловањем произлазе из пољопривреде, шумарства, урбаног развоја, промена у водном режиму, климатских промена, те је потребан механизам за ограничавање ових утицаја на природу.
До 2021. мрежом Натура 2000 било је обухваћено 36,7% копнене површине Хрватске (просек ЕУ: 18,5%), посебним заштићеним подручјима класификованих у складу с Директивом о птицама било је обухваћено 30,2 % (просек ЕУ 12,8%), а подручјима од значаја за Заједницу у складу с Директивом о стаништима 28,4% (просек ЕУ 14,2%) државног подручја. Иако се копнена мрежа углавном може сматрати довршеном, још увек постоје недостаци у морској мрежи.
Комисија је у мају 2020. покренула поступак због повреде против Хрватске због системског неспровођења одговарајуће процене утицаја промена пројеката ветроелектрана на подручјима мреже Натура 2000, што је у супротности са чланом 6 ставом 3 и чланом 7 Директиве 92/43/ЕЕЗ о очувању природних станишта и дивље фауне и флоре.
Кад је реч о управљању водама, ризик од поплава расте због климатских промена. Потребно је појачати напоре у подручју заштите од поплава, узимајући у обзир алтернативне могућности и одговарајуће мере ублажавања. Усклађеност са Директивом о пречишћавању комуналних отпадних вода знатно је нижа од просека ЕУ: 93% комуналних отпадних вода се не прикупља, нити се пречишћава. Стога је потребно уложити веће напоре како би се постигла усклађеност. Примена Директиве о нитратима благо се побољшала. Према извештајима о другим плановима управљања речним сливовима и подацима објављеним 2020, у Хрватској 42,1% свих површинских вода има добро еколошко стање, а 91,8% добро хемијско стање, док 9,1% подземних вода није постигло добро хемијско стање, а 3% има лоше квантитативно стање. Хрватска је развила систем извештавања који се темељи на најбољим праксама (пројекат EstuarIS) ради размене знања о управљању подацима о животној средини и извештавању у подручју вода. То се може истакнути као добра пракса. Систем се може употребљавати за управљање складиштењем података, примање, складиштење и обраду података, прегледавање информација, припрему, израду и дистрибуцију извештаја.
Хрватска се суочава с потешкоћама у испуњавању обавеза из Директиве о пречишћавању комуналних отпадних вода. Укупна стопа усклађености Хрватске 2018. била је 7%, што је знатно ниже од просека ЕУ, који је био 76%.
На темељу Уговора о приступању Хрватска би до краја 2023. требала достићи потпуну усклађеност са захтевима Директиве. Међутим, већ је јасно да ће Хрватска морати уложити још више труда ако жели поштовати рокове из Уговора о приступању. Поред тога, треба поменути и то да Хрватска није усвојила трећу генерацију Планова управљања речним сливовима (River Basin Management Plans – RBMP) (Flood Risk Management Plans – FRMP и другу генерацију Планова управљања ризицима од поплава (Flood Risk Management Plans – FRMP).
Напредак у погледу квалитета ваздуха је ограничен. Прекорачења граничних вредности ЕУ утврђених Директивом о квалитету ваздуха забележена су за честице (ПМ10) и честице (ПМ2,5) те је Комисија покренула поступак због повреде. Потребно је предузети додатне кораке како би се решили ти случајеви неусклађености. Квалитет ваздуха је у Хрватској забрињавајући. Најновије доступне годишње процене (за 2019.) Европске агенције за заштиту животне средине упућују на око 4.200 случајева преурањене смрти (или 43.400 изгубљених година живота) које се могу приписати концентрацијама ситних лебдећих честица, 240 случајева концентрацији озона и 170 случајева концентрацијама азот-диоксида. Прекорачења граничних вредности за ЕУ утврђених Директивом о квалитету ваздуха за 2020. забележена су у две агломерације за честице (ПМ10), односно у једној зони за ситне лебдеће честице (ПМ2,5). Европска комисија у свим релевантним државама чланицама, укључујући Хрватску, путем поступака због повреде (углавном због прекорачења граничних вредности ПМ10 и NО2) прати стална кршења захтева у погледу квалитета ваздуха, која имају озбиљне негативне учинке на здравље и животну средину. Циљ је успоставити одговарајуће мере како би се осигурала усклађеност за све зоне квалитета ваздуха.
У току је поступак због повреде који се односи на дневна прекорачења граничних вредности ПМ10 и ПМ2,5 за три зоне квалитета ваздуха у Хрватској. Стално праћење ПМ10 у Хрватској показује трајно прекорачење граничних вредности за ПМ10: у двема агломерацијама (Загреб и Осијек) и једној зони (Индустријска зона) граничне вредности биле су прекорачене више од 35 дана (а у неким годинама чак 100 дана) годишње – од 2013. до барем 2018. године.
Хрватска има интегрисани национални енергетски и климатски план (NECP) за период 2021–2030. Укупне емисије гасова са ефектом стаклене баште у Хрватској знатно су се смањиле до 2020. у односу на 1990, иако мање него у ЕУ посматрано у целини. Од 1990. до 2020. емисије гасова са ефектом стаклене баште у Хрватској смањиле су се за 25%. Међутим, хрватска економија и даље бележи велике количине гасова са ефектом стаклене баште.
Средства ЕУ и даље су важна потпора за уклањање недостатака у примени мера у области заштите животне средине. Хрватска би требало да прими више од 6.393 милиона евра бесповратних средстава на темељу свог плана за опоравак и отпорност (2021–2026) и 8.707 милиона евра у оквиру кохезионе политике (2021–2027). Хрватски национални план за опоравак и отпорност одговор је на хитну потребу за подстицањем снажног опоравка и припремање Хрватске за будућност. За климатске циљеве ће бити намењено 40,3% потрошње у оквиру плана за опоравак и отпорност, док ће 76 реформи и 146 улагања садржаних у плану за опоравак и отпорност помоћи Хрватској да постане одрживија и отпорнија и да се боље припреми за изазове и прилике које доносе зелена и дигитална транзиција.
Укупно финансирање у области заштите животне средине у Хрватској у периоду 2014–2020. износило је око 1,32% БДП-а (око 4,5 милијарди евра), а додељена су средства подједнако долазила из средстава ЕУ и националних извора. Процењује се да ће потребе за улагањима за период 2021–2027. износити најмање 1,79% БДП-а, што упућује на мањак у финансирању од 0,48% БДП-а.
Остави коментар